Odluka je doneta na Generalnoj skupštini EBU-a u Ženevi, gde je velika većina članica podržala nova pravila takmičenja i odbila mogućnost posebnog glasanja o učešću Izraela. Uprkos upozorenjima, zahtevima za tajno glasanje i sve glasnijim pozivima na bojkot, EBU je ostao pri svom stavu.

Dok je glasanje teklo iza zatvorenih vrata, posledice su počele da se ređaju brže nego ikada. Nekoliko zemalja koje su prethodnih meseci otvoreno iskazivale nezadovoljstvo sada je prelomilo – Evrovizija 2026 će ostati bez Holandije, Španije, Irske i Slovenije, uz još nekoliko emiteri koji ozbiljno razmatraju isti korak.

Holandija prva povukla crtu: AVROTROS napušta Evroviziju nakon gotovo sedam decenija

Holandski AVROTROS zvanično je saopštio da se povlači sa takmičenja 2026. godine i da neće emitovati Evroviziju.

U saopštenju stoji da je odluka doneta nakon višemesečnog konsultovanja sa brojnim organizacijama, stručnim telima i hiljadama gledalaca.

Direktor Taco Zimmerman poručio je da „kulturni događaj kakav je Evrovizija ne može funkcionisati po svaku cenu“ i da je poverenje u nepristrasnost i nezavisnost takmičenja ozbiljno poljuljano.

U fokusu su, kako ističu, i kršenja slobode medija u Gazi, kao i politički pritisci na sam EBU tokom prethodne sezone.

Foto: Corinne Cumming / EBU

Španija prekida svoju kontinuiranu evrovizijsku tradiciju dugu od 1961. godine

Nekoliko minuta nakon Holandije, povlačenje je objavila i Španija. RTVE je potvrdio da se neće takmičiti niti prenositi Evroviziju 2026, što predstavlja istorijski presedan – prvu špansku odsutnost sa takmičenja još od debija.

RTVE je još u maju zahtevao otvaranje debate o izraelskom učešću, a tokom jeseni i javno zapretio povlačenjem ukoliko se ništa ne promeni. Predsednik RTVE-a José Pablo López ocenio je da je EBU „doveo takmičenje u najveću krizu u svojoj istoriji“, dodajući da se organizacija sve više povodi za političkim i komercijalnim interesima.

Španska vlada, predvođena Pedrom Sánchezom, takođe je podržala isključenje Izraela, navodeći paralelu sa sankcijama Rusiji 2022.

Foto: Sarah Louise Bennett / EBU

Irska: „Učešće bi bilo moralno neprihvatljivo“

RTÉ je potvrdio da ni Irska neće biti deo Evrovizije 2026, kao ni da će prenositi takmičenje. U zvaničnom saopštenju navode da ne mogu da učestvuju u događaju dok se, kako navode, „nastavlja humanitarna katastrofa u Gazi“ i dok novinari nemaju pristup području.

Irska, kao rekordni pobednik Evrovizije, istakla je da odluku donosi iz etičkih razloga i usklađivanja sa javnim vrednostima koje zastupa njihov javni servis.

Foto: Sarah Louise Bennett / EBU

Slovenija potvrđuje povlačenje: „Moramo ostati na pravoj strani istorije“

I RTV Slovenija pridružila se listi zemalja koje će preskočiti Evroviziju 2026. Slovenačka delegacija bila je među onima koje su zahtevale tajno glasanje o izraelskom učešću, zajedno sa Španijom, Islandom, Holandijom, Crnom Gorom, Turskom i Alžirijom. Međutim, taj postupak nije odobren – što je bio prvi signal da će uslediti drastičniji koraci.

Predsednica uprave RTVS, Natalija Gorščak, u svom obraćanju je podsetila na presedan iz 2022. kada je Rusija momentalno isključena nakon invazije na Ukrajinu. Kako ističe, sada se postavlja pitanje zašto se isti standard ne primenjuje na Izrael.

Gorščak je naglasila da je „sloboda medija ozbiljno ugrožena“, da slovenačkim novinarima nije dozvoljen ulazak u Gazu, i da je takmičenje poslednjih godina postalo previše politizovano.

„Moramo slediti svoja načela. Nekada jednostavno treba stati na pravu stranu istorije“, poručila je, dodajući da Slovenija neće učestvovati niti prenositi takmičenje ako Izrael ostane u konkurenciji.

