Evropska radiodifuzna unija razmatra veliku reformu glasanja publike prema kojoj bi se svi glasovi ubuduće slali isključivo putem interneta, dok bi gledaoci morali da podrže više od jedne pesme.

Promena bi mogla da bude uvedena već na Evroviziji 2027. godine u Burgasu, ali konačna odluka još nije doneta. EBU je za sada potvrdio da ispituje mogućnost prelaska na potpuno onlajn glasanje, dok će detalji biti saopšteni tokom narednih meseci.

Glasanje isključivo putem interneta

Informaciju o mogućim promenama prvi je objavio švedski list Aftonbladet, koji je imao uvid u pismo upućeno članicama EBU-a. Dokument su potpisali generalni direktor EBU-a Žan Filip de Tender i predsednica Referentne grupe Evrovizije Ana Marija Bordas.

U pismu se navode dve promene koje se trenutno razmatraju. Prva je potpuno prebacivanje glasanja publike na zvaničnu internet platformu, čime bi tradicionalno glasanje putem SMS poruka i telefonskih poziva bilo ukinuto. Druga mogućnost jeste uvođenje obaveze da svaki gledalac podrži više različitih pesama – na primer, svoja tri favorita.

EBU je potom i zvanično potvrdio da je započeto ispitivanje prelaska na potpuno onlajn glasanje, naglašavajući da će dodatne informacije biti objavljene u narednim mesecima. Cilj je da novi sistem, ukoliko se pokaže izvodljivim, bude spreman već za takmičenje u Burgasu.

Prema pravilima korišćenim 2026. godine, gledaoci su mogli da glasaju putem SMS poruka, telefonskih poziva ili interneta, u zavisnosti od mogućnosti koje je obezbedio emiter u njihovoj zemlji. Bilo je dozvoljeno do deset glasova po načinu plaćanja, a svih deset glasova moglo je da bude dodeljeno istoj pesmi. Ista osoba mogla je da koristi više dostupnih kanala, jer se lični podaci između telefonskog i onlajn sistema ne razmenjuju.

Na zvaničnoj internet platformi, već je moguće izabrati do deset glasova, rasporediti ih među različitim izvođačima i platiti ih karticom ili elektronskim novčanikom. Poreklo sredstva plaćanja koristi se kako bi glas bio pripisan odgovarajućoj zemlji, dok sistem automatski sprečava glasanje za sopstvenog predstavnika i pokušaje prekoračenja dozvoljenog broja glasova.

Zašto EBU ponovo menja pravila?

Nova reforma razmatra se zbog sve izraženije zabrinutosti da organizovane kampanje i geopolitičke okolnosti mogu snažno da utiču na glasanje publike. U pismu emiterima EBU ocenjuje da savremena politička klima navodi deo gledalaca da podrži određene izvođače iz razloga koji nemaju mnogo veze sa samom pesmom ili nastupom.

Posebnu pažnju izazvale su promotivne kampanje tokom Evrovizije 2025. godine. Istraga projekta Eurovision News Spotlight, koji deluje u okviru EBU-a, pokazala je da je izraelska državna agencija plaćala oglase kojima su gledaoci u svim zemljama učesnicama pozivani da glasaju za izraelsku predstavnicu. U oglasima su se nalazila i uputstva da se svih tada dozvoljenih 20 glasova dodeli istoj pesmi.

Izrael je te godine osvojio najveći broj poena publike i zauzeo drugo mesto u ukupnom poretku. EBU je, međutim, naglasio da nisu pronađene nepravilnosti u samom procesu glasanja i da je zabeležen važeći rezultat. Problem, prema tome, nije bio u tome da li su glasovi pravilno prebrojani, već u mogućnosti da dobro finansirana i koordinisana kampanja mobiliše veliki broj ljudi da sve raspoložive glasove usmeri ka jednom učesniku.

Zbog toga je maksimalan broj glasova po načinu plaćanja već 2026. smanjen sa 20 na deset. Uvedena su i stroža pravila o promociji, posebno kada kampanje podržavaju vlade ili državne institucije, dok su profesionalni žiriji vraćeni u polufinala. Nacionalni žiriji prošireni su sa pet na sedam članova, a pojačani su i tehnički mehanizmi za otkrivanje koordinisanog ili sumnjivog glasanja.

Ipak, EBU očigledno smatra da postoji prostor za dodatne promene.

Kako bi glasanje za tri favorita promenilo rezultat?

Obavezno glasanje za više različitih pesama trebalo bi da oteža situaciju u kojoj velika i dobro organizovana grupa sve glasove usmerava ka samo jednom učesniku. Ukoliko bi svaki gledalac morao da izabere, na primer, tri favorita, podrška bi se rasporedila na veći broj zemalja, čime bi se ublažio efekat mobilisanog blokovskog glasanja.

To, naravno, ne znači da bi političko ili organizovano glasanje potpuno nestalo. Učesnici kampanje i dalje bi mogli da odaberu željenu zemlju, a zatim dodaju još dve pesme samo kako bi ispunili uslov. Ipak, njihova podrška više ne bi bila koncentrisana isključivo na jednu numeru, što bi moglo da smanji razliku između mobilisanih glasača i publike koja glasa prvenstveno na osnovu muzičkih preferencija.

Za sada nije poznato da li bi gledaoci rangirali svoja tri favorita ili bi svaki od njih dobijao jednak glas. Nije utvrđeno ni koliko bi glasova ukupno bilo dozvoljeno, koliko bi oni koštali, da li bi ostala mogućnost pojedinačne kupovine glasova niti na koji način bi se rezultati pretvarali u tradicionalne evrovizijske poene od 1 do 8, 10 i 12.

Promena glasanja publike ne bi nužno uticala na odnos glasova žirija i publike. EBU nije nagovestio ukidanje sistema 50:50, pa bi se reforma, prema trenutno dostupnim informacijama, odnosila samo na način prikupljanja glasova gledalaca.

Potpuno onlajn glasanje donosi i nove probleme

Prelazak na jedinstvenu internet platformu omogućio bi EBU-u bolju kontrolu broja glasova, proveru njihovog porekla i lakše otkrivanje neuobičajenih obrazaca. Istovremeno, ukidanje telefonskog i SMS glasanja moglo bi da oteža učešće starijim gledaocima, osobama koje nemaju platnu karticu ili onima koji se ne snalaze najbolje na digitalnim platformama.

Dodatni problem predstavljaju različiti zakoni i načini elektronskog plaćanja u zemljama učesnicama. Tokom Evrovizije 2026. potpuno onlajn glasanje nije bilo dostupno u Jermeniji, Austriji, Bugarskoj, Gruziji i na Malti. Korisnici u tim državama preko zvaničnog sajta dobijali su unapred pripremljenu SMS poruku koju su zatim morali ručno da pošalju.

Upravo zbog ovih razlika EBU će tokom jeseni proveravati nacionalne propise i tehničke mogućnosti emitera. Novi sistem morao bi da bude dovoljno bezbedan da spreči zloupotrebe, ali istovremeno jednostavan i dostupan širokom krugu gledalaca.

Konačna odluka još nije doneta

Iako je EBU potvrdio da se prelazak na potpuno onlajn glasanje ozbiljno razmatra, trenutno nije reč o usvojenom pravilu. Organizatori se nadaju da će tehničke i pravne provere biti završene na vreme za Evroviziju 2027, čija će polufinala biti održana 11. i 13. maja, dok je veliko finale zakazano za 15. maj u Burgasu.

Ukoliko predlog bude prihvaćen, bila bi to jedna od najvećih promena u istoriji evrovizijskog glasanja. Poznati televizijski poziv „glasajte pozivom ili SMS porukom“ mogao bi da nestane, dok bi publika umesto ponavljanja glasova za jednog učesnika bila pozvana da napravi sopstveni mali izbor favorita.

Da li bi takav sistem glasanje učinio pravednijim ili bi samo promenio način na koji se organizovane kampanje sprovode – moglo bi da postane jedno od najvažnijih pitanja pred Evroviziju u Burgasu.

Kako je Ministarstvo saopštilo u odgovoru kazahstanskom portalu BES.media, u ovom trenutku još nisu određeni ni organizacija koja bi bila odgovorna za eventualno učešće, ni način pripreme prijave, kao ni model izbora izvođača i pesme. Ipak, nadležni navode da su spremni da razmatraju ovakve inicijative u skladu sa državnim prioritetima, organizacionim mogućnostima i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Time priča o mogućem evrovizijskom debiju Kazahstana, koja je značajno intenzivirana tokom prethodne godine, očigledno još nije završena.

