Mlada pevačica iz Groningena će 24. oktobra u Ta’ Qaliju izvesti pesmu „Stronger Together“, odnosno „Zajedno smo jači“. Reč je o emotivnoj pop baladi na holandskom i engleskom jeziku koja govori o zajedništvu, razumevanju i potrebi da primetimo ljude oko sebe, posebno onda kada prolaze kroz tugu ili bol.

Maria je kartu za Maltu osvojila 19. septembra, kada je u finalu Junior Songfestivala u Roterdamu bila najbolja u veoma neizvesnom glasanju. Sakupila je ukupno 31 poen, samo dva više od drugoplasiranih The Crossovers i Vajèn, dok je Nolan završio četvrti sa 28 poena.

O pobedniku su ravnopravno odlučivali stručni žiri, dečji žiri i gledaoci, a upravo je stručni žiri Mariji dodelio maksimalnih 12 poena. Time je devetogodišnjakinja postala nova holandska predstavnica i naslednica prošlogodišnje predstavnice Meadow.

Predstavnica Holandije na Dečjoj Evroviziji 2026

Od Groningena i Londona do velike evrovizijske scene

Iako ima samo devet godina, Maria Dragan iza sebe već ima zanimljiv muzički put. Dolazi iz Groningena, odrasla je u porodici u kojoj je muzika imala važno mesto, a prema navodima lokalnih medija pevanjem je počela da se interesuje praktično čim je progovorila – već sa dve godine pevala je uz pesme iz animiranog filma Frozen.

Jedan deo detinjstva provela je sa porodicom u Londonu, gde je pohađala časove pevanja i mjuzikla. Kada je imala samo šest godina, dobila je čak i poziv u vezi sa učešćem u programu Britain’s Got Talent, ali su njeni roditelji procenili da je tada još prerano za tako veliki televizijski projekat.

Nekoliko godina kasnije stigla je prilika u Holandiji. Maria je izabrana među finaliste Junior Songfestivala 2026, tradicionalnog nacionalnog izbora preko kojeg AVROTROS bira predstavnika zemlje za Dečju Evroviziju. Sa devet godina bila je najmlađa solistkinja ovogodišnjeg takmičenja, a tokom priprema isticala je da želi dodatno da se razvija i u pevanju i u plesu.

U velikom finalu održanom u RTM Stageu u okviru Rotterdam Ahoya nastupile su četiri konkurentske tačke: Nolan sa „Crush“, Maria sa „Stronger Together“, Vajèn sa „Here I Am“ i šestoročlana grupa The Crossovers sa pesmom „Crossover“. Program su vodili Stefania Liberakakis i Matheu Hinzen, oboje dobro poznati publici Dečje Evrovizije.

Stručni žiri činili su Berget Lewis, Numidia i Kris Kross Amsterdam, dok su u dečjem žiriju sedeli prošlogodišnja holandska predstavnica Meadow i grupa LEVEL UP. Maria je od dečjeg žirija dobila 10, od stručnog maksimalnih 12, a od publike devet poena – dovoljno za ukupnih 31 i prvo mesto.

Vajèn je bila favorit dečjeg žirija, a The Crossovers publike, pa Marijina pobeda nije došla zahvaljujući dominaciji u svim kategorijama, već kao rezultat najboljeg ukupnog plasmana kod sva tri glasačka tela.

Nakon pobede priznala je da rezultat nije očekivala, ali i da joj je nastup na Dečjoj Evroviziji veliki san. Pred njom je sada nešto više od mesec dana priprema za najveću međunarodnu scenu u njenoj dosadašnjoj karijeri.

Foto: AVORTROS

„Stronger Together“ – pesma o tome da ne okrećemo glavu jedni od drugih

Marijina pesma „Stronger Together“ predstavljena je još 9. jula, više od dva meseca pre nacionalnog finala, a napisali su je Mell Jonk i Ton Dijkman. Za miks je bio zadužen Sebastiaan Brouwer, dok je numera snimljena u čuvenom holandskom studiju Wisseloord Studios.

Autori su pesmu oblikovali kao snažnu baladu koja Mariji pruža dosta prostora da pokaže svoj vokal, dok se produkcija postepeno razvija ka završnici. Tekst kombinuje holandski i engleski jezik, što je već godinama česta praksa kod holandskih predstavnika na Dečjoj Evroviziji.

Centralna poruka sadržana je već u naslovu – jači smo kada smo zajedno. Maria kroz pesmu govori o svetu u kojem ljudi često prolaze jedni pored drugih ne znajući šta osoba preko puta njih zapravo oseća.

Pesma zato poziva na više razumevanja i empatije – da ne gledamo samo nečiju spoljašnjost, već da pokušamo da upoznamo priču koja se krije iza nje. AVROTROS je nakon nacionalnog finala poruku pesme sažeo kao poziv ljudima da vide i razumeju jedni druge i da ne okreću glavu pred tuđom tugom ili bolom.

I sama Maria objasnila je da pesmom želi da podseti ljude da bi svi mogli da budu malo ljubazniji i pažljiviji jedni prema drugima. Upravo ta poruka bila je jedan od najupečatljivijih elemenata njenog nastupa na nacionalnom finalu.

Za razliku od nekih zemalja koje predstavnika i pesmu biraju odvojeno, holandski sistem podrazumeva da se mladi izvođači već u nacionalnom finalu takmiče sa numerama sa kojima bi, u slučaju pobede, otišli na međunarodno takmičenje. Tako je „Stronger Together“ od jula bila deo Marijinog projekta za Junior Songfestival, da bi pobedom u septembru automatski postala i holandska pesma za Maltu.

Holandija – zemlja koja Dečju Evroviziju nije propustila nijednom

Holandija zauzima posebno mesto u istoriji Dečje Evrovizije. Bila je među učesnicama prvog izdanja 2003. godine, a od tada je nastupila na svakom takmičenju – što je čini jedinom državom koja je učestvovala u svim izdanjima od osnivanja festivala do danas.

Najveći uspeh stigao je 2009. godine u Kijevu, kada je Ralf Mackenbach sa pesmom „Click Clack“ osvojio 121 poen i doneo Holandiji prvu, a za sada i jedinu pobedu na Dečjoj Evroviziji.

Samo dve godine kasnije Holandija je bila veoma blizu novog trofeja. Rachel je 2011. sa pesmom „Teenager“ završila na drugom mestu, svega pet poena iza pobedničke gruzijske grupe CANDY.

Holanđani su imali nekoliko veoma uspešnih predstavnika i u novijoj istoriji. Fource je 2017. osvojio četvrto mesto, isti rezultat ponovio je Matheu 2019, a godinu kasnije četvrta je bila i grupa Unity.

Rezultati su poslednjih godina nešto promenljiviji. Luna je sa pesmom „La Festa“ 2022. osvojila sedmo mesto sa 128 poena, dok su Sep & Jasmijn naredne godine takođe bili sedmi sa „Holding On To You“ i 122 poena.

Grupa Stay Tuned završila je 2024. na desetom mestu sa 91 poenom, a prošle godine je Meadow sa pesmom „Freeze“ u Tbilisiju ponovila deseto mesto, osvojivši 93 poena.

Holandija je ostavila trag i kao organizator takmičenja. Dečja Evrovizija održana je 2007. u Roterdamu, dok je zemlja drugi put bila domaćin 2012. u Amsterdamu.

Maria Dragan će tako na Malti postati 24. uzastopni holandski predstavnik na Dečjoj Evroviziji. Posle dva uzastopna deseta mesta, devetogodišnja pevačica pokušaće da sa pesmom „Stronger Together“ Holandiju ponovo približi rezultatima koje je zemlja beležila u svojim najuspešnijim periodima.

Dečja Evrovizija 2026 biće održana 24. oktobra u Malta Fairs & Conventions Centreu (MFCC) u Ta’ Qaliju, a za pobedu će se boriti predstavnici 16 zemalja. Ovogodišnje takmičenje biće održano pod motom i vizuelnim konceptom „The Festa“, inspirisanim tradicionalnim malteškim proslavama.

Najuspešnija holandska pesma na Dečjoj Evroviziji

Mladi pevač će 24. oktobra u Ta’ Qaliju izvesti pesmu „Gravity“, odnosno „Gravitacija“, koja je zvanično predstavljena 18. septembra u jutarnjem programu Pytanie na Śniadanie na TVP-u. Reč je o poljsko-engleskoj pop pesmi koja govori o istrajnosti, prevazilaženju prepreka i odluci da se ostane veran sebi čak i onda kada nas okolnosti „vuku nadole“.

Poljska je ove godine promenila način na koji bira svog mladog evrovizijskog predstavnika. Umesto posebnog nacionalnog izbora Szansa na Sukces, koji je TVP koristio prethodnih godina, pobedniku devete sezone The Voice Kids unapred je pripala mogućnost da predstavlja zemlju na Dečjoj Evroviziji.

Tako je Wiktor pobedom u maju dobio kartu za Maltu, dok je njegova takmičarska pesma nastala naknadno, kroz poseban proces u kojem je učestvovao čitav tim poznatih poljskih i međunarodnih autora.

Predstavnik Poljske na Dečjoj Evroviziji 2026

Od „The Voice Kids“ do Dečje Evrovizije

Wiktor Sas pravo da predstavlja Poljsku izborio je 9. maja, kada je pobedio u finalu devete sezone programa The Voice Kids. Nastupao je u timu producenta i muzičara Tribbsa, koji je upravo te sezone prvi put seo u trenersku stolicu ovog popularnog televizijskog formata.

U završnici takmičenja Wiktor je stigao među troje superfinalista zajedno sa Oliwijom Johnson i Antosiom Grobelnom, a konačnu odluku doneli su gledaoci. Pored titule pobednika, dobio je ugovor sa izdavačkom kućom, nagradu od 50.000 zlota za dalji muzički razvoj i pravo da predstavlja Poljsku na Dečjoj Evroviziji.

