OGAE Srbija: Za početak, kakav je osećaj svirati pred publikom posle toliko vremena?
Viktorija: Zaista je fenomenalan osećaj, čekali smo dugo, gotovo dve godine na priliku da se predstavimo ovako širokoj publici. Scena je takođe fantastična.

OGAE Srbija: Možete li nam nešto reći o vašim počecima, kao benda?
Damijano: Krenuli smo kao ulični svirači, jer nam je trebao novac. Dovijali smo se na razne načine da zgrabimo pažnju slučajnih prolaznika, i mislim da nam to iskustvo izuzetno dobro služi i na koncertima. Na taj način smo i zaradili novac za snimanje u studiju. Dobijali smo sitninu, i malo po malo smo skupili novac.
Viktorija: Na kraju čak nisu hteli da nam prihvate novac u sitnini pa smo morali da tražimo način da ga ukrupnimo!

OGAE Srbija: Svaki početak je težak, naravno! A gde ste se upoznali?
Damijano: Znamo se 7 godina, ali nismo odmah započeli sa bendom. Viktorija i Tomas su svirali u drugim grupama, a Itana smo upoznali preko društvene mreže. Kada smo postali bend, kao što smo rekli, trudili smo se maksimalno da privučemo pažnju ali i ostanemo svoji. Nakon toga, sve je krenulo svojim tokom i počeli smo da redovno nastupamo širom Italije.

OGAE Srbija: Svi koji slušaju vašu muziku znaju za Marlenu. Ona se provlači u mnogim vašim pesmama. Možete li nam reći ko je ona?
Damijano: To je metaforički karakter, ona je naša muza, koja nas inspiriše. Poruke naših pesama šaljemo kroz njenu lepotu i stav, i ona nam je obeležila prvi album „Il ballo della vita“.

OGAE Srbija: Živeli ste i u Londonu. Kakvo je iskustvo tako rano otići od kuće?
Viktorija: Otišli smo tamo zbog muzike. To je vrlo važno iskustvo za nas, upoznali smo i mnoge druge rok bendove. Tamo je učešće publike zaista na višem nivou. Veliko je i interesovanje za muziku, što je i tipično za zemlju Kvina, Bitlsa, Dorsa i ostalih velikana ovog muzičkog pravca. Taj grad je bio inspiracija za naš naredni album.

OGAE Srbija: Italijanska publika vas je duže vreme očekivala na Sanremo festivalu, i dočekala ove godine. Opišite nam svoj put.
Damijano: Pesma Zitti e buoni je pesma koja govori o našoj želji da promenimo svet kroz muziku. Namerno smo birali „tvrđi“ zvuk. Rok muzika opisuje naš stav, hteli smo da izazovemo predrasudu. Ponosni smo što smo sa rok muzikom pobedili na Sanremu, to je kruna naše posvećenosti proteklih godina.
Viktorija: Bili smo izuzetno iznenađeni prvim mestom, takođe. To je bilo gotovo nerealno. Pogotovo trenutak proglašenja pobednika, gde nam je Fedez, mentor is X-faktor projekta bio konkurent!

OGAE Srbija: Šta očekujete od učešća na Pesmi Evrovizije?
Viktorija: Ovo je velika prilika za nas da budemo primećeni i od strane publike. Ponosni smo što stajemo na jednu tako veliku scenu i što ovaj događaj uključuje ovoliki broj izvođača iz raznih zemalja, kultura i žanrova. Potrudićemo se da donesemo našu pravu energiju.

OGAE Srbija: Hvala vam na razgovoru i srećno večeras!
Maneskin: Hvala puno!

OGAE Srbija: Kako je nastala grupa i kakav je bio muzički put članova? Kako ste se okupili?