Kazahstan već razgovarao sa EBU-om

Interesovanje Kazahstana za učešće na velikoj Evroviziji nije novo, ali je tokom prethodne godine dobilo znatno konkretnije obrise. Televizijska agencija Khabar, koja je pridruženi član Evropske radiodifuzne unije, već se obraćala EBU-u povodom mogućeg učešća zemlje na takmičenju, kao i u vezi sa promenom svog statusa unutar Unije.

Tadašnji predsednik uprave Khabara Kemelbek Ojšibajev razgovarao je tokom Generalne skupštine EBU-a sa generalnim direktorom Unije Noelom Kuranom upravo o mogućnosti da Kazahstan postane deo Evrovizije.

„Razgovarali smo o učešću Kazahstana na takmičenju. Naši argumenti bili su geografija, Dečja Evrovizija i jačanje veza sa EU“, naveo je tada Ojšibajev, dodajući da je sa druge strane dobio uveravanje da će pitanje Kazahstana biti razmotreno unutar EBU-a.

Do debitantskog nastupa 2026. godine ipak nije došlo, ali najnoviji odgovor Ministarstva kulture i informisanja Kazahstana pokazuje da ta mogućnost nije odbačena ni za naredno izdanje takmičenja.

„Spremni smo da razmotrimo slične inicijative, uzimajući u obzir državne prioritete, organizacione mogućnosti i raspoloživa finansijska sredstva“, saopštilo je Ministarstvo za BES.media.

Istovremeno je potvrđeno da konačna odluka o učešću na Evroviziji 2027. još nije doneta, kao i da za sada nisu određeni način pripreme prijave, eventualni model izbora predstavnika, niti organizacija koja bi bila neposredno zadužena za projekat.

Najnovija izjava zato ne predstavlja potvrdu debitantskog nastupa, ali pokazuje da se mogućnost učešća Kazahstana i dalje ozbiljno razmatra i da razgovori koji su započeti sa EBU-om nisu ostali samo na nivou želja evrovizijskih fanova.

Predstavnici Kazahstana su tokom Generalne skupštine EBU-a razgovarali o mogućnosti budućeg učešća zemlje na Evroviziji

Šta zapravo sprečava Kazahstan da učestvuje?

Najveća prepreka trenutno je status televizije Khabar, koja je od 2016. godine pridruženi član EBU-a, a ne punopravni član.

To ipak ne znači da je nastup Kazahstana nemoguć. Prema važećim pravilima Evrovizije, na takmičenju mogu da učestvuju članice EBU-a, ali i posebno pozvani pridruženi članovi. O eventualnom učešću pridruženog člana odlučuje Referentna grupa Evrovizije od slučaja do slučaja.

Najpoznatiji primer je, naravno, Australija, koja je kao pridruženi član prvi put pozvana da učestvuje 2015. godine, nakon čega je nastavila redovno da se takmiči.

Zbog toga za Kazahstan postoje najmanje dve potencijalne mogućnosti – dobijanje posebnog poziva za Evroviziju ili promena statusa njegovog javnog emitera unutar EBU-a, ukoliko za to budu ispunjeni odgovarajući uslovi.

Posebno zanimljiv presedan ove godine predstavlja Kanada. CBC/Radio-Canada dobio je punopravno članstvo u EBU-u u junu, a samo nekoliko dana kasnije potvrđeno je da će Kanada debitovati na Evroviziji 2027. godine u Bugarskoj. Biće to prva nova zemlja na takmičenju od australijskog debija 2015. godine.

Kazahstan već ima evrovizijsko iskustvo

Iako još nije imao priliku da se predstavi na velikoj evrovizijskoj sceni, Kazahstan svakako nije nepoznat evrovizijskoj publici. Zemlja je od 2018. do 2022. godine čak pet puta uzastopno učestvovala na Dečjoj Evroviziji, zahvaljujući posebnom pozivu Evropske radiodifuzne unije.

Već pri prvom nastupu 2018. godine Kazahstan je ostvario zapažen rezultat – Danelija Tulešova osvojila je šesto mesto. Najveći uspesi usledili su naredne dve godine. Jeržan Maksim završio je kao drugoplasirani 2019, dok je isti rezultat godinu dana kasnije ponovila Karakat Bašanova. Dobar niz nastavljen je i 2021. godine, kada su Alinur Hamzin i Beknur Žanibekuli zauzeli osmo mesto, dok je poslednji kazahstanski predstavnik na ovom takmičenju, David Čarlin, 2022. godine završio na 15. poziciji.

Nakon pet uzastopnih nastupa, Kazahstan se od 2023. godine više nije pojavljivao na Dečjoj Evroviziji. Povratka neće biti ni 2026, a među glavnim razlozima ponovo su se našle finansijske mogućnosti emitera. Khabar je naveo da trenutno nema dovoljno raspoloživih sredstava za finansiranje učešća na dečjem izdanju takmičenja.

Upravo zbog toga pitanje finansija moglo bi da bude jedan od presudnih faktora i kada je reč o mogućem debiju na velikoj Evroviziji. To se može naslutiti i iz najnovijeg odgovora kazahstanskog Ministarstva kulture i informisanja, koje je među uslovima za razmatranje eventualnog učešća posebno pomenulo organizacione mogućnosti i raspoloživa finansijska sredstva.

Nastup Kazahstana na Dečjoj Evroviziji 2018

Da li je debitantski nastup 2027. realan?

Za sada svakako treba biti oprezan – Kazahstan nije potvrdio učešće na Evroviziji 2027, niti je EBU objavio da je zemlji upućen poziv.

Ipak, razlika u odnosu na ranije godine jeste u tome što interesovanje više ne postoji samo na nivou želja fanova. Khabar je tokom prethodnog perioda vodio razgovore sa samim vrhom EBU-a, zvanično se raspitivao o učešću i svom budućem statusu, dok Ministarstvo kulture sada otvoreno potvrđuje da mogućnost nastupa 2027. godine ostaje na stolu.

Važeća pravila pritom ostavljaju prostor da EBU pozove pridruženog člana, što znači da punopravno članstvo Khabara nije nužno jedini put do takmičenja.

Ukoliko bi do dogovora zaista došlo, izdanje u Burgasu 2027. godine moglo bi da bude posebno po čak dva debitantska nastupa. Kanada je već potvrđena kao novi učesnik, dok bi Kazahstan mogao da postane sledeća zemlja koja proširuje evrovizijsku mapu.

Za sada, ipak, poslednja reč ostaje na Khabaru, kazahstanskim vlastima i EBU-u.

Kada je 1. jula ove godine objavljeno da će Kanada debitovati na Pesmi Evrovizije 2027. u Bugarskoj, za deo publike vest je možda delovala kao iznenađenje. Ipak, kanadska veza sa takmičenjem nije nastala preko noći. Naprotiv – ideja da se evrovizijski format proširi na Kanadu postoji već oko dve decenije, dok su razgovori o tome da zemlja jednog dana zaista stane na veliku evrovizijsku scenu poslednjih godina postajali sve ozbiljniji.

Sve je počelo mnogo pre 2027.

Prve informacije o interesovanju za širenje evrovizijskog formata na Kanadu pojavile su se još 2006. i 2007. godine, kada se govorilo o mogućnosti stvaranja posebnog takmičenja zasnovanog na evropskom originalu. To, međutim, nije značilo da Kanada planira da postane učesnica same Pesme Evrovizije – ideja se odnosila na licenciranje formata i stvaranje domaće verzije takmičenja. Ipak, bio je to prvi pokazatelj da EBU Kanadu vidi kao tržište na kojem bi evrovizijski koncept mogao da funkcioniše.

Mnogo konkretniji korak usledio je tek u aprilu 2022. godine, kada su EBU i kanadska produkcijska kuća Insight Productions zvanično najavili projekat „Eurovision Canada“. Plan je bio veoma ambiciozan: izvođači iz svih deset kanadskih provincija i tri teritorije trebalo je da se takmiče kroz kvalifikacije, polufinala i veliko televizijsko finale, po principu sličnom Evroviziji. Početak takmičenja bio je najavljen već za 2023. godinu.

Do realizacije, međutim, nikada nije došlo. Već tokom Evrovizije 2023. tadašnji izvršni supervizor Martin Österdahl priznao je da je projekat napravio „korak unazad“ i da se prvobitno planirani model nije ostvario. Dve godine kasnije postalo je jasno i zašto: CBC je procenio da bi produkcija tako velikog nacionalnog formata bila previše komplikovana i preskupa.

