Ako je suditi po koncertnoj sezoni u Beogradu, Evrovizija je ovog leta bila prisutnija nego što smo navikli prethodnih godina.

U razmaku od svega nekoliko nedelja na Ušću su nastupile čak tri velike evrovizijske zvezde iz potpuno različitih generacija – DARA, Ruslana i Sakis Ruvas.

DARA je donela „Bangarangu“ u Beograd

Prva je stigla aktuelna pobednica Pesme Evrovizije. Bugarska predstavnica DARA, koja je samo mesec dana ranije u Beču odnela pobedu sa pesmom „Bangaranga“, nastupila je 27. juna na Belgrade Music Weeku, što je ujedno bio i njen prvi nastup u Srbiji.

Njeno gostovanje bilo je zanimljivo upravo zato što DARA u Beograd nije došla na evrovizijski ili fan događaj, već na veliki mainstream festival na kojem nastupaju neka od trenutno najpopularnijih imena domaće i regionalne muzičke scene.

A publika je očigledno znala šta dolazi. Kada su krenuli prvi taktovi „Bangarange“, publika na Ušću pesmu je pevala zajedno sa njom, dok je DARA tokom nastupa izvela čak i „Kukavicu“ Cece Ražnatović.

Bio je to možda prvi signal da aktuelna Evrovizija kod nas može da funkcioniše i van tradicionalnog evrovizijskog kruga.

DARA u Beogradu

Dve ikone Evrovizije 2004. ponovo pred srpskom publikom

Avgust je, međutim, doneo pravi povratak u eru dvehiljaditih. Na festivalu Dragi Bravo, održanom 21. i 22. avgusta na Ušću, među međunarodnim gostima našla su se dva imena koja zauzimaju posebno mesto u istoriji Evrovizije – Ruslana i Sakis Ruvas.

Ruslana je 2004. godine u Istanbulu sa pesmom „Wild Dances“ donela Ukrajini prvu pobedu na takmičenju, dok je Sakis iste godine sa hitom „Shake It“ osvojio treće mesto za Grčku. Pet godina kasnije ponovo je predstavljao svoju zemlju, ovoga puta u Moskvi, gde je sa pesmom „This Is Our Night“ završio na sedmom mestu.

Više od dve decenije nakon njihovih prvih evrovizijskih nastupa, dve velike zvezde tog perioda našle su se istog vikenda pred beogradskom publikom. Ruslana je 21. avgusta otvorila prvo veče festivala, pozdravila publiku na srpskom i, očekivano, izvela „Wild Dances“, pesmu koja joj je 2004. donela evropsku slavu. Već naredne večeri na istoj bini pojavio se Sakis Ruvas, a publika je imala priliku da čuje i njegove prepoznatljive evrovizijske hitove „Shake It“ i „This Is Our Night“.

Njihova gostovanja posebno su zanimljiva jer Ruslana i Sakis za publiku u Srbiji nisu samo nekadašnji učesnici Evrovizije. Oboje pripadaju periodu dvehiljaditih kada je takmičenje u našem regionu imalo ogroman televizijski i kulturni značaj, pa njihove pesme danas istovremeno bude evrovizijsku nostalgiju i sećanje na jednu čitavu eru evropske pop muzike.

Da li Evrovizija ponovo postaje „kul“ u Srbiji?

Tri nastupa tokom jednog leta svakako nisu dovoljna da bismo već govorili o velikom novom trendu, ali činjenica da su se na velikim beogradskim festivalima našla čak tri prepoznatljiva evrovizijska imena ipak privlači pažnju.

Posebno je zanimljivo što DARA, Ruslana i Sakis Ruvas pripadaju potpuno različitim evrovizijskim generacijama, pa njihova gostovanja pokazuju da takmičenje danas kod domaće publike funkcioniše i kroz nostalgiju, ali i kroz aktuelnu evropsku pop scenu.

Dragi Bravo svoju publiku velikim delom okuplja upravo oko nostalgije za muzikom dvehiljaditih, perioda u kojem je i Evrovizija u Srbiji i čitavom regionu zauzimala mnogo značajnije mesto u pop kulturi nego danas. Ruslana i Sakis Ruvas zato nisu samo nekadašnji učesnici takmičenja – „Wild Dances“, „Shake It“ i „This Is Our Night“ pesme su koje veliki deo publike pamti iz vremena odrastanja, kada su se evrovizijski hitovi mnogo češće mogli čuti na radiju, televiziji, žurkama i u klubovima. Njihov dolazak u Beograd tako se savršeno uklopio u talas nostalgije za početkom dvehiljaditih koji je poslednjih godina ponovo veoma prisutan.

Sa druge strane, DARA predstavlja sasvim drugačiju priču. Kod nje nema nostalgije – u Beograd je stigla kao aktuelna pobednica Evrovizije, svega nekoliko nedelja nakon trijumfa u Beču, i odmah dobila prostor na jednom od najvećih komercijalnih muzičkih festivala u zemlji. Upravo je to možda još zanimljiviji pokazatelj da se evrovizijska muzika ponovo ne posmatra isključivo kao sadržaj namenjen fanovima takmičenja, već da određeni izvođači i pesme mogu veoma brzo da pronađu put do šire publike.

Zbog toga možda nije pravo pitanje da li je sama Evrovizija ponovo popularna u Srbiji, jer interesovanje za takmičenje kod nas nikada nije potpuno nestalo.

Mnogo zanimljivije je pitanje da li evrovizijske zvezde ponovo postaju dovoljno prepoznatljive i atraktivne široj domaćoj publici da ih organizatori žele na velikim festivalima i koncertima.

Ako je suditi po letošnjoj sezoni i imenima koja su prošla kroz Beograd, čini se da bi odgovor mogao da bude – da.

Nastup Ukrajine na Evroviziji 2004

Pobeda DARE sa pesmom „Bangaranga“ donela je Bugarskoj prvi evrovizijski trofej u istoriji, ali zajedno sa njim i jedan od najvećih organizacionih poduhvata koje je ova zemlja imala priliku da realizuje.

Samo nekoliko dana nakon što je potvrđeno da će Burgas biti domaćin Pesme Evrovizije 2027, stigle su i prve konkretne informacije o tome koliko bi čitav spektakl mogao da košta.

Bugarska država je za pripreme takmičenja do kraja 2026. godine već obezbedila 20 miliona evra, potvrdio je potpredsednik bugarske vlade Ivo Hristov, koji se nalazi na čelu međuresornog organizacionog odbora za Evroviziju.

I to je, po svemu sudeći, tek početak.

Dvadeset miliona evra – a glavni troškovi tek dolaze

Od trenutno obezbeđenih 20 miliona evra, 15 miliona predstavlja finansijsku garanciju koja mora da bude deponovana pre početka organizacionog procesa, dok će preostalih pet miliona biti korišćeno za tekuće potrebe tokom priprema.

Mnogo važnije je, međutim, da to nije konačan budžet Evrovizije 2027. Bugarske vlasti već su potvrdile da će dodatna sredstva za takmičenje biti predviđena državnim budžetom za 2027. godinu, ali u ovom trenutku još nije poznato koliko će ona iznositi. Novac će, između ostalog, biti potreban za infrastrukturu, transport, smeštaj, bezbednost i promociju Bugarske kao turističke destinacije.

Gradonačelnik Burgasa Dimitar Nikolov takođe je poručio da konačna procena ukupnih troškova još ne postoji. Zbog toga cifra od 20 miliona evra koju danas imamo zapravo predstavlja samo prvi finansijski okvir za projekat koji će trajati sve do maja naredne godine.

A koliko je koštala Evrovizija u Beogradu 2008?

Koliko su se razmere Evrovizije i troškovi njene organizacije promenili možda najbolje pokazuje poređenje sa takmičenjem koje je Srbija organizovala 2008. godine.

Nakon pobede Marije Šerifović u Helsinkiju, Beograd je ugostio tada rekordne 43 zemlje, a upravo je u Beogradskoj areni prvi put u istoriji Evrovizije održan format sa dva polufinala i velikim finalom, kakav poznajemo i danas.

Prema podacima preuzetim iz zapisnika sa sednice Upravnog odbora RTS-a iz septembra 2008. godine, prvobitno se procenjivalo da će organizacija takmičenja koštati oko 14 miliona evra.

Ipak, konačni neto troškovi RTS-a za organizaciju iznosili su oko 8,5 miliona evra, dok su direktni prihodi bili približno 7,5 miliona evra. Beogradska arena i Sava centar RTS-u su bili ustupljeni bez naknade.

Kada se, međutim, uključe i druga ulaganja države i grada, tadašnji mediji navodili su znatno veću cifru.

Grad Beograd je u organizaciju uložio približno dva miliona evra, dok je Republika izdvojila još oko 10 miliona evra za nabavku HD televizijske opreme. Zbog toga je ukupno ulaganje povezano sa organizacijom Evrovizije u Srbiji tada procenjivano na oko 21 milion evra.

Ipak, važno je napraviti razliku: tih deset miliona nije predstavljalo samo trošak tri evrovizijske večeri. Radilo se o ulaganju u modernizaciju televizijske opreme koja je RTS-u ostala i nakon završetka takmičenja.

Upravo zato poređenje nije potpuno „jedan prema jedan“, ali veoma dobro pokazuje razmere današnje organizacije.

Bugarska je, praktično još devet meseci pre velikog finala, već obezbedila iznos gotovo jednak čitavom paketu ulaganja koji se 2008. povezivao sa organizacijom Evrovizije u Beogradu.