Wiktor dolazi iz mesta Przechlewo na severu Poljske, a svoj vokalni talenat razvija i u Muzičkom domu kulture u obližnjem Człuchówu. Njegov put do pobede nije bio potpuno jednostavan – za The Voice Kids pokušavao je da se prijavi više puta pre nego što je konačno stigao do televizijske scene, što se prilično dobro uklapa i u poruku pesme sa kojom će sada nastupiti na Malti.

Tokom finala The Voice Kids izvodio je, između ostalog, „River“ iz repertoara Bishop Briggs, dok je sa svojim mentorom Tribbsom otpevao Labrinthovu „Jealous“. Nakon pobede nastavili su saradnju, pa je Tribbs postao jedan od ključnih članova ekipe zadužene za njegov evrovizijski projekat.

„Gravity“ nastala na posebnom kampu autora

Za razliku od prethodnih godina, kada su poljski predstavnici uglavnom izvodili pesme predstavljene u okviru nacionalne selekcije, ove godine je kompozicija za Wiktora napravljena nakon njegovog izbora.

Od 29. juna do 1. jula u Varšavi je održan poseban songwriting camp, organizovan upravo sa ciljem da se pronađe odgovarajuća pesma za Dečju Evroviziju. Projekat je predvodio Tribbs u saradnji sa Warner Music Poland, a na njemu je učestvovao veliki broj poljskih i stranih autora i producenata.

Konačna verzija pesme „Gravity“ delo je veoma zanimljivog autorskog tima koji čine Lanberry, Tribbs, Koder i Coach Harrison. U zvaničnim autorskim kreditima navedeni su Małgorzata Uściłowska, Mikołaj Trybulec, Antoni Alagierski i Ulrich Harrison. Posebno je zanimljivo što Lanberry veoma dobro poznaje Dečju Evroviziju – učestvovala je u stvaranju poljskih pobedničkih pesama iz 2018. i 2019. godine.

Ni Tribbsu evrovizijska scena nije nepoznata. Tokom prethodnih godina učestvovao je u stvaranju više pesama za veliku Evroviziju, među kojima su poljske „River“ Ochmana i „Solo“ Blanke, kao i kompozicije koje su predstavljale Češku, Španiju i Švajcarsku.

Sama pesma govori o istrajnosti i samostalnom izboru sopstvenog puta. Naslovna gravitacija predstavlja metaforu za prepreke, pritisak, sumnje i sve ono što čoveka pokušava da „povuče nadole“. Wiktor kroz pesmu poručuje da padovi ne moraju da znače kraj i da je važno ponovo ustati i nastaviti ka svom cilju.

Pesma kombinuje poljski i engleski jezik, što je već godinama prepoznatljiva karakteristika poljskih pesama na Dečjoj Evroviziji. Produkcija sadrži i orkestarske elemente, a na aranžmanu je radio Wojtek Kostrzewa, koji je bio među saradnicima na pesmi „Wasted Love“, pobedničkoj numeri JJ-a na velikoj Evroviziji 2025. godine.

Poljska – od dva poslednja mesta do dve uzastopne pobede

Istorija Poljske na Dečjoj Evroviziji jedna je od zanimljivijih u ovom takmičenju. Zemlja je bila među učesnicama prvog izdanja 2003. godine, kada ju je predstavljala Katarzyna Żurawik sa pesmom „Coś mnie nosi“. Nakon još jednog nastupa 2004. i dva veoma loša rezultata, TVP se povukao iz takmičenja i nije učestvovao sve do 2016. godine.

Povratak je, međutim, otvorio potpuno novo poglavlje. Posle 11. mesta Olivije Wieczorek 2016. i osmog mesta Alicje Rege godinu kasnije, Roksana Węgiel je 2018. sa pesmom „Anyone I Want to Be“ donela Poljskoj prvu pobedu.

Već naredne godine dogodilo se nešto što do tada nijedna zemlja nije uspela da ostvari – Viki Gabor je na domaćem terenu u Gljivicama pobedila sa pesmom „Superhero“ i Poljskoj donela drugi uzastopni trofej. Tako je Poljska postala prva zemlja u istoriji Dečje Evrovizije koja je pobedila dve godine zaredom.

Veliki niz nastavljen je i 2021. godine, kada je Sara James sa pesmom „Somebody“ osvojila drugo mesto sa 218 poena. U novijoj istoriji Maja Krzyżewska bila je šesta 2023, Dominik Arim dvanaesti 2024, dok je prošle godine Marianna Kłos sa pesmom „Brightest Light“ u Tbilisiju završila na osmom mestu sa 139 poena.

Zahvaljujući pobedama Roksane i Viki, Poljska je bila i domaćin takmičenja dve godine zaredom – 2019. u Gljivicama i 2020. u Varšavi. Sa dve pobede i drugim mestom Sare James, zemlja je za samo nekoliko godina prošla put od nekadašnjeg autsajdera do jedne od najprepoznatljivijih sila savremene Dečje Evrovizije.

Wiktor Sas će tako na Malti postati 13. poljski predstavnik na ovom takmičenju. Posle perioda u kojem je Poljska od 2018. do 2021. osvojila dve pobede i jedno drugo mesto, pred mladim pevačem je zadatak da sa pesmom „Gravity“ pokuša da zemlju ponovo približi samom vrhu tabele.

Dečja Evrovizija 2026 biće održana 24. oktobra u MFCC-u u Ta’ Qaliju na Malti, a za pobedu će se boriti predstavnici 16 zemalja. Wiktor će poljske boje braniti pesmom „Gravity“, iza koje stoji jedan od najiskusnijih autorskih timova ovogodišnjeg takmičenja.

Najuspešnija poljska pesma na Dečjoj Evroviziji

Jedna od najvažnijih promena odnosi se na samu delegaciju, koju će predvoditi Jana Burčeska i Aleksandra Jovanovska, obe sa značajnim iskustvom u radu na evrovizijskim projektima MRT-a.

Burčeska je evrovizijskoj publici najpoznatija kao predstavnica Severne Makedonije iz 2017. godine, kada je u Kijevu izvela pesmu „Dance Alone“, dok je kasnije bila uključena i u druge evrovizijske projekte javnog servisa. Jovanovska iza sebe ima višegodišnje iskustvo u makedonskoj delegaciji, uključujući rad sa medijima, organizaciju nacionalnih izbora i funkciju šefice delegacije.

Transparentniji izbor predstavnika

MRT je posebno naglasio da želi da proces izbora izvođača i pesme za Evroviziju bude transparentniji nego ranije, odnosno da javnosti bude jasnije na osnovu kojih kriterijuma se donosi odluka i ko učestvuje u samom procesu selekcije.

Takav pristup trebalo bi da donese više otvorenosti u komunikaciji sa publikom, ali i da smanji prostor za nedoumice koje su ranijih godina često pratile interne izbore i odluke javnog servisa. Ideja je da čitav postupak bude jasnije definisan, sa poznatim pravilima i obrazloženjima koja bi pratila konačan izbor predstavnika.

Za sada, međutim, još nije poznato da li će Severna Makedonija organizovati nacionalni izbor, raspisati javni konkurs ili će se opredeliti za neku vrstu internog izbora sa unapred definisanim i javno dostupnim pravilima. MRT tek treba da saopšti na koji način će biti izabrani izvođač i pesma za Burgas.

Poslednji javni izbor održan je 2022. godine kroz format Za Evrosong, kada je Andrea sa pesmom „Circles“ izborila odlazak na Evroviziju u Torino. Zbog toga će posebno biti zanimljivo videti da li će MRT odlučiti da se vrati sličnom modelu ili će za novi evrovizijski početak predstaviti potpuno drugačiji sistem selekcije.

Novi početak za makedonsku delegaciju

Direktor MRT-a Zoran Ristoski ranije je potvrdio da javni servis u procesu povratka ima podršku Evropske radiodifuzne unije, kao i da se očekuje povoljniji finansijski okvir za učešće, što bi trebalo da olakša ponovno uključivanje Severne Makedonije u evrovizijski projekat nakon višegodišnje pauze.

Povratak, međutim, očigledno neće biti sveden samo na ponovno pojavljivanje zemlje na takmičenju. Iz dosadašnjih najava može se zaključiti da MRT želi da iskoristi novu evrovizijsku eru i za promene u načinu organizacije delegacije, izbora predstavnika i komunikacije sa javnošću, uz veći naglasak na transparentnost čitavog procesa.

Upravo zbog toga će naredni koraci MRT-a biti posebno zanimljivi, jer još nije poznato da li će se javni servis odlučiti za nacionalni izbor, otvoreni konkurs ili neki drugačiji model selekcije. Očekuje se da u narednom periodu budu objavljeni detaljniji kriterijumi, rokovi i pravila prema kojima će biti izabrani izvođač i pesma koji će predstavljati Severnu Makedoniju u Burgasu.

Posle nekoliko godina odsustva, Evrovizija 2027. tako neće predstavljati samo povratak Severne Makedonije na veliku scenu, već i prvi test novog pristupa MRT-a evrovizijskom projektu.

Predstavnica Severne Makedonije na Evroviziji 2017

Odluka je saopštena danas, 17. septembra, a RTÉ je poručio da njegov stav o učešću na Pesmi Evrovizije „ostaje nepromenjen“. Tako će jedna od istorijski najuspešnijih evrovizijskih zemalja propustiti i drugo uzastopno izdanje najvećeg evropskog muzičkog takmičenja.

RTÉ: Učešće Irske ne može biti opravdano

U obrazloženju odluke irski javni servis ponovo je ukazao na situaciju u Gazi, navodeći da učešće Irske smatra neopravdanim u trenutnim okolnostima.

