Time je potvrđeno da ćemo crnogorskog predstavnika gledati i na 71. izdanju Pesme Evrovizije, koje će biti održano u Bugarskoj, nakon pobede DARE na ovogodišnjem takmičenju u Beču.

Još nije poznato kako će Crna Gora izabrati predstavnika

Iako je učešće Crne Gore na Pesmi Evrovizije 2027. sada i zvanično potvrđeno, RTCG još nije doneo konačnu odluku o načinu na koji će biti izabrani predstavnik i pesma za Burgas.

Kako je saopštio crnogorski javni servis, u ovom trenutku razmatra se više mogućnosti. Jedna od njih je nastavak nacionalnog izbora Montesong, koji je prethodnih sezona služio kao platforma za izbor crnogorskog predstavnika, dok se kao alternativa pominje i interni izbor izvođača i pesme. Više detalja o modelu selekcije, pravilima i eventualnim rokovima za prijavu RTCG bi trebalo da objavi naknadno.

Nastavak Montesonga značio bi i zadržavanje koncepta u kojem publika i stručni žiri imaju priliku da učestvuju u izboru evrovizijskog predstavnika, dok bi interni izbor RTCG-u omogućio da odluku donese direktno, bez organizovanja televizijskog takmičenja. Za sada, međutim, nijedna od opcija nije zvanično potvrđena.

Potvrda učešća stiže u trenutku kada je Podgorica domaćin godišnjeg EBU Eurovision Workshopa, koji se održava 14. i 15. septembra i okuplja delegacije, producente i predstavnike javnih servisa uključenih u organizaciju Pesme Evrovizije.

Ovakvi sastanci tradicionalno služe za razmenu iskustava između televizija učesnica, predstavljanje novina u vezi sa organizacijom takmičenja i pripreme za narednu evrovizijsku sezonu. Činjenica da se ovogodišnji skup održava upravo u Podgorici dodatno potvrđuje aktivniju ulogu RTCG-a u evrovizijskoj zajednici i dolazi u zanimljivom trenutku, neposredno nakon potvrde crnogorskog učešća u Burgasu.

Tamara Živković predstavljala Crnu Goru u Beču

Crnu Goru je na Evroviziji 2026. u Beču predstavljala Tamara Živković sa pesmom „Nova zora“, nakon što je prethodno izabrana za crnogorsku predstavnicu kroz domaći izbor.

Na evrovizijskoj sceni nastupila je u prvom polufinalu, gde je u konkurenciji za plasman u završnicu osvojila 13. mesto sa 71 poenom. Iako nije uspela da se plasira u veliko finale, Crna Gora je još jednom nastavila svoj povratnički niz na takmičenju i potvrdila nameru RTCG-a da zemlja ponovo postane redovan učesnik Pesme Evrovizije.

Crna Gora se, podsetimo, na takmičenje vratila nakon višegodišnje pauze, a poslednjih sezona javni servis ponovo ulaže napore u izgradnju stabilnijeg nacionalnog izbora i kontinuiteta učešća. Upravo zbog toga potvrda nastupa u Burgasu predstavlja još jedan korak ka tome da Crna Gora ponovo bude stalno prisutna na evrovizijskoj sceni.

Učešće 2027. godine biće 15. nastup Crne Gore na Evroviziji kao samostalne države. Najbolji rezultat zemlje i dalje ostaje 13. mesto Kneza iz 2015. godine sa pesmom „Adio“, dok će naredna sezona doneti novu priliku da Crna Gora popravi svoj najbolji plasman i ponovo izbori mesto u velikom finalu.

Nastup Crne Gore na Evroviziji 2026

Od Beovizije, preko emisija „Tri pa jedan za Oslo“, „Pesma za Evropu“, Beosonga i „Odbrojavanja za Beč“, pa sve do današnje Pesme za Evroviziju, od 2007. do 2026. održano je ukupno 15 nacionalnih finala na kojima je publika, sama ili zajedno sa stručnim žirijem, odlučivala o srpskom predstavniku.

Izuzeci su bile 2012, kada je interno izabran Željko Joksimović, 2014. kada Srbija nije učestvovala, zatim 2016. i 2017, kada su interno odabrane Sanja Vučić i Tijana Bogićević, kao i 2021, kada je grupa Hurricane nastavila evrovizijski put započet prethodne godine, ovoga puta sa pesmom „Loco Loco“.

Ali ko je tokom svih tih godina završavao na pobedničkom postolju? Vraćamo se na svih 15 finala i TOP 3 svake srpske nacionalne selekcije od osamostaljenja do danas.

2007 – Beovizija: „Molitva“ započela novu eru

Prvi izbor Srbije kao samostalne države nije mogao da dobije bolji epilog. Marija Šerifović pobedila je sa pesmom „Molitva“ osvojivši ukupno 22 poena – 12 od publike i 10 od žirija. Drugo mesto pripalo je sastavu Slobodan Trkulja & Balkanopolis i pesmi „Nebo“ sa 17 poena, dok je grupa Negative sa „Pravom stvari“ bila treća sa 15.

Publika je Mariji dala 5.638 glasova, dok je „Nebo“ dobilo 4.084. Samo nešto više od dva meseca kasnije, „Molitva“ je pobedila i na Evroviziji u Helsinkiju i tako već pri prvom samostalnom nastupu Srbije postala deo evrovizijske istorije.

2008 – „Oro“ pred domaćom Evrovizijom

Godinu kasnije Beovizija je imala dodatnu težinu – pobednik je trebalo da predstavlja Srbiju na Evroviziji u Beogradu. Jelena Tomašević feat. Bora Dugić ubedljivo su pobedili sa pesmom „Oro“, osvojivši maksimalnih 24 poena, odnosno po 12 od publike i žirija.

Drugi su bili Aleksa Jelić i Ana Štajdohar sa pesmom „Beli jablan“ i 20 poena, dok su treće mesto osvojile Beauty Queens sa „Zavetom“ i 16 poena. „Oro“ je u finalu dobio 8.653 glasova publike i završio kao apsolutni pobednik nacionalnog izbora.

2009 – publika želela OT Bend, žiri odveo „Cipelu“ u Moskvu

Beovizija 2009. ostala je upamćena kao jedno od finala u kojima su se ukusi publike i žirija najviše razišli. Marko Kon i Milan Nikolić pobedili su sa „Cipelom“ i ukupno 19 poena, zahvaljujući maksimalnih 12 bodova žirija.

OT Bend je sa „Blagoslovom za kraj“ završio drugi sa 17 poena, iako je bio ubedljivi favorit gledalaca sa čak 28.521 SMS glasom. Treće mesto pripalo je grupi Etar i pesmi „Sanjaj me“ sa 15 poena. Bio je to prvi put u istoriji Beovizije da pobednik televotinga nije postao i konačni pobednik festivala.

2010 – Milan Stanković ubedljiv u potpuno drugačijem formatu

Posle tri uzastopne Beovizije RTS je promenio koncept i predstavio emisiju „Tri pa jedan za Oslo“. Sve tri pesme komponovao je Goran Bregović, a konačnu odluku donosila je isključivo publika.

Milan Stanković je sa „Ovo je Balkan“ osvojio 58.428 glasova, odnosno oko 45 odsto ukupnog televotinga. Emina Jahović sa „Ti kvariigro“ bila je druga sa 49.706 glasova, dok su Oliver Katić feat. Jelena Marković sa „Predsedniče, halo“ zauzeli treće mesto sa 20.971 glasom.

2011 – tri porodice Kovač i ubedljiva pobeda Nine

Godinu dana kasnije usledio je još jedan mali nacionalni izbor. U emisiji „Pesma za Evropu“ tri kompozicije potpisivale su Kornelije, Aleksandra i Kristina Kovač, a ponovo je odlučivala isključivo publika.

Najviše glasova – čak 14.900 – osvojila je Nina sa pesmom „Čaroban“. Aleksandra Kovač i „Idemo dalje“ dobile su 5.994 glasa i završile na drugom mestu, dok je grupa Breeze sa „Ring Ring Ring“ bila treća sa 4.049 glasova. Nina je tako osvojila gotovo 60 odsto svih pristiglih glasova.

2013 – Beosong i pobeda grupe Moje 3

Nakon internog izbora Željka Joksimovića 2012, nacionalno finale vratilo se pod novim imenom – Beosong. U završnici se takmičilo pet pesama, a pobednika je ponovo birala isključivo publika.

Grupa Moje 3, koju su činile Mirna Radulović, Nevena Božović i Sara Jovanović, odnela je pobedu sa „Ljubav je svuda“ i 25.959 glasova. Dušan Svilar sa pesmom „Spas“ bio je drugi sa 20.298 glasova, dok je Saška Janković sa „Dugom u tvojim očima“ završila treća sa 6.471 glasom.

2015 – Bojana Stamenov ispred Danice i Alekse

Po povratku Srbije na Evroviziju posle jednogodišnje pauze, RTS je organizovao izbor „Odbrojavanje za Beč“, sa samo tri kandidata i pesmama Vladimira Graića.

Bojana Stamenov i „Ceo svet je moj“ osvojile su maksimalnih 6 poena – tri od žirija i tri od publike. Danica Krstić sa „Suzama za kraj“ bila je druga sa tri poena, dok je Aleksa Jelić sa „Vodi me“ takođe imao tri, ali je završio treći zbog slabijeg plasmana kod publike. Bojana je pritom dobila 10.547 glasova gledalaca, Danica 8.039, a Aleksa 4.363.

2018 – povratak Beovizije

Posle internih izbora 2016. i 2017, RTS je 2018. vratio Beoviziju. Sanja Ilić & Balkanika sa pesmom „Nova deca“ osvojili su maksimalna 24 poena – po 12 od publike i žirija.

Saška Janks bila je druga sa „Pesmom za tebe“ i 20 poena, dok je Dušan Svilar sa „Pod krošnjom bagrema“ završio treći sa 15. Zanimljivo je da su se tako i Saška i Dušan ponovo našli među prva tri, pet godina nakon što su oboje bili na pobedničkom postolju Beosonga 2013.