Da li će Burgas imati jednu od najskupljih Evrovizija?

Iako 20 miliona evra već u avgustu zvuči impresivno, još je prerano Evroviziju 2027. nazvati najskupljom u istoriji.

Budžete različitih domaćinstava nije jednostavno upoređivati. Troškove dele televizija domaćin, grad, država, EBU i komercijalni partneri, dok se infrastrukturni, bezbednosni i turistički izdaci u nekim slučajevima vode odvojeno. Ono što je već sada jasno jeste da Evrovizija odavno nije samo televizijska emisija koja traje tri večeri.

Domaćinstvo podrazumeva višemesečnu pripremu arene, televizijsku produkciju ogromnih razmera, infrastrukturu, obezbeđenje, desetine hiljada posetilaca, smeštaj delegacija i novinara, prateće manifestacije, EuroClub, press centar i promociju grada domaćina.

A u Burgasu su pripreme već počele. Radovi u prostorima oko Arene Burgas krenuli su još sredinom avgusta, dok organizatori žele da dvorana do kraja godine bude dovoljno pripremljena da u njoj bude održan testni koncert kojem bi prisustvovali i stručnjaci Evropske radiodifuzne unije.

Trošak od desetina miliona, ali i ogromna promocija za Burgas

Bugarska na ogromno izdvajanje za Evroviziju ipak ne gleda samo kao na trošak. Ivo Hristov poručio je da država takmičenje vidi kao priliku da se predstavi milionima ljudi širom sveta – ne samo kroz Burgas i crnomorsku obalu, već i kroz gastronomiju, planine, kulturno nasleđe i druge turističke destinacije.

Sličan efekat očekivala je i Srbija 2008. godine. Prema podacima RTS-a, tokom Evrovizije u Beogradu boravilo je između 15.000 i 20.000 posetilaca, akreditovano je oko 2.500 novinara iz više od 50 zemalja, dok je veliko finale pratilo oko 105 miliona gledalaca.

Zbog toga se vrednost domaćinstva ne može meriti samo novcem uloženim u produkciju. Za Burgas, grad koji nema međunarodnu prepoznatljivost Sofije, višenedeljna promocija pred milionskom publikom mogla bi da bude jedan od najvećih dobitaka čitavog projekta.

Centralno mesto Evrovizije 2027. biće Arena Burgas, otvorena 2023. godine. Kompleks raspolaže površinom od oko 50.000 kvadratnih metara, sama arena zauzima približno 5.000 kvadratnih metara i ima oko 7.000 sedišta, dok kapacitet, u zavisnosti od konfiguracije, može dostići oko 14.000 ljudi.

Prvo polufinale Pesme Evrovizije 2027. biće održano 11. maja, drugo 13. maja, dok je veliko finale zakazano za 15. maj 2027. godine. Do tada će i konačan račun gotovo sigurno biti znatno veći od sadašnjih 20 miliona evra.

Za poređenje, gotovo isti iznos bio je dovoljan za čitav paket ulaganja povezan sa Evrovizijom u Beogradu 2008. godine. Devetnaest godina kasnije, Bugarska taj iznos izdvaja dok je takmičenje u Burgasu još u početnoj fazi priprema.

Da li će Evrovizija 2027. na kraju postati jedna od najskupljih u istoriji takmičenja, tek ćemo saznati. Jedno je, međutim, već sada jasno – prva Evrovizija na bugarskom tlu biće i te kako skup spektakl, ali i jedna od najvećih prilika za promociju Burgasa i čitave zemlje.

Promotivni video – Burgas 2027

The Eurovision Song Contest has long been about much more than simply choosing the best song. Costumes, performances, charisma, stage presence and, of course, the artists themselves spark countless discussions among fans every year. That is why, following the Grand Final, another somewhat more relaxed competition traditionally begins on the OGAE Serbia forum – the election of Miss and Mister Eurovision Song Contest.

This year’s competition began in late May, shortly after the conclusion of the 70th Eurovision Song Contest in Vienna. Forum members had the opportunity to vote for their favourites among this year’s Eurovision performers, with the field of candidates gradually narrowing down through several rounds until only those who had won the greatest support from the forum community remained.

Delta Goodrem is Miss Eurovision Song Contest 2026!

The title of Miss Eurovision Song Contest 2026 went to one of the biggest stars of this year’s competition – Australia’s representative, Delta Goodrem.

The Australian singer arrived in Vienna as one of the most recognisable names at this year’s Eurovision, already boasting a successful career, numerous hit songs and years of experience in the music industry. For that reason, her participation attracted considerable attention from fans from the very moment it was confirmed that she would represent Australia.

With the song “Eclipse”, Delta managed to live up to the high expectations. Following a successful performance in the semi-final, she qualified for the Grand Final, where she ultimately achieved an excellent fourth place. The result made her one of Australia’s most successful representatives in recent years, as well as one of the most memorable contestants of the 70th Eurovision Song Contest.

In addition to her powerful vocals and the song itself, Delta attracted plenty of attention throughout Eurovision week with her elegant looks, charisma and glamorous stage performance. Her presentation featured a striking visual concept and an impressive climax to the song, making her one of the most talked-about performers in the run-up to the Grand Final.

All of this clearly made a strong impression on the members of the Evropesma – OGAE Serbia forum, who, after several weeks of voting, named her the most attractive female contestant of this year’s competition.

Competition in the final stages of the vote was particularly strong. Cyprus’ representative Antigoni Buxton finished in second place, while this year’s Eurovision winner, Bulgaria’s DARA, took third place. Nevertheless, it was the Australian representative who ultimately won the greatest support from forum members.

Following her excellent fourth-place finish on the Eurovision stage in Vienna, Delta has therefore added another flattering accolade to her 2026 Eurovision journey – the title of Miss Eurovision Song Contest 2026, as voted by members of the OGAE Serbia forum.

Pete Parkkonen is Mister Eurovision Song Contest 2026!

While the women’s title travelled to the other side of the world, the men’s crown remained in Northern Europe.

Members of the OGAE Serbia forum chose Finnish singer Pete Parkkonen as Mister Eurovision Song Contest 2026, making him one of the standout male performers of this year’s competition in yet another way.

Pete took to the Eurovision stage in Vienna alongside renowned violinist Linda Lampenius, representing Finland with the song “Liekinheitin”. The Finnish duo were considered among the favourites throughout the Eurovision season, and their strong reception from both viewers and juries was confirmed in the Grand Final, where they finished in an impressive sixth place.

Throughout the season, Parkkonen attracted attention from fans not only because of the song and stage performance, but also thanks to his charisma, energy and striking appearance. It may therefore come as little surprise that, following the conclusion of Eurovision, he received another accolade – this time from the members of our forum.

However, the battle for the title was particularly interesting thanks to the excellent results achieved by the Serbian representatives. Luka Aranđelović finished in second place, while Andrija Cvetanović took third, meaning that no fewer than two Serbian representatives ranked among the top three in this year’s Mister competition.

In the end, however, the Finnish representative received the greatest support from forum members.

Following his sixth-place finish on the main Eurovision stage in Vienna, Pete has therefore added another flattering title to his 2026 Eurovision journey – Mister Eurovision Song Contest 2026, as voted by members of the OGAE Serbia forum.

Pesma Evrovizije odavno nije samo takmičenje za najbolju pesmu. Kostimi, nastupi, harizma, scenski nastup, ali i sami izvođači svake godine postaju predmet brojnih diskusija među fanovima, pa se nakon završetka velikog finala na forumu OGAE Srbije tradicionalno otvara još jedno, nešto opuštenije nadmetanje – izbor za Miss i Mistera Pesme Evrovizije.

Ovogodišnji izbor započeo je krajem maja, neposredno nakon završetka 70. Pesme Evrovizije u Beču. Članovi foruma imali su priliku da glasaju za svoje favorite među ovogodišnjim evrovizijskim izvođačima, a kroz glasanje se krug kandidata postepeno sužavao sve dok nisu ostali oni koji su osvojili najviše simpatija forumske zajednice.

Delta Goodrem je Miss Pesme Evrovizije 2026!

Titula Miss Pesme Evrovizije 2026 pripala je jednoj od najvećih zvezda ovogodišnjeg takmičenja – predstavnici Australije Delti Goodrem.

Australijska pevačica u Beč je stigla kao jedno od najpoznatijih imena ovogodišnje Evrovizije, iza sebe već imajući bogatu karijeru, veliki broj hitova i godine iskustva na muzičkoj sceni. Upravo zbog toga njen dolazak na Evroviziju izazvao je veliku pažnju fanova još od trenutka kada je potvrđeno da će braniti boje Australije.

Sa pesmom „Eclipse“ uspela je da opravda velika očekivanja. Nakon uspešnog nastupa u polufinalu izborila je plasman u veliko finale, gde je na kraju osvojila odlično četvrto mesto. Time je postala jedan od najuspešnijih australijskih predstavnika poslednjih godina, ali i jedna od najupečatljivijih učesnica 70. Pesme Evrovizije.

Pored snažnog vokala i same pesme, Delta je tokom evrovizijske nedelje privlačila pažnju i svojim elegantnim izdanjima, harizmom i glamuroznim nastupom. Njena scenska prezentacija oslanjala se na upečatljivu vizuelnu estetiku i veliki završetak pesme, zbog čega je bila među izvođačima o kojima se najviše govorilo pred samo finale.