RTÉ je saopštio da je njegova odluka povezana sa nastavkom velikog broja ljudskih žrtava i humanitarnom krizom u Gazi, koja, kako navode, i dalje ugrožava veliki broj civila.

Javni servis je posebno istakao i zabrinutost zbog toga što nezavisnim međunarodnim novinarima i dalje nije omogućen slobodan pristup toj teritoriji.

Iako se u današnjem kratkom saopštenju RTÉ-a Izrael ne pominje direktno, odluka predstavlja nastavak stava koji je irski javni servis zauzeo pred Evroviziju 2026. Tada je RTÉ prethodno najavio da neće učestvovati ukoliko Izrael ostane deo takmičenja, a nakon što je potvrđeno da izraelski emiter KAN može da nastupi, Irska se povukla sa takmičenja u Beču.

Druga Evrovizija zaredom bez Irske

Irska je već propustila Evroviziju 2026, kada se zbog kontroverzi u vezi sa učešćem Izraela sa takmičenja povuklo pet zemalja – Irska, Španija, Holandija, Slovenija i Island.

RTÉ tada nije samo odustao od slanja predstavnika već nije ni emitovao takmičenje. Umesto finala Evrovizije, irska televizija je na svom programu prikazala čuvenu evrovizijsku epizodu serije Father Ted, u kojoj se pojavljuje izmišljena pesma „My Lovely Horse“.

Tokom prethodnih meseci postojala je mogućnost da RTÉ još jednom razmotri svoju odluku za 2027.

Generalni direktor javnog servisa Kevin Bakhurst u maju je izjavio da u tom trenutku ne postoji razlog za promenu stava, ali da će pitanje budućeg učešća ponovo biti razmotreno. Današnjim saopštenjem sada je definitivno potvrđeno da se Irska neće vratiti u Burgasu.

Jedna od najuspešnijih zemalja ostaje van takmičenja

Odsustvo Irske posebno je značajno zbog njenog mesta u istoriji Pesme Evrovizije.

Irska je debitovala još 1965. godine, a do danas je zabeležila 59 učešća i sedam pobeda, po čemu deli rekord sa Švedskom. Pobeđivala je 1970, 1980, 1987, 1992, 1993, 1994. i 1996. godine.

Posebno je dominantan bio period početkom devedesetih, kada je Irska osvojila čak četiri od pet izdanja takmičenja. Johnny Logan ostao je jedan od simbola irske evrovizijske istorije zahvaljujući pobedama 1980. i 1987, dok je kao autor pobedničke pesme učestvovao i u trijumfu Linde Martin 1992. godine.

Poslednji irski nastup na Evroviziji za sada ostaje EMMY sa pesmom „Laika Party“ u Bazelu 2025. Ona je zauzela 13. mesto u drugom polufinalu sa 28 poena i nije uspela da se plasira u finale.

Godinu ranije Irska je ostvarila jedan od svojih najboljih rezultata u novijoj istoriji, kada je Bambie Thug sa pesmom „Doomsday Blue“ vratila zemlju u evrovizijsko finale.

Nastup Irske na Evroviziji 2024

Mladi pevač će 24. oktobra u Ta’ Qaliju izvesti pesmu „Sun on the Rooftops“, čiji bi se naziv mogao prevesti kao „Sunce na krovovima“. Pesma i prateći spot premijerno su predstavljeni 16. septembra u programu Prvog kanala Gruzije, nešto više od mesec dana pre velikog finala.

Gruzija tako i ove godine ostaje verna dobro poznatom modelu — izvođač je izabran kroz Raninu, dok je takmičarska pesma pripremljena naknadno. Nakon pobede Andrije Putkaradzea 2024. godine i još jednog plasmana na pobedničko postolje prošle godine, kada je Anita Abgariani u Tibilisiju osvojila treće mesto, Davit će pokušati da nastavi impresivan niz zemlje koja već gotovo dve decenije igra jednu od glavnih uloga na Dečjoj Evroviziji.

Predstavnik Gruzije na Dečjoj Evroviziji 2026

Davit pobedio u devetoj sezoni „Ranine“

Davit Lomidze je pravo da predstavlja Gruziju izborio još 6. juna, kada je trijumfovao u finalu devete sezone televizijskog muzičkog projekta Ranina, koji gruzijski javni servis GPB već godinama koristi za izbor svojih mladih evrovizijskih predstavnika.

Takmičenje je obuhvatilo više faza, a Davit se nakon svojih nastupa plasirao u završnicu zajedno sa Lilianom Chachanidze i Giorgijem Naskidashvilijem. U finalnoj rundi mladi izvođači izvodili su kompozicije čuvenog gruzijskog kompozitora Revaza Lagidzea, dok je Davit pobedu odneo izvođenjem pesme iz filma „Good People“. O pobedniku je odlučivao stručni žiri u kojem su bili Nato Metonidze, Davit Tsintsadze i Sopho Khalvashi, nekadašnja predstavnica Gruzije na velikoj Evroviziji.

Davit dolazi iz Gorija, a muzikom i izvođačkim umetnostima bavi se od malih nogu. Tri godine pohađao je časove pevanja i plesa i nastupao na različitim koncertima i festivalima. Pevanje mu je najveća strast, dok van muzike voli fudbal i kompjuterske igre.

Pesma „Sun on the Rooftops“ predstavljena je javnosti 16. septembra, a iza nje stoji ime koje je veoma dobro poznato ljubiteljima Dečje Evrovizije. Kompozitor je Giga Kukhianidze, dugogodišnji autor i producent brojnih gruzijskih evrovizijskih projekata, dok tekst potpisuje Irina Sanikidze.

Za pesmu je snimljen i zvanični muzički spot u Adžariji, a režiju potpisuje Zaza Orashvili. Za scenografiju i vizuelno rešenje bio je zadužen Shako Popiashvili, kostime je osmislila Iza Nadareishvili, dok koreografiju potpisuje Giorgi Toriashvili.

Davitov izbor predstavlja nastavak strategije koja Gruziji godinama donosi odlične rezultate – Ranina služi kao svojevrsna škola za pronalaženje mladih vokala, dok se nakon izbora predstavnika za njega posebno priprema pesma sa kojom će nastupiti na međunarodnoj sceni.

Gruzija – najtrofejnija zemlja Dečje Evrovizije

Malo koja zemlja može da se pohvali rezultatima kakve je Gruzija ostvarila na Dečjoj Evroviziji. Debitovala je 2007. godine, kada je Mariam Romelashvili sa pesmom „Odelia Ranuni“ odmah osvojila četvrto mesto, a već naredne godine stigla je i prva pobeda.

Grupa Bzikebi pobedila je 2008. sa pesmom „Bzz..“, Candy su isto učinili 2011. sa „Candy Music“, dok je Mariam Mamadashvili 2016. donela treći trofej pesmom „Mzeo“. Četvrta pobeda stigla je 2024. godine zahvaljujući Andriji Putkaradzeu i pesmi „To My Mom“, čime je Gruzija postala zemlja sa najviše pobeda u istoriji takmičenja.

Ni prošlogodišnji nastup na domaćem terenu nije prošao bez velikog rezultata. Anita Abgariani je u Tbilisiju sa pesmom „Shine Like A Star“ osvojila 3. mesto sa 176 poena, što je Gruziji donelo čak osmi plasman na pobedničko postolje u 19 dotadašnjih nastupa.

Davit Lomidze će tako na Malti postati 20. gruzijski predstavnik na Dečjoj Evroviziji, a pred njim je prilično veliki zadatak – da nastavi tradiciju zemlje koja je u poslednje dve godine ostvarila pobedu i treće mesto. Ako tome dodamo četvrto mesto iz 2021. i treće mesto iz 2022. godine, jasno je zašto Gruzija gotovo svake sezone privlači veliku pažnju ljubitelja takmičenja.

Dečja Evrovizija 2026 biće održana 24. oktobra u MFCC-u u Ta’ Qaliju na Malti, a za pobedu će se boriti predstavnici 16 zemalja. Davit će gruzijske boje braniti pesmom „Sun on the Rooftops“, sa željom da svojoj zemlji donese još jedno poglavlje u već izuzetno uspešnoj istoriji na ovom takmičenju.

Najuspešnija gruzijska pesma na Dečjoj Evroviziji

Time je potvrđeno da ćemo crnogorskog predstavnika gledati i na 71. izdanju Pesme Evrovizije, koje će biti održano u Bugarskoj, nakon pobede DARE na ovogodišnjem takmičenju u Beču.

Još nije poznato kako će Crna Gora izabrati predstavnika

Iako je učešće Crne Gore na Pesmi Evrovizije 2027. sada i zvanično potvrđeno, RTCG još nije doneo konačnu odluku o načinu na koji će biti izabrani predstavnik i pesma za Burgas.

Kako je saopštio crnogorski javni servis, u ovom trenutku razmatra se više mogućnosti. Jedna od njih je nastavak nacionalnog izbora Montesong, koji je prethodnih sezona služio kao platforma za izbor crnogorskog predstavnika, dok se kao alternativa pominje i interni izbor izvođača i pesme. Više detalja o modelu selekcije, pravilima i eventualnim rokovima za prijavu RTCG bi trebalo da objavi naknadno.

Nastavak Montesonga značio bi i zadržavanje koncepta u kojem publika i stručni žiri imaju priliku da učestvuju u izboru evrovizijskog predstavnika, dok bi interni izbor RTCG-u omogućio da odluku donese direktno, bez organizovanja televizijskog takmičenja. Za sada, međutim, nijedna od opcija nije zvanično potvrđena.

Potvrda učešća stiže u trenutku kada je Podgorica domaćin godišnjeg EBU Eurovision Workshopa, koji se održava 14. i 15. septembra i okuplja delegacije, producente i predstavnike javnih servisa uključenih u organizaciju Pesme Evrovizije.