2019 – Nevena se vratila i pobedila samostalno

Beovizija 2019. donela je još jedan veliki povratak. Šest godina nakon pobede sa grupom Moje 3, Nevena Božović ovoga puta nastupila je samostalno i sa pesmom „Kruna“ osvojila 20 poena.

Dženan Lončarević sa „Nema suza“ završio je drugi sa 17 poena, dok je Saška Janks sa „Da li čuješ moj glas“ bila treća sa 16. Time je Saška stigla do svog trećeg plasmana među najbolja tri na srpskom nacionalnom izboru.

2020 – Hurricane pred otkazanu Evroviziju

Poslednju Beoviziju pre pokretanja PZE-a osvojila je grupa Hurricane sa pesmom „Hasta la vista“. Sanja Vučić, Ivana Nikolić i Ksenija Knežević dobile su maksimalna 24 poena, po 12 od žirija i publike.

Drugo mesto pripalo je Naivi i pesmi „Baš, baš“ sa 15 poena, dok je Igor Simić sa „Plesom za rastanak“ bio treći sa 14. Hurricane je dobio čak 19.781 glas publike, ali je Evrovizija 2020. nekoliko nedelja kasnije otkazana zbog pandemije.

2022 – rođena Pesma za Evroviziju i fenomen Konstrakta

Posle dve godine bez klasičnog nacionalnog finala, RTS je 2022. pokrenuo novi festival – Pesmu za Evroviziju. Prvo izdanje donelo je jedan od najubedljivijih trijumfa u novijoj istoriji domaćeg izbora.

Konstrakta je sa „In corpore sano“ osvojila maksimalna 24 poena – po 12 od žirija i publike – uz čak 44.459 SMS glasova gledalaca. Sara Jo sa „Muškarčinom“ završila je druga sa 20 poena, dok je Zorja sa istoimenom pesmom bila treća sa 16. Konstrakta je nekoliko meseci kasnije Srbiji donela peto mesto na Evroviziji u Torinu.

2023 – samo dva boda između prva tri

Drugo izdanje PZE-a pokazalo je koliko sistem u kojem žiri i publika dodeljuju po jedan set evrovizijskih bodova može da proizvede neizvesnu završnicu.

Luke Black pobedio je sa „Samo mi se spava“ i 20 poena – po 10 od žirija i publike. Princ sa „Cvetom sa Istoka“ i Nađa sa pesmom „Moj prvi ožiljak na duši“ osvojili su po 18 poena, ali je Princ zahvaljujući većoj podršci publike završio na drugom, a Nađa na trećem mestu.

2024 – Teya Dora između Breskvice i Zorje

PZE 24 doneo je možda i jednu od najviše komentarisanih završnica domaćeg izbora. Teya Dora je sa „Ramondom“ osvojila 22 poena – 12 od žirija i 10 od publike.

Breskvica sa „Gnezdom orlovim“ bila je apsolutni favorit publike i dobila je 12 poena gledalaca, ali ukupno 17. Isti zbir imala je i Zorja sa pesmom „Lik u ogledalu“, pa je konačan poredak bio Teya Dora prva, Breskvica druga i Zorja treća. U sirovom televotingu Breskvica je dobila 45.160 glasova, Teya Dora 28.114, a Zorja 10.532.

2025 – Princ iz drugog pokušaja do pobede

Dve godine nakon što mu je pobeda izmakla za samo dva boda, Princ se vratio na PZE i sa pesmom „Mila“ konačno osvojio festival. U ukupnom zbiru imao je 18 poena.

Samo bod manje, 17, osvojile su Harem Girls sa „Aladinom“, dok je Vukayla sa pesmom „Mask“ završila treća sa 16. Princ tako nije samo osvojio svoju prvu PZE pobedu, već je postao jedan od retkih izvođača koji su u dva nastupa oba puta završili među najbolja tri.

2026 – Lavina maksimalna kod publike i žirija

Peto izdanje Pesme za Evroviziju pripalo je grupi Lavina, koja je sa pesmom „Kraj mene“ osvojila maksimalna 24 poena – po 12 od publike i stručnog žirija. Bend je u finalu dobio 29.759 SMS glasova.

Drugo mesto pripalo je Zejni sa „Jugoslavijom“ i 16 poena, dok su Harem Girls x Ivana Krunić sa „Bom bom“ osvojile treće mesto sa 15. Za Harem Girls to je bio drugi uzastopni plasman među najbolja tri, nakon vicešampionske pozicije godinu ranije.

Ko je najčešće bio u TOP 3?

Kada se svih 15 nacionalnih finala posmatra zajedno, jedno ime izdvaja se po broju plasmana na pobedničko postolje. Saška Janković, odnosno Saška Janks, čak tri puta je završila među prva tri, ali nikada nije uspela da pobedi: bila je treća 2013. sa „Dugom u tvojim očima“, druga 2018. sa „Pesmom za tebe“ i ponovo treća 2019. sa „Da li čuješ moj glas“. To je čini izvođačem sa najviše TOP 3 plasmana bez pobede.

Po dva plasmana među najboljom trojkom imaju Dušan Svilar – drugi 2013. i treći 2018; Zorja – treća 2022. i 2024; Princ – drugi 2023. i pobednik 2025; kao i Harem Girls – druge 2025. i treće 2026.

Ako posmatramo i izvođače koji su prvi TOP 3 rezultat ostvarili kao članovi grupe, lista postaje još zanimljivija. Nevena Božović je 2013. pobedila kao članica grupe Moje 3, a šest godina kasnije isto je učinila samostalno sa „Krunom“. Sara Jo je takođe bila deo pobedničkog trija 2013, da bi 2022. završila druga sa „Muškarčinom“. Aleksa Jelić je, s druge strane, bio drugi još 2008. u duetu sa Anom Štajdohar, a 2015. je kao solista završio treći.

Od Beovizije do PZE-a – skoro dve decenije različitih sistema

Pogled na rezultate pokazuje koliko se srpski nacionalni izbor menjao tokom poslednje dve decenije. U pojedinim godinama odlučivala je isključivo publika, poput 2010, 2011. i 2013, dok je većina velikih festivalskih izdanja koristila kombinaciju stručnog žirija i televotinga. Menjali su se i načini pretvaranja glasova u bodove, pa se ukupan broj bodova iz različitih godina ne može direktno porediti.

Ipak, jedna stvar ostala je ista: završiti među prva tri na domaćem izboru često je značilo da će se ime izvođača ponovo pojaviti u evrovizijskoj priči. Nekima je prvo veliko finale bilo samo početak, neki su se vraćali više puta bez pobede, dok su izvođači poput Princa pokazali da drugo mesto jedne godine može biti uvod u trijumf nekoliko sezona kasnije.

Od Marije Šerifović i istorijske „Molitve“ 2007. do Lavine i „Kraj mene“ 2026, srpska nacionalna finala ostavila su iza sebe mnogo više od liste pobednika. Upravo izvođači koji su završavali na drugom i trećem mestu često su kasnije postajali važan deo domaće evrovizijske scene – zbog čega pogled na kompletan TOP 3 daje znatno širu sliku istorije srpskog izbora nego sam spisak predstavnika.

U anketi na našem Instagram profilu učestvovalo je oko 150 pratilaca, koji su mogli da biraju između tri mogućnosti: zadržavanja postojećeg formata Pesme za Evroviziju, direktnog internog izbora RTS-a ili osmišljavanja potpuno novog nacionalnog izbora.

PZE i dalje ima ubedljivo najveću podršku

Gotovo šest od deset učesnika ankete smatra da bi RTS i za narednu Evroviziju trebalo da zadrži postojeći koncept Pesme za Evroviziju, što pokazuje da je ovaj festival i dalje ubedljivo najpoželjniji način izbora srpskog predstavnika među pratiocima OGAE Srbije.

Od svog pokretanja, PZE je postao jedan od centralnih događaja domaće evrovizijske sezone. Takmičenje je tokom prethodnih godina izgradilo prepoznatljiv identitet, okupilo veliki broj izvođača različitih muzičkih stilova i omogućilo publici da direktno učestvuje u izboru pesme koja će predstavljati Srbiju na najvećem evropskom muzičkom takmičenju.

Predstavnika Srbije kroz postojeći format zajednički biraju publika i stručni žiri, a i na izdanju 2026. godine primenjivan je odnos glasova 50 prema 50, kako u polufinalnim večerima, tako i u finalu. Takav sistem ima za cilj da spoji ukus gledalaca sa procenom stručnog žirija i da konačan rezultat ne zavisi isključivo od jedne strane.

Podrška od 59 odsto zato može da se tumači kao poruka da većina učesnika ankete ne vidi potrebu za potpunim odustajanjem od sadašnjeg sistema. Naprotiv, najveći broj njih očigledno želi da PZE ostane glavni put do Evrovizije, čak i ako bi u budućnosti mogao da doživi određena produkcijska, organizaciona ili takmičarska unapređenja.

Rezultat naše ankete tako pokazuje da među pratiocima OGAE Srbije i dalje postoji jasna podrška tome da se predstavnik bira kroz televizijski nacionalni festival, uz učešće i publike i stručnog žirija. Istovremeno, činjenica da je 41 odsto glasalo za neku drugu opciju pokazuje da deo publike ipak očekuje određene promene ili osveženje naččina na koji Srbija bira svog predstavnika.

Nastup Harem Girls na PZE-u 26

Ipak, skoro trećina fanova želi nešto novo

Posebno je zanimljiv podatak da je čak 31 odsto učesnika ankete izabralo opciju da Srbija osmisli novi format nacionalnog izbora. To ovu opciju čini ubedljivo drugim najpopularnijim odgovorom i pokazuje da među delom evrovizijske publike postoji jasna želja za promenama.