Sve to očigledno je ostavilo snažan utisak i na članove Evropesma foruma OGAE Srbije, koji su je nakon višenedeljnog izbora proglasili za najlepšu učesnicu ovogodišnjeg takmičenja.

U završnici izbora konkurencija je bila izuzetno jaka. Drugo mesto osvojila je predstavnica Kipra, Antigoni Buxton, dok je treće mesto pripalo ovogodišnjoj pobednici Evrovizije, bugarskoj predstavnici DARI. Ipak, najveći broj simpatija članova foruma na kraju je osvojila australijska predstavnica.

Tako je Delta, nakon odličnog četvrtog mesta na velikoj evrovizijskoj sceni u Beču, svojoj ovogodišnjoj evrovizijskoj avanturi dodala još jedno laskavo priznanje – titulu Miss Pesme Evrovizije 2026, po izboru članova foruma OGAE Srbije.

Pete Parkkonen je Mister Pesme Evrovizije 2026!

Ako je titula u ženskoj konkurenciji otišla na drugi kraj sveta, kod muškaraca je ostala na evropskom severu.

Članovi foruma OGAE Srbije za Mistera Pesme Evrovizije 2026 izabrali su finskog pevača Petea Parkkonena, jednog od zapaženijih muških izvođača ovogodišnjeg takmičenja.

Pete je na Evroviziji u Beču nastupio zajedno sa poznatom violinistkinjom Lindom Lampenius, predstavljajući Finsku pesmom „Liekinheitin“. Finski dvojac važio je za jednog od favorita tokom evrovizijske sezone, a odličan prijem publike i žirija potvrđen je i u velikom finalu, gde su na kraju osvojili visoko šesto mesto.

Parkkonen je tokom cele sezone privlačio pažnju fanova ne samo pesmom i scenskim nastupom, već i svojom harizmom, energijom i pojavom, pa možda i ne iznenađuje što je nakon završetka Evrovizije osvojio još jedno priznanje – ovoga puta po izboru članova našeg foruma.

Ipak, borba za titulu bila je posebno zanimljiva i zbog odličnog plasmana srpskih predstavnika. Drugo mesto osvojio je Luka Aranđelović, dok se na trećoj poziciji našao Andrija Cvetanović, pa su tako čak dvojica predstavnika Srbije završila među trojicom najviše rangiranih u ovogodišnjem izboru.

Najviše simpatija članova foruma, međutim, na kraju je pripalo finskom predstavniku.

Tako je Pete, nakon osvojenog šestog mesta na velikoj evrovizijskoj sceni u Beču, svojoj ovogodišnjoj avanturi dodao još jednu laskavu titulu – Mister Pesme Evrovizije 2026, po izboru članova foruma OGAE Srbije.

Saga o holandskom povratku na Evroviziju dobila je novi, možda i najvažniji nastavak. Holandska ministarka obrazovanja, kulture i nauke Rianne Letschert odgovorila je 20. avgusta na poslanička pitanja u parlamentu koja su se odnosila upravo na eventualno učešće zemlje na Evroviziji 2027. Iz odgovora je postalo jasno da odluka AVROTROS-a ne mora automatski da znači i odluku cele Holandije.

Naime, ukoliko AVROTROS odluči da ni naredne godine ne učestvuje, ne postoji zakonska prepreka da učešće preuzme drugi javni emiter.

Još važnije – NPO, krovna organizacija holandskog javnog servisa, već je obavestio ministarku da će, ukoliko AVROTROS odustane, na vreme započeti razgovore o tome da li će Holandija učestvovati i koja bi druga javna televizija mogla da preuzme organizaciju nastupa.

AVROTROS više nema poslednju reč: Holandija ima i „plan B“ za Burgas

AVROTROS je godinama praktično sinonim za holandsko učešće na Evroviziji – zadužen je za izbor izvođača i pesme, formiranje delegacije, organizaciju nastupa i prateći televizijski program. Ipak, odluka ovog emitera ne mora automatski da znači i konačnu odluku Holandije, jer je zvanični član Evropske radiodifuzne unije zapravo NPO, krovna organizacija holandskog javnog servisa.

U odgovoru holandskom parlamentu naglašeno je da ne postoji propis prema kojem upravo AVROTROS mora da bude zadužen za učešće zemlje na Pesmi Evrovizije. To znači da bi, ukoliko AVROTROS odluči da nastavi bojkot i 2027. godine, NPO mogao da razgovara sa nekim drugim javnim emiterom i pronađe alternativno rešenje za povratak Holandije na takmičenje. Na taj način praktično se otvara svojevrsni „plan B“ za Burgas.

Ipak, ministarka Rianne Letschert jasno je stavila do znanja da vlada neće odlučivati umesto javnog servisa niti naređivati učešće na Evroviziji. Programske odluke ostaju u nadležnosti NPO-a i javnih emitera, u skladu sa njihovom uredničkom nezavisnošću.

Kao jedan od potencijalnih naslednika AVROTROS-a prethodnih meseci pominjao se Omroep MAX, ali je direktor tog emitera Jan Slagter u međuvremenu prilično ohladio takve spekulacije. Iako je ranije ostavljao otvorenu mogućnost da MAX preuzme evrovizijski projekat, sada je poručio da za to nije naročito zainteresovan. Kao razloge naveo je visoke troškove, nedostatak iskustva u organizovanju jednog tako velikog projekta, ali i činjenicu da AVROTROS već poseduje znanje i infrastrukturu potrebnu za učešće na takmičenju.

To, međutim, ne znači da su sve druge mogućnosti zatvorene. NPO u svom sistemu okuplja više javnih emitera, pa bi u slučaju definitivnog odustajanja AVROTROS-a mogao da potraži drugo rešenje. Da je takav scenario moguć pokazala je već i Evrovizija 2026. godine. Nakon što je AVROTROS odbio da učestvuje i prenosi takmičenje, NOS i NTR preuzeli su televizijski prenos za holandsku publiku, iako zemlja nije imala svog predstavnika.

S druge strane, komercijalne televizije poput RTL-a ili SBS-a ne mogu jednostavno da preuzmu holandsko učešće. Evrovizija je takmičenje članica EBU-a, zbog čega bi eventualna zamena za AVROTROS morala da bude pronađena unutar sistema holandskog javnog servisa. Upravo zato je najvažnija poruka poslednjih izjava da eventualno „ne“ AVROTROS-a više ne mora automatski da znači i „ne“ Holandije.

Predstavnik Holandije na Evroviziji 2019

Zašto je Holandija bojkotovala Evroviziju 2026?

Holandija je bila među zemljama koje su odlučile da ne učestvuju na Pesmi Evrovizije 2026. godine, nakon što je EBU potvrdio da će Izrael ostati deo takmičenja. Odluka AVROTROS-a usledila je posle višemesečne rasprave o političkom i društvenom kontekstu u kojem se Evrovizija održava, ali i o ulozi samog EBU-a u zaštiti integriteta takmičenja.

Holandski emiter je kao razloge za povlačenje naveo pre svega humanitarnu situaciju u Gazi, zabrinutost zbog slobode medija i sumnje u političko mešanje u prethodna izdanja Evrovizije. Nakon što je krajem 2025. postalo jasno da Izrael neće biti isključen sa takmičenja, AVROTROS je doneo konačnu odluku da Holandija ne pošalje predstavnika u Beč.

Holandija pritom nije bila usamljena. Evroviziju 2026. bojkotovali su i Španija, Irska, Island i Slovenija, što je predstavljalo jedan od najvećih koordinisanih talasa povlačenja u novijoj istoriji takmičenja.

Ipak, odluka o neučestvovanju nije značila i potpuni prekid veze Holandije sa Evrovizijom. Takmičenje je i dalje bilo dostupno holandskoj publici, pošto su NOS i NTR, uz koordinaciju NPO-a, preuzeli televizijski prenos, pa su gledaoci mogli da prate sve tri večeri i bez domaćeg predstavnika na sceni.

Nova pravila EBU-a mogu da olakšaju povratak

U međuvremenu je EBU za Evroviziju 2027 usvojio niz novih pravila, što je dodatno pokrenulo spekulacije da bi neka od zemalja koje su bojkotovale prethodno izdanje mogla da se vrati.

Između ostalog, od 2027. pobednička televizija više neće automatski dobiti pravo da organizuje naredno takmičenje ukoliko se njena zemlja nalazi u oružanom sukobu ili osetljivoj geopolitičkoj situaciji koja može ugroziti bezbednost i stabilnost događaja.

U holandskim medijima već se pojavila procena da bi upravo izmene koje je EBU napravio mogle AVROTROS-u da pruže dovoljno prostora da promeni stav i vrati se na takmičenje, iako sam emiter to za sada nije potvrdio.

Holandija bez Evrovizije – izuzetak, a ne pravilo

Povratak Holandije na Evroviziju imao bi posebnu simboliku, jer je reč o jednoj od zemalja sa najdužom tradicijom na ovom takmičenju. Holandija je učestvovala još na prvom izdanju Pesme Evrovizije 1956. godine, a tokom svoje evrovizijske istorije ostvarila je pet pobeda.

Poslednji trijumf stigao je 2019. godine, kada je Duncan Laurence sa pesmom „Arcade“ doneo zemlji prvu pobedu posle više od četiri decenije. Roterdam je potom trebalo da ugosti takmičenje 2020. godine, ali je ono otkazano zbog pandemije, pa je holandsko domaćinstvo realizovano godinu dana kasnije.