Foto: Alma Bengtsson / EBU

Evropa se deli – neki odlaze, drugi otvoreno brane Izrael

Kontroverza oko izraelskog učešća duboko je podelila evropske javne servise i jasno pokazala da Evrovizija više nije samo muzički festival, već ogledalo političkih i društvenih potresa na kontinentu. Dok deo zemalja napušta takmičenje tvrdeći da EBU više ne poštuje sopstvene principe, drugi otvoreno staju u odbranu Izraela i smatraju da povlačenje represalnih mera vodi ka opasnom presedanu.

Na jednoj strani su Španija, Holandija, Irska i Slovenija, koje su već prelomile i obustavile svoje učešće. Njihov argument je jasan — takmičenje je, prema njihovim rečima, izgubilo moralni i etički kompas, jer se na izraelski nastup i političke poruke iz prethodne sezone nije reagovalo na isti način kao na slučaj Rusije 2022. godine. U njihovim zvaničnim saopštenjima uglavnom dominiraju teme kršenja slobode medija, humanitarne krize i zabrinutosti zbog sve snažnijeg uticaja državnih politika na evrovizijsku mašineriju.

Na drugoj strani, međutim, stoje države koje smatraju da bi isključenje Izraela bilo ozbiljno narušavanje temeljnog principa takmičenja — univerzalnosti i inkluzivnosti. Nemačka se među prvima oglasila pozivom da Izrael mora ostati učesnik, uz izjavu ministra kulture da „bez Izraela ne može biti Evrovizije“. Slično razmišljaju i Austrija, kao domaćin 2026. godine, ali i nekoliko nordijskih i zapadnoevropskih zemalja koje se zalažu za nastavak učešća svih članica EBU-a bez političkih uslovljavanja.

Ove zemlje upozoravaju da bi sankcionisanje Izraela otvorilo vrata daljoj politizaciji, gde bi svaka kriza ili konflikt mogli dovesti do lančanog isključivanja učesnika. Prema njihovom mišljenju, Evrovizija bi u tom slučaju prestala da bude kulturni most i pretvorila bi se u polje političkih borbi i međudržavnih obračuna.

U sredini se nalaze zemlje koje se još nisu oglasile ili su izrazile zabrinutost bez preuzimanja konačnog stava. Među njima su i emiteri koji tradicionalno ne žele političke konflikte i nastoje da sačuvaju neutralnost, ali kako se tenzije povećavaju, očekuje se da će i one uskoro morati da se opredele.

Tako se u Evropi formiraju dva bloka — jedni koji traže jasnu reakciju na humanitarna i politička pitanja, i drugi koji insistiraju na tradiciji, kontinuitetu i apolitičnosti Evrovizije. Rezultat je duboka podela kakva se u istoriji ovog festivala gotovo nikada nije videla, a ona bi mogla odrediti ne samo ovogodišnje takmičenje u Beču, već i način na koji će Evrovizija funkcionisati u godinama koje dolaze.

EBU uvodi nova pravila glasanja i zabranu državnih kampanja

Paralelno sa burnim dešavanjima oko Izraela, EBU je usvojio i značajne izmene pravila:

• Žiriji se vraćaju u polufinale, nakon četiri godine pauze, i moraće da sadrže i mlađe članove (18–25 godina).
• Smanjen je broj televoting glasova koje pojedinac može dati (sa 20 na 10).
• Uvode se napredne tehničke zaštite za sprečavanje koordinisanog i lažnog glasanja.
• Zabranjeno je učešće vlada i državnih agencija u finansiranju ili promociji svojih predstavnika — što pogađa zemlje koje tradicionalno koriste velike promotivne kampanje (među kojima je naveden i Izrael).

EBU navodi da ove promene treba da vrate takmičenje „u okvire fer igre“ i smanje političke i komercijalne pritiske.

Zaključak – Evrovizija ulazi u eru kakvu još nismo videli

Beč će sledeće godine ugostiti takmičenje koje će biti dublje obeleženo politikom nego ikada ranije. Dok Izrael ostaje, četiri evropske države odlaze, a još nekoliko njih čeka konačnu odluku svojih upravnih odbora.

Evrovizija 2026 tako postaje jedno od najkontroverznijih izdanja u svojoj istoriji — izdanje koje će, sasvim sigurno, promeniti budućnost samog takmičenja.

