Odluka je doneta na Generalnoj skupštini EBU-a u Ženevi, gde je velika većina članica podržala nova pravila takmičenja i odbila mogućnost posebnog glasanja o učešću Izraela. Uprkos upozorenjima, zahtevima za tajno glasanje i sve glasnijim pozivima na bojkot, EBU je ostao pri svom stavu.

Dok je glasanje teklo iza zatvorenih vrata, posledice su počele da se ređaju brže nego ikada. Nekoliko zemalja koje su prethodnih meseci otvoreno iskazivale nezadovoljstvo sada je prelomilo – Evrovizija 2026 će ostati bez Holandije, Španije, Irske i Slovenije, uz još nekoliko emiteri koji ozbiljno razmatraju isti korak.

Holandija prva povukla crtu: AVROTROS napušta Evroviziju nakon gotovo sedam decenija

Holandski AVROTROS zvanično je saopštio da se povlači sa takmičenja 2026. godine i da neće emitovati Evroviziju.

U saopštenju stoji da je odluka doneta nakon višemesečnog konsultovanja sa brojnim organizacijama, stručnim telima i hiljadama gledalaca.

Direktor Taco Zimmerman poručio je da „kulturni događaj kakav je Evrovizija ne može funkcionisati po svaku cenu“ i da je poverenje u nepristrasnost i nezavisnost takmičenja ozbiljno poljuljano.

U fokusu su, kako ističu, i kršenja slobode medija u Gazi, kao i politički pritisci na sam EBU tokom prethodne sezone.

Foto: Corinne Cumming / EBU

Španija prekida svoju kontinuiranu evrovizijsku tradiciju dugu od 1961. godine

Nekoliko minuta nakon Holandije, povlačenje je objavila i Španija. RTVE je potvrdio da se neće takmičiti niti prenositi Evroviziju 2026, što predstavlja istorijski presedan – prvu špansku odsutnost sa takmičenja još od debija.

RTVE je još u maju zahtevao otvaranje debate o izraelskom učešću, a tokom jeseni i javno zapretio povlačenjem ukoliko se ništa ne promeni. Predsednik RTVE-a José Pablo López ocenio je da je EBU „doveo takmičenje u najveću krizu u svojoj istoriji“, dodajući da se organizacija sve više povodi za političkim i komercijalnim interesima.

Španska vlada, predvođena Pedrom Sánchezom, takođe je podržala isključenje Izraela, navodeći paralelu sa sankcijama Rusiji 2022.

Foto: Sarah Louise Bennett / EBU

Irska: „Učešće bi bilo moralno neprihvatljivo“

RTÉ je potvrdio da ni Irska neće biti deo Evrovizije 2026, kao ni da će prenositi takmičenje. U zvaničnom saopštenju navode da ne mogu da učestvuju u događaju dok se, kako navode, „nastavlja humanitarna katastrofa u Gazi“ i dok novinari nemaju pristup području.

Irska, kao rekordni pobednik Evrovizije, istakla je da odluku donosi iz etičkih razloga i usklađivanja sa javnim vrednostima koje zastupa njihov javni servis.

Foto: Sarah Louise Bennett / EBU

Slovenija potvrđuje povlačenje: „Moramo ostati na pravoj strani istorije“

I RTV Slovenija pridružila se listi zemalja koje će preskočiti Evroviziju 2026. Slovenačka delegacija bila je među onima koje su zahtevale tajno glasanje o izraelskom učešću, zajedno sa Španijom, Islandom, Holandijom, Crnom Gorom, Turskom i Alžirijom. Međutim, taj postupak nije odobren – što je bio prvi signal da će uslediti drastičniji koraci.

Predsednica uprave RTVS, Natalija Gorščak, u svom obraćanju je podsetila na presedan iz 2022. kada je Rusija momentalno isključena nakon invazije na Ukrajinu. Kako ističe, sada se postavlja pitanje zašto se isti standard ne primenjuje na Izrael.

Gorščak je naglasila da je „sloboda medija ozbiljno ugrožena“, da slovenačkim novinarima nije dozvoljen ulazak u Gazu, i da je takmičenje poslednjih godina postalo previše politizovano.

„Moramo slediti svoja načela. Nekada jednostavno treba stati na pravu stranu istorije“, poručila je, dodajući da Slovenija neće učestvovati niti prenositi takmičenje ako Izrael ostane u konkurenciji.