Ipak, poslednjih nekoliko sezona odnos Holandije i Evrovizije bio je znatno turbulentniji. Diskvalifikacija Joosta Kleina neposredno pred finale 2024. izazvala je veliko nezadovoljstvo u zemlji, ali se Holandija već 2025. vratila na takmičenje sa Claudeom i pesmom „C’est La Vie“. Samo godinu dana kasnije usledio je novi preokret, kada je AVROTROS odlučio da bojkotuje Evroviziju 2026.

Upravo zato bi eventualni povratak u Burgas označio novo poglavlje za jednu od najprepoznatljivijih evrovizijskih zemalja. Konačna odluka AVROTROS-a još se čeka, ali poslednje informacije pokazuju da su vrata povratka znatno otvorenija nego ranije.

Čak i ako AVROTROS ostane pri odluci da ne učestvuje, NPO može da razmotri mogućnost da projekat preuzme neki drugi javni emiter. Drugim rečima, „ne“ AVROTROS-a više ne mora automatski da znači i „ne“ Holandije, pa je scenario u kojem ovu zemlju ponovo gledamo na evrovizijskoj sceni 2027. godine sada sasvim realan.

Predstavnik Holandije na Evroviziji 2024

Mađarske nema na Evroviziji još od 2019. godine, a tokom prethodnih nekoliko sezona gotovo da nije bilo ozbiljnih naznaka da bi se situacija mogla promeniti. Međutim, nakon političkih promena u zemlji tokom 2026. godine, tema povratka ponovo je otvorena – i ovog puta na najvišem nivou.

Novi premijer Mađarske Péter Magyar, koji je nakon pobede svoje stranke Tisza na parlamentarnim izborima u aprilu preuzeo dužnost premijera, javno je govorio o mogućnosti da se zemlja vrati na Pesmu Evrovizije.

Premijer Mađarske: Ispitaćemo mogućnost povratka

Tokom razgovora za austrijski ORF, nakon ovogodišnje Evrovizije u Beču, Magyar je upitan upravo o dugogodišnjem odsustvu Mađarske sa takmičenja.

On je naglasio da odluka o učešću nije lično odluka predsednika Vlade, ali je otkrio da je dobio veliki broj poruka i zahteva, posebno od mlađih građana, koji žele povratak zemlje na Evroviziju. Zbog toga je najavio da će od ministra ili državnog sekretara nadležnog za kulturu zatražiti da ispitaju mogućnosti za ponovno učešće Mađarske.

To je ujedno i najozbiljniji signal o mogućem povratku još od povlačenja zemlje. Za razliku od prethodnih godina, kada je pitanje Evrovizije praktično bilo zatvoreno, sada više nije reč samo o željama fanova – mogućnost povratka postala je tema kojom se bave i državne institucije.

Još jedan važan deo cele priče jeste velika reforma mađarskog javnog medijskog sistema.

Tokom leta usvojene su promene kojima je dosadašnji sistem javnog servisa reorganizovan, a iz transformacije MTVA nastala je nova struktura u kojoj važnu ulogu ima Magyar Rádió és Televízió Nonprofit Zrt. – Mađarski radio i televizija. Promene su zvanično objavljene u mađarskom službenom glasniku, a nova organizacija sistema stupila je na snagu tokom jula.

Upravo će pitanje javnog servisa biti jedno od ključnih ukoliko Mađarska želi da se vrati na Evroviziju.

Zanimljivo je da EBU na svojoj aktuelnoj listi članica još uvek navodi MTVA kao mađarskog člana, što znači da će u narednom periodu biti potrebno razjasniti i formalni status članstva nakon reorganizacije javnog servisa.

To, međutim, samo po sebi ne znači da je povratak onemogućen – već da bi eventualnoj potvrdi učešća morale da prethode i odgovarajuće administrativne procedure.

I fanovi traže povratak već 2027.

Da se priča o mogućem povratku Mađarske na Pesmu Evrovizije dodatno zahuktava pokazala su i dešavanja tokom leta. U okviru javne rasprave o budućnosti mađarskog javnog servisa, predstavnici domaće evrovizijske fan zajednice pozvali su novu vlast i nadležne institucije da razmotre mogućnost ponovnog učešća zemlje na takmičenju.

Među onima koji su se oglasili bili su OGAE Hungary i mađarski Eurovision fan klub MEKE, koji su se zvanično obratili nadležnima sa željom da Mađarska, ukoliko se za to steknu uslovi, ponovo postane deo evrovizijske porodice već 2027. godine. Njihova inicijativa pokazuje da interesovanje za takmičenje u zemlji nije nestalo uprkos osmogodišnjoj pauzi.

Na taj način su se praktično spojila tri važna faktora koji dodatno podgrevaju priču o povratku – politička spremnost da se ta mogućnost razmotri, reforma javnog servisa i sve glasniji zahtevi domaće evrovizijske zajednice. Iako zvanična odluka još nije doneta, upravo zbog toga Mađarska trenutno deluje kao jedan od najozbiljnijih kandidata za veliki povratak na Evroviziju 2027.

Da li bi se „A Dal“ ponovo pretvorio u nacionalni izbor?

Jedna od zanimljivijih mogućnosti u slučaju povratka Mađarske na Evroviziju jeste ponovno povezivanje takmičenja A Dal sa izborom predstavnika za veliku evropsku scenu. Ovaj muzički festival nikada nije ugašen, već je nastavio da se održava i nakon povlačenja zemlje sa Evrovizije, ali kao samostalno domaće takmičenje.

Od 2012. do 2019. godine A Dal je služio kao mađarski nacionalni izbor za Pesmu Evrovizije i upravo su preko njega birani neki od najuspešnijih predstavnika zemlje u novijoj istoriji takmičenja. Nakon poslednjeg mađarskog nastupa 2019. godine, festival je nastavio da postoji, ali bez direktne veze sa Evrovizijom.

Takmičenje je održano i 2026. godine, kada je pobedu odneo Re Va Dame sa pesmom „Veled Álmodtam“, što pokazuje da Mađarska već ima razvijen i prepoznatljiv televizijski format koji bi, ukoliko bi došlo do odluke o povratku, mogao relativno lako ponovo da dobije ulogu nacionalnog izbora.

Ipak, za sada nema zvanične potvrde da će A Dal 2027. biti povezan sa Evrovizijom, niti da bi pobednik narednog izdanja automatski dobio kartu za Burgas. Za sada je reč samo o logičnoj mogućnosti, ali bi eventualna promena pravila festivala svakako bila jedan od prvih konkretnih znakova da se povratak Mađarske zaista priprema.

Od jednog od najstabilnijih učesnika do potpunog povlačenja

Mađarska je na Pesmi Evrovizije debitovala 1994. godine i do danas zabeležila 17 nastupa. Već pri prvom učešću ostvarila je rezultat koji do danas nije nadmašen – Friderika Bayer je sa pesmom „Kinek mondjam el vétkeimet?“ osvojila četvrto mesto i tako odmah postavila visoke standarde za buduće mađarske predstavnike.

Tokom narednih decenija Mađarska je imala nekoliko zapaženih plasmana i nastupa koji su ostali dobro upamćeni među evrovizijskim fanovima. Magdi Rúzsa je 2007. godine završila na devetom mestu, ByeAlex je 2013. sa pesmom „Kedvesem“ osvojio desetu poziciju, dok je András Kállay-Saunders godinu dana kasnije sa „Running“ stigao do petog mesta, što predstavlja drugi najbolji rezultat zemlje u istoriji takmičenja. Veliki uspeh ostvario je i Joci Pápai, koji je 2017. sa pesmom „Origo“ zauzeo osmo mesto.

Posebno uspešan period za Mađarsku trajao je od 2011. do 2018. godine, kada se zemlja svake godine plasirala u veliko finale. U vremenu kada su polufinala postajala sve neizvesnija, Mađarska je važila za jednog od najstabilnijih učesnika i zemlju koja je gotovo redovno uspevala da pronađe svoje mesto među finalistima.

Taj niz prekinut je 2019. godine u Tel Avivu. Mađarsku je tada ponovo predstavljao Joci Pápai, ovoga puta sa pesmom „Az én apám“, ali nije uspeo da se plasira u finale. Ispostavilo se da je to ujedno bio i poslednji mađarski evrovizijski nastup – već naredne godine zemlje nije bilo na listi učesnika, a Mađarska se od tada nije vratila na takmičenje.

Zbog toga bi eventualni povratak 2027. imao posebnu težinu. Na evrovizijsku scenu vratila bi se zemlja koja, uprkos dugoj pauzi, iza sebe ima niz veoma uspešnih nastupa i jednu od impresivnijih serija uzastopnih plasmana u finale tokom prethodne decenije.

Ukoliko Budimpešta na kraju zaista kaže „da“, Mađarska bi se na evrovizijsku scenu vratila osam godina nakon svog poslednjeg nastupa.

A sudeći po signalima koji poslednjih meseci stižu iz zemlje – povratak koji je još pre godinu dana izgledao veoma daleko danas deluje realnije nego ikada.

Predstavnik Mađarske na Evroviziji 2014

I dok pojedini emiteri već uveliko pripremaju svoje nacionalne izbore, u našem regionu situacija je prilično različita. Srbija, Hrvatska i Crna Gora još nisu zvanično potvrdile odlazak u Burgas, Bosna i Hercegovina sigurno se neće vratiti, dok se odluka Slovenije očekuje sa posebnom pažnjom nakon njenog bojkota Evrovizije 2026.