Nakon što su se Sloveniji pridružile Španija i Island, sada se pritisak na Evropsku radiodifuznu uniju (EBU) dramatično pojačao, jer su Irska i Holandija jasno stavile do znanja da će se povući ukoliko Izrael bude učestvovao, dok se Belgija pridružila sličnom stavu, ali će svoju konačnu odluku doneti u decembru.

Ovaj lanac reakcija stavlja ogroman pritisak na EBU, čija je konačna odluka o sudbini Izraela na takmičenju 2026. sada postala ključna za održavanje jedinstva Evrovizije.

Irska se drži najdramatičnijeg stava

Irska nacionalna televizija RTÉ, jedna od najuspešnijih u istoriji takmičenja sa čak sedam pobeda, prva je zauzela radikalan i, kako se ispostavilo, najdramatičniji stav.

U svom zvaničnom saopštenju, RTÉ je naglasio duboku zabrinutost zbog humanitarne krize u Gazi, stradanja novinara, ograničenja medijskog pristupa i sudbine talaca.

Međutim, ono što je dodatno pojačalo težinu ove odluke jeste najava da Irska ne samo da neće poslati svog predstavnika, već neće ni prenositi takmičenje ukoliko Izrael bude deo postave.

Ovakva odluka predstavlja jedan od najznačajnijih nacionalnih bojkota u istoriji Evrovizije i odraz je sve većeg pritiska javnosti i medija u Irskoj.

S obzirom na to da je Irska jedan od temelja takmičenja, njeno povlačenje imalo bi simboličan, ali i suštinski uticaj na identitet i verodostojnost Evrovizije. Rok za povlačenje bez finansijskih penala je produžen do decembra, dajući EBU-u vremena da reaguje, ali i povećavajući ulog u ovoj političkoj igri.

Foto: Sarah Louise Bennett / EBU

Holandija uvodi novu dimenziju u debatu – optužbe za političko mešanje

Ubrzo nakon Irske, oglasio se i holandski javni servis AVROTROS, direktno povezujući svoje učešće sa Izraelovom dozvolom da se takmiči. Njihovo saopštenje je, međutim, otišlo korak dalje od humanitarne krize. AVROTROS je prvi zvanični emiter koji je pomenuo „ozbiljne dokaze o mešanju izraelske vlade“ u glasanje publike tokom prošlogodišnjeg takmičenja, navodeći da je događaj „korišćen kao politički instrument“.

Ova izjava menja fokus debate, premeštajući ga sa etičkih i humanitarnih vrednosti na sam integritet i pravičnost takmičenja, što je ključni udarac na kredibilitet Evrovizije.

Holandija, kao jedan od najvećih finansijera EBU-a, ima snažan glas, a njihovo uslovno učešće dodatno komplikuje situaciju. Do sada je pitanje političkog uticaja bilo predmet špekulacija i debata na društvenim mrežama, ali je holandski javni servis prvi koji je to formalno adresirao, tvrdeći da je to suprotno apolitičnoj prirodi takmičenja.

Iako će pripreme za Evroviziju 2026. teći po planu, učešće Holandije je sada uslovljeno odlukom EBU-a, što dodatno pojačava pritisak na uniju da postupi.

Foto: Corinne Cumming / EBU

Belgija čeka decembar, dok Škotska poziva na bojkot

I dok su Irska i Holandija donele jasne odluke, situacija u Belgiji je nešto složenija. Flamanski javni servis VRT izjavio je da „podržava poziciju zemalja koje razmatraju povlačenje“, ali je istakao da konačna odluka zavisi od francuskog emitera RTBF, koji je odgovoran za učešće zemlje 2026. godine.

U svom saopštenju, VRT je ipak zadržao pravo da ne prenosi takmičenje ako EBU ne bude imao „dovoljno snažan“ odgovor na zabrinutosti koje se iznose.

Sličan pritisak stiže i iz Škotske, gde je partija Zelenih pozvala javni servis BBC da se pridruži bojkotu. Iako Zeleni ne drže značajnu moć na nivou Ujedinjenog Kraljevstva, njihova poruka ima težinu u kontekstu rastuće javne debate.

Portparol za kulturu Škotskih Zelenih, Patrick Harvie, istakao je da se „ratni zločini ne smeju normalizovati“ i da bi BBC, kao jedan od najvećih emitera Evrovizije, trebalo da iskoristi svoj uticaj. Poređenje sa isključenjem Rusije nakon invazije na Ukrajinu jasno naglašava moralni apel na EBU da primeni ista načela.

