Kako je Ministarstvo saopštilo u odgovoru kazahstanskom portalu BES.media, u ovom trenutku još nisu određeni ni organizacija koja bi bila odgovorna za eventualno učešće, ni način pripreme prijave, kao ni model izbora izvođača i pesme. Ipak, nadležni navode da su spremni da razmatraju ovakve inicijative u skladu sa državnim prioritetima, organizacionim mogućnostima i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Time priča o mogućem evrovizijskom debiju Kazahstana, koja je značajno intenzivirana tokom prethodne godine, očigledno još nije završena.

Kazahstan već razgovarao sa EBU-om

Interesovanje Kazahstana za učešće na velikoj Evroviziji nije novo, ali je tokom prethodne godine dobilo znatno konkretnije obrise. Televizijska agencija Khabar, koja je pridruženi član Evropske radiodifuzne unije, već se obraćala EBU-u povodom mogućeg učešća zemlje na takmičenju, kao i u vezi sa promenom svog statusa unutar Unije.

Tadašnji predsednik uprave Khabara Kemelbek Ojšibajev razgovarao je tokom Generalne skupštine EBU-a sa generalnim direktorom Unije Noelom Kuranom upravo o mogućnosti da Kazahstan postane deo Evrovizije.

„Razgovarali smo o učešću Kazahstana na takmičenju. Naši argumenti bili su geografija, Dečja Evrovizija i jačanje veza sa EU“, naveo je tada Ojšibajev, dodajući da je sa druge strane dobio uveravanje da će pitanje Kazahstana biti razmotreno unutar EBU-a.

Do debitantskog nastupa 2026. godine ipak nije došlo, ali najnoviji odgovor Ministarstva kulture i informisanja Kazahstana pokazuje da ta mogućnost nije odbačena ni za naredno izdanje takmičenja.

„Spremni smo da razmotrimo slične inicijative, uzimajući u obzir državne prioritete, organizacione mogućnosti i raspoloživa finansijska sredstva“, saopštilo je Ministarstvo za BES.media.

Istovremeno je potvrđeno da konačna odluka o učešću na Evroviziji 2027. još nije doneta, kao i da za sada nisu određeni način pripreme prijave, eventualni model izbora predstavnika, niti organizacija koja bi bila neposredno zadužena za projekat.

Najnovija izjava zato ne predstavlja potvrdu debitantskog nastupa, ali pokazuje da se mogućnost učešća Kazahstana i dalje ozbiljno razmatra i da razgovori koji su započeti sa EBU-om nisu ostali samo na nivou želja evrovizijskih fanova.

Predstavnici Kazahstana su tokom Generalne skupštine EBU-a razgovarali o mogućnosti budućeg učešća zemlje na Evroviziji

Šta zapravo sprečava Kazahstan da učestvuje?

Najveća prepreka trenutno je status televizije Khabar, koja je od 2016. godine pridruženi član EBU-a, a ne punopravni član.

To ipak ne znači da je nastup Kazahstana nemoguć. Prema važećim pravilima Evrovizije, na takmičenju mogu da učestvuju članice EBU-a, ali i posebno pozvani pridruženi članovi. O eventualnom učešću pridruženog člana odlučuje Referentna grupa Evrovizije od slučaja do slučaja.

Najpoznatiji primer je, naravno, Australija, koja je kao pridruženi član prvi put pozvana da učestvuje 2015. godine, nakon čega je nastavila redovno da se takmiči.

Zbog toga za Kazahstan postoje najmanje dve potencijalne mogućnosti – dobijanje posebnog poziva za Evroviziju ili promena statusa njegovog javnog emitera unutar EBU-a, ukoliko za to budu ispunjeni odgovarajući uslovi.

Posebno zanimljiv presedan ove godine predstavlja Kanada. CBC/Radio-Canada dobio je punopravno članstvo u EBU-u u junu, a samo nekoliko dana kasnije potvrđeno je da će Kanada debitovati na Evroviziji 2027. godine u Bugarskoj. Biće to prva nova zemlja na takmičenju od australijskog debija 2015. godine.

Kazahstan već ima evrovizijsko iskustvo

Iako još nije imao priliku da se predstavi na velikoj evrovizijskoj sceni, Kazahstan svakako nije nepoznat evrovizijskoj publici. Zemlja je od 2018. do 2022. godine čak pet puta uzastopno učestvovala na Dečjoj Evroviziji, zahvaljujući posebnom pozivu Evropske radiodifuzne unije.

Već pri prvom nastupu 2018. godine Kazahstan je ostvario zapažen rezultat – Danelija Tulešova osvojila je šesto mesto. Najveći uspesi usledili su naredne dve godine. Jeržan Maksim završio je kao drugoplasirani 2019, dok je isti rezultat godinu dana kasnije ponovila Karakat Bašanova. Dobar niz nastavljen je i 2021. godine, kada su Alinur Hamzin i Beknur Žanibekuli zauzeli osmo mesto, dok je poslednji kazahstanski predstavnik na ovom takmičenju, David Čarlin, 2022. godine završio na 15. poziciji.

Nakon pet uzastopnih nastupa, Kazahstan se od 2023. godine više nije pojavljivao na Dečjoj Evroviziji. Povratka neće biti ni 2026, a među glavnim razlozima ponovo su se našle finansijske mogućnosti emitera. Khabar je naveo da trenutno nema dovoljno raspoloživih sredstava za finansiranje učešća na dečjem izdanju takmičenja.

Upravo zbog toga pitanje finansija moglo bi da bude jedan od presudnih faktora i kada je reč o mogućem debiju na velikoj Evroviziji. To se može naslutiti i iz najnovijeg odgovora kazahstanskog Ministarstva kulture i informisanja, koje je među uslovima za razmatranje eventualnog učešća posebno pomenulo organizacione mogućnosti i raspoloživa finansijska sredstva.

Nastup Kazahstana na Dečjoj Evroviziji 2018

Da li je debitantski nastup 2027. realan?

Za sada svakako treba biti oprezan – Kazahstan nije potvrdio učešće na Evroviziji 2027, niti je EBU objavio da je zemlji upućen poziv.

Ipak, razlika u odnosu na ranije godine jeste u tome što interesovanje više ne postoji samo na nivou želja fanova. Khabar je tokom prethodnog perioda vodio razgovore sa samim vrhom EBU-a, zvanično se raspitivao o učešću i svom budućem statusu, dok Ministarstvo kulture sada otvoreno potvrđuje da mogućnost nastupa 2027. godine ostaje na stolu.

Važeća pravila pritom ostavljaju prostor da EBU pozove pridruženog člana, što znači da punopravno članstvo Khabara nije nužno jedini put do takmičenja.

Ukoliko bi do dogovora zaista došlo, izdanje u Burgasu 2027. godine moglo bi da bude posebno po čak dva debitantska nastupa. Kanada je već potvrđena kao novi učesnik, dok bi Kazahstan mogao da postane sledeća zemlja koja proširuje evrovizijsku mapu.

Za sada, ipak, poslednja reč ostaje na Khabaru, kazahstanskim vlastima i EBU-u.

Kada je 1. jula ove godine objavljeno da će Kanada debitovati na Pesmi Evrovizije 2027. u Bugarskoj, za deo publike vest je možda delovala kao iznenađenje. Ipak, kanadska veza sa takmičenjem nije nastala preko noći. Naprotiv – ideja da se evrovizijski format proširi na Kanadu postoji već oko dve decenije, dok su razgovori o tome da zemlja jednog dana zaista stane na veliku evrovizijsku scenu poslednjih godina postajali sve ozbiljniji.

Sve je počelo mnogo pre 2027.

Prve informacije o interesovanju za širenje evrovizijskog formata na Kanadu pojavile su se još 2006. i 2007. godine, kada se govorilo o mogućnosti stvaranja posebnog takmičenja zasnovanog na evropskom originalu. To, međutim, nije značilo da Kanada planira da postane učesnica same Pesme Evrovizije – ideja se odnosila na licenciranje formata i stvaranje domaće verzije takmičenja. Ipak, bio je to prvi pokazatelj da EBU Kanadu vidi kao tržište na kojem bi evrovizijski koncept mogao da funkcioniše.

Mnogo konkretniji korak usledio je tek u aprilu 2022. godine, kada su EBU i kanadska produkcijska kuća Insight Productions zvanično najavili projekat „Eurovision Canada“. Plan je bio veoma ambiciozan: izvođači iz svih deset kanadskih provincija i tri teritorije trebalo je da se takmiče kroz kvalifikacije, polufinala i veliko televizijsko finale, po principu sličnom Evroviziji. Početak takmičenja bio je najavljen već za 2023. godinu.

Do realizacije, međutim, nikada nije došlo. Već tokom Evrovizije 2023. tadašnji izvršni supervizor Martin Österdahl priznao je da je projekat napravio „korak unazad“ i da se prvobitno planirani model nije ostvario. Dve godine kasnije postalo je jasno i zašto: CBC je procenio da bi produkcija tako velikog nacionalnog formata bila previše komplikovana i preskupa.