Za sada su učešće na Evroviziji 2027. potvrdili:

Jedna od najvećih novosti svakako je debi Kanade, čije je učešće zvanično potvrđeno početkom jula nakon što je CBC/Radio-Canada postao punopravni član Evropske radiodifuzne unije. Kanada će tako postati prva nova zemlja na glavnoj Evroviziji još od dolaska Australije 2015. godine.

Za ljubitelje takmičenja iz našeg regiona posebno je zanimljiv i povratak Severne Makedonije, koja se na veliku evrovizijsku scenu vraća nakon nekoliko godina odsustva.

Na spisak sada možemo dodati i Albaniju, koja nastavlja svoju evrovizijsku tradiciju. RTSH priprema 65. izdanje festivala „Festivali i Këngës“, a prijave za izvođače i autore biće otvorene tokom septembra.

Srbija još čeka zvaničnu potvrdu RTS-a

Kada je reč o Srbiji, RTS do 19. avgusta još nije zvanično potvrdio učešće na Pesmi Evrovizije 2027, niti je raspisan konkurs za novo izdanje Pesme za Evroviziju.

Ipak, za sada nema naznaka da javni servis planira povlačenje sa takmičenja. Naprotiv, nastavak Pesme za Evroviziju već je nagovešten kroz dokumentaciju i pravila prethodnog izdanja festivala, pa se pre svega čeka formalna potvrda RTS-a i raspisivanje novog konkursa.

Srbija je 2026. u Beču nastupila sa grupom Lavina i pesmom „Kraj mene“, dok je od početka samostalnog učešća 2007. propustila samo Evroviziju 2014. godine.

Zbog toga bi eventualni izostanak Srbije iz Burgasa predstavljao veliko iznenađenje, ali sve dok RTS zvanično ne potvrdi učešće, našu zemlju ne možemo staviti među sigurnih 20 učesnika.

Predstavnici Srbije na Evroviziji 2026

Hrvatska – čeka se odluka HRT-a

Slična situacija je i sa Hrvatskom. HRT još nije formalno potvrdio učešće na Evroviziji 2027, ali za sada nema ni naznaka da se razmatra povlačenje.

Nastavak Dore već se pominjao u pravilima prethodnog izdanja hrvatskog nacionalnog izbora, što pokazuje da HRT računa na nastavak festivala. Ipak, održavanje Dore i zvanična potvrda učešća na Evroviziji nisu nužno isto, pa ćemo na definitivnu odluku hrvatskog javnog servisa još morati da sačekamo.

Hrvatska je poslednjih godina ponovo postala jedna od zemalja regiona koje privlače najveću pažnju evrovizijske publike, naročito nakon istorijskog drugog mesta Baby Lasagne 2024. godine, pa bi njeno povlačenje svakako bilo veliko iznenađenje.

Crna Gora – pozitivni signali, ali potvrde još nema

Ni RTCG još nije zvanično potvrdio učešće Crne Gore na Evroviziji 2027. Ipak, činjenica da se Crna Gora vratila na takmičenje nakon pauze i da RTCG ostaje aktivan unutar evrovizijske porodice daje razloga za optimizam da ćemo crnogorskog predstavnika gledati i u Burgasu.

U ovom trenutku još nema zvanične potvrde ni o eventualnom novom izdanju Montesonga, pa se očekuje da RTCG svoje planove za narednu sezonu saopšti u narednim mesecima.

Bosna i Hercegovina – povratka neće biti ni 2027.

Za razliku od Srbije, Hrvatske i Crne Gore, u slučaju Bosne i Hercegovine situacija je već jasna. Bosna i Hercegovina neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2027.

Glavna prepreka povratku ostaju dugogodišnji finansijski problemi BHRT-a i obaveze prema Evropskoj radiodifuznoj uniji. Sve dok se taj problem ne reši, povratak Bosne i Hercegovine na Evroviziju ostaje veoma težak.

BiH je poslednji put učestvovala 2016. godine u Stokholmu, kada su zemlju predstavljali Dalal, Deen, Ana Rucner i Jala sa pesmom „Ljubav je“.

To znači da će do Evrovizije 2027. proći čak 11 godina od poslednjeg nastupa Bosne i Hercegovine.

Slovenija – najveći znak pitanja u regionu

Najneizvesnija situacija trenutno je u Sloveniji. RTV Slovenija bila je jedna od pet televizija koje su bojkotovale Evroviziju 2026. zbog učešća Izraela, zajedno sa Španijom, Irskom, Islandom i Holandijom. Slovenija zbog toga nije učestvovala na takmičenju u Beču. Za 2027. godinu konačna odluka još nije objavljena.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Izrael među zemljama koje su već potvrdile učešće u Burgasu, pa će biti posebno zanimljivo videti da li će RTV Slovenija promeniti svoju prošlogodišnju odluku ili će ostati van takmičenja još najmanje godinu dana.

Isto pitanje važi i za ostale zemlje koje su bojkotovale izdanje 2026, pa bi upravo njihova odluka mogla značajno da utiče na konačan broj učesnika.

Predstavnik Slovenije na Evroviziji 2025

Hoće li se broj učesnika ponovo približiti četrdesetici?

Evroviziju 2026. obeležio je manji broj učesnika, nakon što su Španija, Holandija, Irska, Island i Slovenija odlučile da bojkotuju takmičenje zbog učešća Izraela.

Već sada, međutim, postoje naznake da bi lista za 2027. mogla biti veća. Severna Makedonija se vraća, Kanada debituje, dok se još čekaju odluke velikog broja tradicionalnih učesnika.

Među njima su i Srbija, Hrvatska i Crna Gora, ali i zemlje poput Francuske, Švedske, Ukrajine, Australije i Portugala, čije se potvrde takođe očekuju kako se bude približavao rok za prijavu emitera.

Najveća nepoznanica ipak ostaje pitanje šta će učiniti pet zemalja koje su bojkotovale prethodno izdanje.

Za sada, kada je reč o prostoru bivše Jugoslavije, imamo jednu potvrđenu zemlju – Severnu Makedoniju. Srbija, Hrvatska i Crna Gora još čekaju zvanične potvrde svojih emitera, Slovenija tek treba da odluči da li će prekinuti bojkot, dok se Bosna i Hercegovina neće vratiti ni 2027. godine.

Pesma Evrovizije 2027. biće održana u Burgasu, koji je izabran za domaćina nakon prve bugarske pobede na takmičenju. Polufinala su zakazana za 11. i 13. maj, dok će veliko finale biti održano 15. maja 2027. godine.

Kako se budemo približavali kraju godine, lista od sadašnjih 20 potvrđenih zemalja gotovo sigurno će rasti, a za domaću publiku najvažnija vest tek se čeka – zvanična potvrda RTS-a da će Srbija i 2027. biti deo najvećeg evropskog muzičkog takmičenja.

Tokom razgovora za CNN Türk, bugarska pobednica javno je pozvala turski javni servis TRT da razmotri povratak na Evroviziju. DARA je istakla svoju povezanost sa Turskom, podršku koju je dobila od tamošnje publike i ocenila da je njenom pobedom Balkan ponovo ujedinjen oko jedne evrovizijske pesme.

Izbor Burgasa za domaćina dodatno daje simboliku čitavoj priči. Grad na bugarskoj obali Crnog mora nalazi se geografski veoma blizu Turske, pa će Evrovizija 2027. praktično biti održana nadomak zemlje koja sa takmičenja odsustvuje još od 2012. godine. Upravo bi ta blizina, uz Darin javni poziv i veliko interesovanje turskih fanova, mogla da bude još jedan podsticaj TRT-u da makar ponovo razmotri svoje učešće.

Ipak, iako je Darin poziv ponovo pokrenuo spekulacije među fanovima, do sada nije objavljena zvanična potvrda da TRT priprema učešće ili da su počeli novi razgovori sa Evropskom radiodifuznom unijom.

Da li bi Turska posle 15 godina zaista mogla da se vrati na evrovizijsku scenu – baš u Burgasu, praktično na svom pragu – ili će i ovo ostati samo još jedna u nizu želja publike?

Od poslednjeg mesta do evrovizijske sile

Turska je na Pesmi Evrovizije debitovala 1975. godine u Stokholmu. Prva predstavnica zemlje bila je Semiha Yankı sa pesmom „Seninle Bir Dakika“, koja je završila na 19, poslednjem mestu sa svega tri osvojena poena.

Početak nije obećavao da će Turska kasnije postati jedna od najprepoznatljivijih evrovizijskih zemalja. Tokom prvih decenija nizali su se uglavnom skromni plasmani, uključujući i dva nastupa bez osvojenog poena – 1983. i 1987. godine.

Prvi plasman među deset najboljih Turska je ostvarila 1986. godine, kada su Klips ve Onlar sa pesmom „Halley“ zauzeli deveto mesto. Pravi proboj, međutim, dogodio se 1997. godine u Dablinu. Şebnem Paker i Grup Etnic izveli su pesmu „Dinle“ i osvojili treće mesto sa 121 poenom, što je do tada bio ubedljivo najbolji rezultat zemlje.

Bio je to početak perioda u kojem je Turska postepeno izgradila svoj prepoznatljiv evrovizijski identitet – spoj savremene pop i rok muzike, tradicionalnih orijentalnih elemenata, energičnih nastupa i pesama koje su lako pronalazile put do televizijske publike širom Evrope.