Foto: Corinne Cumming / EBU

Šta dalje? EBU pod ogromnim pritiskom i istorijskom odlukom

Evropska radiodifuzna unija suočava se sa jednom od najkompleksnijih situacija u svojoj istoriji.

Sa jedne strane, EBU mora da poštuje svoj statut, koji nalaže apolitičnost i inkluzivnost, što je osnova za učešće Izraela. Sa druge strane, suočava se sa realnom pretnjom povlačenja više ključnih članica, što bi narušilo kredibilitet i finansijsku stabilnost takmičenja.

Rok za definitivne odluke o učešću produžen je do decembra, što EBU-u daje dodatno vreme, ali istovremeno rizikuje da se situacija prelije na nacionalne nivoe.

Ovakav razvoj događaja preti da naruši same temelje Pesme Evrovizije, čiji su glavni ciljevi oduvek bili okupljanje ljudi i promovisanje mira, jednakosti i poštovanja.

Hoće li EBU uspeti da održi ravnotežu između muzičkog spektakla i sve veće političke realnosti? Odgovor na to pitanje odrediće ne samo sastav takmičenja 2026. godine, već i budućnost samog brenda Evrovizije.

Neizvesnost je velika, a konačna odluka EBU-a očekuje se sa nestrpljenjem širom Evrope.

Scena je zasijala u različitim bojama i stilovima — od distopijskih pejzaža iz Norveške, preko klupskih svetala Belgije, do etno-elektronskih vibracija iz Albanije. I dok su jedni iznenadili minimalizmom, drugi su se oslonili na pun spektar scenskih efekata: pokretne platforme, pirotehniku, senke, pa čak i virtuelne cvetove koji se šire preko LED ekrana.

Ono što je zajedničko svima jeste težnja da se iskoristi svaki sekund na sceni — bilo kroz emotivnu interpretaciju, složenu koreografiju, svetlosne igre ili simboliku kostima. Ovi prvi snimci proba daju nagoveštaj kako bi nastupi mogli izgledati u direktnom prenosu, ali i podsećaju da Evrovizija nije samo muzičko takmičenje, već i veliki vizuelni spektakl.

U nastavku sledi pregled kako su se predstavile zemlje koje nastupaju u drugom delu prve polufinalne večeri: Norveška, Belgija, Azerbejdžan, San Marino, Albanija, Holandija, Hrvatska i Kipar.

 Norveška: Kyle Alessandro – “Lighter”

Devetnaestogodišnji Kyle Alessandro iz Norveške otvorio je drugi dan proba pesmom „Lighter“. Scenski nastup uključuje dva kamena stuba i stepenice, uz post-apokaliptične planinske grafike na LED ekranu. Kyle koristi čitavu scenu, uključujući „frame stage“, uz sofisticiranu koreografiju.

Poseban efekat postiže spuštanjem svetlosne instalacije tokom srednjeg dela pesme, stvarajući impresivan vizuelni doživljaj. Kostim podseća na oklop, a prate ga tri igrača, od kojih jedan izvodi zapažen breakdance na kraju. Pirotehnički efekti uključuju plamene mlazove duž prednje strane scene.

 Belgija: Red Sebastian – “Strobe Lights”

Red Sebastian, alter ego 25-godišnjeg Seppea Herremansa, predstavlja Belgiju pesmom „Strobe Lights“. Nastup karakterišu pulsirajuća crvena i crna svetla koja obuhvataju celu LED pozadinu i prednji deo scene.

Iako je izostavljena pokretna platforma iz nacionalnog finala, Red Sebastian ostaje na sceni uz tri igrača u crvenim PVC kostimima sa crnim detaljima. Koreografija uključuje interakciju sa sopstvenim odrazom na LED podu.

Vokalna izvedba ostavlja snažan utisak, podižući energiju u areni.

 Azerbejdžan: Mamagama – “Run with U”

Trio Mamagama iz Azerbejdžana donosi pesmu „Run with U“, kombinaciju funk-popa sa tradicionalnim elementima. Nastup se odvija unutar osvetljenog kruga na podu, uz animirane senke plesača na LED zidu.

Vokalista Asef svira tradicionalni instrument saz, dodajući autentičnost nastupu. Kostimi su crne kožne odela sa crvenim detaljima, dok su igrači u sjajnim crno-crvenim kostimima.