Zanimljivo je da je upravo propast „Eurovision Canada“ na kraju otvorila razgovor o jednostavnijoj mogućnosti – umesto pravljenja čitave kanadske Evrovizije, zašto Kanada jednostavno ne bi učestvovala na onoj originalnoj?

Od zanimljive ideje do državnog plana

Pravi preokret dogodio se krajem 2025. godine. U kanadskom federalnom budžetu prvi put je eksplicitno navedeno da vlada, zajedno sa CBC/Radio-Canada, želi da istraži mogućnost učešća Kanade na Pesmi Evrovizije. Time je priča izašla iz okvira fanovskih spekulacija i televizijskih projekata i postala deo zvaničnih razgovora na najvišem nivou.

Tokom proleća 2026. signali su postajali još jasniji. Direktor Pesme Evrovizije Martin Green izjavio je da su vrata Kanadi otvorena, dok je CBC/Radio-Canada potvrdio da razgovara sa EBU-om o intenzivnijoj saradnji. Kanadski javni servis poslao je čak i troje svojih predstavnika u Beč da Evroviziju 2026. prate kao posmatrači. U tom trenutku još nije postojala zvanična prijava, ali je bilo očigledno da se priprema nešto mnogo ozbiljnije.

Postojala je, međutim, jedna velika prepreka – članstvo u EBU-u. CBC/Radio-Canada bio je povezan sa Evropskom radiodifuznom unijom još od njenog osnivanja 1950. godine, ali samo kao pridruženi, odnosno Associate Member. Australija je 2015. kao pridruženi član dobila posebnu pozivnicu za učešće, ali Kanada na kraju nije krenula tim putem. Umesto toga, promenjen je sam okvir članstva u EBU-u.

Na 96. Generalnoj skupštini EBU-a, održanoj 25. juna 2026. u Pragu, članice Unije usvojile su izmene Statuta kojima je omogućeno da punopravno članstvo dobiju i javni servisi iz određenih država van Evrope. Uslov je da njihov sistem javnog informisanja bude usklađen sa ključnim standardima Saveta Evrope i da država ima zvanični status posmatrača pri toj organizaciji.

Kanada je ispunjavala oba kriterijuma.

Istog dana CBC/Radio-Canada je glasanjem primljen kao punopravni član EBU-a. Time je nestala i najvažnija formalna prepreka za učešće na Pesmi Evrovizije. Za razliku od Australije, koja je prvobitno ušla kao specijalno pozvana zemlja, Kanada je sada stekla pravo da učestvuje zahvaljujući punom članstvu svog javnog servisa.

Samo šest dana kasnije, simbolično 1. jula – na Dan Kanade – EBU i CBC/Radio-Canada objavili su ono što se već moglo naslutiti: Kanada će učestvovati na Evroviziji 2027. Tako je postala prva nova zemlja koja ulazi u takmičenje još od Australije 2015. godine.

Kanada ipak nije potpuni stranac na Evroviziji

Iako će zastava Kanade tek 2027. prvi put zvanično stajati među zastavama učesnica, kanadski izvođači već su ostavili ozbiljan trag u istoriji takmičenja. Najpoznatiji primer svakako je Céline Dion, koja je 1988. predstavljajući Švajcarsku pobedila sa pesmom „Ne partez pas sans moi“.

Kasnije su za druge države nastupali i brojni izvođači rođeni ili odrasli u Kanadi, među njima La Zarra za Francusku 2023, Katerine Duska za Grčku 2019. i Rykka za Švajcarsku 2016.

Ni interesovanje kanadske publike nije zanemarljivo. Prema podacima EBU-a, Kanada je na Evroviziji 2026. bila među tri zemlje sa najvećim učešćem u glasanju „Rest of the World“, dok su Kanađani bili i među najvećim kupcima ulaznica van Evrope.

Upravo su ti podaci bili jedan od argumenata kojima je EBU obrazložio dobrodošlicu novom učesniku.

Céline Dion na Evroviziji 1988

Kanada već traži svog prvog predstavnika

Priča o kanadskom debiju u međuvremenu je dobila i svoju sledeću fazu. CBC/Radio-Canada pokrenuo je zvaničnu potragu za izvođačem koji će predstavljati zemlju na Evroviziji 2027., a zainteresovani kanadski umetnici i njihovi predstavnici moći će da pošalju prijave putem zvaničnog registracionog portala CBC/Radio-Canada od 31. avgusta do 9. septembra. Na istom mestu biće objavljeni i svi uslovi koje potencijalni kandidati moraju da ispune.

Nakon završetka prijava, kanadski javni servis formiraće uži izbor finalista, uz želju da među njima bude predstavljena raznovrsnost tamošnje muzičke scene. Imena kandidata trebalo bi da budu objavljena tokom jeseni, nakon čega će u odluku biti uključena i publika.

Kanađani će moći da glasaju za svog favorita putem interneta, dok će za svakog od finalista biti objavljeni posebni video-materijali na kanadskom sajtu posvećenom Pesmi Evrovizije. Rezultat glasanja publike biće potom kombinovan sa ocenama stručnog žirija sastavljenog od predstavnika muzičke industrije, a na taj način biće izabran prvi predstavnik Kanade u istoriji Evrovizije.

Ipak, CBC ne traži bilo kakvog kandidata. Iz javnog servisa poručuju da žele izvođača sa već dokazanim iskustvom, sposobnog da privuče pažnju velike publike i iznese nastup na najvećoj muzičkoj televizijskoj sceni na svetu. Izvršni potpredsednik CBC-a Doug Smith poručio je da traže „magnetičnog kanadskog izvođača“ koji iskreno želi da predstavlja svoju zemlju i već ima iskustvo nastupanja pred veoma velikom publikom – bilo zahvaljujući izuzetnim vokalnim sposobnostima, snažnom scenskom prisustvu ili originalnom umetničkom izrazu.

Tako se, samo nekoliko meseci nakon istorijske potvrde učešća, Kanada već priprema za naredni veliki korak. Posle skoro dve decenije ideja, neuspelih projekata, razgovora i promene pravila EBU-a, sada ostaje još samo jedno veliko pitanje – ko će postati prvi izvođač koji će na evrovizijsku scenu izaći pod zastavom sa javorovim listom?

Pobeda DARE sa pesmom „Bangaranga“ donela je Bugarskoj prvi evrovizijski trofej u istoriji, ali zajedno sa njim i jedan od najvećih organizacionih poduhvata koje je ova zemlja imala priliku da realizuje.

Samo nekoliko dana nakon što je potvrđeno da će Burgas biti domaćin Pesme Evrovizije 2027, stigle su i prve konkretne informacije o tome koliko bi čitav spektakl mogao da košta.

Bugarska država je za pripreme takmičenja do kraja 2026. godine već obezbedila 20 miliona evra, potvrdio je potpredsednik bugarske vlade Ivo Hristov, koji se nalazi na čelu međuresornog organizacionog odbora za Evroviziju.

I to je, po svemu sudeći, tek početak.

Dvadeset miliona evra – a glavni troškovi tek dolaze

Od trenutno obezbeđenih 20 miliona evra, 15 miliona predstavlja finansijsku garanciju koja mora da bude deponovana pre početka organizacionog procesa, dok će preostalih pet miliona biti korišćeno za tekuće potrebe tokom priprema.

Mnogo važnije je, međutim, da to nije konačan budžet Evrovizije 2027. Bugarske vlasti već su potvrdile da će dodatna sredstva za takmičenje biti predviđena državnim budžetom za 2027. godinu, ali u ovom trenutku još nije poznato koliko će ona iznositi. Novac će, između ostalog, biti potreban za infrastrukturu, transport, smeštaj, bezbednost i promociju Bugarske kao turističke destinacije.

Gradonačelnik Burgasa Dimitar Nikolov takođe je poručio da konačna procena ukupnih troškova još ne postoji. Zbog toga cifra od 20 miliona evra koju danas imamo zapravo predstavlja samo prvi finansijski okvir za projekat koji će trajati sve do maja naredne godine.

A koliko je koštala Evrovizija u Beogradu 2008?

Koliko su se razmere Evrovizije i troškovi njene organizacije promenili možda najbolje pokazuje poređenje sa takmičenjem koje je Srbija organizovala 2008. godine.

Nakon pobede Marije Šerifović u Helsinkiju, Beograd je ugostio tada rekordne 43 zemlje, a upravo je u Beogradskoj areni prvi put u istoriji Evrovizije održan format sa dva polufinala i velikim finalom, kakav poznajemo i danas.

Prema podacima preuzetim iz zapisnika sa sednice Upravnog odbora RTS-a iz septembra 2008. godine, prvobitno se procenjivalo da će organizacija takmičenja koštati oko 14 miliona evra.