Sertab Erener donela istorijsku pobedu i započela zlatno doba Turske na Evroviziji

Najvažniji trenutak turske evrovizijske istorije dogodio se 2003. godine u Rigi.

Sertab Erener predstavljala je zemlju pesmom „Everyway That I Can“, prvom turskom evrovizijskom numerom u potpunosti izvedenom na engleskom jeziku. U neizvesnoj završnici Turska je osvojila 167 poena i stigla do svoje prve i za sada jedine pobede.

Sertab je na sceni spojila savremeni pop zvuk sa prepoznatljivim orijentalnim motivima i koreografijom sa velikim trakama, a njen nastup ostao je jedan od najpoznatijih pobedničkih nastupa s početka 21. veka.

Zahvaljujući njenoj pobedi, Pesma Evrovizije je 2004. godine prvi i jedini put održana u Turskoj. Istanbul je ugostio takmičenje u dvorani Abdi İpekçi, a domaćina je predstavljala grupa Athena sa pesmom „For Real“. Turska je pred svojom publikom zauzela četvrto mesto sa 195 poena.

Period od pobede Sertab Erener do povlačenja može se smatrati zlatnim dobom Turske na takmičenju.

Kenan Doğulu je 2007. godine sa pesmom „Shake It Up Şekerim“ osvojio četvrto mesto, dok su Mor ve Ötesi godinu dana kasnije u Beogradu zauzeli sedmu poziciju sa numerom „Deli“. Hadise je 2009. godine sa pesmom „Düm Tek Tek“ završila četvrta, osvojivši 177 poena.

Turska je veoma blizu druge pobede bila 2010. godine u Oslu. Grupa maNga je sa pesmom „We Could Be the Same“ pobedila u svom polufinalu, dok je u velikom finalu zauzela drugo mesto sa 170 poena, iza nemačke predstavnice Lene i pesme „Satellite“.

Od uvođenja polufinala 2004. godine pa sve do povlačenja, Turska samo jednom nije nastupila u finalu. Grupa Yüksek Sadakat je 2011. sa pesmom „Live It Up“ završila na 13. mestu prvog polufinala, što je bilo prvo i jedino tursko ispadanje u polufinalu.

Turska je tokom ukupno 34 učešća ostvarila jednu pobedu, jedno drugo i jedno treće mesto, kao i još nekoliko plasmana među prvih deset.

Poslednji turski predstavnik na Evroviziji bio je Can Bonomo, koji je 2012. godine u Bakuu izveo pesmu „Love Me Back“.

Turska je u drugom polufinalu zauzela peto mesto sa 80 poena, a zatim je u finalu završila na sedmoj poziciji sa 112 poena. U trenutku održavanja takmičenja ništa nije ukazivalo na to da će to biti poslednji nastup zemlje u narednih najmanje 15 godina.

Samo nekoliko meseci kasnije, u decembru 2012. godine, TRT je objavio da neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2013. u Malmeu. Turska se od tada nije vratila na takmičenje.

Turska pobeda na Evroviziji 

Zašto se Turska povukla?

Kao zvaničan razlog za povlačenje TRT je naveo nezadovoljstvo pravilima takmičenja.

Turskom emiteru smetao je sistem prema kojem stručni žiriji i publika imaju jednak uticaj na konačne rezultate. TRT je smatrao da je smanjivanje uticaja televotinga nepovoljno za Tursku, koja je početkom dvehiljaditih redovno ostvarivala dobre rezultate zahvaljujući velikoj podršci gledalaca.

Drugi razlog bio je status „Velike petorke“. Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo, kao najveći finansijski doprinosioci EBU-a, imaju obezbeđeno mesto u finalu bez učešća u polufinalima. TRT je tvrdio da takav sistem ovim zemljama daje nepravednu privilegiju.

Iako su pravila glasanja bila prvobitno obrazloženje, izjave predstavnika TRT-a tokom narednih godina pokazale su da razlozi odsustva nisu bili isključivo vezani za format takmičenja.

Tadašnji generalni direktor TRT-a İbrahim Eren izjavio je 2018. godine da emiter ne razmatra povratak, navodeći kao jedan od razloga i pobedu austrijske drag umetnice Končite Vurst 2014. godine. Eren je kritikovao vrednosti koje, prema njegovom mišljenju, promoviše savremena Evrovizija i poručio da bi povratak bio moguć tek ukoliko EBU promeni svoj pristup.

Takav stav ponovio je i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nakon Evrovizije 2024. godine i pobede švajcarskog predstavnika Nema. Erdogan je optužio takmičenje za promovisanje „rodne neutralizacije“ i ugrožavanje tradicionalnih porodičnih vrednosti, a učesnike je predstavio kao deo šireg procesa društvenog i kulturnog propadanja.

Nakon sednice turkse vlade, 20. maja 2024. godine, turski predsednik Erdogan je izjavio

„Tursku smo poslednjih 12 godina držali podalje od ove sramote i sada još bolje shvatamo koliko je ta odluka bila ispravna.“

Njegove reči predstavljale su do tada najdirektniju potvrdu da odsustvo Turske više nije povezano samo sa sistemom glasanja i privilegovanim položajem „Velike petorke“, već i sa ideološkim i vrednosnim stavom državnog rukovodstva prema savremenoj Evroviziji.

Zbog toga se odsustvo Turske danas ne može objasniti samo neslaganjem oko žirija i „Velike petorke“. Povratak je postao i pitanje programske politike TRT-a, kao i odnosa turskog državnog vrha prema vrednostima koje Evrovizija predstavlja.

Turski predsednik – Redžep Tajip Erdogan

Godine glasina o povratku i postoje li stvarne šanse za povratak sledeće godine?

Od povlačenja Turske gotovo da nije prošla nijedna evrovizijska sezona bez glasina o njenom povratku.

Posebno velika očekivanja pojavila su se 2017. godine, kada su objave grupe maNga i izjave Sertab Erener pokrenule priče da bi se Turska mogla vratiti na Evroviziju 2018. Turska vlada je ubrzo demantovala takve navode, a tadašnji zamenik premijera Bekir Bozdağ izjavio je da TRT ne planira povratak.

Najozbiljniji signal stigao je 2021. godine. Tada je rukovodstvo TRT-a potvrdilo da je obnovilo kontakte sa Evropskom radiodifuznom unijom, dok je EBU saopštio da razgovara sa turskim emiterom sa ciljem da ga vrati na takmičenje.

Iz EBU-a su tada naveli da u Turskoj i dalje postoji veliko interesovanje za Evroviziju, što se vidi i po aktivnosti turskih fanova na zvaničnim profilima takmičenja. Organizatori su poručili da bi povratak TRT-a bio veoma dobrodošao.

Uprkos tim razgovorima, Turska se nije našla na spisku učesnika Evrovizije 2022. godine, a konkretni pregovori od tada nisu javno nastavljeni.

Dodatnu nadu među fanovima probudilo je pojavljivanje Sertab Erener u revijalnom programu Evrovizije 2024. u Malmeu. Pobednica iz 2003. ponovo je izvela „Everyway That I Can“, ali je njen nastup predstavljao omaž evrovizijskoj istoriji, a ne najavu povratka TRT-a.

Sa formalne strane, povratak Turske moguć je u svakom trenutku. TRT je i dalje član Evropske radiodifuzne unije i nema prepreke poput suspenzije članstva ili dugovanja koje bi mu onemogućile učešće.

Turska poseduje veliko muzičko tržište, snažnu dijasporu širom Evrope i publiku koja, uprkos dugom odsustvu zemlje, i dalje pokazuje veliko interesovanje za takmičenje. Njen povratak gotovo sigurno bi povećao gledanost Evrovizije i privukao pažnju jednog od najvećih tržišta među članicama EBU-a.

Ipak, šanse da se to dogodi već 2027. godine trenutno ne deluju velike.

Pravila kojima se TRT protivio nisu suštinski promenjena. „Velika petorka“ i dalje se direktno plasira u finale, dok stručni žiriji ostaju deo sistema odlučivanja. Još veću prepreku predstavljaju izjave turskog političkog rukovodstva o Evroviziji iz 2018. i 2024. godine.

Za sada nema javno objavljene potvrde da je TRT započeo pripreme za učešće 2027. ili obnovio razgovore sa EBU-om. Turski emiter još nije doneo, odnosno objavio konačnu odluku o narednom izdanju.

Povratak bi postao znatno realniji ukoliko bi TRT promenio programsku politiku, ukoliko bi razgovori sa EBU-om bili obnovljeni ili ako bi državno rukovodstvo procenilo da bi učešće u Bugarskoj donelo kulturnu i promotivnu korist Turskoj.

Povratak nije nemoguć, ali je još daleko

Turska je od zemlje koja je na svom debiju završila poslednja stigla do pobede, organizacije takmičenja u Istanbulu i niza rezultata među najboljima. Njene pesme obeležile su jednu evrovizijsku eru, zbog čega ne iznenađuje što fanovi i posle dugog odsustva priželjkuju njen povratak.

Darin poziv predstavlja lep i simboličan gest, posebno pred Evroviziju koja će biti održana u susednoj Bugarskoj. Međutim, između želje aktuelne pobednice i stvarnog povratka Turske nalazi se odluka TRT-a, ali i mnogo širi politički i vrednosni jaz koji se godinama produbljivao.