Mantas: Bend je nastao spletom srećnih okolnosti. Znali smo se od ranije, ali u jednom trenutku smo shvatili da je dobar trenutak da započnemo nešto novo, a to je bio upravo „The Roop“. Kao bend, zajedno smo oko 10 godina, a pre toga smo svi bili uključeni u različite muzičke projekte.

OGAE Srbija: Kakva ste očekivanja imali od albuma iz 2015. i 2017. godine? Kako se to reflektovalo na popularnost grupe?

Vaidotas: Volim svaku pesmu i svaki album koji smo izdali. Cilj nam je da idemo napred, bez gledanja unazad i analiziranja prošlog vremena. Živimo u sadašnjem trenutku, i razmišljamo na taj način, kako da živimo život punim plućima.
Robertas: Uvek smo pokušavali da radimo najbolje što možemo u trenutku. Popularnost je uvek bila tu negde, ali dosad nije bila baš na nama. Bili smo u senci.
Mantas: Dobiti pažnju je bilo teško u početku. Mislim da smo bili prepoznati tek posle pokušaja da odemo na Evroviziju 2018. Mnogi ljudi su onda pronašli našu muziku. Isti proces traje i sada, ali probili smo granice, i prepoznati smo van Litvanije ovog puta.

OGAE Srbija: Prvi pokušaj odlaska na Evroviziju – konkurencija je bila jaka te 2018. Kakav ste utisak imali i o pobedničkoj pesmi Jeve Zasimauskaite „When we’re Old“?

Vaidotas: Ona je tada pobedila, pesma i nastup su bili voljeni i od strane žirija i od strane publike.
Robertas: U 2018. smo shvatili da imamo podršku od ljudi. Kao što znate, Jeva je veoma slatka i prijatna, iako se ne poznajemo lično.
Mantas: Zaslužila je pobedu, odličan je bio nastup. Došli smo bez velikih očekivanja, tako da je treće mesto odličan uspeh.

OGAE Srbija: Nacionalno finale 2020. je bila prekretnica – od prvog nastupa publika vas je videla kao prvog favorita, kako ste se osećali kada ste probili rekord po broju glasova. Da li ste imali nekog favorita, pored vaše pesme?

Vaidotas: Rekao bih da smo osetili puno, puno pozitivne energije. Svi smo bili ujedinjeni tada. Bili smo, praktično, kao jedan.
Robertas: Osetio sam koliko nas ljudi vole i cene. To je bio fantastičan osećaj. A rekord u glasovima je samo dokaz koliko smo „pogodili“, koliko je „On Fire“ dobra pesma.
Mantas: Bio je veoma dobar osećaj, ali smo istovremeno bili veoma smireni. Meni lično se veoma svidela, od ostalih pesama „Make Me Human“ od Monjik, ona je završila na drugom mestu.

OGAE Srbija: Koja je poruka vaše pesme „On Fire“, sa kojom ste se trebali predstaviti na Evroviziji 2020. koja je otkazana zbog pandemije?

Vaidotas: Poruka je da nikad nisi previše star, ali ni premlad, da bi napravio nešto u životu. Tvoje godine ne govore ništa o sposobnostima neke osobe.
Robertas: Ne napuštajte svoje snove zbog godina!
Mantas: Da, sve je moguće uraditi.

OGAE Srbija: Kako ste se odlučili za to da se ponovo prijavite na Pesmu Evrovizije, nakon prošlogodišnjeg otkazivanja? Morali ste ponovo da prolazite proces nacionalne selekcije.

Vaidotas: To nije bila laka odluka. Nismo znali isprva da li to uopšte želimo, jer još nismo imali pesmu.
Mantas: Upravo tako. Pesma nam je bila prekretnica, a imali smo nekoliko njih koje su bile u opticaju da ih prijavimo. Tek u novembru smo odlučili da se ponovo prijavimo.

OGAE Srbija: Da li vam je uspeh prošlogodišnje pesme bio pritisak? Ljudi su mnogo očekivali od vas.