Ipak, konačni neto troškovi RTS-a za organizaciju iznosili su oko 8,5 miliona evra, dok su direktni prihodi bili približno 7,5 miliona evra. Beogradska arena i Sava centar RTS-u su bili ustupljeni bez naknade.

Kada se, međutim, uključe i druga ulaganja države i grada, tadašnji mediji navodili su znatno veću cifru.

Grad Beograd je u organizaciju uložio približno dva miliona evra, dok je Republika izdvojila još oko 10 miliona evra za nabavku HD televizijske opreme. Zbog toga je ukupno ulaganje povezano sa organizacijom Evrovizije u Srbiji tada procenjivano na oko 21 milion evra.

Ipak, važno je napraviti razliku: tih deset miliona nije predstavljalo samo trošak tri evrovizijske večeri. Radilo se o ulaganju u modernizaciju televizijske opreme koja je RTS-u ostala i nakon završetka takmičenja.

Upravo zato poređenje nije potpuno „jedan prema jedan“, ali veoma dobro pokazuje razmere današnje organizacije.

Bugarska je, praktično još devet meseci pre velikog finala, već obezbedila iznos gotovo jednak čitavom paketu ulaganja koji se 2008. povezivao sa organizacijom Evrovizije u Beogradu.

Da li će Burgas imati jednu od najskupljih Evrovizija?

Iako 20 miliona evra već u avgustu zvuči impresivno, još je prerano Evroviziju 2027. nazvati najskupljom u istoriji.

Budžete različitih domaćinstava nije jednostavno upoređivati. Troškove dele televizija domaćin, grad, država, EBU i komercijalni partneri, dok se infrastrukturni, bezbednosni i turistički izdaci u nekim slučajevima vode odvojeno. Ono što je već sada jasno jeste da Evrovizija odavno nije samo televizijska emisija koja traje tri večeri.

Domaćinstvo podrazumeva višemesečnu pripremu arene, televizijsku produkciju ogromnih razmera, infrastrukturu, obezbeđenje, desetine hiljada posetilaca, smeštaj delegacija i novinara, prateće manifestacije, EuroClub, press centar i promociju grada domaćina.

A u Burgasu su pripreme već počele. Radovi u prostorima oko Arene Burgas krenuli su još sredinom avgusta, dok organizatori žele da dvorana do kraja godine bude dovoljno pripremljena da u njoj bude održan testni koncert kojem bi prisustvovali i stručnjaci Evropske radiodifuzne unije.

Trošak od desetina miliona, ali i ogromna promocija za Burgas

Bugarska na ogromno izdvajanje za Evroviziju ipak ne gleda samo kao na trošak. Ivo Hristov poručio je da država takmičenje vidi kao priliku da se predstavi milionima ljudi širom sveta – ne samo kroz Burgas i crnomorsku obalu, već i kroz gastronomiju, planine, kulturno nasleđe i druge turističke destinacije.

Sličan efekat očekivala je i Srbija 2008. godine. Prema podacima RTS-a, tokom Evrovizije u Beogradu boravilo je između 15.000 i 20.000 posetilaca, akreditovano je oko 2.500 novinara iz više od 50 zemalja, dok je veliko finale pratilo oko 105 miliona gledalaca.

Zbog toga se vrednost domaćinstva ne može meriti samo novcem uloženim u produkciju. Za Burgas, grad koji nema međunarodnu prepoznatljivost Sofije, višenedeljna promocija pred milionskom publikom mogla bi da bude jedan od najvećih dobitaka čitavog projekta.

Centralno mesto Evrovizije 2027. biće Arena Burgas, otvorena 2023. godine. Kompleks raspolaže površinom od oko 50.000 kvadratnih metara, sama arena zauzima približno 5.000 kvadratnih metara i ima oko 7.000 sedišta, dok kapacitet, u zavisnosti od konfiguracije, može dostići oko 14.000 ljudi.

Prvo polufinale Pesme Evrovizije 2027. biće održano 11. maja, drugo 13. maja, dok je veliko finale zakazano za 15. maj 2027. godine. Do tada će i konačan račun gotovo sigurno biti znatno veći od sadašnjih 20 miliona evra.

Za poređenje, gotovo isti iznos bio je dovoljan za čitav paket ulaganja povezan sa Evrovizijom u Beogradu 2008. godine. Devetnaest godina kasnije, Bugarska taj iznos izdvaja dok je takmičenje u Burgasu još u početnoj fazi priprema.

Da li će Evrovizija 2027. na kraju postati jedna od najskupljih u istoriji takmičenja, tek ćemo saznati. Jedno je, međutim, već sada jasno – prva Evrovizija na bugarskom tlu biće i te kako skup spektakl, ali i jedna od najvećih prilika za promociju Burgasa i čitave zemlje.

Promotivni video – Burgas 2027

Mađarske nema na Evroviziji još od 2019. godine, a tokom prethodnih nekoliko sezona gotovo da nije bilo ozbiljnih naznaka da bi se situacija mogla promeniti. Međutim, nakon političkih promena u zemlji tokom 2026. godine, tema povratka ponovo je otvorena – i ovog puta na najvišem nivou.

Novi premijer Mađarske Péter Magyar, koji je nakon pobede svoje stranke Tisza na parlamentarnim izborima u aprilu preuzeo dužnost premijera, javno je govorio o mogućnosti da se zemlja vrati na Pesmu Evrovizije.

Premijer Mađarske: Ispitaćemo mogućnost povratka

Tokom razgovora za austrijski ORF, nakon ovogodišnje Evrovizije u Beču, Magyar je upitan upravo o dugogodišnjem odsustvu Mađarske sa takmičenja.

On je naglasio da odluka o učešću nije lično odluka predsednika Vlade, ali je otkrio da je dobio veliki broj poruka i zahteva, posebno od mlađih građana, koji žele povratak zemlje na Evroviziju. Zbog toga je najavio da će od ministra ili državnog sekretara nadležnog za kulturu zatražiti da ispitaju mogućnosti za ponovno učešće Mađarske.

To je ujedno i najozbiljniji signal o mogućem povratku još od povlačenja zemlje. Za razliku od prethodnih godina, kada je pitanje Evrovizije praktično bilo zatvoreno, sada više nije reč samo o željama fanova – mogućnost povratka postala je tema kojom se bave i državne institucije.

Još jedan važan deo cele priče jeste velika reforma mađarskog javnog medijskog sistema.

Tokom leta usvojene su promene kojima je dosadašnji sistem javnog servisa reorganizovan, a iz transformacije MTVA nastala je nova struktura u kojoj važnu ulogu ima Magyar Rádió és Televízió Nonprofit Zrt. – Mađarski radio i televizija. Promene su zvanično objavljene u mađarskom službenom glasniku, a nova organizacija sistema stupila je na snagu tokom jula.

Upravo će pitanje javnog servisa biti jedno od ključnih ukoliko Mađarska želi da se vrati na Evroviziju.

Zanimljivo je da EBU na svojoj aktuelnoj listi članica još uvek navodi MTVA kao mađarskog člana, što znači da će u narednom periodu biti potrebno razjasniti i formalni status članstva nakon reorganizacije javnog servisa.

To, međutim, samo po sebi ne znači da je povratak onemogućen – već da bi eventualnoj potvrdi učešća morale da prethode i odgovarajuće administrativne procedure.

I fanovi traže povratak već 2027.

Da se priča o mogućem povratku Mađarske na Pesmu Evrovizije dodatno zahuktava pokazala su i dešavanja tokom leta. U okviru javne rasprave o budućnosti mađarskog javnog servisa, predstavnici domaće evrovizijske fan zajednice pozvali su novu vlast i nadležne institucije da razmotre mogućnost ponovnog učešća zemlje na takmičenju.

Među onima koji su se oglasili bili su OGAE Hungary i mađarski Eurovision fan klub MEKE, koji su se zvanično obratili nadležnima sa željom da Mađarska, ukoliko se za to steknu uslovi, ponovo postane deo evrovizijske porodice već 2027. godine. Njihova inicijativa pokazuje da interesovanje za takmičenje u zemlji nije nestalo uprkos osmogodišnjoj pauzi.

Na taj način su se praktično spojila tri važna faktora koji dodatno podgrevaju priču o povratku – politička spremnost da se ta mogućnost razmotri, reforma javnog servisa i sve glasniji zahtevi domaće evrovizijske zajednice. Iako zvanična odluka još nije doneta, upravo zbog toga Mađarska trenutno deluje kao jedan od najozbiljnijih kandidata za veliki povratak na Evroviziju 2027.

Da li bi se „A Dal“ ponovo pretvorio u nacionalni izbor?

Jedna od zanimljivijih mogućnosti u slučaju povratka Mađarske na Evroviziju jeste ponovno povezivanje takmičenja A Dal sa izborom predstavnika za veliku evropsku scenu. Ovaj muzički festival nikada nije ugašen, već je nastavio da se održava i nakon povlačenja zemlje sa Evrovizije, ali kao samostalno domaće takmičenje.