Takav rezultat ne mora nužno da znači da fanovi žele potpuno ukidanje Pesme za Evroviziju, već pre da deo publike smatra da bi domaći izbor mogao da dobije novu energiju i drugačiji koncept. To bi moglo da podrazumeva izmene u načinu selekcije pesama, drugačiji raspored emisija, promene u sistemu glasanja, manji ili veći broj takmičara, veće uključivanje publike ili čak potpuno novu festivalsku formu.

Srbija je, uostalom, i ranije umela da eksperimentiše sa formatom nacionalnog izbora. 2010. godine RTS je angažovao Gorana Bregovića da pripremi tri kompozicije, nakon čega je publika izabrala pesmu koja će predstavljati Srbiju. Godinu dana kasnije, 2011, koncept je ponovo bio zasnovan na tri ponuđene pesme, koje su potpisivali članovi porodice Kovač – Kornelije, Aleksandra i Kristina – dok je konačnu odluku ponovo donosila publika. Sličnom idejom RTS se poslužio i 2015. godine, kada je Vladimir Graić bio autor muzike za tri takmičarske pesme, a gledaoci su između njih izabrali srpskog predstavnika za Beč.

Takvi primeri pokazuju da nacionalni izbor ne mora nužno da podrazumeva veliki festival sa više desetina učesnika. Moguće je osmisliti i manji, autorski fokusiran izbor, u kojem bi RTS unapred odabrao kompozitora ili uži krug autora i izvođača, dok bi završnu reč ipak imala publika. Upravo takvi modeli mogli bi da budu jedna od mogućih alternativa ukoliko bi javni servis želeo da osveži način izbora, a da se pritom ne odrekne televizijskog takmičenja i glasanja gledalaca.

Moguće je i da deo učesnika ankete želi da RTS zadrži ideju javnog nacionalnog izbora, ali da ga prilagodi novim navikama publike i savremenijem televizijskom formatu. Posle više uzastopnih izdanja PZE-a, ovakav rezultat pokazuje da postoji prostor za razgovor o tome šta bi moglo da se unapredi, a da se pritom ne izgubi osnovna ideja da Srbija svog predstavnika bira kroz domaće takmičenje.

Još važniji podatak dobija se kada se saberu dve opcije koje podrazumevaju javni nacionalni izbor. Čak 90 odsto učesnika ankete želi da publika na neki način ostane uključena u proces izbora predstavnika Srbije — bilo kroz postojeći format PZE-a, bilo kroz neki novi model nacionalnog takmičenja.

To praktično znači da je među učesnicima ankete vrlo mala podrška tome da odluka bude potpuno zatvorena unutar RTS-a. Bez obzira na to da li žele nastavak PZE-a ili njegovu zamenu novim konceptom, velika većina fanova očigledno smatra da bi publika trebalo da zadrži svoju ulogu u izboru srpskog predstavnika za Evroviziju.

Pobednička pesma izbora – Odbrojavanje za Beč

Najmanje podrške za interni izbor

Opcija da RTS samostalno, internim putem, odabere izvođača i pesmu dobila je svega 10 odsto glasova, što je ubedljivo najmanji procenat među ponuđenim odgovorima.

Takav rezultat pokazuje da među našim pratiocima trenutno gotovo i ne postoji ozbiljnija podrška povratku na model u kojem bi odluka o predstavniku Srbije bila doneta bez televizijskog nacionalnog izbora i direktnog uključivanja publike.

Srbija je, inače, poslednji put predstavnika interno birala 2016. i 2017. godine. Tada je RTS bez javnog nacionalnog finala odabrao Sanju Vučić sa pesmom „Goodbye (Shelter)“ za Stokholm 2016, dok je godinu dana kasnije u Kijevu Srbiju predstavljala Tijana Bogićević sa pesmom „In Too Deep“.

Interni izbor svakako može da bude praktičnije i organizaciono jednostavnije rešenje za javni servis, a pojedine zemlje ga godinama uspešno koriste. Ipak, u slučaju Srbije, čini se da je publika poslednjih godina navikla na otvoreniji proces, u kojem ima priliku da čuje više pesama, prati takmičenje kroz nekoliko večeri i na kraju učestvuje u odluci o tome ko će predstavljati zemlju na Evroviziji.

Upravo zbog toga bi eventualni povratak na potpuno interni izbor značio i odustajanje od jednog važnog dela domaće evrovizijske sezone — javnog takmičenja koje okuplja izvođače, autore, medije i fanove i koje tokom nekoliko meseci stvara interesovanje daleko šire od same pobedničke pesme.

Rezultati ankete zato sugerišu da fanovi ne žele da budu samo posmatrači odluke koja je već doneta, već da zadrže mogućnost da se upoznaju sa kandidatima i da svojim glasom utiču na konačan izbor. Kada se tome doda činjenica da 90 odsto učesnika podržava neki oblik javnog nacionalnog izbora, jasno je da bi potpuno zatvorena selekcija u ovom trenutku bila najmanje poželjna opcija među pratiocima OGAE Srbije.

Konačna odluka, naravno, pripada RTS-u, ali ako se budu osluškivali stavovi publike, rezultat ove ankete prilično jasno pokazuje da najveću podršku ima model u kojem se do predstavnika Srbije dolazi javno, kroz takmičenje i uz učešće gledalaca.

Predstavljanje srpske evrovizijske pesme 2016. godine

Sada se čeka RTS

Dok fanovi već razmišljaju o tome kako bi Srbija trebalo da izabere narednog predstavnika, najvažnija informacija i dalje se čeka – zvanično oglašavanje Radio-televizije Srbije o planovima za Pesmu Evrovizije 2027.

Do trenutka pisanja ovog teksta RTS javnosti nije predstavio detalje o tome na koji način će Srbija birati svog predstavnika za naredno izdanje takmičenja. Samim tim, još uvek nije poznato da li će biti raspisan novi konkurs, da li će Pesma za Evroviziju ostati u svom dosadašnjem obliku ili nas očekuju određene izmene u konceptu.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li ćemo gledati PZE 27 u postojećem formatu, njegovu osveženu ili izmenjenu verziju, potpuno novi model nacionalnog izbora ili će RTS odlučiti da krene nekim drugačijim putem.

Interesovanje publike već postoji, a rezultati naše ankete pokazuju i kakva su očekivanja dela domaće evrovizijske zajednice. Ako se pitaju učesnici ankete, poruka je prilično jasna: PZE i dalje ima najveću podršku, ali značajan deo publike spreman je i za određene promene i osveženje nacionalnog izbora.

Do zvanične potvrde, međutim, sve ostaje na nivou očekivanja i pretpostavki.

A sada čekamo potez RTS-a.

Prema trenutno dostupnim podacima, 24 zemlje već su izrazile nameru da učestvuju na Evroviziji 2027, dok se Srbija i dalje nalazi među državama čija odluka nije objavljena. Ni zvanična stranica Evrovizije za Srbiju još ne navodi 2027. godinu, već Beč 2026. kao poslednje učešće naše zemlje. EBU, međutim, naglašava da će konačan spisak učesnika za takmičenje u Burgasu biti objavljen tek kasnije tokom 2026. godine.

Zbog toga se među domaćim fanovima prirodno nameću pitanja: zašto RTS još ćuti, da li će Srbija uopšte učestvovati i da li bi posle pet uzastopnih izdanja moglo da dođe do promene ili čak odustajanja od formata „Pesma za Evroviziju“? Za sada, međutim, činjenice daju znatno više razloga za optimizam nego za zabrinutost.

Da li RTS zaista kasni sa konkursom?

Kada se pogledaju datumi iz prethodnih godina, vidi se da RTS nije imao ustaljen termin u kojem objavljuje konkurs. Naprotiv, početak potrage za srpskim predstavnikom pomerao se od sredine jula pa sve do druge polovine septembra.

Upravo poslednja stavka predstavlja možda i najvažniji podatak. Prošlogodišnji konkurs za PZE 2026 objavljen je tek 15. septembra, deset dana kasnije od datuma na kojem se sada nalazimo. RTS je tada prijave primao sve do 10. novembra.

Drugim rečima, iako smo se 2024. navikli da konkurs dobijemo veoma rano, već tokom jula, početak septembra bez objavljenih pravila nije presedan niti sam po sebi predstavlja znak da se PZE neće održati. Prvo izdanje današnjeg formata najavljeno je još kasnije — 28. septembra 2021.

Zato bi zaključak da Srbija odustaje samo na osnovu toga što konkurs još nije raspisan bio preuranjen.

Da li bi RTS mogao da odustane od PZE? Za sada nema takvih naznaka

U evrovizijskim krugovima svaka duža tišina javnog servisa neminovno otvara prostor za nagađanja, pa se može postaviti i pitanje da li RTS razmatra drugačiji način izbora predstavnika — uključujući eventualni interni izbor.

Ipak, u ovom trenutku nismo pronašli nijednu pouzdanu medijsku informaciju, izjavu zvaničnika RTS-a ili dokument koji bi ukazivao da je doneta odluka o ukidanju Pesme za Evroviziju.

Štaviše, poslednje zvanične poruke RTS-a o samom festivalu govorile su u potpuno drugačijem tonu. Glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa RTS-a Sandra Perović tokom PZE 2026 isticala je veliko interesovanje publike: prvo polufinale bilo je najgledaniji televizijski sadržaj tog dana u Srbiji sa gotovo milion gledalaca, dok je veliki broj gledalaca pratio festival i putem digitalnih platformi.

To je važan argument u korist nastavka festivala. Za RTS PZE više nije samo tehnički način izbora predstavnika, već višednevni televizijski projekat koji od 2022. godine ima sopstveni identitet, publiku, izvođače, vizuelni brend i značajnu prisutnost na društvenim mrežama i striming platformama.

Još konkretniji trag, međutim, nalazi se u dokumentu koji je RTS objavio pre početka prethodne sezone.

PZE 2027 već je pomenut u zvaničnom pravilniku RTS-a

U Pravilniku o organizaciji i načinu izbora kompozicije za „Pesmu Evrovizije 2026 – Srbija“, objavljenom uz konkurs za prethodno izdanje festivala, RTS je otišao znatno dalje od obične pretpostavke da će Pesma za Evroviziju biti nastavljena i naredne godine.