Foto: Alma Bengtsson / EBU

Evropa se deli – neki odlaze, drugi otvoreno brane Izrael

Kontroverza oko izraelskog učešća duboko je podelila evropske javne servise i jasno pokazala da Evrovizija više nije samo muzički festival, već ogledalo političkih i društvenih potresa na kontinentu. Dok deo zemalja napušta takmičenje tvrdeći da EBU više ne poštuje sopstvene principe, drugi otvoreno staju u odbranu Izraela i smatraju da povlačenje represalnih mera vodi ka opasnom presedanu.

Na jednoj strani su Španija, Holandija, Irska i Slovenija, koje su već prelomile i obustavile svoje učešće. Njihov argument je jasan — takmičenje je, prema njihovim rečima, izgubilo moralni i etički kompas, jer se na izraelski nastup i političke poruke iz prethodne sezone nije reagovalo na isti način kao na slučaj Rusije 2022. godine. U njihovim zvaničnim saopštenjima uglavnom dominiraju teme kršenja slobode medija, humanitarne krize i zabrinutosti zbog sve snažnijeg uticaja državnih politika na evrovizijsku mašineriju.

Na drugoj strani, međutim, stoje države koje smatraju da bi isključenje Izraela bilo ozbiljno narušavanje temeljnog principa takmičenja — univerzalnosti i inkluzivnosti. Nemačka se među prvima oglasila pozivom da Izrael mora ostati učesnik, uz izjavu ministra kulture da „bez Izraela ne može biti Evrovizije“. Slično razmišljaju i Austrija, kao domaćin 2026. godine, ali i nekoliko nordijskih i zapadnoevropskih zemalja koje se zalažu za nastavak učešća svih članica EBU-a bez političkih uslovljavanja.

Ove zemlje upozoravaju da bi sankcionisanje Izraela otvorilo vrata daljoj politizaciji, gde bi svaka kriza ili konflikt mogli dovesti do lančanog isključivanja učesnika. Prema njihovom mišljenju, Evrovizija bi u tom slučaju prestala da bude kulturni most i pretvorila bi se u polje političkih borbi i međudržavnih obračuna.

U sredini se nalaze zemlje koje se još nisu oglasile ili su izrazile zabrinutost bez preuzimanja konačnog stava. Među njima su i emiteri koji tradicionalno ne žele političke konflikte i nastoje da sačuvaju neutralnost, ali kako se tenzije povećavaju, očekuje se da će i one uskoro morati da se opredele.

Tako se u Evropi formiraju dva bloka — jedni koji traže jasnu reakciju na humanitarna i politička pitanja, i drugi koji insistiraju na tradiciji, kontinuitetu i apolitičnosti Evrovizije. Rezultat je duboka podela kakva se u istoriji ovog festivala gotovo nikada nije videla, a ona bi mogla odrediti ne samo ovogodišnje takmičenje u Beču, već i način na koji će Evrovizija funkcionisati u godinama koje dolaze.

EBU uvodi nova pravila glasanja i zabranu državnih kampanja

Paralelno sa burnim dešavanjima oko Izraela, EBU je usvojio i značajne izmene pravila:

• Žiriji se vraćaju u polufinale, nakon četiri godine pauze, i moraće da sadrže i mlađe članove (18–25 godina).
• Smanjen je broj televoting glasova koje pojedinac može dati (sa 20 na 10).
• Uvode se napredne tehničke zaštite za sprečavanje koordinisanog i lažnog glasanja.
• Zabranjeno je učešće vlada i državnih agencija u finansiranju ili promociji svojih predstavnika — što pogađa zemlje koje tradicionalno koriste velike promotivne kampanje (među kojima je naveden i Izrael).

EBU navodi da ove promene treba da vrate takmičenje „u okvire fer igre“ i smanje političke i komercijalne pritiske.

Zaključak – Evrovizija ulazi u eru kakvu još nismo videli

Beč će sledeće godine ugostiti takmičenje koje će biti dublje obeleženo politikom nego ikada ranije. Dok Izrael ostaje, četiri evropske države odlaze, a još nekoliko njih čeka konačnu odluku svojih upravnih odbora.

Evrovizija 2026 tako postaje jedno od najkontroverznijih izdanja u svojoj istoriji — izdanje koje će, sasvim sigurno, promeniti budućnost samog takmičenja.