Od 2012. do 2019. godine A Dal je služio kao mađarski nacionalni izbor za Pesmu Evrovizije i upravo su preko njega birani neki od najuspešnijih predstavnika zemlje u novijoj istoriji takmičenja. Nakon poslednjeg mađarskog nastupa 2019. godine, festival je nastavio da postoji, ali bez direktne veze sa Evrovizijom.

Takmičenje je održano i 2026. godine, kada je pobedu odneo Re Va Dame sa pesmom „Veled Álmodtam“, što pokazuje da Mađarska već ima razvijen i prepoznatljiv televizijski format koji bi, ukoliko bi došlo do odluke o povratku, mogao relativno lako ponovo da dobije ulogu nacionalnog izbora.

Ipak, za sada nema zvanične potvrde da će A Dal 2027. biti povezan sa Evrovizijom, niti da bi pobednik narednog izdanja automatski dobio kartu za Burgas. Za sada je reč samo o logičnoj mogućnosti, ali bi eventualna promena pravila festivala svakako bila jedan od prvih konkretnih znakova da se povratak Mađarske zaista priprema.

Od jednog od najstabilnijih učesnika do potpunog povlačenja

Mađarska je na Pesmi Evrovizije debitovala 1994. godine i do danas zabeležila 17 nastupa. Već pri prvom učešću ostvarila je rezultat koji do danas nije nadmašen – Friderika Bayer je sa pesmom „Kinek mondjam el vétkeimet?“ osvojila četvrto mesto i tako odmah postavila visoke standarde za buduće mađarske predstavnike.

Tokom narednih decenija Mađarska je imala nekoliko zapaženih plasmana i nastupa koji su ostali dobro upamćeni među evrovizijskim fanovima. Magdi Rúzsa je 2007. godine završila na devetom mestu, ByeAlex je 2013. sa pesmom „Kedvesem“ osvojio desetu poziciju, dok je András Kállay-Saunders godinu dana kasnije sa „Running“ stigao do petog mesta, što predstavlja drugi najbolji rezultat zemlje u istoriji takmičenja. Veliki uspeh ostvario je i Joci Pápai, koji je 2017. sa pesmom „Origo“ zauzeo osmo mesto.

Posebno uspešan period za Mađarsku trajao je od 2011. do 2018. godine, kada se zemlja svake godine plasirala u veliko finale. U vremenu kada su polufinala postajala sve neizvesnija, Mađarska je važila za jednog od najstabilnijih učesnika i zemlju koja je gotovo redovno uspevala da pronađe svoje mesto među finalistima.

Taj niz prekinut je 2019. godine u Tel Avivu. Mađarsku je tada ponovo predstavljao Joci Pápai, ovoga puta sa pesmom „Az én apám“, ali nije uspeo da se plasira u finale. Ispostavilo se da je to ujedno bio i poslednji mađarski evrovizijski nastup – već naredne godine zemlje nije bilo na listi učesnika, a Mađarska se od tada nije vratila na takmičenje.

Zbog toga bi eventualni povratak 2027. imao posebnu težinu. Na evrovizijsku scenu vratila bi se zemlja koja, uprkos dugoj pauzi, iza sebe ima niz veoma uspešnih nastupa i jednu od impresivnijih serija uzastopnih plasmana u finale tokom prethodne decenije.

Ukoliko Budimpešta na kraju zaista kaže „da“, Mađarska bi se na evrovizijsku scenu vratila osam godina nakon svog poslednjeg nastupa.

A sudeći po signalima koji poslednjih meseci stižu iz zemlje – povratak koji je još pre godinu dana izgledao veoma daleko danas deluje realnije nego ikada.

Predstavnik Mađarske na Evroviziji 2014

I dok pojedini emiteri već uveliko pripremaju svoje nacionalne izbore, u našem regionu situacija je prilično različita. Srbija, Hrvatska i Crna Gora još nisu zvanično potvrdile odlazak u Burgas, Bosna i Hercegovina sigurno se neće vratiti, dok se odluka Slovenije očekuje sa posebnom pažnjom nakon njenog bojkota Evrovizije 2026.

Za sada su učešće na Evroviziji 2027. potvrdili:

Jedna od najvećih novosti svakako je debi Kanade, čije je učešće zvanično potvrđeno početkom jula nakon što je CBC/Radio-Canada postao punopravni član Evropske radiodifuzne unije. Kanada će tako postati prva nova zemlja na glavnoj Evroviziji još od dolaska Australije 2015. godine.

Za ljubitelje takmičenja iz našeg regiona posebno je zanimljiv i povratak Severne Makedonije, koja se na veliku evrovizijsku scenu vraća nakon nekoliko godina odsustva.

Na spisak sada možemo dodati i Albaniju, koja nastavlja svoju evrovizijsku tradiciju. RTSH priprema 65. izdanje festivala „Festivali i Këngës“, a prijave za izvođače i autore biće otvorene tokom septembra.

Srbija još čeka zvaničnu potvrdu RTS-a

Kada je reč o Srbiji, RTS do 19. avgusta još nije zvanično potvrdio učešće na Pesmi Evrovizije 2027, niti je raspisan konkurs za novo izdanje Pesme za Evroviziju.

Ipak, za sada nema naznaka da javni servis planira povlačenje sa takmičenja. Naprotiv, nastavak Pesme za Evroviziju već je nagovešten kroz dokumentaciju i pravila prethodnog izdanja festivala, pa se pre svega čeka formalna potvrda RTS-a i raspisivanje novog konkursa.

Srbija je 2026. u Beču nastupila sa grupom Lavina i pesmom „Kraj mene“, dok je od početka samostalnog učešća 2007. propustila samo Evroviziju 2014. godine.

Zbog toga bi eventualni izostanak Srbije iz Burgasa predstavljao veliko iznenađenje, ali sve dok RTS zvanično ne potvrdi učešće, našu zemlju ne možemo staviti među sigurnih 20 učesnika.

Predstavnici Srbije na Evroviziji 2026

Hrvatska – čeka se odluka HRT-a

Slična situacija je i sa Hrvatskom. HRT još nije formalno potvrdio učešće na Evroviziji 2027, ali za sada nema ni naznaka da se razmatra povlačenje.

Nastavak Dore već se pominjao u pravilima prethodnog izdanja hrvatskog nacionalnog izbora, što pokazuje da HRT računa na nastavak festivala. Ipak, održavanje Dore i zvanična potvrda učešća na Evroviziji nisu nužno isto, pa ćemo na definitivnu odluku hrvatskog javnog servisa još morati da sačekamo.

Hrvatska je poslednjih godina ponovo postala jedna od zemalja regiona koje privlače najveću pažnju evrovizijske publike, naročito nakon istorijskog drugog mesta Baby Lasagne 2024. godine, pa bi njeno povlačenje svakako bilo veliko iznenađenje.

Crna Gora – pozitivni signali, ali potvrde još nema

Ni RTCG još nije zvanično potvrdio učešće Crne Gore na Evroviziji 2027. Ipak, činjenica da se Crna Gora vratila na takmičenje nakon pauze i da RTCG ostaje aktivan unutar evrovizijske porodice daje razloga za optimizam da ćemo crnogorskog predstavnika gledati i u Burgasu.

U ovom trenutku još nema zvanične potvrde ni o eventualnom novom izdanju Montesonga, pa se očekuje da RTCG svoje planove za narednu sezonu saopšti u narednim mesecima.

Bosna i Hercegovina – povratka neće biti ni 2027.

Za razliku od Srbije, Hrvatske i Crne Gore, u slučaju Bosne i Hercegovine situacija je već jasna. Bosna i Hercegovina neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2027.

Glavna prepreka povratku ostaju dugogodišnji finansijski problemi BHRT-a i obaveze prema Evropskoj radiodifuznoj uniji. Sve dok se taj problem ne reši, povratak Bosne i Hercegovine na Evroviziju ostaje veoma težak.

BiH je poslednji put učestvovala 2016. godine u Stokholmu, kada su zemlju predstavljali Dalal, Deen, Ana Rucner i Jala sa pesmom „Ljubav je“.

To znači da će do Evrovizije 2027. proći čak 11 godina od poslednjeg nastupa Bosne i Hercegovine.

Slovenija – najveći znak pitanja u regionu

Najneizvesnija situacija trenutno je u Sloveniji. RTV Slovenija bila je jedna od pet televizija koje su bojkotovale Evroviziju 2026. zbog učešća Izraela, zajedno sa Španijom, Irskom, Islandom i Holandijom. Slovenija zbog toga nije učestvovala na takmičenju u Beču. Za 2027. godinu konačna odluka još nije objavljena.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Izrael među zemljama koje su već potvrdile učešće u Burgasu, pa će biti posebno zanimljivo videti da li će RTV Slovenija promeniti svoju prošlogodišnju odluku ili će ostati van takmičenja još najmanje godinu dana.

Isto pitanje važi i za ostale zemlje koje su bojkotovale izdanje 2026, pa bi upravo njihova odluka mogla značajno da utiče na konačan broj učesnika.