Posebno je zanimljiva tačka o) pravilnika, u kojoj se navodi:

„Pobednik takmičenja ‘Pesma za Evroviziju 2026’ u obavezi je da na sledećem takmičenju ‘Pesma za Evroviziju 2027’ uruči nagradu budućem pobedniku festivala…“

U nastavku iste tačke RTS precizira da se pod tim budućim pobednikom podrazumeva predstavnik RTS-a i Srbije na Pesmi Evrovizije 2027.

Ova formulacija je posebno značajna jer pravilnik ne govori neodređeno o „narednom izdanju“ festivala, već izričito navodi naziv „Pesma za Evroviziju 2027“, predviđa njenog pobednika, ali i povezuje tog pobednika sa predstavljanjem RTS-a i Srbije na Evroviziji 2027.

Drugim rečima, kada je RTS tokom 2025. pripremao pravila za PZE 2026, očigledno je u svom planu imao i održavanje PZE 2027 i nastavak učešća Srbije na Pesmi Evrovizije.

Naravno, sama tačka pravilnika ne predstavlja formalnu prijavu Srbije za takmičenje u Burgasu. Planovi javnog servisa mogu da se promene, a konačno učešće zavisi od odluke RTS-a i prijave Evropskoj radiodifuznoj uniji. Ipak, u odsustvu bilo kakve zvanične informacije o ukidanju nacionalnog izbora, upravo ova odredba predstavlja jedan od najsnažnijih argumenata u prilog tome da je nastavak Pesme za Evroviziju bio planiran.

Zbog toga bi eventualno odustajanje od PZE 2027 predstavljalo promenu ranije zacrtanog plana RTS-a, a za takvu promenu trenutno nema javno dostupne potvrde.

Zašto onda još nema potvrde Srbije?

Najprecizniji odgovor u ovom trenutku glasi — RTS nije objasnio zbog čega Srbija još nije zvanično potvrđena za Pesmu Evrovizije 2027. Sve drugo predstavljalo bi nagađanje. Sasvim je moguće da javni servis jednostavno prati sopstveni programski i administrativni kalendar i da će, kao i prethodne godine, učešće i konkurs za nacionalni izbor objaviti tokom septembra.

Ni sama Evrovizija još nema konačan spisak učesnika. Organizatori su početkom septembra saopštili da su brojni emiteri već pokrenuli pripreme i nacionalne izbore, dok će kompletna lista televizija koje će učestvovati u Burgasu biti objavljena naknadno. Zbog toga odsustvo Srbije sa trenutnog spiska samo po sebi ne mora da znači da RTS razmatra povlačenje.

Sezona 2027. pritom počinje nakon jednog od politički najturbulentnijih perioda u novijoj istoriji takmičenja. Nekoliko tradicionalnih učesnika povuklo se sa Evrovizije 2026, dok deo emitera i dalje razmatra svoje buduće učešće. Ipak, to za sada predstavlja samo širi kontekst — ne postoji dokaz da je upravo to razlog zbog kojeg RTS još nije saopštio svoju odluku.

Ono što je sigurno jeste da će se 71. Pesma Evrovizije održati 11, 13. i 15. maja 2027. godine u Areni Burgas, nakon istorijske pobede Dare za Bugarsku u Beču. Kada se tome dodaju podaci iz prethodnih godina, više činjenica trenutno govori u prilog nastavku srpskog nacionalnog izbora nego njegovom ukidanju.

Konkurs za PZE 2026 objavljen je tek 15. septembra 2025. godine, što znači da RTS početkom ovog septembra još uvek ne kasni u odnosu na sopstvenu prošlogodišnju praksu. PZE uz to i dalje beleži veliku televizijsku gledanost i predstavlja jedan od značajnijih projekata Zabavnog programa RTS-a, dok je u zvaničnom pravilniku prethodnog izdanja unapred pomenuta „Pesma za Evroviziju 2027“, kao i budući pobednik festivala koji bi predstavljao Srbiju na Evroviziji.

Kada se sve dostupne informacije saberu, trenutna tišina RTS-a svakako ostavlja prostor za pitanja, ali još uvek ne predstavlja ozbiljan signal da Srbija razmatra povlačenje sa Evrovizije ili odustajanje od Pesme za Evroviziju. Naprotiv, ono što je do sada javno poznato daje više razloga da se očekuje nastavak festivala.

Zato je u ovom trenutku verovatnije da čekamo početak PZE 27 nego njegovo ukidanje.

Ipak, dok Radio-televizija Srbije zvanično ne potvrdi učešće na Pesmi Evrovizije 2027. i ne objavi način izbora predstavnika, određena doza neizvesnosti ostaje. Ako se ponovi prošlogodišnji kalendar, odgovor na pitanje da li ćemo i šestu godinu zaredom gledati Pesmu za Evroviziju mogao bi da stigne već tokom narednih dana.

Pobednik PZE-a 26

Istovremeno, naredno izdanje Sanrema biće posebno zanimljivo evrovizijskim fanovima iz još jednog razloga. Italija od 2027. godine menja način na koji bira svog predstavnika za Pesmu Evrovizije, pa pobednik Sanrema više neće automatski biti i prvi kandidat za odlazak na veliko evropsko takmičenje. Umesto toga, tokom festivala biće održano posebno veče posvećeno upravo izboru italijanske pesme za Evroviziju.

Måneskin dobio poziv za povratak tamo gde je sve počelo

Priča o ponovnom okupljanju Måneskina poslednjih dana privukla je veliku pažnju italijanskih medija. Pojedini izvori čak su objavili da će se Damiano David, Victoria De Angelis, Thomas Raggi i Ethan Torchio ponovo zajedno pojaviti na Sanremu, ali je Stefano De Martino danas, 3. septembra, ublažio očekivanja i naglasio da konačne potvrde još nema.

De Martino je rekao da ne zna da li će se bend zaista ponovo okupiti, ali je potvrdio da se na tome radi. Ukoliko se reunion dogodi, Måneskin već ima njegov poziv za nastup na pozornici Aristona, koju novi direktor festivala vidi kao prirodno mesto za novi početak benda.

„Ne znam da li će se Måneskin ponovo okupiti, ali znam da rade na tome. Ako dođe do reuniona, imaju moj poziv za Ariston“, poručio je De Martino, dodajući da bi upravo Sanremo, zbog istorije koju bend ima sa festivalom, mogao da bude pravo mesto za njihov zajednički povratak.

Takav izbor svakako bi imao snažnu simboliku. Måneskin je upravo na Sanremu 2021. godine odneo pobedu sa pesmom „Zitti e buoni“, čime je stekao pravo da predstavlja Italiju na Pesmi Evrovizije u Roterdamu. Samo nekoliko meseci kasnije bend je doneo Italiji evrovizijsku pobedu, nakon čega je usledio globalni uspeh i status jedne od međunarodno najpoznatijih grupa koje je Evrovizija iznedrila poslednjih godina.

Članovi benda su se u međuvremenu posvetili i samostalnim projektima, zbog čega je pitanje njihovog ponovnog zajedničkog nastupa već duže vreme predmet interesovanja fanova. Upravo zato bi eventualni povratak na Sanremo bio mnogo više od običnog gostovanja – predstavljao bi svojevrsno zatvaranje kruga i početak nove faze u karijeri grupe.

Pobednici Evrovizije 2021

Sanremo prvi put odvaja pobedu na festivalu od odlaska na Evroviziju

Dok je mogući povratak Måneskina još uvek neizvestan, jedna velika promena za Sanremo 2027 već je potvrđena.

Festival, koji će svoje 77. izdanje održati od 16. do 20. februara 2027. godine, dobiće posebno veče posvećeno izboru italijanskog predstavnika za Pesmu Evrovizije. Prema najavljenom konceptu, tokom tog programa izvođači će ponovo izvesti svoje takmičarske kompozicije, ali će ovoga puta imati znatno veću slobodu kada je reč o vizuelnom i scenskom predstavljanju pesme. Ideja je da publika dobije približniju sliku onoga kako bi određena numera mogla da izgleda na velikoj evrovizijskoj sceni.

Najvažnije je, međutim, da će se tokom tog večernjeg programa održati posebno glasanje za izbor predstavnika Italije na Evroviziji 2027.

To znači da će prvi put biti jasno razdvojene dve titule – pobednik festivala Sanremo i predstavnik Italije na Pesmi Evrovizije. Konačni pobednik Sanrema i dalje će biti proglašen tokom velikog finala u subotu, ali rezultat tog glasanja neće nužno odlučivati i o tome ko putuje na Evroviziju.

Ovakva promena predstavlja veliki zaokret u italijanskoj evrovizijskoj praksi. Od povratka Italije na Pesmu Evrovizije 2011. godine, pobedniku Sanrema tradicionalno je prvo nuđeno da predstavlja zemlju na Evroviziji.

U najvećem broju slučajeva pobednici su ponudu prihvatali, ali je sistem povremeno stvarao komplikacije kada izvođač nije želeo ili nije mogao da učestvuje na evropskom takmičenju. Jedan od novijih primera dogodio se 2025. godine, kada je pobednik Sanrema OLLY odustao od odlaska na Evroviziju zbog svojih ranije planiranih obaveza, pa je Italiju predstavljao drugoplasirani Lucio Corsi.

Pobednik Sanrema 2025. koji je odustao od Evrovizije

Italija Evroviziju sada tretira kao posebno takmičenje

Nova koncepcija pokazuje i da se odnos Sanrema prema Evroviziji značajno menja. Italijanski festival nikada nije nastao kao nacionalni izbor za Pesmu Evrovizije – naprotiv, Sanremo je stariji od samog evropskog takmičenja i upravo je njegov koncept svojevremeno poslužio kao jedna od inspiracija za nastanak Evrovizije.