Nakon što su se Sloveniji pridružile Španija i Island, sada se pritisak na Evropsku radiodifuznu uniju (EBU) dramatično pojačao, jer su Irska i Holandija jasno stavile do znanja da će se povući ukoliko Izrael bude učestvovao, dok se Belgija pridružila sličnom stavu, ali će svoju konačnu odluku doneti u decembru.

Ovaj lanac reakcija stavlja ogroman pritisak na EBU, čija je konačna odluka o sudbini Izraela na takmičenju 2026. sada postala ključna za održavanje jedinstva Evrovizije.

Irska se drži najdramatičnijeg stava

Irska nacionalna televizija RTÉ, jedna od najuspešnijih u istoriji takmičenja sa čak sedam pobeda, prva je zauzela radikalan i, kako se ispostavilo, najdramatičniji stav.

U svom zvaničnom saopštenju, RTÉ je naglasio duboku zabrinutost zbog humanitarne krize u Gazi, stradanja novinara, ograničenja medijskog pristupa i sudbine talaca.

Međutim, ono što je dodatno pojačalo težinu ove odluke jeste najava da Irska ne samo da neće poslati svog predstavnika, već neće ni prenositi takmičenje ukoliko Izrael bude deo postave.

Ovakva odluka predstavlja jedan od najznačajnijih nacionalnih bojkota u istoriji Evrovizije i odraz je sve većeg pritiska javnosti i medija u Irskoj.

S obzirom na to da je Irska jedan od temelja takmičenja, njeno povlačenje imalo bi simboličan, ali i suštinski uticaj na identitet i verodostojnost Evrovizije. Rok za povlačenje bez finansijskih penala je produžen do decembra, dajući EBU-u vremena da reaguje, ali i povećavajući ulog u ovoj političkoj igri.

Foto: Sarah Louise Bennett / EBU

Holandija uvodi novu dimenziju u debatu – optužbe za političko mešanje

Ubrzo nakon Irske, oglasio se i holandski javni servis AVROTROS, direktno povezujući svoje učešće sa Izraelovom dozvolom da se takmiči. Njihovo saopštenje je, međutim, otišlo korak dalje od humanitarne krize. AVROTROS je prvi zvanični emiter koji je pomenuo „ozbiljne dokaze o mešanju izraelske vlade“ u glasanje publike tokom prošlogodišnjeg takmičenja, navodeći da je događaj „korišćen kao politički instrument“.

Ova izjava menja fokus debate, premeštajući ga sa etičkih i humanitarnih vrednosti na sam integritet i pravičnost takmičenja, što je ključni udarac na kredibilitet Evrovizije.

Holandija, kao jedan od najvećih finansijera EBU-a, ima snažan glas, a njihovo uslovno učešće dodatno komplikuje situaciju. Do sada je pitanje političkog uticaja bilo predmet špekulacija i debata na društvenim mrežama, ali je holandski javni servis prvi koji je to formalno adresirao, tvrdeći da je to suprotno apolitičnoj prirodi takmičenja.

Iako će pripreme za Evroviziju 2026. teći po planu, učešće Holandije je sada uslovljeno odlukom EBU-a, što dodatno pojačava pritisak na uniju da postupi.

Foto: Corinne Cumming / EBU

Belgija čeka decembar, dok Škotska poziva na bojkot

I dok su Irska i Holandija donele jasne odluke, situacija u Belgiji je nešto složenija. Flamanski javni servis VRT izjavio je da „podržava poziciju zemalja koje razmatraju povlačenje“, ali je istakao da konačna odluka zavisi od francuskog emitera RTBF, koji je odgovoran za učešće zemlje 2026. godine.

U svom saopštenju, VRT je ipak zadržao pravo da ne prenosi takmičenje ako EBU ne bude imao „dovoljno snažan“ odgovor na zabrinutosti koje se iznose.

Sličan pritisak stiže i iz Škotske, gde je partija Zelenih pozvala javni servis BBC da se pridruži bojkotu. Iako Zeleni ne drže značajnu moć na nivou Ujedinjenog Kraljevstva, njihova poruka ima težinu u kontekstu rastuće javne debate.

Portparol za kulturu Škotskih Zelenih, Patrick Harvie, istakao je da se „ratni zločini ne smeju normalizovati“ i da bi BBC, kao jedan od najvećih emitera Evrovizije, trebalo da iskoristi svoj uticaj. Poređenje sa isključenjem Rusije nakon invazije na Ukrajinu jasno naglašava moralni apel na EBU da primeni ista načela.