Predstavnik Slovenije na Evroviziji 2025

Hoće li se broj učesnika ponovo približiti četrdesetici?

Evroviziju 2026. obeležio je manji broj učesnika, nakon što su Španija, Holandija, Irska, Island i Slovenija odlučile da bojkotuju takmičenje zbog učešća Izraela.

Već sada, međutim, postoje naznake da bi lista za 2027. mogla biti veća. Severna Makedonija se vraća, Kanada debituje, dok se još čekaju odluke velikog broja tradicionalnih učesnika.

Među njima su i Srbija, Hrvatska i Crna Gora, ali i zemlje poput Francuske, Švedske, Ukrajine, Australije i Portugala, čije se potvrde takođe očekuju kako se bude približavao rok za prijavu emitera.

Najveća nepoznanica ipak ostaje pitanje šta će učiniti pet zemalja koje su bojkotovale prethodno izdanje.

Za sada, kada je reč o prostoru bivše Jugoslavije, imamo jednu potvrđenu zemlju – Severnu Makedoniju. Srbija, Hrvatska i Crna Gora još čekaju zvanične potvrde svojih emitera, Slovenija tek treba da odluči da li će prekinuti bojkot, dok se Bosna i Hercegovina neće vratiti ni 2027. godine.

Pesma Evrovizije 2027. biće održana u Burgasu, koji je izabran za domaćina nakon prve bugarske pobede na takmičenju. Polufinala su zakazana za 11. i 13. maj, dok će veliko finale biti održano 15. maja 2027. godine.

Kako se budemo približavali kraju godine, lista od sadašnjih 20 potvrđenih zemalja gotovo sigurno će rasti, a za domaću publiku najvažnija vest tek se čeka – zvanična potvrda RTS-a da će Srbija i 2027. biti deo najvećeg evropskog muzičkog takmičenja.

Tokom razgovora za CNN Türk, bugarska pobednica javno je pozvala turski javni servis TRT da razmotri povratak na Evroviziju. DARA je istakla svoju povezanost sa Turskom, podršku koju je dobila od tamošnje publike i ocenila da je njenom pobedom Balkan ponovo ujedinjen oko jedne evrovizijske pesme.

Izbor Burgasa za domaćina dodatno daje simboliku čitavoj priči. Grad na bugarskoj obali Crnog mora nalazi se geografski veoma blizu Turske, pa će Evrovizija 2027. praktično biti održana nadomak zemlje koja sa takmičenja odsustvuje još od 2012. godine. Upravo bi ta blizina, uz Darin javni poziv i veliko interesovanje turskih fanova, mogla da bude još jedan podsticaj TRT-u da makar ponovo razmotri svoje učešće.

Ipak, iako je Darin poziv ponovo pokrenuo spekulacije među fanovima, do sada nije objavljena zvanična potvrda da TRT priprema učešće ili da su počeli novi razgovori sa Evropskom radiodifuznom unijom.

Da li bi Turska posle 15 godina zaista mogla da se vrati na evrovizijsku scenu – baš u Burgasu, praktično na svom pragu – ili će i ovo ostati samo još jedna u nizu želja publike?

Od poslednjeg mesta do evrovizijske sile

Turska je na Pesmi Evrovizije debitovala 1975. godine u Stokholmu. Prva predstavnica zemlje bila je Semiha Yankı sa pesmom „Seninle Bir Dakika“, koja je završila na 19, poslednjem mestu sa svega tri osvojena poena.

Početak nije obećavao da će Turska kasnije postati jedna od najprepoznatljivijih evrovizijskih zemalja. Tokom prvih decenija nizali su se uglavnom skromni plasmani, uključujući i dva nastupa bez osvojenog poena – 1983. i 1987. godine.

Prvi plasman među deset najboljih Turska je ostvarila 1986. godine, kada su Klips ve Onlar sa pesmom „Halley“ zauzeli deveto mesto. Pravi proboj, međutim, dogodio se 1997. godine u Dablinu. Şebnem Paker i Grup Etnic izveli su pesmu „Dinle“ i osvojili treće mesto sa 121 poenom, što je do tada bio ubedljivo najbolji rezultat zemlje.

Bio je to početak perioda u kojem je Turska postepeno izgradila svoj prepoznatljiv evrovizijski identitet – spoj savremene pop i rok muzike, tradicionalnih orijentalnih elemenata, energičnih nastupa i pesama koje su lako pronalazile put do televizijske publike širom Evrope.

Sertab Erener donela istorijsku pobedu i započela zlatno doba Turske na Evroviziji

Najvažniji trenutak turske evrovizijske istorije dogodio se 2003. godine u Rigi.

Sertab Erener predstavljala je zemlju pesmom „Everyway That I Can“, prvom turskom evrovizijskom numerom u potpunosti izvedenom na engleskom jeziku. U neizvesnoj završnici Turska je osvojila 167 poena i stigla do svoje prve i za sada jedine pobede.

Sertab je na sceni spojila savremeni pop zvuk sa prepoznatljivim orijentalnim motivima i koreografijom sa velikim trakama, a njen nastup ostao je jedan od najpoznatijih pobedničkih nastupa s početka 21. veka.

Zahvaljujući njenoj pobedi, Pesma Evrovizije je 2004. godine prvi i jedini put održana u Turskoj. Istanbul je ugostio takmičenje u dvorani Abdi İpekçi, a domaćina je predstavljala grupa Athena sa pesmom „For Real“. Turska je pred svojom publikom zauzela četvrto mesto sa 195 poena.

Period od pobede Sertab Erener do povlačenja može se smatrati zlatnim dobom Turske na takmičenju.

Kenan Doğulu je 2007. godine sa pesmom „Shake It Up Şekerim“ osvojio četvrto mesto, dok su Mor ve Ötesi godinu dana kasnije u Beogradu zauzeli sedmu poziciju sa numerom „Deli“. Hadise je 2009. godine sa pesmom „Düm Tek Tek“ završila četvrta, osvojivši 177 poena.

Turska je veoma blizu druge pobede bila 2010. godine u Oslu. Grupa maNga je sa pesmom „We Could Be the Same“ pobedila u svom polufinalu, dok je u velikom finalu zauzela drugo mesto sa 170 poena, iza nemačke predstavnice Lene i pesme „Satellite“.

Od uvođenja polufinala 2004. godine pa sve do povlačenja, Turska samo jednom nije nastupila u finalu. Grupa Yüksek Sadakat je 2011. sa pesmom „Live It Up“ završila na 13. mestu prvog polufinala, što je bilo prvo i jedino tursko ispadanje u polufinalu.

Turska je tokom ukupno 34 učešća ostvarila jednu pobedu, jedno drugo i jedno treće mesto, kao i još nekoliko plasmana među prvih deset.

Poslednji turski predstavnik na Evroviziji bio je Can Bonomo, koji je 2012. godine u Bakuu izveo pesmu „Love Me Back“.

Turska je u drugom polufinalu zauzela peto mesto sa 80 poena, a zatim je u finalu završila na sedmoj poziciji sa 112 poena. U trenutku održavanja takmičenja ništa nije ukazivalo na to da će to biti poslednji nastup zemlje u narednih najmanje 15 godina.

Samo nekoliko meseci kasnije, u decembru 2012. godine, TRT je objavio da neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2013. u Malmeu. Turska se od tada nije vratila na takmičenje.

Turska pobeda na Evroviziji 

Zašto se Turska povukla?

Kao zvaničan razlog za povlačenje TRT je naveo nezadovoljstvo pravilima takmičenja.

Turskom emiteru smetao je sistem prema kojem stručni žiriji i publika imaju jednak uticaj na konačne rezultate. TRT je smatrao da je smanjivanje uticaja televotinga nepovoljno za Tursku, koja je početkom dvehiljaditih redovno ostvarivala dobre rezultate zahvaljujući velikoj podršci gledalaca.

Drugi razlog bio je status „Velike petorke“. Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo, kao najveći finansijski doprinosioci EBU-a, imaju obezbeđeno mesto u finalu bez učešća u polufinalima. TRT je tvrdio da takav sistem ovim zemljama daje nepravednu privilegiju.

Iako su pravila glasanja bila prvobitno obrazloženje, izjave predstavnika TRT-a tokom narednih godina pokazale su da razlozi odsustva nisu bili isključivo vezani za format takmičenja.

Tadašnji generalni direktor TRT-a İbrahim Eren izjavio je 2018. godine da emiter ne razmatra povratak, navodeći kao jedan od razloga i pobedu austrijske drag umetnice Končite Vurst 2014. godine. Eren je kritikovao vrednosti koje, prema njegovom mišljenju, promoviše savremena Evrovizija i poručio da bi povratak bio moguć tek ukoliko EBU promeni svoj pristup.

Takav stav ponovio je i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nakon Evrovizije 2024. godine i pobede švajcarskog predstavnika Nema. Erdogan je optužio takmičenje za promovisanje „rodne neutralizacije“ i ugrožavanje tradicionalnih porodičnih vrednosti, a učesnike je predstavio kao deo šireg procesa društvenog i kulturnog propadanja.