Pirotehnički efekti uključuju plamene mlazove na kraju pesme.

 San Marino: Gabry Ponte – “Tutta l’Italia”

Poznati DJ Gabry Ponte predstavlja San Marino pesmom „Tutta l’Italia“. Nastup se fokusira na Gabryja u srebrnoj jakni, uz pulsirajuća svetla i grafite na LED pozadini. Umesto plesača, prate ga dva instrumentalista na harmonici i tamburinu.

Ova neobična postavka podseća na performans gde su vokali u drugom planu, dok je fokus na instrumentalnoj izvedbi. Pirotehnički efekti uključuju plamene mlazove, dimne efekte i vatromet u finalu.

 Albanija: Shkodra Elektronike – “Zjerm”

Duo Shkodra Elektronike iz Albanije donosi pesmu „Zjerm“, kombinaciju elektronske muzike i tradicionalnih elemenata. Scena je osvetljena crveno-crnim geometrijskim oblicima, dok se nastup odvija unutar strukture svetlosnih kutija.

Beatriçe nosi crvenu haljinu sa sjajnim detaljima, dok Kolë nosi dvoredni vojni kaput. Pesma prenosi poruku nade, mira i duhovne obnove, uz snažan bubnjarski bas koji se oseća kroz pod. Pirotehnički efekti uključuju plamene mlazove tokom refrena.

 Holandija: Claude – “C’est La Vie”

Claude iz Holandije predstavlja pesmu „C’est La Vie“, savremeni pop sa elementima francuskog jezika. Nastup počinje nežnim klavirskim notama, prelazeći u energičan refren sa snažnim basom. Claude ima prirodnu povezanost sa kamerom, uz dva savremena plesača koji se kreću oko njega. Kostim je ljubičasto odelo sa bisernim detaljima.

Finale pesme donosi eksploziju ružičastih i plavih cvetova na LED zidu, podu i okviru scene.

 Hrvatska: Marko Bošnjak – “Poison Cake”

Dvadesetogodišnji Marko Bošnjak iz Hrvatske donosi pesmu „Poison Cake“, priču o slatkoj i opasnoj osveti.

Nastup je transformisan u šekspirovsku dramu, sa svetlosnim efektima koji stvaraju intiman prostor uz crvene i zelene oblake na LED pozadini. Marko nosi crni plašt sa krznom, dok se na sceni nalazi sivi kazan oko kojeg on i četiri plesača izvode koreografiju. Pesma izražava osećanja besa, frustracije i želje za povratkom kontrole, uz snažan bas koji pojačava atmosferu.

Pirotehnički efekti uključuju dim i plamene mlazove tokom finala.

 Kipar: Theo Evan – “Shh”

Theo Evan iz Kipra zatvara drugi dan proba pesmom „Shh“, energičnim dens trekom. Nastup uključuje dve skela konstrukcije koje se pomeraju tokom koreografije, uz dinamično osvetljenje koje prelazi iz crno-bele u crveno-crnu paletu.

Theo i četiri plesača izvode složenu koreografiju, dok se u finalu koristi efekat gde Theo izgleda kao da se rastvara u etru. Kostimi su crne pantalone i prsluci, a identitet misteriozne figure iz pesme ostaje tajna do objavljivanja zvaničnih fotografija.

Ova pesma nosi snažnu poruku optimizma i nade, inspirisanu životnim iskustvima i odnosima, a Claude je posvetio pesmu svojoj majci, koja ga je naučila da uvek vidi svetlu stranu života, čak i u teškim trenucima.

Predstavnik Holandije na Pesmi Evrovizije 2025.

Claude na Evroviziji i kreativna priprema

Claude, poreklom iz Konga, preselio se u Holandiju sa devet godina. Njegova ljubav prema muzici rođena je još dok je bio dečak, a ljubav prema Evroviziji rodila se nakon što je sa porodicom pratio pobedu Conchite Wurst na takmičenju. Claude je od tada redovan pratilac ovog prestižnog takmičenja.

Njegova muzička karijera je eksplodirala 2022. godine, kada je izdao svoj debitantski singl „Ladada (Mon Dernier Mot)“, koji je postigao više od 57 miliona strimova. Ovaj uspeh ga je učinio omiljenim u Holandiji, gde je osvojio brojne nagrade, uključujući 3FM nagradu za najboljeg novog umetnika. Kasnije je bio proglašen za najboljeg umetnika godine na Qmusic nagradama.