Zanimljivo je da je upravo propast „Eurovision Canada“ na kraju otvorila razgovor o jednostavnijoj mogućnosti – umesto pravljenja čitave kanadske Evrovizije, zašto Kanada jednostavno ne bi učestvovala na onoj originalnoj?

Od zanimljive ideje do državnog plana

Pravi preokret dogodio se krajem 2025. godine. U kanadskom federalnom budžetu prvi put je eksplicitno navedeno da vlada, zajedno sa CBC/Radio-Canada, želi da istraži mogućnost učešća Kanade na Pesmi Evrovizije. Time je priča izašla iz okvira fanovskih spekulacija i televizijskih projekata i postala deo zvaničnih razgovora na najvišem nivou.

Tokom proleća 2026. signali su postajali još jasniji. Direktor Pesme Evrovizije Martin Green izjavio je da su vrata Kanadi otvorena, dok je CBC/Radio-Canada potvrdio da razgovara sa EBU-om o intenzivnijoj saradnji. Kanadski javni servis poslao je čak i troje svojih predstavnika u Beč da Evroviziju 2026. prate kao posmatrači. U tom trenutku još nije postojala zvanična prijava, ali je bilo očigledno da se priprema nešto mnogo ozbiljnije.

Postojala je, međutim, jedna velika prepreka – članstvo u EBU-u. CBC/Radio-Canada bio je povezan sa Evropskom radiodifuznom unijom još od njenog osnivanja 1950. godine, ali samo kao pridruženi, odnosno Associate Member. Australija je 2015. kao pridruženi član dobila posebnu pozivnicu za učešće, ali Kanada na kraju nije krenula tim putem. Umesto toga, promenjen je sam okvir članstva u EBU-u.

Na 96. Generalnoj skupštini EBU-a, održanoj 25. juna 2026. u Pragu, članice Unije usvojile su izmene Statuta kojima je omogućeno da punopravno članstvo dobiju i javni servisi iz određenih država van Evrope. Uslov je da njihov sistem javnog informisanja bude usklađen sa ključnim standardima Saveta Evrope i da država ima zvanični status posmatrača pri toj organizaciji.

Kanada je ispunjavala oba kriterijuma.

Istog dana CBC/Radio-Canada je glasanjem primljen kao punopravni član EBU-a. Time je nestala i najvažnija formalna prepreka za učešće na Pesmi Evrovizije. Za razliku od Australije, koja je prvobitno ušla kao specijalno pozvana zemlja, Kanada je sada stekla pravo da učestvuje zahvaljujući punom članstvu svog javnog servisa.

Samo šest dana kasnije, simbolično 1. jula – na Dan Kanade – EBU i CBC/Radio-Canada objavili su ono što se već moglo naslutiti: Kanada će učestvovati na Evroviziji 2027. Tako je postala prva nova zemlja koja ulazi u takmičenje još od Australije 2015. godine.

Kanada ipak nije potpuni stranac na Evroviziji

Iako će zastava Kanade tek 2027. prvi put zvanično stajati među zastavama učesnica, kanadski izvođači već su ostavili ozbiljan trag u istoriji takmičenja. Najpoznatiji primer svakako je Céline Dion, koja je 1988. predstavljajući Švajcarsku pobedila sa pesmom „Ne partez pas sans moi“.

Kasnije su za druge države nastupali i brojni izvođači rođeni ili odrasli u Kanadi, među njima La Zarra za Francusku 2023, Katerine Duska za Grčku 2019. i Rykka za Švajcarsku 2016.

Ni interesovanje kanadske publike nije zanemarljivo. Prema podacima EBU-a, Kanada je na Evroviziji 2026. bila među tri zemlje sa najvećim učešćem u glasanju „Rest of the World“, dok su Kanađani bili i među najvećim kupcima ulaznica van Evrope.

Upravo su ti podaci bili jedan od argumenata kojima je EBU obrazložio dobrodošlicu novom učesniku.

Céline Dion na Evroviziji 1988

Kanada već traži svog prvog predstavnika

Priča o kanadskom debiju u međuvremenu je dobila i svoju sledeću fazu. CBC/Radio-Canada pokrenuo je zvaničnu potragu za izvođačem koji će predstavljati zemlju na Evroviziji 2027., a zainteresovani kanadski umetnici i njihovi predstavnici moći će da pošalju prijave putem zvaničnog registracionog portala CBC/Radio-Canada od 31. avgusta do 9. septembra. Na istom mestu biće objavljeni i svi uslovi koje potencijalni kandidati moraju da ispune.

Nakon završetka prijava, kanadski javni servis formiraće uži izbor finalista, uz želju da među njima bude predstavljena raznovrsnost tamošnje muzičke scene. Imena kandidata trebalo bi da budu objavljena tokom jeseni, nakon čega će u odluku biti uključena i publika.

Kanađani će moći da glasaju za svog favorita putem interneta, dok će za svakog od finalista biti objavljeni posebni video-materijali na kanadskom sajtu posvećenom Pesmi Evrovizije. Rezultat glasanja publike biće potom kombinovan sa ocenama stručnog žirija sastavljenog od predstavnika muzičke industrije, a na taj način biće izabran prvi predstavnik Kanade u istoriji Evrovizije.

Ipak, CBC ne traži bilo kakvog kandidata. Iz javnog servisa poručuju da žele izvođača sa već dokazanim iskustvom, sposobnog da privuče pažnju velike publike i iznese nastup na najvećoj muzičkoj televizijskoj sceni na svetu. Izvršni potpredsednik CBC-a Doug Smith poručio je da traže „magnetičnog kanadskog izvođača“ koji iskreno želi da predstavlja svoju zemlju i već ima iskustvo nastupanja pred veoma velikom publikom – bilo zahvaljujući izuzetnim vokalnim sposobnostima, snažnom scenskom prisustvu ili originalnom umetničkom izrazu.

Tako se, samo nekoliko meseci nakon istorijske potvrde učešća, Kanada već priprema za naredni veliki korak. Posle skoro dve decenije ideja, neuspelih projekata, razgovora i promene pravila EBU-a, sada ostaje još samo jedno veliko pitanje – ko će postati prvi izvođač koji će na evrovizijsku scenu izaći pod zastavom sa javorovim listom?

Ako je suditi po koncertnoj sezoni u Beogradu, Evrovizija je ovog leta bila prisutnija nego što smo navikli prethodnih godina.

U razmaku od svega nekoliko nedelja na Ušću su nastupile čak tri velike evrovizijske zvezde iz potpuno različitih generacija – DARA, Ruslana i Sakis Ruvas.

DARA je donela „Bangarangu“ u Beograd

Prva je stigla aktuelna pobednica Pesme Evrovizije. Bugarska predstavnica DARA, koja je samo mesec dana ranije u Beču odnela pobedu sa pesmom „Bangaranga“, nastupila je 27. juna na Belgrade Music Weeku, što je ujedno bio i njen prvi nastup u Srbiji.

Njeno gostovanje bilo je zanimljivo upravo zato što DARA u Beograd nije došla na evrovizijski ili fan događaj, već na veliki mainstream festival na kojem nastupaju neka od trenutno najpopularnijih imena domaće i regionalne muzičke scene.

A publika je očigledno znala šta dolazi. Kada su krenuli prvi taktovi „Bangarange“, publika na Ušću pesmu je pevala zajedno sa njom, dok je DARA tokom nastupa izvela čak i „Kukavicu“ Cece Ražnatović.

Bio je to možda prvi signal da aktuelna Evrovizija kod nas može da funkcioniše i van tradicionalnog evrovizijskog kruga.

DARA u Beogradu

Dve ikone Evrovizije 2004. ponovo pred srpskom publikom

Avgust je, međutim, doneo pravi povratak u eru dvehiljaditih. Na festivalu Dragi Bravo, održanom 21. i 22. avgusta na Ušću, među međunarodnim gostima našla su se dva imena koja zauzimaju posebno mesto u istoriji Evrovizije – Ruslana i Sakis Ruvas.

Ruslana je 2004. godine u Istanbulu sa pesmom „Wild Dances“ donela Ukrajini prvu pobedu na takmičenju, dok je Sakis iste godine sa hitom „Shake It“ osvojio treće mesto za Grčku. Pet godina kasnije ponovo je predstavljao svoju zemlju, ovoga puta u Moskvi, gde je sa pesmom „This Is Our Night“ završio na sedmom mestu.