Zbog toga je za italijansku muzičku industriju pobeda na Sanremu tradicionalno predstavljala cilj sama po sebi, dok je Evrovizija bila svojevrsni nastavak uspeha pobedničke pesme. Od 2027. ta dva rezultata biće formalno razdvojena, čime će izvođači koji možda nemaju najveće šanse za pobedu na samom Sanremu ipak moći posebno da se bore za kartu za Evroviziju.

Posebno „evrovizijsko veče“ moglo bi da utiče i na način na koji će izvođači razmišljati o scenskim nastupima. Sanremo je tradicionalno usmeren prvenstveno na samu pesmu, orkestar i interpretaciju, dok Evrovizija zahteva mnogo kompleksniji televizijski i vizuelni paket. Omogućavanje dodatne scenografije i posebnog koncepta tokom glasanja za Evroviziju zato bi moglo da približi italijanski izbor onome što će publika nekoliko meseci kasnije videti na velikoj međunarodnoj sceni.

Sanremo 2027 tako već sada najavljuje jedno od svojih najzanimljivijih izdanja za evrovizijske fanove. Pored potpuno novog sistema izbora predstavnika Italije, dodatnu pažnju privlači mogućnost da se na Ariston vrati bend koji je upravo odatle krenuo ka jednoj od najvećih međunarodnih karijera u istoriji takmičenja.

Da li će se Måneskin zaista ponovo okupiti upravo na Sanremu, za sada ostaje otvoreno pitanje. Jedno je, međutim, već sigurno – Italija će svog predstavnika za Evroviziju 2027. birati drugačije nego ikada ranije.

Predstavnik Italije na Evroviziji 2026

Kako je Ministarstvo saopštilo u odgovoru kazahstanskom portalu BES.media, u ovom trenutku još nisu određeni ni organizacija koja bi bila odgovorna za eventualno učešće, ni način pripreme prijave, kao ni model izbora izvođača i pesme. Ipak, nadležni navode da su spremni da razmatraju ovakve inicijative u skladu sa državnim prioritetima, organizacionim mogućnostima i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Time priča o mogućem evrovizijskom debiju Kazahstana, koja je značajno intenzivirana tokom prethodne godine, očigledno još nije završena.

Kazahstan već razgovarao sa EBU-om

Interesovanje Kazahstana za učešće na velikoj Evroviziji nije novo, ali je tokom prethodne godine dobilo znatno konkretnije obrise. Televizijska agencija Khabar, koja je pridruženi član Evropske radiodifuzne unije, već se obraćala EBU-u povodom mogućeg učešća zemlje na takmičenju, kao i u vezi sa promenom svog statusa unutar Unije.

Tadašnji predsednik uprave Khabara Kemelbek Ojšibajev razgovarao je tokom Generalne skupštine EBU-a sa generalnim direktorom Unije Noelom Kuranom upravo o mogućnosti da Kazahstan postane deo Evrovizije.

„Razgovarali smo o učešću Kazahstana na takmičenju. Naši argumenti bili su geografija, Dečja Evrovizija i jačanje veza sa EU“, naveo je tada Ojšibajev, dodajući da je sa druge strane dobio uveravanje da će pitanje Kazahstana biti razmotreno unutar EBU-a.

Do debitantskog nastupa 2026. godine ipak nije došlo, ali najnoviji odgovor Ministarstva kulture i informisanja Kazahstana pokazuje da ta mogućnost nije odbačena ni za naredno izdanje takmičenja.

„Spremni smo da razmotrimo slične inicijative, uzimajući u obzir državne prioritete, organizacione mogućnosti i raspoloživa finansijska sredstva“, saopštilo je Ministarstvo za BES.media.

Istovremeno je potvrđeno da konačna odluka o učešću na Evroviziji 2027. još nije doneta, kao i da za sada nisu određeni način pripreme prijave, eventualni model izbora predstavnika, niti organizacija koja bi bila neposredno zadužena za projekat.

Najnovija izjava zato ne predstavlja potvrdu debitantskog nastupa, ali pokazuje da se mogućnost učešća Kazahstana i dalje ozbiljno razmatra i da razgovori koji su započeti sa EBU-om nisu ostali samo na nivou želja evrovizijskih fanova.

Predstavnici Kazahstana su tokom Generalne skupštine EBU-a razgovarali o mogućnosti budućeg učešća zemlje na Evroviziji

Šta zapravo sprečava Kazahstan da učestvuje?

Najveća prepreka trenutno je status televizije Khabar, koja je od 2016. godine pridruženi član EBU-a, a ne punopravni član.

To ipak ne znači da je nastup Kazahstana nemoguć. Prema važećim pravilima Evrovizije, na takmičenju mogu da učestvuju članice EBU-a, ali i posebno pozvani pridruženi članovi. O eventualnom učešću pridruženog člana odlučuje Referentna grupa Evrovizije od slučaja do slučaja.

Najpoznatiji primer je, naravno, Australija, koja je kao pridruženi član prvi put pozvana da učestvuje 2015. godine, nakon čega je nastavila redovno da se takmiči.

Zbog toga za Kazahstan postoje najmanje dve potencijalne mogućnosti – dobijanje posebnog poziva za Evroviziju ili promena statusa njegovog javnog emitera unutar EBU-a, ukoliko za to budu ispunjeni odgovarajući uslovi.

Posebno zanimljiv presedan ove godine predstavlja Kanada. CBC/Radio-Canada dobio je punopravno članstvo u EBU-u u junu, a samo nekoliko dana kasnije potvrđeno je da će Kanada debitovati na Evroviziji 2027. godine u Bugarskoj. Biće to prva nova zemlja na takmičenju od australijskog debija 2015. godine.

Kazahstan već ima evrovizijsko iskustvo

Iako još nije imao priliku da se predstavi na velikoj evrovizijskoj sceni, Kazahstan svakako nije nepoznat evrovizijskoj publici. Zemlja je od 2018. do 2022. godine čak pet puta uzastopno učestvovala na Dečjoj Evroviziji, zahvaljujući posebnom pozivu Evropske radiodifuzne unije.

Već pri prvom nastupu 2018. godine Kazahstan je ostvario zapažen rezultat – Danelija Tulešova osvojila je šesto mesto. Najveći uspesi usledili su naredne dve godine. Jeržan Maksim završio je kao drugoplasirani 2019, dok je isti rezultat godinu dana kasnije ponovila Karakat Bašanova. Dobar niz nastavljen je i 2021. godine, kada su Alinur Hamzin i Beknur Žanibekuli zauzeli osmo mesto, dok je poslednji kazahstanski predstavnik na ovom takmičenju, David Čarlin, 2022. godine završio na 15. poziciji.

Nakon pet uzastopnih nastupa, Kazahstan se od 2023. godine više nije pojavljivao na Dečjoj Evroviziji. Povratka neće biti ni 2026, a među glavnim razlozima ponovo su se našle finansijske mogućnosti emitera. Khabar je naveo da trenutno nema dovoljno raspoloživih sredstava za finansiranje učešća na dečjem izdanju takmičenja.

Upravo zbog toga pitanje finansija moglo bi da bude jedan od presudnih faktora i kada je reč o mogućem debiju na velikoj Evroviziji. To se može naslutiti i iz najnovijeg odgovora kazahstanskog Ministarstva kulture i informisanja, koje je među uslovima za razmatranje eventualnog učešća posebno pomenulo organizacione mogućnosti i raspoloživa finansijska sredstva.

Nastup Kazahstana na Dečjoj Evroviziji 2018

Da li je debitantski nastup 2027. realan?

Za sada svakako treba biti oprezan – Kazahstan nije potvrdio učešće na Evroviziji 2027, niti je EBU objavio da je zemlji upućen poziv.

Ipak, razlika u odnosu na ranije godine jeste u tome što interesovanje više ne postoji samo na nivou želja fanova. Khabar je tokom prethodnog perioda vodio razgovore sa samim vrhom EBU-a, zvanično se raspitivao o učešću i svom budućem statusu, dok Ministarstvo kulture sada otvoreno potvrđuje da mogućnost nastupa 2027. godine ostaje na stolu.

Važeća pravila pritom ostavljaju prostor da EBU pozove pridruženog člana, što znači da punopravno članstvo Khabara nije nužno jedini put do takmičenja.

Ukoliko bi do dogovora zaista došlo, izdanje u Burgasu 2027. godine moglo bi da bude posebno po čak dva debitantska nastupa. Kanada je već potvrđena kao novi učesnik, dok bi Kazahstan mogao da postane sledeća zemlja koja proširuje evrovizijsku mapu.

Za sada, ipak, poslednja reč ostaje na Khabaru, kazahstanskim vlastima i EBU-u.

Kada je 1. jula ove godine objavljeno da će Kanada debitovati na Pesmi Evrovizije 2027. u Bugarskoj, za deo publike vest je možda delovala kao iznenađenje. Ipak, kanadska veza sa takmičenjem nije nastala preko noći. Naprotiv – ideja da se evrovizijski format proširi na Kanadu postoji već oko dve decenije, dok su razgovori o tome da zemlja jednog dana zaista stane na veliku evrovizijsku scenu poslednjih godina postajali sve ozbiljniji.

Sve je počelo mnogo pre 2027.

Prve informacije o interesovanju za širenje evrovizijskog formata na Kanadu pojavile su se još 2006. i 2007. godine, kada se govorilo o mogućnosti stvaranja posebnog takmičenja zasnovanog na evropskom originalu. To, međutim, nije značilo da Kanada planira da postane učesnica same Pesme Evrovizije – ideja se odnosila na licenciranje formata i stvaranje domaće verzije takmičenja. Ipak, bio je to prvi pokazatelj da EBU Kanadu vidi kao tržište na kojem bi evrovizijski koncept mogao da funkcioniše.

Mnogo konkretniji korak usledio je tek u aprilu 2022. godine, kada su EBU i kanadska produkcijska kuća Insight Productions zvanično najavili projekat „Eurovision Canada“. Plan je bio veoma ambiciozan: izvođači iz svih deset kanadskih provincija i tri teritorije trebalo je da se takmiče kroz kvalifikacije, polufinala i veliko televizijsko finale, po principu sličnom Evroviziji. Početak takmičenja bio je najavljen već za 2023. godinu.