Claude će pesmu izvesti na bini u Bazelu tokom Prvog polufinala 13. maja 2025. godine, a u narednim mesecima, zajedno sa svojim kreativnim timom pod vođstvom Pim Brassiena, radiće na finalnim detaljima svog nastupa. Iako ne želi da otkriva previše, Claude obećava da će njegov nastup na Evroviziji biti emocionalan i snažan, sa puno pozitivnosti koja treba da se prenese na publiku.

„Pesma je savršena za to jer emocije i tempo se smenjuju, i to ćete moći da vidite i osetite na bini“, izjavio je Claude.

Claude je sve više postajao globalno prepoznatljiv. Njegova pesma „Ladada“ u englesko-francuskoj verziji osvajala je top liste u više od 15 zemalja, uključujući Italiju, gde je stigla do Top 10. U 2024. godini, Claude je izdao svoj debi album Parler Français, kojim je stekao brojne obožavatelje i nastavio sa uspešnim turnejama po Holandiji i Belgiji.

Claudeova karijera ne prestaje da raste, a on se sada sprema za naredne velike nastupe, uključujući legendarni Pinkpop festival. Iako je njegov put tek počeo, jasno je da je njegov talenat, energija na sceni i ogromna posvećenost muzici već učvrstili njegov status u industriji.

Foto: Tim Buiting

Holandija na Evroviziji

Holandija je, kroz svoju dugu istoriju u Evroviziji, postala jedan od najuspešnijih zemalja u ovom takmičenju. Od svog debija 1956. godine, učestvovala je čak 64 puta i osvojila pet pobeda: 1957. godine sa Corry Brokken, 1959. godine sa Teddy Scholten, 1969. godine sa Lenny Kuhr, 1975. godine sa grupom Teach-In, i najrecentnije, 2019. godine sa Duncanom Laurenceom i pesmom „Arcade“, koja je donela pobedu Holandiji nakon 44 godine čekanja.

Iako su imali svojih padova, Holandija je u poslednjih nekoliko decenija postala stabilan takmičar sa konstantnim rezultatima.

Od 2004. godine, kada su uveđena polufinala, Holandija se kvalifikovala u veliko finale 10 puta od 20 mogućnosti, iako su 2024. godine bili diskvalifikovani pred samo finale. Uprkos tome, holandksa scena je u poslednjim godinama postala sve konkurentnija, sa sve više talentovanih umetnika poput Claudea, koji svojim jedinstvenim stilom i porukom neprestano donosi svežinu i snagu na evropsku muzičku scenu.

Claude sa pesmom „C’est La Vie“ nastavlja tradiciju Holandije kao zemlje koja nudi pesme koje nisu samo muzički impresivne, već nose duboke emotivne poruke, i sigurno će biti važan konkurent na predstojećem Evrovizijskom takmičenju u Bazelu.

Diskvalifikovani predstavnik Holandije na prošlogodišnjoj Pesmi Evrovizije

 Predstavnica Srbije, Nevena Božović, zauzela je 17. mesto sa 92 poena.

Glasanje je bilo i više nego uzbudljivo jer se do samog kraja nije znao pobednik. Favorit žirija bila je Švedska, a odmah iza nje neočekivano našla se Severna Makedonija, dok je treće mesto prema glasovima žirija bio pobednik tj Holandija. Što se tiče glasova publike prvo mesto osvojila je Norveška, dok je drugo mesto bila Holandija i treće mesto Rusija!

Poslušajte pobedničku pesmu Evrosonga 2019!

Foto: ANP Kippa

Grupu O’G3NE čine tri sestre, Liza (22), i bliznakinje Ejmi i Šeli (21), koje su široj javnosti postale poznate nakon što su 2014. godine odnele pobedu u petoj sezoni emisije „The Voice“ u Holandiji i samim tim postale prvi trio koji je pobedio u ovom takmičenju u bilo kojoj zemlji. Interesantno je značenje imena grupe, naime O’ označava krvnu grupu njihove majke, a G3NE gene koji ih povezuju. Evrovizijskoj publici su poznatije kao predstavnice Holandije na Dečjoj Pesmi Evrovizije 2007. godine kada su sa pesmom „Adem in, adem uit“ osvojile 11. mesto. Sada će, gotovo deceniju kasnije, ponovo kročiti na evrovizijsku scenu, otpevati pesmu koju je napisao njihov otac i pokazati svoj talenat pred evropskom i australijskom publikom. Zahvaljujući svojoj popularnosti dominirale su iTunes listama, pa su bile broj 1 sa pesmom „Magic“, 2. sa „Change will come“ i 3. sa pesmom „Emotions“. Iza sebe imaju tri izdata albuma: 300% (2008), Sweet 16 (2011) i We Got This (2016).