Ovakvi sastanci tradicionalno služe za razmenu iskustava između televizija učesnica, predstavljanje novina u vezi sa organizacijom takmičenja i pripreme za narednu evrovizijsku sezonu. Činjenica da se ovogodišnji skup održava upravo u Podgorici dodatno potvrđuje aktivniju ulogu RTCG-a u evrovizijskoj zajednici i dolazi u zanimljivom trenutku, neposredno nakon potvrde crnogorskog učešća u Burgasu.

Tamara Živković predstavljala Crnu Goru u Beču

Crnu Goru je na Evroviziji 2026. u Beču predstavljala Tamara Živković sa pesmom „Nova zora“, nakon što je prethodno izabrana za crnogorsku predstavnicu kroz domaći izbor.

Na evrovizijskoj sceni nastupila je u prvom polufinalu, gde je u konkurenciji za plasman u završnicu osvojila 13. mesto sa 71 poenom. Iako nije uspela da se plasira u veliko finale, Crna Gora je još jednom nastavila svoj povratnički niz na takmičenju i potvrdila nameru RTCG-a da zemlja ponovo postane redovan učesnik Pesme Evrovizije.

Crna Gora se, podsetimo, na takmičenje vratila nakon višegodišnje pauze, a poslednjih sezona javni servis ponovo ulaže napore u izgradnju stabilnijeg nacionalnog izbora i kontinuiteta učešća. Upravo zbog toga potvrda nastupa u Burgasu predstavlja još jedan korak ka tome da Crna Gora ponovo bude stalno prisutna na evrovizijskoj sceni.

Učešće 2027. godine biće 15. nastup Crne Gore na Evroviziji kao samostalne države. Najbolji rezultat zemlje i dalje ostaje 13. mesto Kneza iz 2015. godine sa pesmom „Adio“, dok će naredna sezona doneti novu priliku da Crna Gora popravi svoj najbolji plasman i ponovo izbori mesto u velikom finalu.

Nastup Crne Gore na Evroviziji 2026

Od Beovizije, preko emisija „Tri pa jedan za Oslo“, „Pesma za Evropu“, Beosonga i „Odbrojavanja za Beč“, pa sve do današnje Pesme za Evroviziju, od 2007. do 2026. održano je ukupno 15 nacionalnih finala na kojima je publika, sama ili zajedno sa stručnim žirijem, odlučivala o srpskom predstavniku.

Izuzeci su bile 2012, kada je interno izabran Željko Joksimović, 2014. kada Srbija nije učestvovala, zatim 2016. i 2017, kada su interno odabrane Sanja Vučić i Tijana Bogićević, kao i 2021, kada je grupa Hurricane nastavila evrovizijski put započet prethodne godine, ovoga puta sa pesmom „Loco Loco“.

Ali ko je tokom svih tih godina završavao na pobedničkom postolju? Vraćamo se na svih 15 finala i TOP 3 svake srpske nacionalne selekcije od osamostaljenja do danas.

2007 – Beovizija: „Molitva“ započela novu eru

Prvi izbor Srbije kao samostalne države nije mogao da dobije bolji epilog. Marija Šerifović pobedila je sa pesmom „Molitva“ osvojivši ukupno 22 poena – 12 od publike i 10 od žirija. Drugo mesto pripalo je sastavu Slobodan Trkulja & Balkanopolis i pesmi „Nebo“ sa 17 poena, dok je grupa Negative sa „Pravom stvari“ bila treća sa 15.

Publika je Mariji dala 5.638 glasova, dok je „Nebo“ dobilo 4.084. Samo nešto više od dva meseca kasnije, „Molitva“ je pobedila i na Evroviziji u Helsinkiju i tako već pri prvom samostalnom nastupu Srbije postala deo evrovizijske istorije.

2008 – „Oro“ pred domaćom Evrovizijom

Godinu kasnije Beovizija je imala dodatnu težinu – pobednik je trebalo da predstavlja Srbiju na Evroviziji u Beogradu. Jelena Tomašević feat. Bora Dugić ubedljivo su pobedili sa pesmom „Oro“, osvojivši maksimalnih 24 poena, odnosno po 12 od publike i žirija.

Drugi su bili Aleksa Jelić i Ana Štajdohar sa pesmom „Beli jablan“ i 20 poena, dok su treće mesto osvojile Beauty Queens sa „Zavetom“ i 16 poena. „Oro“ je u finalu dobio 8.653 glasova publike i završio kao apsolutni pobednik nacionalnog izbora.

2009 – publika želela OT Bend, žiri odveo „Cipelu“ u Moskvu

Beovizija 2009. ostala je upamćena kao jedno od finala u kojima su se ukusi publike i žirija najviše razišli. Marko Kon i Milan Nikolić pobedili su sa „Cipelom“ i ukupno 19 poena, zahvaljujući maksimalnih 12 bodova žirija.

OT Bend je sa „Blagoslovom za kraj“ završio drugi sa 17 poena, iako je bio ubedljivi favorit gledalaca sa čak 28.521 SMS glasom. Treće mesto pripalo je grupi Etar i pesmi „Sanjaj me“ sa 15 poena. Bio je to prvi put u istoriji Beovizije da pobednik televotinga nije postao i konačni pobednik festivala.

2010 – Milan Stanković ubedljiv u potpuno drugačijem formatu

Posle tri uzastopne Beovizije RTS je promenio koncept i predstavio emisiju „Tri pa jedan za Oslo“. Sve tri pesme komponovao je Goran Bregović, a konačnu odluku donosila je isključivo publika.

Milan Stanković je sa „Ovo je Balkan“ osvojio 58.428 glasova, odnosno oko 45 odsto ukupnog televotinga. Emina Jahović sa „Ti kvariigro“ bila je druga sa 49.706 glasova, dok su Oliver Katić feat. Jelena Marković sa „Predsedniče, halo“ zauzeli treće mesto sa 20.971 glasom.

2011 – tri porodice Kovač i ubedljiva pobeda Nine

Godinu dana kasnije usledio je još jedan mali nacionalni izbor. U emisiji „Pesma za Evropu“ tri kompozicije potpisivale su Kornelije, Aleksandra i Kristina Kovač, a ponovo je odlučivala isključivo publika.

Najviše glasova – čak 14.900 – osvojila je Nina sa pesmom „Čaroban“. Aleksandra Kovač i „Idemo dalje“ dobile su 5.994 glasa i završile na drugom mestu, dok je grupa Breeze sa „Ring Ring Ring“ bila treća sa 4.049 glasova. Nina je tako osvojila gotovo 60 odsto svih pristiglih glasova.

2013 – Beosong i pobeda grupe Moje 3

Nakon internog izbora Željka Joksimovića 2012, nacionalno finale vratilo se pod novim imenom – Beosong. U završnici se takmičilo pet pesama, a pobednika je ponovo birala isključivo publika.

Grupa Moje 3, koju su činile Mirna Radulović, Nevena Božović i Sara Jovanović, odnela je pobedu sa „Ljubav je svuda“ i 25.959 glasova. Dušan Svilar sa pesmom „Spas“ bio je drugi sa 20.298 glasova, dok je Saška Janković sa „Dugom u tvojim očima“ završila treća sa 6.471 glasom.

2015 – Bojana Stamenov ispred Danice i Alekse

Po povratku Srbije na Evroviziju posle jednogodišnje pauze, RTS je organizovao izbor „Odbrojavanje za Beč“, sa samo tri kandidata i pesmama Vladimira Graića.

Bojana Stamenov i „Ceo svet je moj“ osvojile su maksimalnih 6 poena – tri od žirija i tri od publike. Danica Krstić sa „Suzama za kraj“ bila je druga sa tri poena, dok je Aleksa Jelić sa „Vodi me“ takođe imao tri, ali je završio treći zbog slabijeg plasmana kod publike. Bojana je pritom dobila 10.547 glasova gledalaca, Danica 8.039, a Aleksa 4.363.

2018 – povratak Beovizije

Posle internih izbora 2016. i 2017, RTS je 2018. vratio Beoviziju. Sanja Ilić & Balkanika sa pesmom „Nova deca“ osvojili su maksimalna 24 poena – po 12 od publike i žirija.

Saška Janks bila je druga sa „Pesmom za tebe“ i 20 poena, dok je Dušan Svilar sa „Pod krošnjom bagrema“ završio treći sa 15. Zanimljivo je da su se tako i Saška i Dušan ponovo našli među prva tri, pet godina nakon što su oboje bili na pobedničkom postolju Beosonga 2013.

2019 – Nevena se vratila i pobedila samostalno

Beovizija 2019. donela je još jedan veliki povratak. Šest godina nakon pobede sa grupom Moje 3, Nevena Božović ovoga puta nastupila je samostalno i sa pesmom „Kruna“ osvojila 20 poena.

Dženan Lončarević sa „Nema suza“ završio je drugi sa 17 poena, dok je Saška Janks sa „Da li čuješ moj glas“ bila treća sa 16. Time je Saška stigla do svog trećeg plasmana među najbolja tri na srpskom nacionalnom izboru.

2020 – Hurricane pred otkazanu Evroviziju

Poslednju Beoviziju pre pokretanja PZE-a osvojila je grupa Hurricane sa pesmom „Hasta la vista“. Sanja Vučić, Ivana Nikolić i Ksenija Knežević dobile su maksimalna 24 poena, po 12 od žirija i publike.

Drugo mesto pripalo je Naivi i pesmi „Baš, baš“ sa 15 poena, dok je Igor Simić sa „Plesom za rastanak“ bio treći sa 14. Hurricane je dobio čak 19.781 glas publike, ali je Evrovizija 2020. nekoliko nedelja kasnije otkazana zbog pandemije.