Više od dve decenije nakon njihovih prvih evrovizijskih nastupa, dve velike zvezde tog perioda našle su se istog vikenda pred beogradskom publikom. Ruslana je 21. avgusta otvorila prvo veče festivala, pozdravila publiku na srpskom i, očekivano, izvela „Wild Dances“, pesmu koja joj je 2004. donela evropsku slavu. Već naredne večeri na istoj bini pojavio se Sakis Ruvas, a publika je imala priliku da čuje i njegove prepoznatljive evrovizijske hitove „Shake It“ i „This Is Our Night“.

Njihova gostovanja posebno su zanimljiva jer Ruslana i Sakis za publiku u Srbiji nisu samo nekadašnji učesnici Evrovizije. Oboje pripadaju periodu dvehiljaditih kada je takmičenje u našem regionu imalo ogroman televizijski i kulturni značaj, pa njihove pesme danas istovremeno bude evrovizijsku nostalgiju i sećanje na jednu čitavu eru evropske pop muzike.

Da li Evrovizija ponovo postaje „kul“ u Srbiji?

Tri nastupa tokom jednog leta svakako nisu dovoljna da bismo već govorili o velikom novom trendu, ali činjenica da su se na velikim beogradskim festivalima našla čak tri prepoznatljiva evrovizijska imena ipak privlači pažnju.

Posebno je zanimljivo što DARA, Ruslana i Sakis Ruvas pripadaju potpuno različitim evrovizijskim generacijama, pa njihova gostovanja pokazuju da takmičenje danas kod domaće publike funkcioniše i kroz nostalgiju, ali i kroz aktuelnu evropsku pop scenu.

Dragi Bravo svoju publiku velikim delom okuplja upravo oko nostalgije za muzikom dvehiljaditih, perioda u kojem je i Evrovizija u Srbiji i čitavom regionu zauzimala mnogo značajnije mesto u pop kulturi nego danas. Ruslana i Sakis Ruvas zato nisu samo nekadašnji učesnici takmičenja – „Wild Dances“, „Shake It“ i „This Is Our Night“ pesme su koje veliki deo publike pamti iz vremena odrastanja, kada su se evrovizijski hitovi mnogo češće mogli čuti na radiju, televiziji, žurkama i u klubovima. Njihov dolazak u Beograd tako se savršeno uklopio u talas nostalgije za početkom dvehiljaditih koji je poslednjih godina ponovo veoma prisutan.

Sa druge strane, DARA predstavlja sasvim drugačiju priču. Kod nje nema nostalgije – u Beograd je stigla kao aktuelna pobednica Evrovizije, svega nekoliko nedelja nakon trijumfa u Beču, i odmah dobila prostor na jednom od najvećih komercijalnih muzičkih festivala u zemlji. Upravo je to možda još zanimljiviji pokazatelj da se evrovizijska muzika ponovo ne posmatra isključivo kao sadržaj namenjen fanovima takmičenja, već da određeni izvođači i pesme mogu veoma brzo da pronađu put do šire publike.

Zbog toga možda nije pravo pitanje da li je sama Evrovizija ponovo popularna u Srbiji, jer interesovanje za takmičenje kod nas nikada nije potpuno nestalo.

Mnogo zanimljivije je pitanje da li evrovizijske zvezde ponovo postaju dovoljno prepoznatljive i atraktivne široj domaćoj publici da ih organizatori žele na velikim festivalima i koncertima.

Ako je suditi po letošnjoj sezoni i imenima koja su prošla kroz Beograd, čini se da bi odgovor mogao da bude – da.

Nastup Ukrajine na Evroviziji 2004

Pobeda DARE sa pesmom „Bangaranga“ donela je Bugarskoj prvi evrovizijski trofej u istoriji, ali zajedno sa njim i jedan od najvećih organizacionih poduhvata koje je ova zemlja imala priliku da realizuje.

Samo nekoliko dana nakon što je potvrđeno da će Burgas biti domaćin Pesme Evrovizije 2027, stigle su i prve konkretne informacije o tome koliko bi čitav spektakl mogao da košta.

Bugarska država je za pripreme takmičenja do kraja 2026. godine već obezbedila 20 miliona evra, potvrdio je potpredsednik bugarske vlade Ivo Hristov, koji se nalazi na čelu međuresornog organizacionog odbora za Evroviziju.

I to je, po svemu sudeći, tek početak.

Dvadeset miliona evra – a glavni troškovi tek dolaze

Od trenutno obezbeđenih 20 miliona evra, 15 miliona predstavlja finansijsku garanciju koja mora da bude deponovana pre početka organizacionog procesa, dok će preostalih pet miliona biti korišćeno za tekuće potrebe tokom priprema.

Mnogo važnije je, međutim, da to nije konačan budžet Evrovizije 2027. Bugarske vlasti već su potvrdile da će dodatna sredstva za takmičenje biti predviđena državnim budžetom za 2027. godinu, ali u ovom trenutku još nije poznato koliko će ona iznositi. Novac će, između ostalog, biti potreban za infrastrukturu, transport, smeštaj, bezbednost i promociju Bugarske kao turističke destinacije.

Gradonačelnik Burgasa Dimitar Nikolov takođe je poručio da konačna procena ukupnih troškova još ne postoji. Zbog toga cifra od 20 miliona evra koju danas imamo zapravo predstavlja samo prvi finansijski okvir za projekat koji će trajati sve do maja naredne godine.

A koliko je koštala Evrovizija u Beogradu 2008?

Koliko su se razmere Evrovizije i troškovi njene organizacije promenili možda najbolje pokazuje poređenje sa takmičenjem koje je Srbija organizovala 2008. godine.

Nakon pobede Marije Šerifović u Helsinkiju, Beograd je ugostio tada rekordne 43 zemlje, a upravo je u Beogradskoj areni prvi put u istoriji Evrovizije održan format sa dva polufinala i velikim finalom, kakav poznajemo i danas.

Prema podacima preuzetim iz zapisnika sa sednice Upravnog odbora RTS-a iz septembra 2008. godine, prvobitno se procenjivalo da će organizacija takmičenja koštati oko 14 miliona evra.

Ipak, konačni neto troškovi RTS-a za organizaciju iznosili su oko 8,5 miliona evra, dok su direktni prihodi bili približno 7,5 miliona evra. Beogradska arena i Sava centar RTS-u su bili ustupljeni bez naknade.

Kada se, međutim, uključe i druga ulaganja države i grada, tadašnji mediji navodili su znatno veću cifru.

Grad Beograd je u organizaciju uložio približno dva miliona evra, dok je Republika izdvojila još oko 10 miliona evra za nabavku HD televizijske opreme. Zbog toga je ukupno ulaganje povezano sa organizacijom Evrovizije u Srbiji tada procenjivano na oko 21 milion evra.

Ipak, važno je napraviti razliku: tih deset miliona nije predstavljalo samo trošak tri evrovizijske večeri. Radilo se o ulaganju u modernizaciju televizijske opreme koja je RTS-u ostala i nakon završetka takmičenja.

Upravo zato poređenje nije potpuno „jedan prema jedan“, ali veoma dobro pokazuje razmere današnje organizacije.

Bugarska je, praktično još devet meseci pre velikog finala, već obezbedila iznos gotovo jednak čitavom paketu ulaganja koji se 2008. povezivao sa organizacijom Evrovizije u Beogradu.

Da li će Burgas imati jednu od najskupljih Evrovizija?

Iako 20 miliona evra već u avgustu zvuči impresivno, još je prerano Evroviziju 2027. nazvati najskupljom u istoriji.

Budžete različitih domaćinstava nije jednostavno upoređivati. Troškove dele televizija domaćin, grad, država, EBU i komercijalni partneri, dok se infrastrukturni, bezbednosni i turistički izdaci u nekim slučajevima vode odvojeno. Ono što je već sada jasno jeste da Evrovizija odavno nije samo televizijska emisija koja traje tri večeri.

Domaćinstvo podrazumeva višemesečnu pripremu arene, televizijsku produkciju ogromnih razmera, infrastrukturu, obezbeđenje, desetine hiljada posetilaca, smeštaj delegacija i novinara, prateće manifestacije, EuroClub, press centar i promociju grada domaćina.

A u Burgasu su pripreme već počele. Radovi u prostorima oko Arene Burgas krenuli su još sredinom avgusta, dok organizatori žele da dvorana do kraja godine bude dovoljno pripremljena da u njoj bude održan testni koncert kojem bi prisustvovali i stručnjaci Evropske radiodifuzne unije.