Nakon sednice turkse vlade, 20. maja 2024. godine, turski predsednik Erdogan je izjavio

„Tursku smo poslednjih 12 godina držali podalje od ove sramote i sada još bolje shvatamo koliko je ta odluka bila ispravna.“

Njegove reči predstavljale su do tada najdirektniju potvrdu da odsustvo Turske više nije povezano samo sa sistemom glasanja i privilegovanim položajem „Velike petorke“, već i sa ideološkim i vrednosnim stavom državnog rukovodstva prema savremenoj Evroviziji.

Zbog toga se odsustvo Turske danas ne može objasniti samo neslaganjem oko žirija i „Velike petorke“. Povratak je postao i pitanje programske politike TRT-a, kao i odnosa turskog državnog vrha prema vrednostima koje Evrovizija predstavlja.

Turski predsednik – Redžep Tajip Erdogan

Godine glasina o povratku i postoje li stvarne šanse za povratak sledeće godine?

Od povlačenja Turske gotovo da nije prošla nijedna evrovizijska sezona bez glasina o njenom povratku.

Posebno velika očekivanja pojavila su se 2017. godine, kada su objave grupe maNga i izjave Sertab Erener pokrenule priče da bi se Turska mogla vratiti na Evroviziju 2018. Turska vlada je ubrzo demantovala takve navode, a tadašnji zamenik premijera Bekir Bozdağ izjavio je da TRT ne planira povratak.

Najozbiljniji signal stigao je 2021. godine. Tada je rukovodstvo TRT-a potvrdilo da je obnovilo kontakte sa Evropskom radiodifuznom unijom, dok je EBU saopštio da razgovara sa turskim emiterom sa ciljem da ga vrati na takmičenje.

Iz EBU-a su tada naveli da u Turskoj i dalje postoji veliko interesovanje za Evroviziju, što se vidi i po aktivnosti turskih fanova na zvaničnim profilima takmičenja. Organizatori su poručili da bi povratak TRT-a bio veoma dobrodošao.

Uprkos tim razgovorima, Turska se nije našla na spisku učesnika Evrovizije 2022. godine, a konkretni pregovori od tada nisu javno nastavljeni.

Dodatnu nadu među fanovima probudilo je pojavljivanje Sertab Erener u revijalnom programu Evrovizije 2024. u Malmeu. Pobednica iz 2003. ponovo je izvela „Everyway That I Can“, ali je njen nastup predstavljao omaž evrovizijskoj istoriji, a ne najavu povratka TRT-a.

Sa formalne strane, povratak Turske moguć je u svakom trenutku. TRT je i dalje član Evropske radiodifuzne unije i nema prepreke poput suspenzije članstva ili dugovanja koje bi mu onemogućile učešće.

Turska poseduje veliko muzičko tržište, snažnu dijasporu širom Evrope i publiku koja, uprkos dugom odsustvu zemlje, i dalje pokazuje veliko interesovanje za takmičenje. Njen povratak gotovo sigurno bi povećao gledanost Evrovizije i privukao pažnju jednog od najvećih tržišta među članicama EBU-a.

Ipak, šanse da se to dogodi već 2027. godine trenutno ne deluju velike.

Pravila kojima se TRT protivio nisu suštinski promenjena. „Velika petorka“ i dalje se direktno plasira u finale, dok stručni žiriji ostaju deo sistema odlučivanja. Još veću prepreku predstavljaju izjave turskog političkog rukovodstva o Evroviziji iz 2018. i 2024. godine.

Za sada nema javno objavljene potvrde da je TRT započeo pripreme za učešće 2027. ili obnovio razgovore sa EBU-om. Turski emiter još nije doneo, odnosno objavio konačnu odluku o narednom izdanju.

Povratak bi postao znatno realniji ukoliko bi TRT promenio programsku politiku, ukoliko bi razgovori sa EBU-om bili obnovljeni ili ako bi državno rukovodstvo procenilo da bi učešće u Bugarskoj donelo kulturnu i promotivnu korist Turskoj.

Povratak nije nemoguć, ali je još daleko

Turska je od zemlje koja je na svom debiju završila poslednja stigla do pobede, organizacije takmičenja u Istanbulu i niza rezultata među najboljima. Njene pesme obeležile su jednu evrovizijsku eru, zbog čega ne iznenađuje što fanovi i posle dugog odsustva priželjkuju njen povratak.

Darin poziv predstavlja lep i simboličan gest, posebno pred Evroviziju koja će biti održana u susednoj Bugarskoj. Međutim, između želje aktuelne pobednice i stvarnog povratka Turske nalazi se odluka TRT-a, ali i mnogo širi politički i vrednosni jaz koji se godinama produbljivao.

Zato je u ovom trenutku najrealniji zaključak da povratak Turske 2027. nije potpuno isključen, ali da za njega još nema konkretnih pokazatelja.

Vrata Evrovizije za Tursku ostaju otvorena. Pitanje je samo kada će – i da li će – TRT odlučiti da ponovo prođe kroz njih.

Nastup Turske na Evroviziji 2009

Nakon jedne od turbulentnijih godina u novijoj istoriji Pesme Evrovizije, Referentna grupa, upravljačko telo takmičenja, odobrio je izmene nakon redovne godišnje analize pravila. Kako navode iz EBU-a, cilj je da se dodatno zaštite izvođači, obezbedi bezbednost učesnika i publike, ali i jasnije definišu određeni elementi samog takmičenja.

I dok su neke od promena već zvanično potvrđene, još jedna velika novina mogla bi da stigne upravo u načinu na koji publika glasa. EBU, naime, razmatra dodatne izmene televotinga, koje bi mogle značajno da promene način na koji gledaoce biraju svoje favorite.

Pobednik više nema zagarantovano domaćinstvo

Verovatno najzanimljivija novina odnosi se na organizaciju narednog takmičenja.

Tradicija po kojoj pobednička zemlja dobija pravo da organizuje narednu Evroviziju ostaje, ali više nije bezuslovna. Prema novom pravilniku, televizija zemlje pobednice neće moći da bude domaćin ukoliko oružani sukob, osetljiva geopolitička situacija ili neka druga okolnost značajno ugrožava bezbednost i stabilnost te države ili njenog neposrednog regiona.

EBU u spornim slučajevima može da zatraži i nezavisnu bezbednosnu procenu, a odluka o tome da li pobednička televizija može da organizuje takmičenje može biti doneta čak i pre finala ili neposredno nakon proglašenja pobednika.

Važno je naglasiti da takva odluka ne bi uticala ni na pravo zemlje da učestvuje, niti na rezultat takmičenja. Drugim rečima, zemlja bi mogla da pobedi, ali da naredna Evrovizija bude održana u drugoj državi.

U tom slučaju EBU bi izabrao drugu televiziju domaćina, koja bi u potpunosti preuzela organizaciju, produkciju i odgovornost za naredno izdanje. Ona pritom ne bi formalno organizovala Evroviziju „u ime“ pobedničke zemlje.

Sličnu situaciju Evrovizija je već imala 2023. godine, kada je takmičenje održano u Liverpulu, iako je prethodne godine pobedila Ukrajina. Zbog bezbednosne situacije u zemlji, EBU je procenio da organizacija takmičenja u Ukrajini nije moguća, pa je domaćinstvo povereno britanskom BBC-ju, nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo zauzelo drugo mesto na Evroviziji 2022.

Kraj za šesnaestogodišnje evrovizijske predstavnike

Od 2027. godine na velikoj evrovizijskoj sceni više neće moći da nastupaju takmičari mlađi od 18 godina.

Do sada je donja starosna granica iznosila 16 godina, dok će prema novom pravilu svi izvođači morati da imaju najmanje 18 godina na dan svoje prve probe.

Evrovizija je kroz istoriju imala veliki broj veoma mladih učesnika. Najekstremniji primer svakako je Sandra Kim, koja je predstavljajući Belgiju 1986. godine sa pesmom „J’aime la vie“ pobedila sa svega 13 godina, čime je postala i do danas ostala najmlađa pobednica u istoriji takmičenja. Upravo su nastupi veoma mladih izvođača kasnije doveli do uvođenja minimalne starosne granice od 16 godina.

Da maloletni izvođači nisu samo deo daleke evrovizijske istorije pokazuje i relativno svež primer iz 2023. godine, kada je Grčku u Liverpulu predstavljao Victor Vernicos sa pesmom „What They Say“. Imao je svega 16 godina, a ujedno je postao i najmlađi predstavnik Grčke u istoriji Evrovizije. Po novim pravilima, njegov nastup na Evroviziji u tim godinama više ne bi bio moguć.

EBU ovu odluku obrazlaže dodatnom zaštitom mladih izvođača od pritiska koji sa sobom nose pripreme, medijska pažnja i nastup na jednom od najvećih televizijskih događaja na svetu.