Do realizacije, međutim, nikada nije došlo. Već tokom Evrovizije 2023. tadašnji izvršni supervizor Martin Österdahl priznao je da je projekat napravio „korak unazad“ i da se prvobitno planirani model nije ostvario. Dve godine kasnije postalo je jasno i zašto: CBC je procenio da bi produkcija tako velikog nacionalnog formata bila previše komplikovana i preskupa.

Zanimljivo je da je upravo propast „Eurovision Canada“ na kraju otvorila razgovor o jednostavnijoj mogućnosti – umesto pravljenja čitave kanadske Evrovizije, zašto Kanada jednostavno ne bi učestvovala na onoj originalnoj?

Od zanimljive ideje do državnog plana

Pravi preokret dogodio se krajem 2025. godine. U kanadskom federalnom budžetu prvi put je eksplicitno navedeno da vlada, zajedno sa CBC/Radio-Canada, želi da istraži mogućnost učešća Kanade na Pesmi Evrovizije. Time je priča izašla iz okvira fanovskih spekulacija i televizijskih projekata i postala deo zvaničnih razgovora na najvišem nivou.

Tokom proleća 2026. signali su postajali još jasniji. Direktor Pesme Evrovizije Martin Green izjavio je da su vrata Kanadi otvorena, dok je CBC/Radio-Canada potvrdio da razgovara sa EBU-om o intenzivnijoj saradnji. Kanadski javni servis poslao je čak i troje svojih predstavnika u Beč da Evroviziju 2026. prate kao posmatrači. U tom trenutku još nije postojala zvanična prijava, ali je bilo očigledno da se priprema nešto mnogo ozbiljnije.

Postojala je, međutim, jedna velika prepreka – članstvo u EBU-u. CBC/Radio-Canada bio je povezan sa Evropskom radiodifuznom unijom još od njenog osnivanja 1950. godine, ali samo kao pridruženi, odnosno Associate Member. Australija je 2015. kao pridruženi član dobila posebnu pozivnicu za učešće, ali Kanada na kraju nije krenula tim putem. Umesto toga, promenjen je sam okvir članstva u EBU-u.

Na 96. Generalnoj skupštini EBU-a, održanoj 25. juna 2026. u Pragu, članice Unije usvojile su izmene Statuta kojima je omogućeno da punopravno članstvo dobiju i javni servisi iz određenih država van Evrope. Uslov je da njihov sistem javnog informisanja bude usklađen sa ključnim standardima Saveta Evrope i da država ima zvanični status posmatrača pri toj organizaciji.

Kanada je ispunjavala oba kriterijuma.

Istog dana CBC/Radio-Canada je glasanjem primljen kao punopravni član EBU-a. Time je nestala i najvažnija formalna prepreka za učešće na Pesmi Evrovizije. Za razliku od Australije, koja je prvobitno ušla kao specijalno pozvana zemlja, Kanada je sada stekla pravo da učestvuje zahvaljujući punom članstvu svog javnog servisa.

Samo šest dana kasnije, simbolično 1. jula – na Dan Kanade – EBU i CBC/Radio-Canada objavili su ono što se već moglo naslutiti: Kanada će učestvovati na Evroviziji 2027. Tako je postala prva nova zemlja koja ulazi u takmičenje još od Australije 2015. godine.

Kanada ipak nije potpuni stranac na Evroviziji

Iako će zastava Kanade tek 2027. prvi put zvanično stajati među zastavama učesnica, kanadski izvođači već su ostavili ozbiljan trag u istoriji takmičenja. Najpoznatiji primer svakako je Céline Dion, koja je 1988. predstavljajući Švajcarsku pobedila sa pesmom „Ne partez pas sans moi“.

Kasnije su za druge države nastupali i brojni izvođači rođeni ili odrasli u Kanadi, među njima La Zarra za Francusku 2023, Katerine Duska za Grčku 2019. i Rykka za Švajcarsku 2016.

Ni interesovanje kanadske publike nije zanemarljivo. Prema podacima EBU-a, Kanada je na Evroviziji 2026. bila među tri zemlje sa najvećim učešćem u glasanju „Rest of the World“, dok su Kanađani bili i među najvećim kupcima ulaznica van Evrope.

Upravo su ti podaci bili jedan od argumenata kojima je EBU obrazložio dobrodošlicu novom učesniku.

Céline Dion na Evroviziji 1988

Kanada već traži svog prvog predstavnika

Priča o kanadskom debiju u međuvremenu je dobila i svoju sledeću fazu. CBC/Radio-Canada pokrenuo je zvaničnu potragu za izvođačem koji će predstavljati zemlju na Evroviziji 2027., a zainteresovani kanadski umetnici i njihovi predstavnici moći će da pošalju prijave putem zvaničnog registracionog portala CBC/Radio-Canada od 31. avgusta do 9. septembra. Na istom mestu biće objavljeni i svi uslovi koje potencijalni kandidati moraju da ispune.

Nakon završetka prijava, kanadski javni servis formiraće uži izbor finalista, uz želju da među njima bude predstavljena raznovrsnost tamošnje muzičke scene. Imena kandidata trebalo bi da budu objavljena tokom jeseni, nakon čega će u odluku biti uključena i publika.

Kanađani će moći da glasaju za svog favorita putem interneta, dok će za svakog od finalista biti objavljeni posebni video-materijali na kanadskom sajtu posvećenom Pesmi Evrovizije. Rezultat glasanja publike biće potom kombinovan sa ocenama stručnog žirija sastavljenog od predstavnika muzičke industrije, a na taj način biće izabran prvi predstavnik Kanade u istoriji Evrovizije.

Ipak, CBC ne traži bilo kakvog kandidata. Iz javnog servisa poručuju da žele izvođača sa već dokazanim iskustvom, sposobnog da privuče pažnju velike publike i iznese nastup na najvećoj muzičkoj televizijskoj sceni na svetu. Izvršni potpredsednik CBC-a Doug Smith poručio je da traže „magnetičnog kanadskog izvođača“ koji iskreno želi da predstavlja svoju zemlju i već ima iskustvo nastupanja pred veoma velikom publikom – bilo zahvaljujući izuzetnim vokalnim sposobnostima, snažnom scenskom prisustvu ili originalnom umetničkom izrazu.

Tako se, samo nekoliko meseci nakon istorijske potvrde učešća, Kanada već priprema za naredni veliki korak. Posle skoro dve decenije ideja, neuspelih projekata, razgovora i promene pravila EBU-a, sada ostaje još samo jedno veliko pitanje – ko će postati prvi izvođač koji će na evrovizijsku scenu izaći pod zastavom sa javorovim listom?

Pobeda DARE sa pesmom „Bangaranga“ donela je Bugarskoj prvi evrovizijski trofej u istoriji, ali zajedno sa njim i jedan od najvećih organizacionih poduhvata koje je ova zemlja imala priliku da realizuje.

Samo nekoliko dana nakon što je potvrđeno da će Burgas biti domaćin Pesme Evrovizije 2027, stigle su i prve konkretne informacije o tome koliko bi čitav spektakl mogao da košta.

Bugarska država je za pripreme takmičenja do kraja 2026. godine već obezbedila 20 miliona evra, potvrdio je potpredsednik bugarske vlade Ivo Hristov, koji se nalazi na čelu međuresornog organizacionog odbora za Evroviziju.

I to je, po svemu sudeći, tek početak.

Dvadeset miliona evra – a glavni troškovi tek dolaze

Od trenutno obezbeđenih 20 miliona evra, 15 miliona predstavlja finansijsku garanciju koja mora da bude deponovana pre početka organizacionog procesa, dok će preostalih pet miliona biti korišćeno za tekuće potrebe tokom priprema.

Mnogo važnije je, međutim, da to nije konačan budžet Evrovizije 2027. Bugarske vlasti već su potvrdile da će dodatna sredstva za takmičenje biti predviđena državnim budžetom za 2027. godinu, ali u ovom trenutku još nije poznato koliko će ona iznositi. Novac će, između ostalog, biti potreban za infrastrukturu, transport, smeštaj, bezbednost i promociju Bugarske kao turističke destinacije.

Gradonačelnik Burgasa Dimitar Nikolov takođe je poručio da konačna procena ukupnih troškova još ne postoji. Zbog toga cifra od 20 miliona evra koju danas imamo zapravo predstavlja samo prvi finansijski okvir za projekat koji će trajati sve do maja naredne godine.

A koliko je koštala Evrovizija u Beogradu 2008?

Koliko su se razmere Evrovizije i troškovi njene organizacije promenili možda najbolje pokazuje poređenje sa takmičenjem koje je Srbija organizovala 2008. godine.

Nakon pobede Marije Šerifović u Helsinkiju, Beograd je ugostio tada rekordne 43 zemlje, a upravo je u Beogradskoj areni prvi put u istoriji Evrovizije održan format sa dva polufinala i velikim finalom, kakav poznajemo i danas.

Prema podacima preuzetim iz zapisnika sa sednice Upravnog odbora RTS-a iz septembra 2008. godine, prvobitno se procenjivalo da će organizacija takmičenja koštati oko 14 miliona evra.

Ipak, konačni neto troškovi RTS-a za organizaciju iznosili su oko 8,5 miliona evra, dok su direktni prihodi bili približno 7,5 miliona evra. Beogradska arena i Sava centar RTS-u su bili ustupljeni bez naknade.

Kada se, međutim, uključe i druga ulaganja države i grada, tadašnji mediji navodili su znatno veću cifru.

Grad Beograd je u organizaciju uložio približno dva miliona evra, dok je Republika izdvojila još oko 10 miliona evra za nabavku HD televizijske opreme. Zbog toga je ukupno ulaganje povezano sa organizacijom Evrovizije u Srbiji tada procenjivano na oko 21 milion evra.