Mantas: Ne bih rekao da je to bio pritisak, već nas je čak i motivisalo da napravimo što bolju pesmu. „Discoteque“ se jednostavno pojavila.
Vaidotas: Upravo tako, želeli smo da dokažemo ljudimo kako nismo „one hit wonder“.

OGAE Srbija: Možete li nam reći nešto više o pesmi „Discoteque“ kojom predstavljate Litvaniju na Evroviziji?

Vaidotas: Iako mnogi misle da pesma govori o pandemiji (prim. aut. stihovi „Let’s Discoteque right at my home, It is OK to dance alone), to nije slučaj. Pesma govori o tome koliko svaki pokret oslobađa, kako je moguće savladati duševnu bol kroz ples. Kao i svaka naša pesma, i ova ima poruku i nadamo se da će što više ljudi da se poveže sa njom.

OGAE Srbija: Hvala puno na razgovoru, puno sreće na evrovizijskoj sceni! Nadamo se da će cela Evropa plesati u vašoj diskoteci!

Vaidotas, Mantas i Robertas: Hvala na lepim rečima, i mi verujemo!

Kada je reč o pesmi kojom će se predstaviti na Pesmi Evrovizije, Barbara je slovila za favorita od samog početka trke u Francuskoj, i taj epitet je opravdala efektnim nastupom, gde je ona bila sama na mračnoj sceni, sa jednim svetlom iza, a ispred nje su se nizale animirane senke ptica koje lete. Može se reći da ima već „gotov“ nastup za Roterdam. Iako je rana faza sezone, nakon pobede, Francuska se „zalepila“ za vrh na kladionicama i sada se nalazi u društvu prošlogodišnjih favorita: Litvanije, Islanda, Bugarske…

Kada je reč o Evroviziji, ima bogato iskustvo u radu na pesmama Dečje Evrovizije. Napisala je pesme kojima se Francuska predstavila na ovom takmičenju 2019. i 2020. kada je ta zemlja i pobedila. O Barbari će svakako i u našim medijima tek biti reči i verujemo da će Srbija, pored naših predstavnica, grupe „Hurricane“, podržati i Barbaru.

Mans Zelmerlow – Cara Mia (2007)

Ovo je iz perioda kada Melodifestivalen nije bio ni sličan ovom danas, a Švedska je ušla u, uslovno rečeno, rezultatsku krizu. Jedan od najvećih propusta je upravo to što ova pesma nije poslata 2007. već grupa „The Ark“ koja je osvojila mršavo 18. mesto iako je Švedska bila direktno u finalu te godine. Monsova pesma je zarazna, pevljiva, ritmična, i odgovarala je na sve evrovizijske kriterijume tog perioda. Osvojio je treće mesto, a probao je još jednom 2009. sa pesmom „Hope & Glory“. Nakon toga, 2015. se prijavio sa pesmom „Heroes“ – zna se šta se desilo dalje.

Eric Saade – Manboy (2010)

Sa samo 20 godina je debitovao na Melodifestivalenu sa dens-pop pesmom „Manboy“. Ispostavilo se kao odličan potez, bio je treći, godinu dana kasnije je i otišao na Evroviziju sa pesmom „Popular“. Niz dobrih Melodifestivalen rezultata upotpunio je sa petim mestom iz 2015. godine.

Loreen – My Heart Is Refusing Me (2011)

Ova devojka se te godine pojavila i mnoge fanove ostavila bez teksta. Dinamična pop pesma sa moćnim vokalom je postala hit nakon nekog vremena, iako je na Melodifestivalenu ispala u prvoj rundi Druge šanse, koja je tada davala svega dva mesta za finale. Dalju priču o Lorin znamo, godinu dana nakon toga slavila je na Melodifestivalenu, a potom i na Evroviziji, jednu od najubedljivijih pobeda. Pokušala je i 2017. sa pesmom „Statements“, međutim, opet je ispala u „Drugoj šansi“.