Zato je u ovom trenutku najrealniji zaključak da povratak Turske 2027. nije potpuno isključen, ali da za njega još nema konkretnih pokazatelja.

Vrata Evrovizije za Tursku ostaju otvorena. Pitanje je samo kada će – i da li će – TRT odlučiti da ponovo prođe kroz njih.

Nastup Turske na Evroviziji 2009

Nakon jedne od turbulentnijih godina u novijoj istoriji Pesme Evrovizije, Referentna grupa, upravljačko telo takmičenja, odobrio je izmene nakon redovne godišnje analize pravila. Kako navode iz EBU-a, cilj je da se dodatno zaštite izvođači, obezbedi bezbednost učesnika i publike, ali i jasnije definišu određeni elementi samog takmičenja.

I dok su neke od promena već zvanično potvrđene, još jedna velika novina mogla bi da stigne upravo u načinu na koji publika glasa. EBU, naime, razmatra dodatne izmene televotinga, koje bi mogle značajno da promene način na koji gledaoce biraju svoje favorite.

Pobednik više nema zagarantovano domaćinstvo

Verovatno najzanimljivija novina odnosi se na organizaciju narednog takmičenja.

Tradicija po kojoj pobednička zemlja dobija pravo da organizuje narednu Evroviziju ostaje, ali više nije bezuslovna. Prema novom pravilniku, televizija zemlje pobednice neće moći da bude domaćin ukoliko oružani sukob, osetljiva geopolitička situacija ili neka druga okolnost značajno ugrožava bezbednost i stabilnost te države ili njenog neposrednog regiona.

EBU u spornim slučajevima može da zatraži i nezavisnu bezbednosnu procenu, a odluka o tome da li pobednička televizija može da organizuje takmičenje može biti doneta čak i pre finala ili neposredno nakon proglašenja pobednika.

Važno je naglasiti da takva odluka ne bi uticala ni na pravo zemlje da učestvuje, niti na rezultat takmičenja. Drugim rečima, zemlja bi mogla da pobedi, ali da naredna Evrovizija bude održana u drugoj državi.

U tom slučaju EBU bi izabrao drugu televiziju domaćina, koja bi u potpunosti preuzela organizaciju, produkciju i odgovornost za naredno izdanje. Ona pritom ne bi formalno organizovala Evroviziju „u ime“ pobedničke zemlje.

Sličnu situaciju Evrovizija je već imala 2023. godine, kada je takmičenje održano u Liverpulu, iako je prethodne godine pobedila Ukrajina. Zbog bezbednosne situacije u zemlji, EBU je procenio da organizacija takmičenja u Ukrajini nije moguća, pa je domaćinstvo povereno britanskom BBC-ju, nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo zauzelo drugo mesto na Evroviziji 2022.

Kraj za šesnaestogodišnje evrovizijske predstavnike

Od 2027. godine na velikoj evrovizijskoj sceni više neće moći da nastupaju takmičari mlađi od 18 godina.

Do sada je donja starosna granica iznosila 16 godina, dok će prema novom pravilu svi izvođači morati da imaju najmanje 18 godina na dan svoje prve probe.

Evrovizija je kroz istoriju imala veliki broj veoma mladih učesnika. Najekstremniji primer svakako je Sandra Kim, koja je predstavljajući Belgiju 1986. godine sa pesmom „J’aime la vie“ pobedila sa svega 13 godina, čime je postala i do danas ostala najmlađa pobednica u istoriji takmičenja. Upravo su nastupi veoma mladih izvođača kasnije doveli do uvođenja minimalne starosne granice od 16 godina.

Da maloletni izvođači nisu samo deo daleke evrovizijske istorije pokazuje i relativno svež primer iz 2023. godine, kada je Grčku u Liverpulu predstavljao Victor Vernicos sa pesmom „What They Say“. Imao je svega 16 godina, a ujedno je postao i najmlađi predstavnik Grčke u istoriji Evrovizije. Po novim pravilima, njegov nastup na Evroviziji u tim godinama više ne bi bio moguć.

EBU ovu odluku obrazlaže dodatnom zaštitom mladih izvođača od pritiska koji sa sobom nose pripreme, medijska pažnja i nastup na jednom od najvećih televizijskih događaja na svetu.

Predstavnik Grčke na Pesmi Evrovizije 2023

Glavni vokal mora zaista da bude uživo

Promene se odnose i na jedno od pitanja o kojem se među fanovima poslednjih godina dosta raspravljalo – koliko unapred snimljenih vokala zapravo sme da bude deo evrovizijskog nastupa. EBU nije potpuno ukinuo mogućnost korišćenja pratećih vokala i drugih unapred snimljenih elemenata, ali je sada mnogo preciznije definisao granicu između njih i vokala koji izvođač mora da peva uživo.

Glavni pevač, odnosno pevači, moraće uživo da izvode glavnu melodiju pesme, a glavni vokal mora biti jedini element koji izvodi tu melodiju. Unapred snimljeni elementi mogu da ostanu deo matrice, ali ne smeju da zamene glavni vokal niti da mu pružaju preteranu pomoć tokom nastupa.

Pravilnik je jasan i kada su u pitanju druge tehničke mogućnosti: lip-sync glavnog vokala nije dozvoljen, dok je zabranjena i korekcija intonacije poput Auto-Tunea na vokalu koji se izvodi uživo. Ideja je, kako navodi EBU, da publika u svakom trenutku zaista čuje glavnog izvođača kako peva pesmu na evrovizijskoj sceni.

Šta je sa glasanjem?

A možda najveća promena tek dolazi. Za razliku od starosne granice, domaćinstva i vokalnih pravila, reforma sistema glasanja za 2027. još nije konačno potvrđena, ali EBU očigledno razmatra nekoliko mogućnosti koje bi mogle značajno da promene način na koji publika bira svoje favorite.

Prema informacijama koje su se pojavile nakon objavljivanja novog pravilnika, jedna od opcija jeste da glasanje publike bude u potpunosti prebačeno na internet, čime bi SMS poruke i telefonski pozivi mogli da odu u istoriju. Time bi televoting praktično bio objedinjen kroz jednu digitalnu platformu, što bi predstavljalo jednu od najvećih promena u sistemu glasanja poslednjih godina.

Još zanimljivija je ideja da gledaoci više ne mogu da sve raspoložive glasove daju samo jednoj zemlji. Razmatra se model prema kojem bi svaki glasač morao da podrži više različitih pesama, na primer svoja tri favorita, umesto da veliki broj glasova usmeri ka samo jednom izvođaču. Cilj takve promene bio bi da se smanji uticaj velikih i organizovanih blokova glasača, koji mogu značajno da utiču na konačan rezultat.

Za sada, međutim, ništa od ovoga nije konačno pravilo za Evroviziju 2027. EBU još radi na mogućim modelima, dok aktuelni zvanični pravilnik izričito ostavlja mogućnost da se način glasanja publike, njegova težina i tehnička realizacija dodatno menjaju pre takmičenja u Burgasu.

Do tada ostaju na snazi i stroža pravila uvedena radi zaštite integriteta glasanja. Velike i nesrazmerne promotivne kampanje, naročito one iza kojih stoje državne institucije ili drugi veliki akteri, nisu dozvoljene, dok EBU zadržava pravo da reaguje u slučaju sumnjivih obrazaca glasanja ili pokušaja neprimerenog uticaja na rezultate.

Evrovizija 2027. prva po novim pravilima

Prva Evrovizija na kojoj će nova pravila biti primenjena održaće se u Burgasu, koji je nakon prve bugarske pobede u istoriji izabran za domaćina 71. izdanja takmičenja. DARA je Bugarskoj donela trofej u Beču pesmom „Bangaranga“, pa će se evrovizijska karavana narednog maja prvi put preseliti na obalu Crnog mora.

Polufinala su zakazana za 11. i 13. maj 2027. godine, dok će veliko finale biti održano 15. maja u Areni Burgas. Pored novih izvođača i pesama, publika će tako upravo u Bugarskoj prvi put videti kako će neke od najznačajnijih promena evrovizijskog pravilnika poslednjih godina izgledati u praksi.

Promotivni video – Burgas 2027

Ovogodišnji domaći izbor počeo je sa čak 48 pesama, da bi kroz nekoliko faza konkurencija najpre bila smanjena na 15 finalista, a potom na pet superfinalista. U poslednjem krugu glasanja upravo je „Kababa“ osvojila najviše poena i izborila priliku da boje Srbije ponese na jedno od najvećih međunarodnih takmičenja OGAE mreže.

Predstavnica OGAE Srbije na OGAE Song Contestu 2026

Od 48 pesama do pet superfinalista

Ovogodišnji izbor za predstavnika OGAE Srbije na OGAE Song Contestu 2026 počeo je sa čak 48 pesama, raspoređenih u četiri polufinala sa po 12 učesnika. Pred glasačima se tako našao veliki broj aktuelnih pesama domaćih izvođača, među kojima je kroz nekoliko faza trebalo pronaći onu koja će dobiti priliku da predstavlja Srbiju pred članovima OGAE klubova širom Evrope i sveta.

Za razliku od prethodnih izdanja, sva četiri polufinala ove godine objavljena su istovremeno, kako bi svi glasači imali dovoljno vremena da preslušaju kompletnu ponudu, uporede pesme iz različitih polufinala i tek potom donesu odluku o svojim favoritima.