Trošak od desetina miliona, ali i ogromna promocija za Burgas

Bugarska na ogromno izdvajanje za Evroviziju ipak ne gleda samo kao na trošak. Ivo Hristov poručio je da država takmičenje vidi kao priliku da se predstavi milionima ljudi širom sveta – ne samo kroz Burgas i crnomorsku obalu, već i kroz gastronomiju, planine, kulturno nasleđe i druge turističke destinacije.

Sličan efekat očekivala je i Srbija 2008. godine. Prema podacima RTS-a, tokom Evrovizije u Beogradu boravilo je između 15.000 i 20.000 posetilaca, akreditovano je oko 2.500 novinara iz više od 50 zemalja, dok je veliko finale pratilo oko 105 miliona gledalaca.

Zbog toga se vrednost domaćinstva ne može meriti samo novcem uloženim u produkciju. Za Burgas, grad koji nema međunarodnu prepoznatljivost Sofije, višenedeljna promocija pred milionskom publikom mogla bi da bude jedan od najvećih dobitaka čitavog projekta.

Centralno mesto Evrovizije 2027. biće Arena Burgas, otvorena 2023. godine. Kompleks raspolaže površinom od oko 50.000 kvadratnih metara, sama arena zauzima približno 5.000 kvadratnih metara i ima oko 7.000 sedišta, dok kapacitet, u zavisnosti od konfiguracije, može dostići oko 14.000 ljudi.

Prvo polufinale Pesme Evrovizije 2027. biće održano 11. maja, drugo 13. maja, dok je veliko finale zakazano za 15. maj 2027. godine. Do tada će i konačan račun gotovo sigurno biti znatno veći od sadašnjih 20 miliona evra.

Za poređenje, gotovo isti iznos bio je dovoljan za čitav paket ulaganja povezan sa Evrovizijom u Beogradu 2008. godine. Devetnaest godina kasnije, Bugarska taj iznos izdvaja dok je takmičenje u Burgasu još u početnoj fazi priprema.

Da li će Evrovizija 2027. na kraju postati jedna od najskupljih u istoriji takmičenja, tek ćemo saznati. Jedno je, međutim, već sada jasno – prva Evrovizija na bugarskom tlu biće i te kako skup spektakl, ali i jedna od najvećih prilika za promociju Burgasa i čitave zemlje.

Promotivni video – Burgas 2027

The Eurovision Song Contest has long been about much more than simply choosing the best song. Costumes, performances, charisma, stage presence and, of course, the artists themselves spark countless discussions among fans every year. That is why, following the Grand Final, another somewhat more relaxed competition traditionally begins on the OGAE Serbia forum – the election of Miss and Mister Eurovision Song Contest.

This year’s competition began in late May, shortly after the conclusion of the 70th Eurovision Song Contest in Vienna. Forum members had the opportunity to vote for their favourites among this year’s Eurovision performers, with the field of candidates gradually narrowing down through several rounds until only those who had won the greatest support from the forum community remained.

Delta Goodrem is Miss Eurovision Song Contest 2026!

The title of Miss Eurovision Song Contest 2026 went to one of the biggest stars of this year’s competition – Australia’s representative, Delta Goodrem.

The Australian singer arrived in Vienna as one of the most recognisable names at this year’s Eurovision, already boasting a successful career, numerous hit songs and years of experience in the music industry. For that reason, her participation attracted considerable attention from fans from the very moment it was confirmed that she would represent Australia.

With the song “Eclipse”, Delta managed to live up to the high expectations. Following a successful performance in the semi-final, she qualified for the Grand Final, where she ultimately achieved an excellent fourth place. The result made her one of Australia’s most successful representatives in recent years, as well as one of the most memorable contestants of the 70th Eurovision Song Contest.

In addition to her powerful vocals and the song itself, Delta attracted plenty of attention throughout Eurovision week with her elegant looks, charisma and glamorous stage performance. Her presentation featured a striking visual concept and an impressive climax to the song, making her one of the most talked-about performers in the run-up to the Grand Final.

All of this clearly made a strong impression on the members of the Evropesma – OGAE Serbia forum, who, after several weeks of voting, named her the most attractive female contestant of this year’s competition.

Competition in the final stages of the vote was particularly strong. Cyprus’ representative Antigoni Buxton finished in second place, while this year’s Eurovision winner, Bulgaria’s DARA, took third place. Nevertheless, it was the Australian representative who ultimately won the greatest support from forum members.

Following her excellent fourth-place finish on the Eurovision stage in Vienna, Delta has therefore added another flattering accolade to her 2026 Eurovision journey – the title of Miss Eurovision Song Contest 2026, as voted by members of the OGAE Serbia forum.

Pete Parkkonen is Mister Eurovision Song Contest 2026!

While the women’s title travelled to the other side of the world, the men’s crown remained in Northern Europe.

Members of the OGAE Serbia forum chose Finnish singer Pete Parkkonen as Mister Eurovision Song Contest 2026, making him one of the standout male performers of this year’s competition in yet another way.

Pete took to the Eurovision stage in Vienna alongside renowned violinist Linda Lampenius, representing Finland with the song “Liekinheitin”. The Finnish duo were considered among the favourites throughout the Eurovision season, and their strong reception from both viewers and juries was confirmed in the Grand Final, where they finished in an impressive sixth place.

Throughout the season, Parkkonen attracted attention from fans not only because of the song and stage performance, but also thanks to his charisma, energy and striking appearance. It may therefore come as little surprise that, following the conclusion of Eurovision, he received another accolade – this time from the members of our forum.

However, the battle for the title was particularly interesting thanks to the excellent results achieved by the Serbian representatives. Luka Aranđelović finished in second place, while Andrija Cvetanović took third, meaning that no fewer than two Serbian representatives ranked among the top three in this year’s Mister competition.

In the end, however, the Finnish representative received the greatest support from forum members.

Following his sixth-place finish on the main Eurovision stage in Vienna, Pete has therefore added another flattering title to his 2026 Eurovision journey – Mister Eurovision Song Contest 2026, as voted by members of the OGAE Serbia forum.

Pesma Evrovizije odavno nije samo takmičenje za najbolju pesmu. Kostimi, nastupi, harizma, scenski nastup, ali i sami izvođači svake godine postaju predmet brojnih diskusija među fanovima, pa se nakon završetka velikog finala na forumu OGAE Srbije tradicionalno otvara još jedno, nešto opuštenije nadmetanje – izbor za Miss i Mistera Pesme Evrovizije.

Ovogodišnji izbor započeo je krajem maja, neposredno nakon završetka 70. Pesme Evrovizije u Beču. Članovi foruma imali su priliku da glasaju za svoje favorite među ovogodišnjim evrovizijskim izvođačima, a kroz glasanje se krug kandidata postepeno sužavao sve dok nisu ostali oni koji su osvojili najviše simpatija forumske zajednice.

Delta Goodrem je Miss Pesme Evrovizije 2026!

Titula Miss Pesme Evrovizije 2026 pripala je jednoj od najvećih zvezda ovogodišnjeg takmičenja – predstavnici Australije Delti Goodrem.

Australijska pevačica u Beč je stigla kao jedno od najpoznatijih imena ovogodišnje Evrovizije, iza sebe već imajući bogatu karijeru, veliki broj hitova i godine iskustva na muzičkoj sceni. Upravo zbog toga njen dolazak na Evroviziju izazvao je veliku pažnju fanova još od trenutka kada je potvrđeno da će braniti boje Australije.

Sa pesmom „Eclipse“ uspela je da opravda velika očekivanja. Nakon uspešnog nastupa u polufinalu izborila je plasman u veliko finale, gde je na kraju osvojila odlično četvrto mesto. Time je postala jedan od najuspešnijih australijskih predstavnika poslednjih godina, ali i jedna od najupečatljivijih učesnica 70. Pesme Evrovizije.

Pored snažnog vokala i same pesme, Delta je tokom evrovizijske nedelje privlačila pažnju i svojim elegantnim izdanjima, harizmom i glamuroznim nastupom. Njena scenska prezentacija oslanjala se na upečatljivu vizuelnu estetiku i veliki završetak pesme, zbog čega je bila među izvođačima o kojima se najviše govorilo pred samo finale.

Sve to očigledno je ostavilo snažan utisak i na članove Evropesma foruma OGAE Srbije, koji su je nakon višenedeljnog izbora proglasili za najlepšu učesnicu ovogodišnjeg takmičenja.