Ipak, važno je napraviti razliku: tih deset miliona nije predstavljalo samo trošak tri evrovizijske večeri. Radilo se o ulaganju u modernizaciju televizijske opreme koja je RTS-u ostala i nakon završetka takmičenja.

Upravo zato poređenje nije potpuno „jedan prema jedan“, ali veoma dobro pokazuje razmere današnje organizacije.

Bugarska je, praktično još devet meseci pre velikog finala, već obezbedila iznos gotovo jednak čitavom paketu ulaganja koji se 2008. povezivao sa organizacijom Evrovizije u Beogradu.

Da li će Burgas imati jednu od najskupljih Evrovizija?

Iako 20 miliona evra već u avgustu zvuči impresivno, još je prerano Evroviziju 2027. nazvati najskupljom u istoriji.

Budžete različitih domaćinstava nije jednostavno upoređivati. Troškove dele televizija domaćin, grad, država, EBU i komercijalni partneri, dok se infrastrukturni, bezbednosni i turistički izdaci u nekim slučajevima vode odvojeno. Ono što je već sada jasno jeste da Evrovizija odavno nije samo televizijska emisija koja traje tri večeri.

Domaćinstvo podrazumeva višemesečnu pripremu arene, televizijsku produkciju ogromnih razmera, infrastrukturu, obezbeđenje, desetine hiljada posetilaca, smeštaj delegacija i novinara, prateće manifestacije, EuroClub, press centar i promociju grada domaćina.

A u Burgasu su pripreme već počele. Radovi u prostorima oko Arene Burgas krenuli su još sredinom avgusta, dok organizatori žele da dvorana do kraja godine bude dovoljno pripremljena da u njoj bude održan testni koncert kojem bi prisustvovali i stručnjaci Evropske radiodifuzne unije.

Trošak od desetina miliona, ali i ogromna promocija za Burgas

Bugarska na ogromno izdvajanje za Evroviziju ipak ne gleda samo kao na trošak. Ivo Hristov poručio je da država takmičenje vidi kao priliku da se predstavi milionima ljudi širom sveta – ne samo kroz Burgas i crnomorsku obalu, već i kroz gastronomiju, planine, kulturno nasleđe i druge turističke destinacije.

Sličan efekat očekivala je i Srbija 2008. godine. Prema podacima RTS-a, tokom Evrovizije u Beogradu boravilo je između 15.000 i 20.000 posetilaca, akreditovano je oko 2.500 novinara iz više od 50 zemalja, dok je veliko finale pratilo oko 105 miliona gledalaca.

Zbog toga se vrednost domaćinstva ne može meriti samo novcem uloženim u produkciju. Za Burgas, grad koji nema međunarodnu prepoznatljivost Sofije, višenedeljna promocija pred milionskom publikom mogla bi da bude jedan od najvećih dobitaka čitavog projekta.

Centralno mesto Evrovizije 2027. biće Arena Burgas, otvorena 2023. godine. Kompleks raspolaže površinom od oko 50.000 kvadratnih metara, sama arena zauzima približno 5.000 kvadratnih metara i ima oko 7.000 sedišta, dok kapacitet, u zavisnosti od konfiguracije, može dostići oko 14.000 ljudi.

Prvo polufinale Pesme Evrovizije 2027. biće održano 11. maja, drugo 13. maja, dok je veliko finale zakazano za 15. maj 2027. godine. Do tada će i konačan račun gotovo sigurno biti znatno veći od sadašnjih 20 miliona evra.

Za poređenje, gotovo isti iznos bio je dovoljan za čitav paket ulaganja povezan sa Evrovizijom u Beogradu 2008. godine. Devetnaest godina kasnije, Bugarska taj iznos izdvaja dok je takmičenje u Burgasu još u početnoj fazi priprema.

Da li će Evrovizija 2027. na kraju postati jedna od najskupljih u istoriji takmičenja, tek ćemo saznati. Jedno je, međutim, već sada jasno – prva Evrovizija na bugarskom tlu biće i te kako skup spektakl, ali i jedna od najvećih prilika za promociju Burgasa i čitave zemlje.

Promotivni video – Burgas 2027

Saga o holandskom povratku na Evroviziju dobila je novi, možda i najvažniji nastavak. Holandska ministarka obrazovanja, kulture i nauke Rianne Letschert odgovorila je 20. avgusta na poslanička pitanja u parlamentu koja su se odnosila upravo na eventualno učešće zemlje na Evroviziji 2027. Iz odgovora je postalo jasno da odluka AVROTROS-a ne mora automatski da znači i odluku cele Holandije.

Naime, ukoliko AVROTROS odluči da ni naredne godine ne učestvuje, ne postoji zakonska prepreka da učešće preuzme drugi javni emiter.

Još važnije – NPO, krovna organizacija holandskog javnog servisa, već je obavestio ministarku da će, ukoliko AVROTROS odustane, na vreme započeti razgovore o tome da li će Holandija učestvovati i koja bi druga javna televizija mogla da preuzme organizaciju nastupa.

AVROTROS više nema poslednju reč: Holandija ima i „plan B“ za Burgas

AVROTROS je godinama praktično sinonim za holandsko učešće na Evroviziji – zadužen je za izbor izvođača i pesme, formiranje delegacije, organizaciju nastupa i prateći televizijski program. Ipak, odluka ovog emitera ne mora automatski da znači i konačnu odluku Holandije, jer je zvanični član Evropske radiodifuzne unije zapravo NPO, krovna organizacija holandskog javnog servisa.

U odgovoru holandskom parlamentu naglašeno je da ne postoji propis prema kojem upravo AVROTROS mora da bude zadužen za učešće zemlje na Pesmi Evrovizije. To znači da bi, ukoliko AVROTROS odluči da nastavi bojkot i 2027. godine, NPO mogao da razgovara sa nekim drugim javnim emiterom i pronađe alternativno rešenje za povratak Holandije na takmičenje. Na taj način praktično se otvara svojevrsni „plan B“ za Burgas.

Ipak, ministarka Rianne Letschert jasno je stavila do znanja da vlada neće odlučivati umesto javnog servisa niti naređivati učešće na Evroviziji. Programske odluke ostaju u nadležnosti NPO-a i javnih emitera, u skladu sa njihovom uredničkom nezavisnošću.

Kao jedan od potencijalnih naslednika AVROTROS-a prethodnih meseci pominjao se Omroep MAX, ali je direktor tog emitera Jan Slagter u međuvremenu prilično ohladio takve spekulacije. Iako je ranije ostavljao otvorenu mogućnost da MAX preuzme evrovizijski projekat, sada je poručio da za to nije naročito zainteresovan. Kao razloge naveo je visoke troškove, nedostatak iskustva u organizovanju jednog tako velikog projekta, ali i činjenicu da AVROTROS već poseduje znanje i infrastrukturu potrebnu za učešće na takmičenju.

To, međutim, ne znači da su sve druge mogućnosti zatvorene. NPO u svom sistemu okuplja više javnih emitera, pa bi u slučaju definitivnog odustajanja AVROTROS-a mogao da potraži drugo rešenje. Da je takav scenario moguć pokazala je već i Evrovizija 2026. godine. Nakon što je AVROTROS odbio da učestvuje i prenosi takmičenje, NOS i NTR preuzeli su televizijski prenos za holandsku publiku, iako zemlja nije imala svog predstavnika.

S druge strane, komercijalne televizije poput RTL-a ili SBS-a ne mogu jednostavno da preuzmu holandsko učešće. Evrovizija je takmičenje članica EBU-a, zbog čega bi eventualna zamena za AVROTROS morala da bude pronađena unutar sistema holandskog javnog servisa. Upravo zato je najvažnija poruka poslednjih izjava da eventualno „ne“ AVROTROS-a više ne mora automatski da znači i „ne“ Holandije.

Predstavnik Holandije na Evroviziji 2019

Zašto je Holandija bojkotovala Evroviziju 2026?

Holandija je bila među zemljama koje su odlučile da ne učestvuju na Pesmi Evrovizije 2026. godine, nakon što je EBU potvrdio da će Izrael ostati deo takmičenja. Odluka AVROTROS-a usledila je posle višemesečne rasprave o političkom i društvenom kontekstu u kojem se Evrovizija održava, ali i o ulozi samog EBU-a u zaštiti integriteta takmičenja.

Holandski emiter je kao razloge za povlačenje naveo pre svega humanitarnu situaciju u Gazi, zabrinutost zbog slobode medija i sumnje u političko mešanje u prethodna izdanja Evrovizije. Nakon što je krajem 2025. postalo jasno da Izrael neće biti isključen sa takmičenja, AVROTROS je doneo konačnu odluku da Holandija ne pošalje predstavnika u Beč.

Holandija pritom nije bila usamljena. Evroviziju 2026. bojkotovali su i Španija, Irska, Island i Slovenija, što je predstavljalo jedan od najvećih koordinisanih talasa povlačenja u novijoj istoriji takmičenja.

Ipak, odluka o neučestvovanju nije značila i potpuni prekid veze Holandije sa Evrovizijom. Takmičenje je i dalje bilo dostupno holandskoj publici, pošto su NOS i NTR, uz koordinaciju NPO-a, preuzeli televizijski prenos, pa su gledaoci mogli da prate sve tri večeri i bez domaćeg predstavnika na sceni.

Nova pravila EBU-a mogu da olakšaju povratak

U međuvremenu je EBU za Evroviziju 2027 usvojio niz novih pravila, što je dodatno pokrenulo spekulacije da bi neka od zemalja koje su bojkotovale prethodno izdanje mogla da se vrati.

Između ostalog, od 2027. pobednička televizija više neće automatski dobiti pravo da organizuje naredno takmičenje ukoliko se njena zemlja nalazi u oružanom sukobu ili osetljivoj geopolitičkoj situaciji koja može ugroziti bezbednost i stabilnost događaja.