O rezultatima su, kao i prethodnih godina, odlučivale tri glasačke grupe, ali sa različitim udelom u ukupnom rezultatu:

• 50% – članovi OGAE Srbije
• 25% – pratioci Instagram profila @ogaeserbia
• 25% – članovi foruma Evropesma

Iz svakog od četiri polufinala direktan plasman u finale izborile su po tri najbolje rangirane pesme, čime smo dobili prvih 12 finalista.

Ovogodišnje izdanje donelo je i jednu novinu – tri wildcard mesta. Ona su bila namenjena pesmama koje nisu uspele da se nađu među tri najbolje u svom polufinalu, ali su ostvarile najbolji rezultat među neplasiranim kandidatima kod jedne od tri glasačke grupe. Tako su po jednog dodatnog finalistu dobili članovi OGAE Srbije, Instagram publika i članovi foruma Evropesma.

Na taj način svaka glasačka grupa dobila je priliku da u završnicu pošalje i svog favorita koji nije uspeo da izbori direktan plasman, pa se u velikom finalu našlo ukupno 15 pesama.

U finalu je usledio novi krug glasanja, ponovo uz učešće sve tri glasačke grupe. Konkurencija je tada dodatno sužena, a pet najbolje plasiranih pesama izborilo je mesto u superfinalu i nastavilo borbu za titulu predstavnika OGAE Srbije na OGAE Song Contestu 2026:

Neizvesno superfinale

U završnoj fazi izbora našlo se pet pesama, a sistem glasanja bio je drugačiji u odnosu na prethodne krugove. Glasači su imali zadatak da rangiraju svih pet superfinalista dodeljujući im poene od 1 do 5, pri čemu je pet poena pripadalo najvećem favoritu, a jedan poen pesmi koju su najniže rangirali.

Nakon sabiranja svih glasova usledila je izuzetno neizvesna završnica, u kojoj se izdvojila Aleksandra Prijović sa pesmom „Kababa“. Sa ukupno 68 osvojenih poena, odnosno 22,67% svih glasova, Aleksandra je zauzela prvo mesto i time izborila pravo da predstavlja OGAE Srbiju na OGAE Song Contestu 2026.

Koliko je borba bila tesna najbolje pokazuje činjenica da je drugoplasirana Konstrakta sa pesmom „+++PRVA+++“ osvojila 65 poena – svega tri manje od pobednice. Ni ostatak tabele nije doneo velike razlike, pa je Marija Šerifović i Jovana Pajić sa pesmom „Demoni“ završila na trećem mestu sa 60 poena, dok su Zorja i Tea Tairović osvojile 55, odnosno 52 poena.

Od prvog do petog mesta razlika je tako iznosila svega 16 poena, što potvrđuje koliko je ovogodišnje superfinale bilo izjednačeno i koliko je svaki pojedinačni glas mogao da utiče na konačan poredak.

Ovom pobedom Aleksandra Prijović po drugi put u svojoj karijeri postaje predstavnica OGAE Srbije na OGAE Song Contestu. Prvi put naše boje branila je 2024. godine sa pesmom „Dam, Dam, Dam“, kada je u međunarodnom finalu zauzela 15. mesto sa 34 osvojena poena.

Dve godine kasnije, Aleksandra se vraća pred međunarodnu OGAE publiku – ovoga puta sa „Kababom“ i prilikom da popravi svoj prethodni rezultat, ali i pokuša da Srbiji donese jedan od najboljih plasmana u istoriji našeg učešća na ovom takmičenju.

Aleksandra Prijović ponovo pred OGAE publikom

Aleksandra Prijović danas je jedno od najvećih imena regionalne muzičke scene, a njena popularnost poslednjih godina daleko je prevazišla granice Srbije. Brojni hitovi, milionski pregledi i veliki koncertni uspesi učinili su je jednom od najtraženijih izvođačica sa ovih prostora.

Posebno poglavlje njene karijere predstavlja koncertna turneja „Od istoka do zapada“, tokom koje je održala niz rasprodatih koncerata u najvećim dvoranama širom regiona i postavila rezultate kakvima se može pohvaliti mali broj regionalnih izvođača.

Međutim, međunarodnoj OGAE publici Aleksandra nije nepoznato ime. OGAE Srbiju je već predstavljala na OGAE Song Contestu 2024. godine sa pesmom „Dam, Dam, Dam“, kada je u konkurenciji nacionalnih klubova zauzela 15. mesto sa 34 osvojena poena.

Dve godine kasnije vraća se na isto takmičenje, ali sa potpuno drugačijom pesmom. Ovoga puta adut OGAE Srbije biće „Kababa“, sa kojom će Aleksandra pokušati da popravi svoj rezultat iz 2024. godine i nastavi niz zapaženih plasmana našeg kluba.

Može li „Kababa“ da osvoji OGAE publiku?

„Kababa“ je tokom domaćeg izbora uspela da se izdvoji zaraznim i lako pamtljivim refrenom, snažnim ritmom i prepoznatljivim zvukom koji jasno nosi pečat domaće i regionalne muzičke scene. Reč je o pesmi koja već na prvo slušanje privlači pažnju, a upravo ta neposrednost mogla bi da bude jedan od njenih glavnih aduta pred međunarodnom OGAE publikom.

Umesto da prati uobičajene obrasce evropskog popa, „Kababa“ donosi autentičan zvuk sa naših prostora, spajajući savremenu produkciju sa izraženim balkanskim temperamentom. Jezička barijera pritom ne bi morala da predstavlja prepreku – energičan ritam i upečatljiv refren funkcionišu i bez razumevanja teksta, što bi moglo da joj pomogne kada o njenoj sudbini budu odlučivali članovi OGAE klubova iz različitih zemalja.

Dodatni adut svakako je i sama Aleksandra Prijović, koja je poslednjih godina izgradila status jedne od najvećih regionalnih muzičkih zvezda. Njena popularnost, veliki koncertni uspesi i prepoznatljivost mogli bi da izazovu dodatno interesovanje za srpsku pesmu, dok vizuelno upečatljiv video-spot dodatno zaokružuje celokupan paket sa kojim Srbija ulazi u ovogodišnje takmičenje.

Pred „Kababom“ je sada znatno drugačiji izazov od domaćeg izbora – potrebno je osvojiti glasove fanova iz različitih muzičkih sredina i pokazati da autentičan balkanski zvuk može da pronađe svoje mesto među favoritima međunarodne OGAE publike.

Da li će Aleksandra uspeti da popravi sopstveni rezultat iz 2024. godine, nadmaši prošlogodišnje 14. mesto Milice Pavlović, ili možda čak napadne istorijski najbolji plasman OGAE Srbije – 3. mesto Cece Slavković iz 1999. godine – saznaćemo nakon glasanja članova OGAE klubova širom sveta.

Kompletni rezultati srpskog izbora

Ovogodišnji izbor prošao je kroz četiri polufinala, finale i superfinale, a u glasanju su učestvovali članovi OGAE Srbije, pratioci našeg Instagram profila i članovi foruma Evropesma.

U nastavku objavljujemo kompletne rezultate svih faza srpskog izbora za OGAE Song Contest 2026, uključujući rezultate svake od tri glasačke grupe.

Rezultati polufinala

Rezultati finala

Rezultati superfinala

Jubilarni OGAE Song Contest 2026 na Siciliji

Ovogodišnji OGAE Song Contest biće posebno izdanje – pred nama je jubilarno, 40. izdanje jednog od najstarijih i najznačajnijih međunarodnih takmičenja u organizaciji OGAE mreže.

Domaćin će biti OGAE Italija, zahvaljujući prošlogodišnjoj pobedi Damiana Davida sa pesmom „Born with a Broken Heart“. Takmičenje će ove godine biti održano u Sirakuzi, na Siciliji, gde će se okupiti pesme koje su za svoje predstavnike odabrali nacionalni OGAE klubovi.

OGAE Song Contest održava se još od 1986. godine, a njegova osnovna ideja ostala je nepromenjena – predstaviti evrovizijskim fanovima aktuelnu muziku iz različitih zemalja Evrope i sveta. Nacionalni klubovi biraju pesme svojih izvođača koje nisu učestvovale na Pesmi Evrovizije ili nacionalnim izborima, pa je takmičenje tokom četiri decenije postalo svojevrsna muzička razglednica zemalja članica OGAE mreže.

Prošle godine boje OGAE Srbije branila je Milica Pavlović sa pesmom „Ona nosi Pradu“, koja je takmičenje završila na 14. mestu sa 44 osvojena poena. Time je Srbija popravila rezultat iz 2024. godine, kada je Aleksandra Prijović sa pesmom „Dam, Dam, Dam“ zauzela 15. mesto. A sada je red ponovo na Aleksandru.

Ovoga puta pred međunarodnu OGAE publiku izlazi sa „Kababom“ i zadatkom da nastavi rezultatski uspon Srbije. Može li da nadmaši prošlogodišnje 14. mesto Milice Pavlović, vrati Srbiju među najbolje plasirane zemlje, ili se možda približi našem istorijskom rezultatu – 3. mestu koje je Ceca Slavković osvojila još 1999. godine sa pesmom „Sve ili ništa“?

Odgovor ćemo dobiti ove jeseni, kada članovi OGAE klubova širom Evrope i sveta budu odlučivali o pobedniku OGAE Song Contesta 2026.

Do tada, Aleksandri i „Kababi“ želimo mnogo sreće – i da se ove godine srpska pesma čuje što bliže samom vrhu!

Pobednik OGAE Song Contest 2025