Danny Saucedo – In The Club (2011)

Ta 2011. nam je iznedrila još jedan hit. Reč je o pesmi „In The Club“, koja je bila veoma popularna kod švedske publike te godine. Na kraju, završio je kao drugoplasirani iza Erika Sadea sa pesmom „Popular“, koji je bio treći i na taj način započeo švedsku dominaciju evrovizijskom scenom. Dani Sausedo je pokušao i sledeće godine da se nađe na Evroviziji sa pesmom „Amazing“, i ponovo završio kao drugoplasirani, iza Lorin i njene „Euforije“.

Sean Banan – Copacabanana (2013)

Svake godine se pojavi po neki, uslovno rečeno „joke-act“ na Melodifestivalenu. Iransko-švedski komičar i muzičar, je i pre pokušavao na Melodifestivalenu, međutim, te 2013. je ostvario prvi zapaženiji rezultat. Bio je šesti, a pobednik je bio neočekivano Robin Stjenberg, koji se kroz iglene uši, iz „Druge šanse“, provukao do finala.

Ace Wilder – Busy Doin’ Nothing (2014)

U jednoj veoma neizvesnoj godini, Ejs Vajlder se pojavila sa jednom pamtljivom i hitičnom pesmom, i pobrala je simpatije publike. Buntovnički nastup i pesma su joj zamalo omogućili pobedu, s obzirom na to da je imala svega 2 boda manje od prvoplasirane Sane Nilsen. Ejs Vajlder je pokušavala i 2016. kada je bila druga i 2017. kada je završila na sedmom mestu.

Mariette – Don’t Stop Believing (2015)

Ova izvođačica je „late-bloomer“, jer je tek nešto kasnije došla u fokus javnosti, pogotovo oko Melodifestivalena. Iako je i kao tinejdžerka imala uloge u svetu šou-biznisa, na nacionalnom izboru se pojavila tek 2015. Pesma „Don’t Stop Believing“ je bila među favoritima, na kraju je završila kao trećeplasirana. Uspeh je utoliko veći ako se zna da je Mons Selmerlev te godine pobedio na Melodifestivalenu, pa i na samoj Evroviziji. Nakon toga, Marijet se pojavljivala 2017. i 2018. gde je osvajala četvrto i peto mesto. Ove godine ponovo učestvuje, i opet je ušla direktno u finale, i na taj način je, istorijski gledano, jedina pevačica sa četiri direktne kvalifikacije.

Wiktoria – Save Me (2016)

Preslatka kovdržava plavuša se 2016. pojavila sa dinamičnom i moćnom pesmom, čak pomalo sa kantri primesama. Iako nije trijumfovala, ušla je u srca i Šveđana i fanova širom sveta. Bila je četvrta, a na Melodifestivalenu smo je videli i 2017. i 2019. Poslednji put sa baladom, sa dva zabeležena šesta mesta. Svakako, očekuje se njen povratak u bližoj budućnosti.

Robin Bengtsson – Constellation Prize (2016)

Dobro poznato ime i evropskoj publici, jer smo ga godinu kasnije upoznali i na samoj Evroviziji. Poznat kao bivši učesnik Idola, imao je i tad festivalsko iskustvo i iskustvo šou programa. Kupio je publiku jednostavnim i prijatnim nastupom, dodavši usnu harmoniku u pesmu. Godinu dana kasnije je trijumfovao na Melodifestivalenu, a ove godine se ponovo prijavio i okušao sreću.

Jon Henrik Fjallgren feat. Aminia – En varld full av strider (2017)

Pesme sa etno-elementima su retke na ovom nacionalnom izboru, a njihova personifikacija je Jon Henrik Fjalgren. Ovaj izvođač, koji potiče iz Sami porodice, se tri puta prijavljivao na Melodifestivalen, i zabeležio drugo, treće i četvrto mesto. Ipak, fanovima je u sećanju urezan ostao pogotovo ovaj nastup, gde je imao i pratnju, Aminiju. Mnogi ga vide kao rešenje za švedski problem sa televotingom, koji je posebno izražen u poslednje dve godine.