U završnici izbora konkurencija je bila izuzetno jaka. Drugo mesto osvojila je predstavnica Kipra, Antigoni Buxton, dok je treće mesto pripalo ovogodišnjoj pobednici Evrovizije, bugarskoj predstavnici DARI. Ipak, najveći broj simpatija članova foruma na kraju je osvojila australijska predstavnica.

Tako je Delta, nakon odličnog četvrtog mesta na velikoj evrovizijskoj sceni u Beču, svojoj ovogodišnjoj evrovizijskoj avanturi dodala još jedno laskavo priznanje – titulu Miss Pesme Evrovizije 2026, po izboru članova foruma OGAE Srbije.

Pete Parkkonen je Mister Pesme Evrovizije 2026!

Ako je titula u ženskoj konkurenciji otišla na drugi kraj sveta, kod muškaraca je ostala na evropskom severu.

Članovi foruma OGAE Srbije za Mistera Pesme Evrovizije 2026 izabrali su finskog pevača Petea Parkkonena, jednog od zapaženijih muških izvođača ovogodišnjeg takmičenja.

Pete je na Evroviziji u Beču nastupio zajedno sa poznatom violinistkinjom Lindom Lampenius, predstavljajući Finsku pesmom „Liekinheitin“. Finski dvojac važio je za jednog od favorita tokom evrovizijske sezone, a odličan prijem publike i žirija potvrđen je i u velikom finalu, gde su na kraju osvojili visoko šesto mesto.

Parkkonen je tokom cele sezone privlačio pažnju fanova ne samo pesmom i scenskim nastupom, već i svojom harizmom, energijom i pojavom, pa možda i ne iznenađuje što je nakon završetka Evrovizije osvojio još jedno priznanje – ovoga puta po izboru članova našeg foruma.

Ipak, borba za titulu bila je posebno zanimljiva i zbog odličnog plasmana srpskih predstavnika. Drugo mesto osvojio je Luka Aranđelović, dok se na trećoj poziciji našao Andrija Cvetanović, pa su tako čak dvojica predstavnika Srbije završila među trojicom najviše rangiranih u ovogodišnjem izboru.

Najviše simpatija članova foruma, međutim, na kraju je pripalo finskom predstavniku.

Tako je Pete, nakon osvojenog šestog mesta na velikoj evrovizijskoj sceni u Beču, svojoj ovogodišnjoj avanturi dodao još jednu laskavu titulu – Mister Pesme Evrovizije 2026, po izboru članova foruma OGAE Srbije.

Saga o holandskom povratku na Evroviziju dobila je novi, možda i najvažniji nastavak. Holandska ministarka obrazovanja, kulture i nauke Rianne Letschert odgovorila je 20. avgusta na poslanička pitanja u parlamentu koja su se odnosila upravo na eventualno učešće zemlje na Evroviziji 2027. Iz odgovora je postalo jasno da odluka AVROTROS-a ne mora automatski da znači i odluku cele Holandije.

Naime, ukoliko AVROTROS odluči da ni naredne godine ne učestvuje, ne postoji zakonska prepreka da učešće preuzme drugi javni emiter.

Još važnije – NPO, krovna organizacija holandskog javnog servisa, već je obavestio ministarku da će, ukoliko AVROTROS odustane, na vreme započeti razgovore o tome da li će Holandija učestvovati i koja bi druga javna televizija mogla da preuzme organizaciju nastupa.

AVROTROS više nema poslednju reč: Holandija ima i „plan B“ za Burgas

AVROTROS je godinama praktično sinonim za holandsko učešće na Evroviziji – zadužen je za izbor izvođača i pesme, formiranje delegacije, organizaciju nastupa i prateći televizijski program. Ipak, odluka ovog emitera ne mora automatski da znači i konačnu odluku Holandije, jer je zvanični član Evropske radiodifuzne unije zapravo NPO, krovna organizacija holandskog javnog servisa.

U odgovoru holandskom parlamentu naglašeno je da ne postoji propis prema kojem upravo AVROTROS mora da bude zadužen za učešće zemlje na Pesmi Evrovizije. To znači da bi, ukoliko AVROTROS odluči da nastavi bojkot i 2027. godine, NPO mogao da razgovara sa nekim drugim javnim emiterom i pronađe alternativno rešenje za povratak Holandije na takmičenje. Na taj način praktično se otvara svojevrsni „plan B“ za Burgas.

Ipak, ministarka Rianne Letschert jasno je stavila do znanja da vlada neće odlučivati umesto javnog servisa niti naređivati učešće na Evroviziji. Programske odluke ostaju u nadležnosti NPO-a i javnih emitera, u skladu sa njihovom uredničkom nezavisnošću.

Kao jedan od potencijalnih naslednika AVROTROS-a prethodnih meseci pominjao se Omroep MAX, ali je direktor tog emitera Jan Slagter u međuvremenu prilično ohladio takve spekulacije. Iako je ranije ostavljao otvorenu mogućnost da MAX preuzme evrovizijski projekat, sada je poručio da za to nije naročito zainteresovan. Kao razloge naveo je visoke troškove, nedostatak iskustva u organizovanju jednog tako velikog projekta, ali i činjenicu da AVROTROS već poseduje znanje i infrastrukturu potrebnu za učešće na takmičenju.

To, međutim, ne znači da su sve druge mogućnosti zatvorene. NPO u svom sistemu okuplja više javnih emitera, pa bi u slučaju definitivnog odustajanja AVROTROS-a mogao da potraži drugo rešenje. Da je takav scenario moguć pokazala je već i Evrovizija 2026. godine. Nakon što je AVROTROS odbio da učestvuje i prenosi takmičenje, NOS i NTR preuzeli su televizijski prenos za holandsku publiku, iako zemlja nije imala svog predstavnika.

S druge strane, komercijalne televizije poput RTL-a ili SBS-a ne mogu jednostavno da preuzmu holandsko učešće. Evrovizija je takmičenje članica EBU-a, zbog čega bi eventualna zamena za AVROTROS morala da bude pronađena unutar sistema holandskog javnog servisa. Upravo zato je najvažnija poruka poslednjih izjava da eventualno „ne“ AVROTROS-a više ne mora automatski da znači i „ne“ Holandije.

Predstavnik Holandije na Evroviziji 2019

Zašto je Holandija bojkotovala Evroviziju 2026?

Holandija je bila među zemljama koje su odlučile da ne učestvuju na Pesmi Evrovizije 2026. godine, nakon što je EBU potvrdio da će Izrael ostati deo takmičenja. Odluka AVROTROS-a usledila je posle višemesečne rasprave o političkom i društvenom kontekstu u kojem se Evrovizija održava, ali i o ulozi samog EBU-a u zaštiti integriteta takmičenja.

Holandski emiter je kao razloge za povlačenje naveo pre svega humanitarnu situaciju u Gazi, zabrinutost zbog slobode medija i sumnje u političko mešanje u prethodna izdanja Evrovizije. Nakon što je krajem 2025. postalo jasno da Izrael neće biti isključen sa takmičenja, AVROTROS je doneo konačnu odluku da Holandija ne pošalje predstavnika u Beč.

Holandija pritom nije bila usamljena. Evroviziju 2026. bojkotovali su i Španija, Irska, Island i Slovenija, što je predstavljalo jedan od najvećih koordinisanih talasa povlačenja u novijoj istoriji takmičenja.

Ipak, odluka o neučestvovanju nije značila i potpuni prekid veze Holandije sa Evrovizijom. Takmičenje je i dalje bilo dostupno holandskoj publici, pošto su NOS i NTR, uz koordinaciju NPO-a, preuzeli televizijski prenos, pa su gledaoci mogli da prate sve tri večeri i bez domaćeg predstavnika na sceni.

Nova pravila EBU-a mogu da olakšaju povratak

U međuvremenu je EBU za Evroviziju 2027 usvojio niz novih pravila, što je dodatno pokrenulo spekulacije da bi neka od zemalja koje su bojkotovale prethodno izdanje mogla da se vrati.

Između ostalog, od 2027. pobednička televizija više neće automatski dobiti pravo da organizuje naredno takmičenje ukoliko se njena zemlja nalazi u oružanom sukobu ili osetljivoj geopolitičkoj situaciji koja može ugroziti bezbednost i stabilnost događaja.

U holandskim medijima već se pojavila procena da bi upravo izmene koje je EBU napravio mogle AVROTROS-u da pruže dovoljno prostora da promeni stav i vrati se na takmičenje, iako sam emiter to za sada nije potvrdio.