2022 – rođena Pesma za Evroviziju i fenomen Konstrakta

Posle dve godine bez klasičnog nacionalnog finala, RTS je 2022. pokrenuo novi festival – Pesmu za Evroviziju. Prvo izdanje donelo je jedan od najubedljivijih trijumfa u novijoj istoriji domaćeg izbora.

Konstrakta je sa „In corpore sano“ osvojila maksimalna 24 poena – po 12 od žirija i publike – uz čak 44.459 SMS glasova gledalaca. Sara Jo sa „Muškarčinom“ završila je druga sa 20 poena, dok je Zorja sa istoimenom pesmom bila treća sa 16. Konstrakta je nekoliko meseci kasnije Srbiji donela peto mesto na Evroviziji u Torinu.

2023 – samo dva boda između prva tri

Drugo izdanje PZE-a pokazalo je koliko sistem u kojem žiri i publika dodeljuju po jedan set evrovizijskih bodova može da proizvede neizvesnu završnicu.

Luke Black pobedio je sa „Samo mi se spava“ i 20 poena – po 10 od žirija i publike. Princ sa „Cvetom sa Istoka“ i Nađa sa pesmom „Moj prvi ožiljak na duši“ osvojili su po 18 poena, ali je Princ zahvaljujući većoj podršci publike završio na drugom, a Nađa na trećem mestu.

2024 – Teya Dora između Breskvice i Zorje

PZE 24 doneo je možda i jednu od najviše komentarisanih završnica domaćeg izbora. Teya Dora je sa „Ramondom“ osvojila 22 poena – 12 od žirija i 10 od publike.

Breskvica sa „Gnezdom orlovim“ bila je apsolutni favorit publike i dobila je 12 poena gledalaca, ali ukupno 17. Isti zbir imala je i Zorja sa pesmom „Lik u ogledalu“, pa je konačan poredak bio Teya Dora prva, Breskvica druga i Zorja treća. U sirovom televotingu Breskvica je dobila 45.160 glasova, Teya Dora 28.114, a Zorja 10.532.

2025 – Princ iz drugog pokušaja do pobede

Dve godine nakon što mu je pobeda izmakla za samo dva boda, Princ se vratio na PZE i sa pesmom „Mila“ konačno osvojio festival. U ukupnom zbiru imao je 18 poena.

Samo bod manje, 17, osvojile su Harem Girls sa „Aladinom“, dok je Vukayla sa pesmom „Mask“ završila treća sa 16. Princ tako nije samo osvojio svoju prvu PZE pobedu, već je postao jedan od retkih izvođača koji su u dva nastupa oba puta završili među najbolja tri.

2026 – Lavina maksimalna kod publike i žirija

Peto izdanje Pesme za Evroviziju pripalo je grupi Lavina, koja je sa pesmom „Kraj mene“ osvojila maksimalna 24 poena – po 12 od publike i stručnog žirija. Bend je u finalu dobio 29.759 SMS glasova.

Drugo mesto pripalo je Zejni sa „Jugoslavijom“ i 16 poena, dok su Harem Girls x Ivana Krunić sa „Bom bom“ osvojile treće mesto sa 15. Za Harem Girls to je bio drugi uzastopni plasman među najbolja tri, nakon vicešampionske pozicije godinu ranije.

Ko je najčešće bio u TOP 3?

Kada se svih 15 nacionalnih finala posmatra zajedno, jedno ime izdvaja se po broju plasmana na pobedničko postolje. Saška Janković, odnosno Saška Janks, čak tri puta je završila među prva tri, ali nikada nije uspela da pobedi: bila je treća 2013. sa „Dugom u tvojim očima“, druga 2018. sa „Pesmom za tebe“ i ponovo treća 2019. sa „Da li čuješ moj glas“. To je čini izvođačem sa najviše TOP 3 plasmana bez pobede.

Po dva plasmana među najboljom trojkom imaju Dušan Svilar – drugi 2013. i treći 2018; Zorja – treća 2022. i 2024; Princ – drugi 2023. i pobednik 2025; kao i Harem Girls – druge 2025. i treće 2026.

Ako posmatramo i izvođače koji su prvi TOP 3 rezultat ostvarili kao članovi grupe, lista postaje još zanimljivija. Nevena Božović je 2013. pobedila kao članica grupe Moje 3, a šest godina kasnije isto je učinila samostalno sa „Krunom“. Sara Jo je takođe bila deo pobedničkog trija 2013, da bi 2022. završila druga sa „Muškarčinom“. Aleksa Jelić je, s druge strane, bio drugi još 2008. u duetu sa Anom Štajdohar, a 2015. je kao solista završio treći.

Od Beovizije do PZE-a – skoro dve decenije različitih sistema

Pogled na rezultate pokazuje koliko se srpski nacionalni izbor menjao tokom poslednje dve decenije. U pojedinim godinama odlučivala je isključivo publika, poput 2010, 2011. i 2013, dok je većina velikih festivalskih izdanja koristila kombinaciju stručnog žirija i televotinga. Menjali su se i načini pretvaranja glasova u bodove, pa se ukupan broj bodova iz različitih godina ne može direktno porediti.

Ipak, jedna stvar ostala je ista: završiti među prva tri na domaćem izboru često je značilo da će se ime izvođača ponovo pojaviti u evrovizijskoj priči. Nekima je prvo veliko finale bilo samo početak, neki su se vraćali više puta bez pobede, dok su izvođači poput Princa pokazali da drugo mesto jedne godine može biti uvod u trijumf nekoliko sezona kasnije.

Od Marije Šerifović i istorijske „Molitve“ 2007. do Lavine i „Kraj mene“ 2026, srpska nacionalna finala ostavila su iza sebe mnogo više od liste pobednika. Upravo izvođači koji su završavali na drugom i trećem mestu često su kasnije postajali važan deo domaće evrovizijske scene – zbog čega pogled na kompletan TOP 3 daje znatno širu sliku istorije srpskog izbora nego sam spisak predstavnika.

A sve to postoji tek pet godina.

Od prvog izdanja 2022. godine do pobede grupe Lavina 2026, PZE je uspeo da izgradi sopstveni identitet, da na istu scenu dovede neke od najvećih zvezda domaće muzike i izvođače za koje šira javnost do tada gotovo nije čula, da proizvede hitove, viralne trenutke i nove izvođačke karijere, ali i da Srbiji donese četiri plasmana u finale Pesme Evrovizije u pet godina.

Zato, dok se svakog septembra ponovo postavlja pitanje kako će Srbija birati svog narednog predstavnika, možda vredi postaviti i jedno drugačije pitanje – zašto zapravo toliko volimo PZE?

Od Beovizije do potpuno novog festivala

Današnji PZE nastao je 2022. godine, nakon što je RTS odlučio da razvije sopstveni nacionalni izbor umesto dotadašnje Beovizije. Sam naziv „Beovizija“ bio je u vlasništvu privatne produkcije, dok je RTS, kao član Evropske radiodifuzne unije, ostao televizija koja bira predstavnika Srbije za Pesmu Evrovizije. Tako je nastao novi format i novo ime – Pesma za Evroviziju.

Ispostaviće se da promena nije bila samo kozmetička.

Prvo izdanje PZE održano je tokom tri večeri u martu 2022. godine. Na konkurs je stiglo više od 150 kompozicija, a čak 36 njih izabrano je za dva polufinala. Već tada je postavljen koncept koji će postati zaštitni znak festivala: veliki broj izvođača, žanrovska raznovrsnost, dva polufinala, veliko finale i ravnopravna odluka stručnog žirija i publike.

I već prva godina pokazala je šta PZE može da bude.

Prva pobednica PZE-a

Olivera Kovačević i stvaranje identiteta PZE

Jedna od ključnih osoba u nastanku i profilisanju festivala bila je Olivera Kovačević, tadašnja glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa RTS-a, a kasnije urednica i kreativna supervizorka PZE.

Od samog početka ideja je bila da učesnici imaju ozbiljne produkcijske uslove i da domaći izbor ne izgleda kao televizijska audicija, već kao veliki muzički festival. Pred prvo izdanje Kovačević je govorila o podizanju tehničkog i tehnološkog standarda, jednakim uslovima za sve izvođače i velikom broju proba, a u selekciju pesama bili su uključeni muzički urednici iz različitih delova RTS-a.

Upravo u godinama njenog vođenja PZE je dobio ono što svaki festival mora da ima da bi opstao – prepoznatljivost.

Velika scena u Košutnjaku, upečatljiv vizuelni identitet svake godine, Dragana Kosjerina, Kristina Radenković i Stefan Popović kao prepoznatljiva lica programa, green room koji nije samo prostor između nastupa, revijalni segmenti posvećeni istoriji Evrovizije i, možda najvažnije, pristup prema kojem učesnik koji dođe bez velike diskografske kuće iza sebe treba da dobije istu televizijsku pozornicu kao neko ko već ima dugu karijeru.

Kovačević je 2024. govorila da PZE iz godine u godinu privlači sve više izvođača i da su upravo mnogi danas poznati izvođači svoje prve velike televizijske prilike dobili kroz festival. Za PZE 2024. stiglo je oko 235 kompozicija, dok su godinu ranije bile prijavljene približno 185. Za izdanje 2025. stigle su čak 222 prijave.

Takvo interesovanje teško je proizvesti dekretom. Festival mora da postane mesto na kojem izvođači žele da budu.

Foto: Miloš Savić / OGAE Srbija

Od Ace Lukasa i Sare Jo do Luke Blacka, Mimi Mercedez i Lavine

Možda najbolji odgovor na pitanje šta je PZE postao tokom svojih prvih pet godina daje pogled na izvođače koji su stali na njegovu scenu. Malo je domaćih televizijskih muzičkih formata koji su u tako kratkom periodu uspeli da na jednom mestu spoje velika i već afirmisana imena, izvođače sa dugim karijerama, predstavnike alternativne scene, mlade autore, bendove i potpune debitante. Upravo ta raznolikost postala je jedna od najprepoznatljivijih osobina festivala.