Nano – Hold On (2017)

Nano je na Melodifestivalenu 2017. za kratko vreme stvorio hajp svojom pesmom i neobičnom pojavom. Bio je sve vreme glavni favorit za pobedu, a njegova burna prošlost je bila inspiracija za pesmu. Na kraju, iako je pobedio kod publike, sveukupno je bio drugi, iza upravo spomenutog Robina Bengtsona. Na Melodifestivalenu je učestvovao još jednom, 2019. godine i prošao dosta slabije nego tad – završio je na devetom mestu, uz vrlo slab rezultat kod publike.

https://www.youtube.com/watch?v=JB9eOhXytFE

Hanna Ferm & LIAMOO – Hold You (2019)

Hana Ferm je tada debitovala, a Lijamu je ovo bio drugi pokušaj. Moćna balada je bila među favoritima, pogotovo kod stranih fanova, međutim, Šveđani su bili strikni i ubedljivi – Džon Lundvik. Ovaj duet je završio na trećem mestu, a Hana Ferm je ove godine ponovo u konkurenciji, i među favoritima je.

Naravno, ovo su samo neke pesme, i ovde ćemo se zaustaviti, jer bi dalje nabrajanje dobrih pesama postalo začarani krug. Svakako, tu bi bili i nastupi Džona Lundvika, Feliksa Sandmana, Oskara Zije, zatim neponovljivog Alkazara, i sigurno još poneki iz kontigenta Marijet ili Viktorije. Ova rekapitulacija je savršen uvod u ono što nas uskoro čeka – dvanaest sjajnih nastupa, gde će Šveđani doneti svoju odluku.

Victor Crone –  „Troubled Waters“

Josipa: Jako dobra stvar. Iako mi se više sviđala Storm. Baš volim taj neki country prizvuk u pjesmi, nastup mi je isto odličan, jedan od boljih na ovogodišnjem Melodifestivalenu.  8/10
Petar: Simpatično, slušljivo, u njegovom stilu. Voleo bih da je čujem na radiju. Ne želim da je slušam na Evroviziji. Sa njegovom evrovizijskom ne bih da je poredim. 7/10
Danilo: Potpuno očekivano od Viktora. Ipak, vokalno na mnogo višem nivou nego prošle godine na Evroviziji. Kao i „Storm“, i ova pesma mi se sviđa. Ništa ne bih imao protiv da ide u Roterdam, pogotovo što mi ovaj stil muzike prija izuzetno, a on je baš faca. 10/10

Paul Rey – „Talking in My Sleep“

Josipa: Joj, ova pjesma me dirnula od slušanja samog isječka. Uživo tek pjesma prosto oživi. Mnogo sam zavoljela ovo, ne znam kako bi prošlo na esc-u, ali bez obzira na to obožavam.  10/10
Petar: Lep tekst jako, sviđa mi se i njegov vokal. Refren mi nije dovoljno jak, ali možda je u tome i fora. On je svakako izvođač na koga bi trebalo obratiti pažnju u budućnosti. 8/10
Danilo: Odlična pesma za kišovito vreme i autoput do crnih misli… Šalim se malo, pesma je odlična, prija njegov glas, tekst dobar, nastup dobar, emocija ovde evidentno postoji. Samo da se zapita čovek, ko mu je radio prelaz. Rekao bih neki frizerski salon kod autobuske stanice za 120 dinara. 9/10