U holandskim medijima već se pojavila procena da bi upravo izmene koje je EBU napravio mogle AVROTROS-u da pruže dovoljno prostora da promeni stav i vrati se na takmičenje, iako sam emiter to za sada nije potvrdio.

Holandija bez Evrovizije – izuzetak, a ne pravilo

Povratak Holandije na Evroviziju imao bi posebnu simboliku, jer je reč o jednoj od zemalja sa najdužom tradicijom na ovom takmičenju. Holandija je učestvovala još na prvom izdanju Pesme Evrovizije 1956. godine, a tokom svoje evrovizijske istorije ostvarila je pet pobeda.

Poslednji trijumf stigao je 2019. godine, kada je Duncan Laurence sa pesmom „Arcade“ doneo zemlji prvu pobedu posle više od četiri decenije. Roterdam je potom trebalo da ugosti takmičenje 2020. godine, ali je ono otkazano zbog pandemije, pa je holandsko domaćinstvo realizovano godinu dana kasnije.

Ipak, poslednjih nekoliko sezona odnos Holandije i Evrovizije bio je znatno turbulentniji. Diskvalifikacija Joosta Kleina neposredno pred finale 2024. izazvala je veliko nezadovoljstvo u zemlji, ali se Holandija već 2025. vratila na takmičenje sa Claudeom i pesmom „C’est La Vie“. Samo godinu dana kasnije usledio je novi preokret, kada je AVROTROS odlučio da bojkotuje Evroviziju 2026.

Upravo zato bi eventualni povratak u Burgas označio novo poglavlje za jednu od najprepoznatljivijih evrovizijskih zemalja. Konačna odluka AVROTROS-a još se čeka, ali poslednje informacije pokazuju da su vrata povratka znatno otvorenija nego ranije.

Čak i ako AVROTROS ostane pri odluci da ne učestvuje, NPO može da razmotri mogućnost da projekat preuzme neki drugi javni emiter. Drugim rečima, „ne“ AVROTROS-a više ne mora automatski da znači i „ne“ Holandije, pa je scenario u kojem ovu zemlju ponovo gledamo na evrovizijskoj sceni 2027. godine sada sasvim realan.

Predstavnik Holandije na Evroviziji 2024

Mađarske nema na Evroviziji još od 2019. godine, a tokom prethodnih nekoliko sezona gotovo da nije bilo ozbiljnih naznaka da bi se situacija mogla promeniti. Međutim, nakon političkih promena u zemlji tokom 2026. godine, tema povratka ponovo je otvorena – i ovog puta na najvišem nivou.

Novi premijer Mađarske Péter Magyar, koji je nakon pobede svoje stranke Tisza na parlamentarnim izborima u aprilu preuzeo dužnost premijera, javno je govorio o mogućnosti da se zemlja vrati na Pesmu Evrovizije.

Premijer Mađarske: Ispitaćemo mogućnost povratka

Tokom razgovora za austrijski ORF, nakon ovogodišnje Evrovizije u Beču, Magyar je upitan upravo o dugogodišnjem odsustvu Mađarske sa takmičenja.

On je naglasio da odluka o učešću nije lično odluka predsednika Vlade, ali je otkrio da je dobio veliki broj poruka i zahteva, posebno od mlađih građana, koji žele povratak zemlje na Evroviziju. Zbog toga je najavio da će od ministra ili državnog sekretara nadležnog za kulturu zatražiti da ispitaju mogućnosti za ponovno učešće Mađarske.

To je ujedno i najozbiljniji signal o mogućem povratku još od povlačenja zemlje. Za razliku od prethodnih godina, kada je pitanje Evrovizije praktično bilo zatvoreno, sada više nije reč samo o željama fanova – mogućnost povratka postala je tema kojom se bave i državne institucije.

Još jedan važan deo cele priče jeste velika reforma mađarskog javnog medijskog sistema.

Tokom leta usvojene su promene kojima je dosadašnji sistem javnog servisa reorganizovan, a iz transformacije MTVA nastala je nova struktura u kojoj važnu ulogu ima Magyar Rádió és Televízió Nonprofit Zrt. – Mađarski radio i televizija. Promene su zvanično objavljene u mađarskom službenom glasniku, a nova organizacija sistema stupila je na snagu tokom jula.

Upravo će pitanje javnog servisa biti jedno od ključnih ukoliko Mađarska želi da se vrati na Evroviziju.

Zanimljivo je da EBU na svojoj aktuelnoj listi članica još uvek navodi MTVA kao mađarskog člana, što znači da će u narednom periodu biti potrebno razjasniti i formalni status članstva nakon reorganizacije javnog servisa.

To, međutim, samo po sebi ne znači da je povratak onemogućen – već da bi eventualnoj potvrdi učešća morale da prethode i odgovarajuće administrativne procedure.

I fanovi traže povratak već 2027.

Da se priča o mogućem povratku Mađarske na Pesmu Evrovizije dodatno zahuktava pokazala su i dešavanja tokom leta. U okviru javne rasprave o budućnosti mađarskog javnog servisa, predstavnici domaće evrovizijske fan zajednice pozvali su novu vlast i nadležne institucije da razmotre mogućnost ponovnog učešća zemlje na takmičenju.

Među onima koji su se oglasili bili su OGAE Hungary i mađarski Eurovision fan klub MEKE, koji su se zvanično obratili nadležnima sa željom da Mađarska, ukoliko se za to steknu uslovi, ponovo postane deo evrovizijske porodice već 2027. godine. Njihova inicijativa pokazuje da interesovanje za takmičenje u zemlji nije nestalo uprkos osmogodišnjoj pauzi.

Na taj način su se praktično spojila tri važna faktora koji dodatno podgrevaju priču o povratku – politička spremnost da se ta mogućnost razmotri, reforma javnog servisa i sve glasniji zahtevi domaće evrovizijske zajednice. Iako zvanična odluka još nije doneta, upravo zbog toga Mađarska trenutno deluje kao jedan od najozbiljnijih kandidata za veliki povratak na Evroviziju 2027.

Da li bi se „A Dal“ ponovo pretvorio u nacionalni izbor?

Jedna od zanimljivijih mogućnosti u slučaju povratka Mađarske na Evroviziju jeste ponovno povezivanje takmičenja A Dal sa izborom predstavnika za veliku evropsku scenu. Ovaj muzički festival nikada nije ugašen, već je nastavio da se održava i nakon povlačenja zemlje sa Evrovizije, ali kao samostalno domaće takmičenje.

Od 2012. do 2019. godine A Dal je služio kao mađarski nacionalni izbor za Pesmu Evrovizije i upravo su preko njega birani neki od najuspešnijih predstavnika zemlje u novijoj istoriji takmičenja. Nakon poslednjeg mađarskog nastupa 2019. godine, festival je nastavio da postoji, ali bez direktne veze sa Evrovizijom.

Takmičenje je održano i 2026. godine, kada je pobedu odneo Re Va Dame sa pesmom „Veled Álmodtam“, što pokazuje da Mađarska već ima razvijen i prepoznatljiv televizijski format koji bi, ukoliko bi došlo do odluke o povratku, mogao relativno lako ponovo da dobije ulogu nacionalnog izbora.

Ipak, za sada nema zvanične potvrde da će A Dal 2027. biti povezan sa Evrovizijom, niti da bi pobednik narednog izdanja automatski dobio kartu za Burgas. Za sada je reč samo o logičnoj mogućnosti, ali bi eventualna promena pravila festivala svakako bila jedan od prvih konkretnih znakova da se povratak Mađarske zaista priprema.

Od jednog od najstabilnijih učesnika do potpunog povlačenja

Mađarska je na Pesmi Evrovizije debitovala 1994. godine i do danas zabeležila 17 nastupa. Već pri prvom učešću ostvarila je rezultat koji do danas nije nadmašen – Friderika Bayer je sa pesmom „Kinek mondjam el vétkeimet?“ osvojila četvrto mesto i tako odmah postavila visoke standarde za buduće mađarske predstavnike.

Tokom narednih decenija Mađarska je imala nekoliko zapaženih plasmana i nastupa koji su ostali dobro upamćeni među evrovizijskim fanovima. Magdi Rúzsa je 2007. godine završila na devetom mestu, ByeAlex je 2013. sa pesmom „Kedvesem“ osvojio desetu poziciju, dok je András Kállay-Saunders godinu dana kasnije sa „Running“ stigao do petog mesta, što predstavlja drugi najbolji rezultat zemlje u istoriji takmičenja. Veliki uspeh ostvario je i Joci Pápai, koji je 2017. sa pesmom „Origo“ zauzeo osmo mesto.

Posebno uspešan period za Mađarsku trajao je od 2011. do 2018. godine, kada se zemlja svake godine plasirala u veliko finale. U vremenu kada su polufinala postajala sve neizvesnija, Mađarska je važila za jednog od najstabilnijih učesnika i zemlju koja je gotovo redovno uspevala da pronađe svoje mesto među finalistima.

Taj niz prekinut je 2019. godine u Tel Avivu. Mađarsku je tada ponovo predstavljao Joci Pápai, ovoga puta sa pesmom „Az én apám“, ali nije uspeo da se plasira u finale. Ispostavilo se da je to ujedno bio i poslednji mađarski evrovizijski nastup – već naredne godine zemlje nije bilo na listi učesnika, a Mađarska se od tada nije vratila na takmičenje.

Zbog toga bi eventualni povratak 2027. imao posebnu težinu. Na evrovizijsku scenu vratila bi se zemlja koja, uprkos dugoj pauzi, iza sebe ima niz veoma uspešnih nastupa i jednu od impresivnijih serija uzastopnih plasmana u finale tokom prethodne decenije.

Ukoliko Budimpešta na kraju zaista kaže „da“, Mađarska bi se na evrovizijsku scenu vratila osam godina nakon svog poslednjeg nastupa.

A sudeći po signalima koji poslednjih meseci stižu iz zemlje – povratak koji je još pre godinu dana izgledao veoma daleko danas deluje realnije nego ikada.

Predstavnik Mađarske na Evroviziji 2014