Već prvo izdanje 2022. godine pokazalo je koliko široko PZE može da postavi granice. Među finalistima su bili Aca Lukas, Sara Jo, Ana Stanić, Tijana Dapčević, Zorja, Angellina, Zoe Kida, Zejna, Marija Mikić i Konstrakta. Na istoj sceni našli su se pop, folk, alternativna muzika, savremena elektronika i klasičniji festivalski zvuk. Teško da bi se za takvu postavu moglo pronaći jedno zajedničko žanrovsko određenje – i upravo je u tome bila njena najveća vrednost.

Već naredne godine postalo je jasno da 2022. nije bila izuzetak. Na PZE 2023. gledali smo Hurricane, Frajle, Zejnu, Princa, Filipa Baloša, Filarri, Dzipsii i Luke Blacka, uz čitav niz izvođača koje je veliki deo publike upravo tada upoznao. Luke Black je iz relativno alternativnog muzičkog prostora stigao do pobede i predstavljanja Srbije na Evroviziji, dok su izvođači poput Filipa Baloša i Dzipsiija kroz PZE dodatno izgradili svoju publiku i prepoznatljivost.

Festival je 2024. možda još jasnije pokazao koliko različiti muzički svetovi mogu da funkcionišu unutar istog takmičenja. Na jednoj strani bili su izvođači sa velikom bazom publike, poput Breskvice, a na drugoj autori izrazito individualnog muzičkog izraza poput Teya Dore, Konstrakte i Ive Lorens. Tu su ponovo bile Zorja i Zejna, ali i Lena Kovačević, Keni nije mrtav i brojni mlađi izvođači. Rezultat je bio festival o kojem se nedeljama raspravljalo i izvan kruga evrovizijskih fanova, upravo zato što je različitim delovima publike nudio potpuno različite favorite.

PZE 2025. nastavio je u istom pravcu i dodatno proširio žanrovski prostor. Na sceni su se našli Mimi Mercedez, tam, Princ, Harem Girls, Iskaz i brojni izvođači koji su dolazili iz potpuno različitih delova domaće muzičke scene. Za neke je PZE bio povratak na veliku televizijsku pozornicu, za druge prilika da publici pokažu drugačiju stranu svog rada, a za pojedine i prvi susret sa auditorijumom koji se meri stotinama hiljada ili milionima gledalaca.

Upravo je ta otvorenost prema različitim imenima omogućila da PZE ne postane festival samo jedne generacije, jednog žanra ili jednog tipa izvođača. Na njemu ne postoji unapred utvrđen profil „idealnog“ učesnika. Nekada favorit postane velika zvezda, nekada neko ko dolazi iz alternativne scene, a nekada izvođač čije ime većina publike do objavljivanja učesnika gotovo da nije ni poznavala.

Najbolji primer toga stigao je 2026. godine, kada je pobedila Lavina, modern/progresiv metal sastav iz Niša.

Bend takvog žanrovskog usmerenja verovatno bi teško dobio centralni termin na Prvom programu RTS-a u okviru neke klasične zabavno-muzičke emisije. Na PZE je, međutim, dobio iste početne uslove kao svi ostali: prošao je javni konkurs i selekciju, predstavio svoju pesmu na velikoj televizijskoj sceni, stigao do finala, osvojio i stručni žiri i publiku, a potom nekoliko meseci kasnije predstavljao Srbiju pred milionskim evropskim auditorijumom.

U tome se možda najbolje vidi jedna od najvećih vrednosti PZE. Festival nije samo mesto na kojem se pojavljuju izvođači koje publika već poznaje – on može da bude i mesto na kojem se nova imena stvaraju, alternativni izvođači dolaze do mejnstrim publike, a žanrovi koji inače retko dobijaju prostor na nacionalnoj televiziji postaju deo centralnog muzičkog događaja godine.

Od Ace Lukasa i Sare Jo, preko Konstrakte i Luke Blacka, do Mimi Mercedez i Lavine – teško je zamisliti raznovrsniju grupu izvođača pod istim festivalskim krovom.

I upravo je to jedan od razloga zbog kojih je PZE za samo nekoliko godina postao toliko važan domaćoj muzičkoj sceni.

Nastup Mimi Mercedez na PZE-u 25

PZE ne stvara samo pobednika

Najvažnija vrednost dobrog nacionalnog finala ne može da se meri samo rezultatom njegovog pobednika na Evroviziji.

PZE je tokom proteklih godina pokazao da neko može da ne pobedi – a da sa festivala ipak izađe kao jedan od najvećih dobitnika.

Pesme kao što su „Muškarčina“, „Zorja“, „Cvet sa Istoka“, „Novi plan drugi san“, „Rumba“, „Gnezdo orlovo“, „Lik u ogledalu“, „Novo, bolje“, „Turbo žurka“, „Aladin“, „Durum durum“, a potom i brojni naslovi sa PZE 2026, nastavili su život daleko nakon završetka festivala.

Za mlade izvođače PZE znači tri minuta u udarnom terminu nacionalne televizije, profesionalno osmišljenu scenografiju, rasvetu, režiju i nastup, objavljivanje pesme na velikim digitalnim platformama i pristup publici koja ih možda nikada ranije nije čula.

Za već poznate izvođače predstavlja mogućnost da se predstave na drugačiji način.

A za publiku je upravo mešavina ta dva sveta možda najzanimljiviji deo festivala.

Jer nikada unapred ne znamo ko će postati priča godine.

Nastup Breskvice na PZE-u 24

Konstrakta – trenutak kada smo shvatili šta PZE može

Ako postoji jedan nastup koji je definisao prvih pet godina festivala, onda je to verovatno „In corpore sano“.

Konstrakta početkom PZE 2022. nije važila za glavnog favorita. A onda su došli lavor, pranje ruku, latinski stihovi, pitanje o tajni zdrave kose Megan Markl i tri minuta televizije o kojima je za samo nekoliko dana počeo da govori čitav region.

Finale prvog PZE pratilo je više od 1,5 miliona gledalaca u Srbiji, dok je tokom tri festivalske večeri pristiglo više od 208.000 SMS glasova. RTS-ov evrovizijski Jutjub kanal zabeležio je 4,3 miliona jedinstvenih korisnika, a više od polovine gledalaca prenosa preko Jutjuba dolazilo je van Srbije.

Nekoliko meseci kasnije „In corpore sano“ osvojila je 5. mesto na Evroviziji u Torinu sa 312 poena.

PZE je već u svojoj prvoj godini uspeo da uradi možda najtežu stvar za jedan festival – da iznenadi sopstvenu publiku.

Foto: Vladimir Jovanovič – OGAE Srbija

Gledanost pokazuje da PZE nije festival samo za evrovizijske fanove

Zbog ogromne aktivnosti evrovizijske zajednice na društvenim mrežama ponekad se može steći utisak da je interesovanje za PZE pre svega vezano za relativno uzak krug najvatrenijih fanova takmičenja. Međutim, podaci o gledanosti iz godine u godinu pokazuju sasvim drugačiju sliku – Pesma za Evroviziju odavno je prerasla granice evrovizijskog fandoma i postala jedan od najvećih domaćih televizijskih muzičkih događaja početkom godine.

To je bilo jasno već prilikom prvog izdanja. Finale PZE 2022. pratilo je više od 1,5 miliona gledalaca, a sličan nivo interesovanja zadržan je i naredne godine, kada je završno veče ponovo okupilo oko milion i po ljudi ispred televizijskih ekrana. Za festival koji je tek stvarao svoje ime i identitet, bio je to možda najbolji pokazatelj da je publika vrlo brzo prihvatila novi format.

Vrhunac je usledio 2024. godine, kada je finale pratilo čak 1.645.000 gledalaca, čime je postavljen novi rekord festivala. Interesovanje se, pritom, nije završavalo na tradicionalnoj televiziji. U trenutku proglašenja pobednika samo na Jutjubu bilo je oko 95.000 gledalaca uživo, dok je tokom tri festivalske večeri pristiglo čak 206.499 SMS glasova. PZE je tih dana bio i jedna od glavnih tema na društvenim mrežama, a zvanični hešteg #PZE24 našao se i među globalno najpopularnijim temama na mreži Iks.

Ni godinu dana kasnije interesovanje nije nestalo. Finale PZE 2025. pratilo je gotovo 1,3 miliona televizijskih gledalaca, dok je tri večeri festivala preko RTS-ovog Jutjub kanala pogledalo gotovo 400.000 ljudi. Istovremeno su snimci nastupa, isečci iz emisija, reakcije i drugi sadržaji povezani sa festivalom na TikToku i Instagramu beležili milionske preglede. Time je PZE dobio još jednu važnu dimenziju – više nije postojao samo tokom nekoliko sati televizijskog prenosa, već je nedeljama živeo na društvenim mrežama, Jutjubu i digitalnim platformama.

Posebno je značajno što ni promena na čelu projekta 2026. godine nije dovela do pada interesovanja publike. Već prvo polufinale tog izdanja bilo je najgledaniji televizijski sadržaj dana u Srbiji, sa gotovo milion gledalaca. To je pokazalo da PZE više nije događaj koji zavisi samo od jednog izvođača, jednog favorita ili jedne posebno zanimljive godine – festival je u međuvremenu uspeo da izgradi sopstvenu publiku koja mu se vraća iz sezone u sezonu.