Predstavnik Grčke na Pesmi Evrovizije 2023

Glavni vokal mora zaista da bude uživo

Promene se odnose i na jedno od pitanja o kojem se među fanovima poslednjih godina dosta raspravljalo – koliko unapred snimljenih vokala zapravo sme da bude deo evrovizijskog nastupa. EBU nije potpuno ukinuo mogućnost korišćenja pratećih vokala i drugih unapred snimljenih elemenata, ali je sada mnogo preciznije definisao granicu između njih i vokala koji izvođač mora da peva uživo.

Glavni pevač, odnosno pevači, moraće uživo da izvode glavnu melodiju pesme, a glavni vokal mora biti jedini element koji izvodi tu melodiju. Unapred snimljeni elementi mogu da ostanu deo matrice, ali ne smeju da zamene glavni vokal niti da mu pružaju preteranu pomoć tokom nastupa.

Pravilnik je jasan i kada su u pitanju druge tehničke mogućnosti: lip-sync glavnog vokala nije dozvoljen, dok je zabranjena i korekcija intonacije poput Auto-Tunea na vokalu koji se izvodi uživo. Ideja je, kako navodi EBU, da publika u svakom trenutku zaista čuje glavnog izvođača kako peva pesmu na evrovizijskoj sceni.

Šta je sa glasanjem?

A možda najveća promena tek dolazi. Za razliku od starosne granice, domaćinstva i vokalnih pravila, reforma sistema glasanja za 2027. još nije konačno potvrđena, ali EBU očigledno razmatra nekoliko mogućnosti koje bi mogle značajno da promene način na koji publika bira svoje favorite.

Prema informacijama koje su se pojavile nakon objavljivanja novog pravilnika, jedna od opcija jeste da glasanje publike bude u potpunosti prebačeno na internet, čime bi SMS poruke i telefonski pozivi mogli da odu u istoriju. Time bi televoting praktično bio objedinjen kroz jednu digitalnu platformu, što bi predstavljalo jednu od najvećih promena u sistemu glasanja poslednjih godina.

Još zanimljivija je ideja da gledaoci više ne mogu da sve raspoložive glasove daju samo jednoj zemlji. Razmatra se model prema kojem bi svaki glasač morao da podrži više različitih pesama, na primer svoja tri favorita, umesto da veliki broj glasova usmeri ka samo jednom izvođaču. Cilj takve promene bio bi da se smanji uticaj velikih i organizovanih blokova glasača, koji mogu značajno da utiču na konačan rezultat.

Za sada, međutim, ništa od ovoga nije konačno pravilo za Evroviziju 2027. EBU još radi na mogućim modelima, dok aktuelni zvanični pravilnik izričito ostavlja mogućnost da se način glasanja publike, njegova težina i tehnička realizacija dodatno menjaju pre takmičenja u Burgasu.

Do tada ostaju na snazi i stroža pravila uvedena radi zaštite integriteta glasanja. Velike i nesrazmerne promotivne kampanje, naročito one iza kojih stoje državne institucije ili drugi veliki akteri, nisu dozvoljene, dok EBU zadržava pravo da reaguje u slučaju sumnjivih obrazaca glasanja ili pokušaja neprimerenog uticaja na rezultate.

Evrovizija 2027. prva po novim pravilima

Prva Evrovizija na kojoj će nova pravila biti primenjena održaće se u Burgasu, koji je nakon prve bugarske pobede u istoriji izabran za domaćina 71. izdanja takmičenja. DARA je Bugarskoj donela trofej u Beču pesmom „Bangaranga“, pa će se evrovizijska karavana narednog maja prvi put preseliti na obalu Crnog mora.

Polufinala su zakazana za 11. i 13. maj 2027. godine, dok će veliko finale biti održano 15. maja u Areni Burgas. Pored novih izvođača i pesama, publika će tako upravo u Bugarskoj prvi put videti kako će neke od najznačajnijih promena evrovizijskog pravilnika poslednjih godina izgledati u praksi.

Promotivni video – Burgas 2027

Današnja potvrda da će Burgas biti domaćin Pesme Evrovizije 2027. godine donela je Bugarskoj istorijski trenutak, ali i jedan mnogo manje ozbiljan – i za evrovizijske fanove gotovo podjednako važan – Netta je konačno bila u pravu!

Bugarski javni servis BNT i Evropska radiodifuzna unija izabrali su Burgas za domaćina 71. Pesme Evrovizije, koja će biti održana 11, 13. i 15. maja 2027. godine.

Time je istovremeno prekinut jedan od najzabavnijih nizova u savremenoj evrovizijskoj istoriji.

Sedam pokušaja – sedam promašaja

Pobednica Evrovizije 2018. godine već godinama tradicionalno iznosi svoju prognozu grada u kojem će naredno izdanje takmičenja biti održano.

Problem je bio samo jedan – nikada nije pogodila.

Vremenom je Nettina neverovatna sposobnost da izabere upravo grad koji neće dobiti domaćinstvo postala jedan od omiljenih internet-mimova među evrovizijskim fanovima.

Sve je počelo neposredno nakon njene pobede u Lisabonu. Netta je tada najavila narednu Evroviziju u Jerusalimu, ali je izraelski domaćin 2019. godine postao Tel Aviv.

A onda je počeo niz:

• 2019. → Jerusalim – Evrovizija je održana u Tel Avivu
• 2020/2021. → Amsterdam – izabran je Roterdam
• 2022. → Rim – domaćin je bio Torino
• 2023. → Mančester – pobedio je Liverpul
• 2024. → Stokholm – Evrovizija je otišla u Malme
• 2025. → Ženeva – izabran je Bazel
• 2026. → Insbruk – domaćinstvo je pripalo Beču

Sedam prognoza. Sedam promašaja. Zbog toga se Nettina prognoza iz godine u godinu čekala gotovo jednako kao i same informacije o procesu izbora grada domaćina.

„Burgas!“ – i fanovi odmah počeli da slave Sofiju

Kada je Netta pre nekoliko nedelja objavila svoju novu prognozu i kao grad domaćin Evrovizije 2027. izabrala Burgas, reakcija evrovizijskog fandoma bila je gotovo trenutna. U tom trenutku u završnoj trci za domaćinstvo ostali su upravo Burgas i Sofija, nakon što su Plovdiv i Varna ranije ispali iz procesa.

Posle sedam uzastopnih pogrešnih predviđanja, fanovi nisu morali dugo da smišljaju novu šalu. Logika je bila jednostavna: ako je Netta rekla Burgas – vidimo se u Sofiji. Njena prognoza je, sasvim suprotno od namere, među mnogima doživljena gotovo kao nezvanična potvrda pobede bugarske prestonice, a društvene mreže su ponovo preplavile šale na račun njenog već čuvenog niza promašaja.

Upravo zato smo i na našem portalu početkom avgusta postavili pitanje: Da li je Netta upravo svojim izborom Burgasa poslala Evroviziju pravo u Sofiju?

Ispostavilo se – prvi put – da nije.

Ovoga puta, međutim, „Nettino pravilo“ nije važilo. Burgas je zaista pobedio, a njen izbor prvi put nije bio znak da treba gledati u suprotnom smeru.

Osmi pokušaj doneo prvi pogodak

Danas je stigla i zvanična potvrda – Burgas će biti domaćin Pesme Evrovizije 2027. godine, čime je Netta konačno prekinula svoj višegodišnji niz neuspešnih prognoza. Nakon Jerusalima, Amsterdama, Rima, Mančestera, Stokholma, Ženeve i Insbruka, koji su svi ostali bez domaćinstva uprkos njenim predviđanjima, osmi pokušaj pokazao se kao srećan.

Burgas je tako postao prvi grad koji je Netta tačno pogodila, pa je jedan od omiljenih evrovizijskih internet-mimova makar privremeno izgubio svoju glavnu poentu. Godinama je njen izbor među fanovima gotovo služio kao signal na koji grad ne treba računati, a kada je ovog leta izabrala Burgas, mnogi su se šalili da je time praktično „potvrdila“ pobedu Sofije. Ovoga puta, međutim, dogodilo se upravo suprotno.

Ostaje zato zanimljivo pitanje šta će se dogoditi sledeće godine. Da li je Burgas bio samo izuzetak koji potvrđuje pravilo ili je Netta konačno pronašla formulu za pogađanje grada domaćina? Njena prognoza za Evroviziju 2028. sada će verovatno biti praćena sa još većom pažnjom, jer će fanovi želeti da vide da li je čuvenom nizu promašaja zaista došao kraj.

Do tada možemo da konstatujemo ono što je još donedavno delovalo gotovo nemoguće – Netta je pogodila grad domaćin Evrovizije. Posle sedam uzastopnih promašaja, osmi pokušaj bio je uspešan, a jedan od najdugovečnijih evrovizijskih mimova konačno je dobio neočekivan obrt.

Vidimo se u Burgasu – baš kao što je Netta rekla!