Holandija bez Evrovizije – izuzetak, a ne pravilo

Povratak Holandije na Evroviziju imao bi posebnu simboliku, jer je reč o jednoj od zemalja sa najdužom tradicijom na ovom takmičenju. Holandija je učestvovala još na prvom izdanju Pesme Evrovizije 1956. godine, a tokom svoje evrovizijske istorije ostvarila je pet pobeda.

Poslednji trijumf stigao je 2019. godine, kada je Duncan Laurence sa pesmom „Arcade“ doneo zemlji prvu pobedu posle više od četiri decenije. Roterdam je potom trebalo da ugosti takmičenje 2020. godine, ali je ono otkazano zbog pandemije, pa je holandsko domaćinstvo realizovano godinu dana kasnije.

Ipak, poslednjih nekoliko sezona odnos Holandije i Evrovizije bio je znatno turbulentniji. Diskvalifikacija Joosta Kleina neposredno pred finale 2024. izazvala je veliko nezadovoljstvo u zemlji, ali se Holandija već 2025. vratila na takmičenje sa Claudeom i pesmom „C’est La Vie“. Samo godinu dana kasnije usledio je novi preokret, kada je AVROTROS odlučio da bojkotuje Evroviziju 2026.

Upravo zato bi eventualni povratak u Burgas označio novo poglavlje za jednu od najprepoznatljivijih evrovizijskih zemalja. Konačna odluka AVROTROS-a još se čeka, ali poslednje informacije pokazuju da su vrata povratka znatno otvorenija nego ranije.

Čak i ako AVROTROS ostane pri odluci da ne učestvuje, NPO može da razmotri mogućnost da projekat preuzme neki drugi javni emiter. Drugim rečima, „ne“ AVROTROS-a više ne mora automatski da znači i „ne“ Holandije, pa je scenario u kojem ovu zemlju ponovo gledamo na evrovizijskoj sceni 2027. godine sada sasvim realan.

Predstavnik Holandije na Evroviziji 2024

Mađarske nema na Evroviziji još od 2019. godine, a tokom prethodnih nekoliko sezona gotovo da nije bilo ozbiljnih naznaka da bi se situacija mogla promeniti. Međutim, nakon političkih promena u zemlji tokom 2026. godine, tema povratka ponovo je otvorena – i ovog puta na najvišem nivou.

Novi premijer Mađarske Péter Magyar, koji je nakon pobede svoje stranke Tisza na parlamentarnim izborima u aprilu preuzeo dužnost premijera, javno je govorio o mogućnosti da se zemlja vrati na Pesmu Evrovizije.

Premijer Mađarske: Ispitaćemo mogućnost povratka

Tokom razgovora za austrijski ORF, nakon ovogodišnje Evrovizije u Beču, Magyar je upitan upravo o dugogodišnjem odsustvu Mađarske sa takmičenja.

On je naglasio da odluka o učešću nije lično odluka predsednika Vlade, ali je otkrio da je dobio veliki broj poruka i zahteva, posebno od mlađih građana, koji žele povratak zemlje na Evroviziju. Zbog toga je najavio da će od ministra ili državnog sekretara nadležnog za kulturu zatražiti da ispitaju mogućnosti za ponovno učešće Mađarske.

To je ujedno i najozbiljniji signal o mogućem povratku još od povlačenja zemlje. Za razliku od prethodnih godina, kada je pitanje Evrovizije praktično bilo zatvoreno, sada više nije reč samo o željama fanova – mogućnost povratka postala je tema kojom se bave i državne institucije.

Još jedan važan deo cele priče jeste velika reforma mađarskog javnog medijskog sistema.

Tokom leta usvojene su promene kojima je dosadašnji sistem javnog servisa reorganizovan, a iz transformacije MTVA nastala je nova struktura u kojoj važnu ulogu ima Magyar Rádió és Televízió Nonprofit Zrt. – Mađarski radio i televizija. Promene su zvanično objavljene u mađarskom službenom glasniku, a nova organizacija sistema stupila je na snagu tokom jula.

Upravo će pitanje javnog servisa biti jedno od ključnih ukoliko Mađarska želi da se vrati na Evroviziju.

Zanimljivo je da EBU na svojoj aktuelnoj listi članica još uvek navodi MTVA kao mađarskog člana, što znači da će u narednom periodu biti potrebno razjasniti i formalni status članstva nakon reorganizacije javnog servisa.

To, međutim, samo po sebi ne znači da je povratak onemogućen – već da bi eventualnoj potvrdi učešća morale da prethode i odgovarajuće administrativne procedure.

I fanovi traže povratak već 2027.

Da se priča o mogućem povratku Mađarske na Pesmu Evrovizije dodatno zahuktava pokazala su i dešavanja tokom leta. U okviru javne rasprave o budućnosti mađarskog javnog servisa, predstavnici domaće evrovizijske fan zajednice pozvali su novu vlast i nadležne institucije da razmotre mogućnost ponovnog učešća zemlje na takmičenju.

Među onima koji su se oglasili bili su OGAE Hungary i mađarski Eurovision fan klub MEKE, koji su se zvanično obratili nadležnima sa željom da Mađarska, ukoliko se za to steknu uslovi, ponovo postane deo evrovizijske porodice već 2027. godine. Njihova inicijativa pokazuje da interesovanje za takmičenje u zemlji nije nestalo uprkos osmogodišnjoj pauzi.

Na taj način su se praktično spojila tri važna faktora koji dodatno podgrevaju priču o povratku – politička spremnost da se ta mogućnost razmotri, reforma javnog servisa i sve glasniji zahtevi domaće evrovizijske zajednice. Iako zvanična odluka još nije doneta, upravo zbog toga Mađarska trenutno deluje kao jedan od najozbiljnijih kandidata za veliki povratak na Evroviziju 2027.

Da li bi se „A Dal“ ponovo pretvorio u nacionalni izbor?

Jedna od zanimljivijih mogućnosti u slučaju povratka Mađarske na Evroviziju jeste ponovno povezivanje takmičenja A Dal sa izborom predstavnika za veliku evropsku scenu. Ovaj muzički festival nikada nije ugašen, već je nastavio da se održava i nakon povlačenja zemlje sa Evrovizije, ali kao samostalno domaće takmičenje.

Od 2012. do 2019. godine A Dal je služio kao mađarski nacionalni izbor za Pesmu Evrovizije i upravo su preko njega birani neki od najuspešnijih predstavnika zemlje u novijoj istoriji takmičenja. Nakon poslednjeg mađarskog nastupa 2019. godine, festival je nastavio da postoji, ali bez direktne veze sa Evrovizijom.

Takmičenje je održano i 2026. godine, kada je pobedu odneo Re Va Dame sa pesmom „Veled Álmodtam“, što pokazuje da Mađarska već ima razvijen i prepoznatljiv televizijski format koji bi, ukoliko bi došlo do odluke o povratku, mogao relativno lako ponovo da dobije ulogu nacionalnog izbora.

Ipak, za sada nema zvanične potvrde da će A Dal 2027. biti povezan sa Evrovizijom, niti da bi pobednik narednog izdanja automatski dobio kartu za Burgas. Za sada je reč samo o logičnoj mogućnosti, ali bi eventualna promena pravila festivala svakako bila jedan od prvih konkretnih znakova da se povratak Mađarske zaista priprema.

Od jednog od najstabilnijih učesnika do potpunog povlačenja

Mađarska je na Pesmi Evrovizije debitovala 1994. godine i do danas zabeležila 17 nastupa. Već pri prvom učešću ostvarila je rezultat koji do danas nije nadmašen – Friderika Bayer je sa pesmom „Kinek mondjam el vétkeimet?“ osvojila četvrto mesto i tako odmah postavila visoke standarde za buduće mađarske predstavnike.

Tokom narednih decenija Mađarska je imala nekoliko zapaženih plasmana i nastupa koji su ostali dobro upamćeni među evrovizijskim fanovima. Magdi Rúzsa je 2007. godine završila na devetom mestu, ByeAlex je 2013. sa pesmom „Kedvesem“ osvojio desetu poziciju, dok je András Kállay-Saunders godinu dana kasnije sa „Running“ stigao do petog mesta, što predstavlja drugi najbolji rezultat zemlje u istoriji takmičenja. Veliki uspeh ostvario je i Joci Pápai, koji je 2017. sa pesmom „Origo“ zauzeo osmo mesto.

Posebno uspešan period za Mađarsku trajao je od 2011. do 2018. godine, kada se zemlja svake godine plasirala u veliko finale. U vremenu kada su polufinala postajala sve neizvesnija, Mađarska je važila za jednog od najstabilnijih učesnika i zemlju koja je gotovo redovno uspevala da pronađe svoje mesto među finalistima.