A upravo je to možda jedna od najvažnijih stvari koje je PZE postigao za samo pet godina. Publika danas ne uključuje Prvi program RTS-a samo da bi na kraju večeri saznala ko će predstavljati Srbiju na Evroviziji. Gledaju se polufinala, komentarišu nastupi, biraju favoriti, prate probe, upoređuju rezultati žirija i publike, pesme se dele i slušaju nedeljama pre finala, a o ishodu se razgovara još dugo nakon što se svetla scene ugase.

Drugim rečima, PZE je uspeo da od nacionalnog izbora napravi televizijski događaj koji ima sopstveni život, publiku i značaj. Više nije reč samo o proceduri kojom RTS treba da izabere jednu pesmu i jednog izvođača za tri minuta evrovizijskog programa u maju. Tokom nekoliko nedelja PZE postaje jedna od centralnih tema domaće pop kulture – a milionska gledanost pokazuje da u toj priči odavno ne učestvuju samo evrovizijski fanovi.

Od 2026. novo poglavlje sa Urošem Markovićem

Peto izdanje PZE donelo je i jednu od najvećih promena iza scene.

Od 2026. godine na mestu supervizora festivala nalazi se Uroš Marković, koji je i prethodnih sezona bio deo projekta kao muzički urednik i učestvovao u njegovom razvoju. Nakon perioda u kojem je Olivera Kovačević postavila temelje i izgradila prepoznatljiv identitet festivala, PZE je tako ušao u novu fazu – sa novim čovekom na čelu, ali bez odricanja od koncepta koji se već pokazao uspešnim.

Marković je zadržao osnovne stubove festivala: javni konkurs, selekciju pristiglih kompozicija, dva polufinala i veliko finale, kao i ravnopravan odnos glasova stručnog žirija i publike 50:50. Istovremeno je uvedena i važna novina u načinu predstavljanja takmičarskih pesama – učesnici su prvi put predstavljeni kroz zvanične video-spotove, čime su pesme još pre samih takmičarskih večeri dobile potpuniji vizuelni identitet i profesionalniju promociju.

Na konkurs za PZE 2026. stiglo je više od 150 kompozicija, od kojih su 24 odabrane za takmičenje.

Njegovo prvo izdanje na čelu festivala završilo se na gotovo simboličan način – pobedom izvođača koji pripada žanru koji se retko nalazi u udarnim terminima domaćih televizija.

Lavina je u finalu osvojila maksimalnih 12 poena i od stručnog žirija i od publike, a nekoliko meseci kasnije Srbiju je odvela do 17. mesta u finalu Evrovizije u Beču.

Time je PZE pokazao da promena na njegovom čelu ne mora da znači i prekid kontinuiteta. Naprotiv, festival je u novu fazu ušao sa već izgrađenim identitetom, ali i sa novinama koje mogu dodatno da unaprede način na koji se domaća muzika predstavlja publici.

Nije savršen – i upravo zato treba da traje

Naravno da PZE nije savršen i da prostora za unapređenje ima.

Može se razgovarati o sistemu glasanja, broju takmičara, načinu predstavljanja pesama, promociji pre festivala, dužini emisija, scenografiji, radu stručnog žirija ili o tome na koji način bi domaći izbor mogao još više da se približi najboljim evropskim nacionalnim finalima. Svako novo izdanje otvara neka nova pitanja, a kritike su sasvim prirodan deo festivala koji publika prati sa toliko pažnje.

Ali upravo su to argumenti za dalji razvoj PZE, a ne za njegovo ukidanje.

Veliki evropski festivali poput Melodifestivalena, Sanrema, Festivala da Canção ili UMK-a nisu preko noći postali prepoznatljive institucije. Njihova snaga gradila se godinama – kroz kontinuitet, promene, uspešna i manje uspešna izdanja, nove ideje i naviku publike da im se iz sezone u sezonu vraća. Tek kada jedan festival dobije vreme da raste, izvođači mogu unapred da planiraju prijavu, publika počinje da ga doživljava kao tradiciju, a svako naredno izdanje može da se nadograđuje na prethodno.

PZE je tek završio svoje peto izdanje, a već ima ono što se ne može napraviti preko noći – sopstvenu istoriju.

Ima pobednike kojih se sećamo, favorite koji su ostali bez pobede, nastupe koji su prerasli samo takmičenje, viralne trenutke, velike rasprave i „nepravde“ o kojima se i dalje priča. Ima izvođače koji mu se vraćaju, publiku koja unapred čeka spisak učesnika i objavljivanje pesama, kao i skraćenicu od tri slova koju danas gotovo više nije potrebno objašnjavati.

Upravo zato bi najveća vrednost za PZE sada bila da dobije ono što je svakom mladom festivalu najpotrebnije – vreme i kontinuitet.

Pa, zašto onda volimo PZE?

Zato što nikada unapred ne znamo ko će nas iznenaditi.

Zato što neko može da se prijavi kao relativno nepoznat izvođač, a da nekoliko nedelja kasnije o njegovoj pesmi govori čitava Srbija.

Zato što na istoj sceni možemo da gledamo Konstraktu i Acu Lukasa, Breskvicu i Teya Doru, Mimi Mercedez i Princa, Zejnu i jedan metal bend iz Niša – i da svako od njih ima jednaku priliku da osvoji publiku.

Zato što tokom tri večeri domaća autorska muzika dobija jednu od najvećih televizijskih pozornica koje može da dobije.

Zato što publika nije samo posmatrač, već učestvuje u izboru i zajedno sa stručnim žirijem odlučuje ko će predstavljati Srbiju.

Zato što biramo favorite čim pesme izađu, pravimo tabele i prognoze, pratimo broj pregleda, analiziramo probe, menjamo mišljenje posle nastupa, raspravljamo o rezultatima i do poslednjih trenutaka finala često nemamo pojma ko će pobediti.

A možda ga najviše volimo upravo zato što je PZE za samo pet godina uspeo da postane nešto što na početku nije moglo da se podrazumeva – festival sa sopstvenim identitetom, svojim junacima i iznenađenjima, svojim velikim trenucima i tradicijom koja tek počinje da se gradi.

Danas se više ne čeka samo ime predstavnika Srbije. Čeka se konkurs. Čeka se spisak učesnika. Čeka se objavljivanje pesama. Čekaju se spotovi, probe, polufinala i finale. Publika je, jednostavno, naučila da svake godine čeka PZE.

Dok čekamo prve konkretne odgovore na pitanje kako će Srbija izabrati svog predstavnika za Pesmu Evrovizije 2027, možda je upravo sada pravi trenutak da se podsetimo šta smo dobili stvaranjem ovog festivala – i koliko bi bilo šteta odreći se nečega što je tek počelo da dobija svoju tradiciju.

Jer predstavnika za Evroviziju moguće je izabrati na mnogo načina.

Ali predstavnik se bira za jednu godinu. Festival se gradi godinama.

U anketi na našem Instagram profilu učestvovalo je oko 150 pratilaca, koji su mogli da biraju između tri mogućnosti: zadržavanja postojećeg formata Pesme za Evroviziju, direktnog internog izbora RTS-a ili osmišljavanja potpuno novog nacionalnog izbora.

PZE i dalje ima ubedljivo najveću podršku

Gotovo šest od deset učesnika ankete smatra da bi RTS i za narednu Evroviziju trebalo da zadrži postojeći koncept Pesme za Evroviziju, što pokazuje da je ovaj festival i dalje ubedljivo najpoželjniji način izbora srpskog predstavnika među pratiocima OGAE Srbije.

Od svog pokretanja, PZE je postao jedan od centralnih događaja domaće evrovizijske sezone. Takmičenje je tokom prethodnih godina izgradilo prepoznatljiv identitet, okupilo veliki broj izvođača različitih muzičkih stilova i omogućilo publici da direktno učestvuje u izboru pesme koja će predstavljati Srbiju na najvećem evropskom muzičkom takmičenju.

Predstavnika Srbije kroz postojeći format zajednički biraju publika i stručni žiri, a i na izdanju 2026. godine primenjivan je odnos glasova 50 prema 50, kako u polufinalnim večerima, tako i u finalu. Takav sistem ima za cilj da spoji ukus gledalaca sa procenom stručnog žirija i da konačan rezultat ne zavisi isključivo od jedne strane.

Podrška od 59 odsto zato može da se tumači kao poruka da većina učesnika ankete ne vidi potrebu za potpunim odustajanjem od sadašnjeg sistema. Naprotiv, najveći broj njih očigledno želi da PZE ostane glavni put do Evrovizije, čak i ako bi u budućnosti mogao da doživi određena produkcijska, organizaciona ili takmičarska unapređenja.

Rezultat naše ankete tako pokazuje da među pratiocima OGAE Srbije i dalje postoji jasna podrška tome da se predstavnik bira kroz televizijski nacionalni festival, uz učešće i publike i stručnog žirija. Istovremeno, činjenica da je 41 odsto glasalo za neku drugu opciju pokazuje da deo publike ipak očekuje određene promene ili osveženje naččina na koji Srbija bira svog predstavnika.

Nastup Harem Girls na PZE-u 26

Ipak, skoro trećina fanova želi nešto novo

Posebno je zanimljiv podatak da je čak 31 odsto učesnika ankete izabralo opciju da Srbija osmisli novi format nacionalnog izbora. To ovu opciju čini ubedljivo drugim najpopularnijim odgovorom i pokazuje da među delom evrovizijske publike postoji jasna želja za promenama.

Takav rezultat ne mora nužno da znači da fanovi žele potpuno ukidanje Pesme za Evroviziju, već pre da deo publike smatra da bi domaći izbor mogao da dobije novu energiju i drugačiji koncept. To bi moglo da podrazumeva izmene u načinu selekcije pesama, drugačiji raspored emisija, promene u sistemu glasanja, manji ili veći broj takmičara, veće uključivanje publike ili čak potpuno novu festivalsku formu.