Holanđanke će nastupiti u drugoj polufinalnoj večeri Pesme Evrovizije, 11. maja.

Poslušajte holandsku evrovizijsku pesmu „Lights and Shadows“!

Dauve Bob (hol. Douwe Bob) je izabran za predstavnika još pre nekoliko meseci, ali je odlučeno da će pesma biti predstavljena početkom marta. Nakon tolikog iščekivanja došao je i trenutak da čujemo pesmu za koju delegacija ove zemlje tvrdi da može da se bori za sam vrh tabele u maju na Evrosongu u Švedskoj.

Nakon konferencije za medije holandskog javnog servisa AVROTROS koja se mogla pratiti preko aplikacije #Periscope saznali smo da pesma nosi naziv Slow Down (Uspori). Kompozitori pesme su Dauve Bob, Jan Peter Hukstra, Jerun Overman i Mathejs van Duejvenbode.

Prema rečima Dauvea pesma je poziv da se uspori tempo života i odgovor na današnje navike društva u kome živimo.

„Sve se dešava prebrzo. Postoji stalan pritisak da se dokažete. Slow Down je pesma kojom se protestuje protiv mene, protiv tempa kojim živim svoj život u Amsterdamu. Kada šetaš kroz šume Švedske ili jašeš konje poljima Španije, mi se spušta na tebe i sve vidiš u boljoj perspektivi. To je tako sjajan osećaj! Pišem pesme i sada imam priliku da predstavim moju muziku na najvećoj sceni u Evropi, na Pesmi Evrovizije. Idem u Stokholm da pobedim i izuzetno sam srećan što mogu to da učinim na svoj jedinstven način“ – rekao je Dauve.

Holandija će se takmičiti u prvom polufinalu Evrosonga koje će biti održano 10. maja 2016. godine.

U emisiji koju vodi Daniel Deker, pored Trajntje Osterhojs, jutros su gosti bili i komentatori Holandije na Pesmi Evrovizije Kornald Mas i Jan Smit.

Mas je rekao da je pesma lepa, melanholična, srednjeg tempa i da otkriva sve aspekte Anukinog rada, koja je pritom pojačana moćnim glasom Trajntje Osterhojs. Masu je drago da je pesma predstavljena tako brzo, jer on ne bi mogao da je dugo drži u tajnosti. 

Trajntje Osterhojs je veoma uzbuđena i veoma je ponosna što će predstavljati svoju zemlju na 60. izdanju Pesme Evrovizije u Beču. Ona smatra da je ovo pravo vreme za nju. Drago joj je što sarađuje sa Anuk i daće sve od sebe u Beču.

Mas misli da bi ovo mogla da bude i pobednićka pesma u Beču, ali Trajntje je istakla da je na publici da o tome odluči.

Preslušajte holandsku pesmu:

Pesma će biti prezentovana tokom radio emisije  Gouden Uren koju vodi Daniel Deker, koji će biti jedan od holandskih komentatora na Pesmi Evrovizije. Emisija će biti emitovana na Radiju NPO 2 između 9.00 i 12.00 časova, a evrovizijska pesma će biti predstavljena u drugom satu emisije. Trajntje Osterhojs će biti specijalni gost tokom emisije i sa Danielom Dekerom će razgovarati o pesmi i o njenom učešću na Pesmi Evrovizije. Emisija se može pratiti uživo na sajtu Songfestival.nl.

Podsetimo se Anuk na Pesmi Evrovizije u Malmeu 2013 i njene pesme Birds, sa kojom je osvojila 9. mesto.

Deker je rekao da im je drago što će veliki holandski umetnik predstavljati njihovu zemlju. Sa prelepim glasom Trijntje i numerom Anuk, samouvereno idu najubilarno izdanjejednog od najvećih muzičkih događaja na svetu. 

Više informacija o pesmi i datumu prezentacije znaće se u narednom periodu.

Pogledajte snimak koncerta „Best of Burt Bacharach“ sa Metropol orkestrom iz 2009. godine