Taj niz prekinut je 2019. godine u Tel Avivu. Mađarsku je tada ponovo predstavljao Joci Pápai, ovoga puta sa pesmom „Az én apám“, ali nije uspeo da se plasira u finale. Ispostavilo se da je to ujedno bio i poslednji mađarski evrovizijski nastup – već naredne godine zemlje nije bilo na listi učesnika, a Mađarska se od tada nije vratila na takmičenje.

Zbog toga bi eventualni povratak 2027. imao posebnu težinu. Na evrovizijsku scenu vratila bi se zemlja koja, uprkos dugoj pauzi, iza sebe ima niz veoma uspešnih nastupa i jednu od impresivnijih serija uzastopnih plasmana u finale tokom prethodne decenije.

Ukoliko Budimpešta na kraju zaista kaže „da“, Mađarska bi se na evrovizijsku scenu vratila osam godina nakon svog poslednjeg nastupa.

A sudeći po signalima koji poslednjih meseci stižu iz zemlje – povratak koji je još pre godinu dana izgledao veoma daleko danas deluje realnije nego ikada.

Predstavnik Mađarske na Evroviziji 2014

I dok pojedini emiteri već uveliko pripremaju svoje nacionalne izbore, u našem regionu situacija je prilično različita. Srbija, Hrvatska i Crna Gora još nisu zvanično potvrdile odlazak u Burgas, Bosna i Hercegovina sigurno se neće vratiti, dok se odluka Slovenije očekuje sa posebnom pažnjom nakon njenog bojkota Evrovizije 2026.

Za sada su učešće na Evroviziji 2027. potvrdili:

Jedna od najvećih novosti svakako je debi Kanade, čije je učešće zvanično potvrđeno početkom jula nakon što je CBC/Radio-Canada postao punopravni član Evropske radiodifuzne unije. Kanada će tako postati prva nova zemlja na glavnoj Evroviziji još od dolaska Australije 2015. godine.

Za ljubitelje takmičenja iz našeg regiona posebno je zanimljiv i povratak Severne Makedonije, koja se na veliku evrovizijsku scenu vraća nakon nekoliko godina odsustva.

Na spisak sada možemo dodati i Albaniju, koja nastavlja svoju evrovizijsku tradiciju. RTSH priprema 65. izdanje festivala „Festivali i Këngës“, a prijave za izvođače i autore biće otvorene tokom septembra.

Srbija još čeka zvaničnu potvrdu RTS-a

Kada je reč o Srbiji, RTS do 19. avgusta još nije zvanično potvrdio učešće na Pesmi Evrovizije 2027, niti je raspisan konkurs za novo izdanje Pesme za Evroviziju.

Ipak, za sada nema naznaka da javni servis planira povlačenje sa takmičenja. Naprotiv, nastavak Pesme za Evroviziju već je nagovešten kroz dokumentaciju i pravila prethodnog izdanja festivala, pa se pre svega čeka formalna potvrda RTS-a i raspisivanje novog konkursa.

Srbija je 2026. u Beču nastupila sa grupom Lavina i pesmom „Kraj mene“, dok je od početka samostalnog učešća 2007. propustila samo Evroviziju 2014. godine.

Zbog toga bi eventualni izostanak Srbije iz Burgasa predstavljao veliko iznenađenje, ali sve dok RTS zvanično ne potvrdi učešće, našu zemlju ne možemo staviti među sigurnih 20 učesnika.

Predstavnici Srbije na Evroviziji 2026

Hrvatska – čeka se odluka HRT-a

Slična situacija je i sa Hrvatskom. HRT još nije formalno potvrdio učešće na Evroviziji 2027, ali za sada nema ni naznaka da se razmatra povlačenje.

Nastavak Dore već se pominjao u pravilima prethodnog izdanja hrvatskog nacionalnog izbora, što pokazuje da HRT računa na nastavak festivala. Ipak, održavanje Dore i zvanična potvrda učešća na Evroviziji nisu nužno isto, pa ćemo na definitivnu odluku hrvatskog javnog servisa još morati da sačekamo.

Hrvatska je poslednjih godina ponovo postala jedna od zemalja regiona koje privlače najveću pažnju evrovizijske publike, naročito nakon istorijskog drugog mesta Baby Lasagne 2024. godine, pa bi njeno povlačenje svakako bilo veliko iznenađenje.

Crna Gora – pozitivni signali, ali potvrde još nema

Ni RTCG još nije zvanično potvrdio učešće Crne Gore na Evroviziji 2027. Ipak, činjenica da se Crna Gora vratila na takmičenje nakon pauze i da RTCG ostaje aktivan unutar evrovizijske porodice daje razloga za optimizam da ćemo crnogorskog predstavnika gledati i u Burgasu.

U ovom trenutku još nema zvanične potvrde ni o eventualnom novom izdanju Montesonga, pa se očekuje da RTCG svoje planove za narednu sezonu saopšti u narednim mesecima.

Bosna i Hercegovina – povratka neće biti ni 2027.

Za razliku od Srbije, Hrvatske i Crne Gore, u slučaju Bosne i Hercegovine situacija je već jasna. Bosna i Hercegovina neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2027.

Glavna prepreka povratku ostaju dugogodišnji finansijski problemi BHRT-a i obaveze prema Evropskoj radiodifuznoj uniji. Sve dok se taj problem ne reši, povratak Bosne i Hercegovine na Evroviziju ostaje veoma težak.

BiH je poslednji put učestvovala 2016. godine u Stokholmu, kada su zemlju predstavljali Dalal, Deen, Ana Rucner i Jala sa pesmom „Ljubav je“.

To znači da će do Evrovizije 2027. proći čak 11 godina od poslednjeg nastupa Bosne i Hercegovine.

Slovenija – najveći znak pitanja u regionu

Najneizvesnija situacija trenutno je u Sloveniji. RTV Slovenija bila je jedna od pet televizija koje su bojkotovale Evroviziju 2026. zbog učešća Izraela, zajedno sa Španijom, Irskom, Islandom i Holandijom. Slovenija zbog toga nije učestvovala na takmičenju u Beču. Za 2027. godinu konačna odluka još nije objavljena.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Izrael među zemljama koje su već potvrdile učešće u Burgasu, pa će biti posebno zanimljivo videti da li će RTV Slovenija promeniti svoju prošlogodišnju odluku ili će ostati van takmičenja još najmanje godinu dana.

Isto pitanje važi i za ostale zemlje koje su bojkotovale izdanje 2026, pa bi upravo njihova odluka mogla značajno da utiče na konačan broj učesnika.

Predstavnik Slovenije na Evroviziji 2025

Hoće li se broj učesnika ponovo približiti četrdesetici?

Evroviziju 2026. obeležio je manji broj učesnika, nakon što su Španija, Holandija, Irska, Island i Slovenija odlučile da bojkotuju takmičenje zbog učešća Izraela.

Već sada, međutim, postoje naznake da bi lista za 2027. mogla biti veća. Severna Makedonija se vraća, Kanada debituje, dok se još čekaju odluke velikog broja tradicionalnih učesnika.

Među njima su i Srbija, Hrvatska i Crna Gora, ali i zemlje poput Francuske, Švedske, Ukrajine, Australije i Portugala, čije se potvrde takođe očekuju kako se bude približavao rok za prijavu emitera.

Najveća nepoznanica ipak ostaje pitanje šta će učiniti pet zemalja koje su bojkotovale prethodno izdanje.

Za sada, kada je reč o prostoru bivše Jugoslavije, imamo jednu potvrđenu zemlju – Severnu Makedoniju. Srbija, Hrvatska i Crna Gora još čekaju zvanične potvrde svojih emitera, Slovenija tek treba da odluči da li će prekinuti bojkot, dok se Bosna i Hercegovina neće vratiti ni 2027. godine.

Pesma Evrovizije 2027. biće održana u Burgasu, koji je izabran za domaćina nakon prve bugarske pobede na takmičenju. Polufinala su zakazana za 11. i 13. maj, dok će veliko finale biti održano 15. maja 2027. godine.

Kako se budemo približavali kraju godine, lista od sadašnjih 20 potvrđenih zemalja gotovo sigurno će rasti, a za domaću publiku najvažnija vest tek se čeka – zvanična potvrda RTS-a da će Srbija i 2027. biti deo najvećeg evropskog muzičkog takmičenja.