Srbija je, uostalom, i ranije umela da eksperimentiše sa formatom nacionalnog izbora. 2010. godine RTS je angažovao Gorana Bregovića da pripremi tri kompozicije, nakon čega je publika izabrala pesmu koja će predstavljati Srbiju. Godinu dana kasnije, 2011, koncept je ponovo bio zasnovan na tri ponuđene pesme, koje su potpisivali članovi porodice Kovač – Kornelije, Aleksandra i Kristina – dok je konačnu odluku ponovo donosila publika. Sličnom idejom RTS se poslužio i 2015. godine, kada je Vladimir Graić bio autor muzike za tri takmičarske pesme, a gledaoci su između njih izabrali srpskog predstavnika za Beč.

Takvi primeri pokazuju da nacionalni izbor ne mora nužno da podrazumeva veliki festival sa više desetina učesnika. Moguće je osmisliti i manji, autorski fokusiran izbor, u kojem bi RTS unapred odabrao kompozitora ili uži krug autora i izvođača, dok bi završnu reč ipak imala publika. Upravo takvi modeli mogli bi da budu jedna od mogućih alternativa ukoliko bi javni servis želeo da osveži način izbora, a da se pritom ne odrekne televizijskog takmičenja i glasanja gledalaca.

Moguće je i da deo učesnika ankete želi da RTS zadrži ideju javnog nacionalnog izbora, ali da ga prilagodi novim navikama publike i savremenijem televizijskom formatu. Posle više uzastopnih izdanja PZE-a, ovakav rezultat pokazuje da postoji prostor za razgovor o tome šta bi moglo da se unapredi, a da se pritom ne izgubi osnovna ideja da Srbija svog predstavnika bira kroz domaće takmičenje.

Još važniji podatak dobija se kada se saberu dve opcije koje podrazumevaju javni nacionalni izbor. Čak 90 odsto učesnika ankete želi da publika na neki način ostane uključena u proces izbora predstavnika Srbije — bilo kroz postojeći format PZE-a, bilo kroz neki novi model nacionalnog takmičenja.

To praktično znači da je među učesnicima ankete vrlo mala podrška tome da odluka bude potpuno zatvorena unutar RTS-a. Bez obzira na to da li žele nastavak PZE-a ili njegovu zamenu novim konceptom, velika većina fanova očigledno smatra da bi publika trebalo da zadrži svoju ulogu u izboru srpskog predstavnika za Evroviziju.

Pobednička pesma izbora – Odbrojavanje za Beč

Najmanje podrške za interni izbor

Opcija da RTS samostalno, internim putem, odabere izvođača i pesmu dobila je svega 10 odsto glasova, što je ubedljivo najmanji procenat među ponuđenim odgovorima.

Takav rezultat pokazuje da među našim pratiocima trenutno gotovo i ne postoji ozbiljnija podrška povratku na model u kojem bi odluka o predstavniku Srbije bila doneta bez televizijskog nacionalnog izbora i direktnog uključivanja publike.

Srbija je, inače, poslednji put predstavnika interno birala 2016. i 2017. godine. Tada je RTS bez javnog nacionalnog finala odabrao Sanju Vučić sa pesmom „Goodbye (Shelter)“ za Stokholm 2016, dok je godinu dana kasnije u Kijevu Srbiju predstavljala Tijana Bogićević sa pesmom „In Too Deep“.

Interni izbor svakako može da bude praktičnije i organizaciono jednostavnije rešenje za javni servis, a pojedine zemlje ga godinama uspešno koriste. Ipak, u slučaju Srbije, čini se da je publika poslednjih godina navikla na otvoreniji proces, u kojem ima priliku da čuje više pesama, prati takmičenje kroz nekoliko večeri i na kraju učestvuje u odluci o tome ko će predstavljati zemlju na Evroviziji.

Upravo zbog toga bi eventualni povratak na potpuno interni izbor značio i odustajanje od jednog važnog dela domaće evrovizijske sezone — javnog takmičenja koje okuplja izvođače, autore, medije i fanove i koje tokom nekoliko meseci stvara interesovanje daleko šire od same pobedničke pesme.

Rezultati ankete zato sugerišu da fanovi ne žele da budu samo posmatrači odluke koja je već doneta, već da zadrže mogućnost da se upoznaju sa kandidatima i da svojim glasom utiču na konačan izbor. Kada se tome doda činjenica da 90 odsto učesnika podržava neki oblik javnog nacionalnog izbora, jasno je da bi potpuno zatvorena selekcija u ovom trenutku bila najmanje poželjna opcija među pratiocima OGAE Srbije.

Konačna odluka, naravno, pripada RTS-u, ali ako se budu osluškivali stavovi publike, rezultat ove ankete prilično jasno pokazuje da najveću podršku ima model u kojem se do predstavnika Srbije dolazi javno, kroz takmičenje i uz učešće gledalaca.

Predstavljanje srpske evrovizijske pesme 2016. godine

Sada se čeka RTS

Dok fanovi već razmišljaju o tome kako bi Srbija trebalo da izabere narednog predstavnika, najvažnija informacija i dalje se čeka – zvanično oglašavanje Radio-televizije Srbije o planovima za Pesmu Evrovizije 2027.

Do trenutka pisanja ovog teksta RTS javnosti nije predstavio detalje o tome na koji način će Srbija birati svog predstavnika za naredno izdanje takmičenja. Samim tim, još uvek nije poznato da li će biti raspisan novi konkurs, da li će Pesma za Evroviziju ostati u svom dosadašnjem obliku ili nas očekuju određene izmene u konceptu.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li ćemo gledati PZE 27 u postojećem formatu, njegovu osveženu ili izmenjenu verziju, potpuno novi model nacionalnog izbora ili će RTS odlučiti da krene nekim drugačijim putem.

Interesovanje publike već postoji, a rezultati naše ankete pokazuju i kakva su očekivanja dela domaće evrovizijske zajednice. Ako se pitaju učesnici ankete, poruka je prilično jasna: PZE i dalje ima najveću podršku, ali značajan deo publike spreman je i za određene promene i osveženje nacionalnog izbora.

Do zvanične potvrde, međutim, sve ostaje na nivou očekivanja i pretpostavki.

A sada čekamo potez RTS-a.

Boje naših južnih suseda na Malti braniće 12-godišnja Eslin Kurti, koja će 24. oktobra u Ta’ Qaliju izvesti pesmu „Kërce me mua“, čiji bi se naziv mogao prevesti kao „Pleši sa mnom“.

Mlada pevačica izborila je pravo da predstavlja svoju zemlju pobedom na nacionalnom festivalu za decu, pa Albanija u novu sezonu ulazi sa već poznatim izvođačem i pesmom. Nakon nekoliko veoma solidnih rezultata prethodnih godina, u Tirani se nadaju da bi Eslin mogla da nastavi pozitivan niz i još jednom odvede Albaniju među najbolje plasirane zemlje takmičenja.

Predstavnica Albanije na Dečjoj Evroviziji 2026

Pobeda na dečjem festivalu u Skadru

Eslin Kurti je pravo da predstavlja Albaniju na Dečjoj Evroviziji 2026 izborila još 1. juna, pobedom na 64. izdanju nacionalnog Festivala pesme za decu, održanom u teatru „Migjeni“ u Skadru.

Festival je trajao tri večeri i okupio ukupno 30 pesama, dok se njih 19 takmičilo u juniorskoj kategoriji iz koje je izabran albanski predstavnik za ovogodišnje međunarodno takmičenje.

Pobednička pesma „Kërce me mua“ delo je autorskog tima koji čine Rei Bezhani, koji potpisuje muziku, Eriona Rushiti kao autorka teksta i Enis Mullaj, zadužen za orkestraciju. O konačnom ishodu odlučivali su ravnopravno stručni i dečji žiri, a upravo je Eslin osvojila najviše poverenja i time obezbedila kartu za Maltu.

Mlada pevačica dolazi iz Drača, a ljubav prema muzici pokazuje još od ranog detinjstva. Pored pevanja, uči da svira klavir i gitaru, bavi se plesom, dok slobodno vreme rado provodi uz slikanje, čitanje i odbojku. Svestranost i višegodišnje bavljenje muzikom svakako će joj biti dodatna prednost pred nastup na velikoj sceni Dečje Evrovizije.

Albanija na Dečjoj Evroviziji – rezultati sve bolji

Ovogodišnje takmičenje biće 12. nastup Albanije na Dečjoj Evroviziji. Ova zemlja debitovala je 2012. godine, kada ju je predstavljala Igzidora Gjeta, a nakon dve godine odsustva vratila se na takmičenje 2015. godine. Od tada je Albanija gotovo redovan učesnik, uz još jednu pauzu 2020. godine.

Najbolji rezultat Albanije i dalje drži Mishela Rapo, koja je upravo 2015. godine sa pesmom „Dambaje“ osvojila odlično 5. mesto. Ipak, poslednjih sezona albanski predstavnici pokazuju da se zemlja sve ozbiljnije pozicionira među uspešnijim učesnicima Dečje Evrovizije. Viola Gjyzeli zauzela je osmo mesto 2023. godine, Nikol Çabeli bila je sedma godinu dana kasnije, dok je Kroni Pula prošle godine sa pesmom „Fruta perime“ stigla do 6. mesta i 145 poena.

Albanija tako na Maltu dolazi sa veoma dobrim rezultatskim nizom i tri uzastopna plasmana među deset najboljih. Eslin Kurti sada ima zadatak da taj niz nastavi, ali i priliku da napravi korak više i približi se, ili možda čak nadmaši, rekordno peto mesto koje „Dambaje“ drži još od 2015. godine.

Dečja Evrovizija 2026 biće održana 24. oktobra u MFCC-u u Ta’ Qaliju na Malti, a za pobedu će se ove godine boriti predstavnici 16 zemalja.

Najbolji plasman Albanije na Dečjoj Evroviziji