The Mamas – „Move“

Josipa: Nije loše, fino, ali mi se apsolutno ni po čemu ne izdvaja. Slično ako prošle godine, a to ne želim. 6/10
Petar: Jako prijatna pesma s prijatnim tekstom, njih tri su mi presimpatične. Pesma ima ono nešto što te tera da je poslušaš ponovo. O njihovim vokalima ne želim ni da govorim, sjajne su! 9/10
Danilo: Iako bih neke druge pesme radije video na Evroviziji, ova pesma mi se jako sviđa i među favoritima mi je. Definitivno je u rangu prošlogodišnje „Too Late For Love“. 9/10

Mohombi –  „Winners“

Josipa: Joj, Mohombi je baš podbacio ove godine. A onda sam se malo unijela u slušanje Winners i počela da mi se sviđa. Nastup je fin isto. Ima nešto ovdje..  7/10
Petar: Nisam oduševljen ovom pesmom, toliko je generična da to boli. Uključujući i neinspirativan tekst koji smo do sad čuli 50 puta. Hvala, ne! 6/10
Danilo: Mohombi je prošle godine imao sjajnu pesmu „Hello“ sa kojom mi je bio čista desetka. Ovde to nije situacija, dosta je to slabije nego ranije. Ipak, Mohombi donosi neku posebnu harizmu, tako da je sveukupno prihvatljivo. 7/10

Hanna Ferm  – „Brave“

Josipa: Od Hanne sam najviše očekivala, a nisam baš dobila to šta sam htjela od nje. Prejak je ostavila utisak sa Hold You uz Liama. Ova pjesma mi je čak i odlična, ali ne bih željela da pobijedi, jer ima još boljih. Nepopularno mišljenje, volim haljinu i nastup.  10/10
Petar: Još jedna od pesama koje su mi uživo dosadne, prazne, a studio verzija mi se dopada. Taj zvuk 2000-ih prija. Nadam se da će sledeći put pokušati s nečim konkurentnijim. 8/10
Danilo: Ova Hanina pesma mi je bolja od prošlogodišnje, prijatna za slušanje, ima taj staromodni prizvuk. Prateći vokali rade odličan posao. 9/10

Méndez feat. Alvaro Estrella – „Vamos Amigos“

Josipa: Everyday od Mendeza iz 2018 mi je nekako više latino i bolja za plesanje. Doduše i ova numera mi jako dobra, taman da se svi rasplešu u areni. 8/10
Petar: Koliko god da mi je besmisleno da se latino pesme pojavljuju na skandinavskim izborima ne mogu da kažem da ne prijaju. Ovo je pravo osveženje u finalu punom generičnih pesama. Mendez mi je malo antipatičan, ali šta god. 9/10
Danilo: Super priča, zanimljiva skroz. Taj latino prizvuk je baš u kontrastu sa Švedskom kao zemljom. Dobar nastup, takođe. 7/10

Dotter – „Bulletproof“

Josipa: Pa šta reći ovdje nego pobjednica!!! Svidjela mi se još od isječka. Nastup fenomenalan, baš upotpunjuje ovakvu eksplozivnu pjesmu. Šta reći sem da ako pobijedi ovdje, da će mi najvjerovatnije biti favorit u Roterdamu. 10/10
Petar: Jedna od najboljih pesama ne samo na Melodiju, nego u čitavoj sezoni nacionalnih izbora. Ovde je pobeda lagana i uopšte ne strahujem za nju. Napred, Pancirka! 10/10
Danilo: Možda i najbolja pesma cele sezone, jedna od 4-5 svakako, za mene lično naravno. Ne mislim da je pobeda sigurna kao što kvote pokazuju jer je jaka konkurencija, ali nadam se da će je biti. Sjajno pevanje, odličan nastup, pesma koja nije izašla iz masovne produkcije, već ima i neku anegdotu iza sebe. Oblačim pancir u subotu uveče. 10/10