Predviđanje Nette za Evroviziju 2027

Evrovizija prvi put stiže u Bugarsku, i to na obalu Crnog mora! Burgas je pobedio Sofiju u trci za domaćinstvo 71. Pesme Evrovizije, koja će biti održana 11, 13. i 15. maja 2027. godine.

Nakon istorijske pobede DARE sa pesmom „Bangaranga“ u Beču, najveće muzičko takmičenje na svetu prvi put će biti održano u Bugarskoj. Prvo polufinale zakazano je za 11. maj, drugo za 13. maj, dok ćemo novog pobednika Evrovizije dobiti u velikom finalu 15. maja 2027. godine.

Burgas pobedio Sofiju

Za organizaciju Evrovizije prvobitno su bila zainteresovana četiri bugarska grada – Burgas, Sofija, Plovdiv i Varna. Nakon prve faze izbora u završnoj trci ostali su Burgas i glavni grad Sofija, a međunarodna radna grupa EBU-a i BNT-a procenjivala je dvorane, hotelske kapacitete, saobraćajnu povezanost, bezbednost, logistiku i mogućnosti za organizovanje pratećih evrovizijskih događaja.

Na kraju je prevagnuo Burgas, koji je, prema organizatorima, ponudio snažnu kombinaciju moderne infrastrukture, turističkih kapaciteta, kulturnog života i jasne vizije kako bi Evrovizija mogla da „preuzme“ čitav grad tokom maja.

Takmičenje će biti održano u Areni Burgas, modernoj multifunkcionalnoj dvorani otvorenoj 2023. godine. Pored tri televizijske večeri, biće organizovano i šest proba sa publikom, što znači da će fanovi tokom evrovizijske nedelje imati priliku da prisustvuju čak devet šou-programa.

Prvi planovi za dešavanja van dvorane takođe već postoje – gradonačelnik Burgasa Dimitar Nikolov najavio je da bi čuveni tirkizni tepih trebalo da bude postavljen u Morskoj bašti uz obalu Crnog mora, dok je evrovizijsko selo planirano u centralnom delu grada.

Promotivni video – Burgas 2027

Evrovizija na obali Crnog mora

Izbor Burgasa Evroviziji 2027. daje potpuno drugačiji ambijent. Umesto velike evropske prestonice, delegacije i desetine hiljada fanova narednog maja dočekaće jedan od najpoznatijih bugarskih primorskih gradova.

Burgas je četvrti najveći grad Bugarske, posle Sofije, Plovdiva i Varne, a prema podacima bugarskog Nacionalnog statističkog instituta na kraju 2025. godine imao je 189.086 stanovnika.

Grad se nalazi direktno na obali Crnog mora, ima međunarodni aerodrom u neposrednoj blizini, a poznat je po dugim plažama i velikoj Morskoj bašti koja se proteže uz obalu.

Okolinu Burgasa krase i tri velika jezera, a posebno je interesantno Atanasovsko jezero, poznato po slanim bazenima, karakterističnim ružičastim nijansama i velikom broju ptica, uključujući flamingose. Jedan od simbola ovog kraja je i malo ostrvo Sveta Anastasija, do kojeg se iz grada može stići brodom.

Zbog svega toga, Evrovizija 2027. mogla bi da dobije pravi letnji, primorski karakter – pogotovo ako bugarsko majsko vreme bude na strani organizatora.

Nemoguće se dogodilo – Netta je konačno pogodila!

A današnja odluka donela je još jedan gotovo istorijski trenutak za evrovizijski fandom – Netta je prvi put pogodila grad domaćin!

Pobednica Evrovizije 2018. već godinama tradicionalno objavljuje svoju prognozu grada u kojem će naredno takmičenje biti održano, ali je njen niz promašaja vremenom postao jedan od omiljenih evrovizijskih internet-mimova.

Za 2019. prognozirala je Jerusalim umesto Tel Aviva, zatim Amsterdam umesto Roterdama, Rim umesto Torina, Manchester umesto Liverpoola, Stockholm umesto Malmöa, Genevu umesto Basela, a prošle godine Innsbruck umesto Beča. Zbog toga su se fanovi našalili i kada je pre nekoliko nedelja rekla Burgas – mnogi su to praktično shvatili kao potvrdu da će domaćin biti Sofija.

Ipak, niz je konačno prekinut. Posle godina neuspešnih prognoza, Netta je ovog puta zaista bila u pravu – vidimo se u Burgasu!

Pobednica Evrovizije 2018. godine, koja je Izraelu donela trijumf pesmom „Toy“, ovoga puta predviđa da će naredno izdanje najvećeg evropskog muzičkog takmičenja biti održano u Burgasu. Netta je svoju prognozu saopštila u kratkom video-snimku, držeći evrovizijski trofej koji je osvojila pre osam godina.

Međutim, poznavaoci njene neobične tradicije ovo nisu protumačili kao naročito dobru vest za Burgas. Naprotiv – među fanovima se već može čuti da je Netta upravo „potvrdila“ pobedu Sofije.

Sedam pokušaja – nijedan pogodak

Nettine prognoze grada domaćina već godinama predstavljaju jedan od najpoznatijih mimova unutar evrovizijske zajednice. Pevačica redovno bira jedan od gradova koji se nalaze u trci, ali se njena prognoza do sada nijednom nije ostvarila.

Sve je počelo nakon njene pobede u Lisabonu, kada je najavila da će naredna Evrovizija biti održana u Jerusalimu. Takmičenje je, ipak, 2019. godine organizovano u Tel Avivu.

Niz se zatim nastavio:

• 2019: Netta je predvidela Jerusalim, a domaćin je bio Tel Aviv.
• 2020/2021: Predvidela je Amsterdam, dok je za domaćina izabran Roterdam. Takmičenje planirano za 2020. godinu otkazano je zbog pandemije, ali je Roterdam zadržao domaćinstvo za 2021. godinu.
• 2022: Predvidela je Rim, a Evrovizija je održana u Torinu.
• 2023: Predvidela je Mančester, dok je domaćinstvo pripalo Liverpulu.
• 2024: Predvidela je Stokholm, a takmičenje je održano u Malmeu.
• 2025: Predvidela je Ženevu, dok je izabran Bazel.
• 2026: Predvidela je Insbruk, ali je domaćin postao Beč.

Netta je, dakle, do sada zabeležila sedam uzastopnih promašaja. Burgas predstavlja njen osmi pokušaj da unapred izabere grad u kojem će se održati naredno izdanje takmičenja.

Burgas ili Sofija?

Nakon pobede Dare sa pesmom „Bangaranga“, Bugarska je stekla pravo da prvi put organizuje Pesmu Evrovizije. Za domaćinstvo su se prvobitno kandidovala četiri grada – Sofija, Burgas, Varna i Plovdiv. Posle prve faze ocenjivanja, u završnu trku plasirali su se Sofija i Burgas, dok su kandidature Varne i Plovdiva završile takmičenje.

Bugarska nacionalna televizija prvobitno je najavila da će grad domaćin biti poznat do kraja jula. Ipak, odluka još nije doneta.

BNT je 31. jula saopštio da međunarodna radna grupa nastavlja proces procene i da se razmatraju dodatna pojašnjenja zatražena od gradskih uprava. U tom kratkom saopštenju nije naveden novi datum objavljivanja konačne odluke.

Produžena neizvesnost tako ostavlja dovoljno vremena fanovima da analiziraju Nettinu prognozu i zapitaju se da li njen niz može da bude nastavljen i osmu godinu zaredom.

Da li je Netta upravo „potvrdila“ Sofiju?

Ukoliko se tradicija nastavi, računica je veoma jednostavna: Netta je izabrala Burgas, pa bi domaćinstvo trebalo da pripadne Sofiji.

Naravno, reč je samo o zabavnoj slučajnosti i evrovizijskom mimu koji nema nikakav uticaj na zvaničan proces odlučivanja. Grad domaćin biće odabran na osnovu ispunjavanja organizacionih, tehničkih, bezbednosnih, infrastrukturnih i finansijskih uslova koje postavljaju BNT i Evropska radiodifuzna unija.

Ipak, sedam pogrešnih prognoza u nizu dovoljno je da svaki novi Nettin izbor izazove pažnju fanova. Umesto pitanja da li je pogodila, evrovizijska publika već tradicionalno pokušava da zaključi koji će grad pobediti – upravo na osnovu onoga koji ona nije izabrala.

Da li će Netta osmi put zaredom pogrešiti i nezvanično „poslati“ Evroviziju u Sofiju? Ili će Burgas prekinuti njen neverovatan niz i doneti joj prvi tačan pogodak?

Odgovor ćemo saznati kada međunarodna radna grupa završi procenu dve kandidature. Do tada, Burgas ima Nettinu podršku – ali, sudeći prema dosadašnjoj tradiciji, možda bi više razloga za slavlje trebalo da imaju stanovnici Sofije.

Predviđanje Nette za Evroviziju 2027