Robin Bengtsson – „Take A Chance“

Josipa: Koliko mi je ovo bolje od njegove I Can’t Go On sa esc-a. Uopšte mu ne stoji izgleda nekog šmekera, nego baš ovakve ranjive pjesme. Constellation prize mi jeste njegova najbolja, ali nije ni ova puno lošija. Bravo za Robina, malo ko od povratnika se vrati sa još boljom pjesmom. 9/10
Petar: Nastup mi se ne dopada nimalo, čak mi je i dosadan, ali pesma u studio verziji mi se sviđa i u top 3 mi je što se finala tiče. Ne želim da pobedi. 8/10
Danilo: Jednostavno, bez komplikacija. Tako treba Robin uvek da radi. Ironija će biti što mu je evrovizijska ubedljivo najslabija od sve tri pesme. 10/10

Mariette – „Shout It Out“

Josipa: Ih, ovo mi je njagore u ovom finalu. Mariette je znala to mnogo bolje. Nažalost, imam utisak i da će završiti među zadnjima. 4/10
Petar: Prođe i ne sećam se kako zvuči. A to je nešto najgore što može da se desi pesmi. Dosta pesama je zaslužilo finale više od nje, ali šta da se radi. 4/10
Danilo: Podbacila je, definitivno. Njene prošle pesme volim u većoj ili manjoj meri, ali ova je najslabija. 5/10

Felix Sandman – „Boys with Emotions“

Josipa: E baš sam zavoljela ovu pjesmu. Zapravo je mnogo zarazna, super mu je došlo da ode u Drugu Šansu pa onda u Finale, da bi mu se pjesma slušala. Meni je ovo odlično. 8/10
Petar: Ne razumem ni poruku, ni poentu ove pesme. Iritantan je i on kao pojava i sve to zajedno više ne želim ni da vidim, ni da čujem. 4/10
Danilo: Eksperiment neuspeo, donekle. To pokazuje odlazak u AC i gubitak realne šanse za pobedu. Ipak, nije loša pesma, zarazna je. Ipak, „rani radovi“ su bolji. 6/10

Anna Bergendahl – „Kingdom Come“

Josipa: Ne znam šta svi vide toliko pobjedničko u ovome. Ništa posebno, pjesmu nastup sa gomilom ovih plesača diže. Anna mislim da neće dobiti šansu ni ove godine za ‘iskupljenje’.  7/10
Petar: Ovo je toliko precenjeno da nemam reči. Kapiram da je podržavaju penzioneri, ako sam dobro razumeo ljude koji prate Melodifestivalen svake godine. Ništa se meni tu ne dopada. I ona neka pokuša sledeće godine. 5/10
Danilo: Nejasan mi je hajp, verovatno je to više zbog njenog mitskog ispadanja u polufinalu i upornog pokušaja da se iskupi. U načelu nemam ništa protiv dok nije na silu. Jasno mi je da može da pobedi i ne bih to voleo. Ima jednostavno boljih pesama. 7/10

Anis Don Demina – „Vem e som oss“

Josipa: Nemam lijepih riječi za ovog lika, jer je svima poznato da je kopirao ‘ Can’t Hold Us’. Kad baš izuzmemo tu stavku, nije loša pjesma, zabavna je. Znala sam da ako iz Druge Šanse uđe u Finale, da će nastupati zadnji.  6/10
Petar: Odvratno. On mi je odvratan, pesma mi je odvratna, ne postoji nešto pozitivno za šta mogu da se uhvatim i da kažem „Ali ipak je to i to ok“. Ništa nije ok. Mesto u finalu potpuno nezasluženo. 1/10
Danilo: Ne sviđa mi se ovo. Potpuno mi je nejasno kako su Šveđani masovno glasali za njega i izbacili odlični duet koji je zaslužio finale definitivno. Najslabija pesma ovog finala. 3/10

Kao što vidite, pobednik je bio jednoglasan i ubedljiv. Po prvi put u istoriji ove naše rubrike pobednik, Doter ima maksimalan prosek. Drugo mesto su podelili Pol Rej, Hana Ferm i Robin Bengtson.