Foto: Corinne Cumming / EBU

Šta dalje? EBU pod ogromnim pritiskom i istorijskom odlukom

Evropska radiodifuzna unija suočava se sa jednom od najkompleksnijih situacija u svojoj istoriji.

Sa jedne strane, EBU mora da poštuje svoj statut, koji nalaže apolitičnost i inkluzivnost, što je osnova za učešće Izraela. Sa druge strane, suočava se sa realnom pretnjom povlačenja više ključnih članica, što bi narušilo kredibilitet i finansijsku stabilnost takmičenja.

Rok za definitivne odluke o učešću produžen je do decembra, što EBU-u daje dodatno vreme, ali istovremeno rizikuje da se situacija prelije na nacionalne nivoe.

Ovakav razvoj događaja preti da naruši same temelje Pesme Evrovizije, čiji su glavni ciljevi oduvek bili okupljanje ljudi i promovisanje mira, jednakosti i poštovanja.

Hoće li EBU uspeti da održi ravnotežu između muzičkog spektakla i sve veće političke realnosti? Odgovor na to pitanje odrediće ne samo sastav takmičenja 2026. godine, već i budućnost samog brenda Evrovizije.

Neizvesnost je velika, a konačna odluka EBU-a očekuje se sa nestrpljenjem širom Evrope.

Oglasila se na nedavnom nastupu na Lowlands festivalu u Holandiji, a njen potez izazvao je brojne reakcije.

Bojkot pesme kao čin protesta

Tokom festivalskog nastupa, Bambie Thug se obratila publici, objašnjavajući razloge zbog kojih neće izvesti svoju evrovizijsku numeru. „Zbog stanja u svetu i zbog stanja tog takmičenja, bojkotujem tu pesmu (‘Doomsday Blue’)“, rekla je, a zatim dodala: „Ako jednog dana srede stvari i izbace Izrael iz takmičenja, onda ću je ponovo pevati“.

Ovaj video snimak, koji je postao viralan na TikToku, naišao je na podeljene reakcije. Dok jedni podržavaju njen čvrst stav i principijelnost, drugi smatraju da je takav potez zakasneo i da je trebalo da bojkotuje učešće na samom takmičenju, a ne svoju pesmu.

Sukobi u Malmeu: Slučaj Ogham pisma

Ovo nije prvi put da Bambie Thug, nebinarni predstavnik Irske, otvoreno iznosi svoje političke stavove. Još tokom Evrovizije 2024. u Malmeu, gde su Irskoj doneli impresivno šesto mesto i plasman u finale prvi put od 2018. godine, došlo je do sukoba sa pravilima Evropske radiodifuzne unije (EBU).

Naime, EBU im je naložio da uklone propalestinske poruke ispisane na drevnom Ogham pismu sa svog tela pre generalnih proba. U to vreme, Bambie Thug je taj potez nazvala cenzurom. Na konferenciji za novinare nakon finala, otvoreno je kritikovala EBU i izjavila da se „oseća iskorišćeno“ od strane organizatora.

Istakla je da je EBU dozvolio da ih izraelski emiter KAN „učini žrtvenim jarcem“ i da je situacija „kompletno bacila senku na sve, idući protiv svega što Evrovizija predstavlja“. Takođe, priznala je da je „plakala sa svojim timom“ kada je saznala da je Izrael prošao u finale.

Nema sumnje da je Bambie Thug, osim svojim jedinstvenim muzičkim stilom „ouija pop“, obeležila Evroviziju 2024. i svojim političkim angažmanom. Njen poslednji potez samo potvrđuje da je spremna da i dalje diže svoj glas i ne pristaje na kompromise, čak i kada je u pitanju pesma koja ju je proslavila.

Evrovizijska zajednica će i dalje pratiti svaki njen korak, dok pitanje političke neutralnosti takmičenja ostaje otvoreno.

Predstavnica Irske na Pesmi Evrovizije 2024. u Malemu

Predstavnica Irske na Pesmi Evrovizije 2025.

Veče puno uzbuđenja u Dublinu

Irska televizija RTÉ ponovo je organizovala nacionalni izbor kroz specijalnu emisiju „The Late Late Eurosong Special 2025″, koja je održana u Studiju 4 RTÉ televizijskog centra u Dablinu. Voditelj takmičenja bio je popularni Patrick Kielty, a šest izvođača borilo se za kartu za Bazel. Odluku o pobedniku doneli su međunarodni i nacionalni žiri, kao i irska publika putem televotinga (svi po 33%).

Emmy je trijumfovala sa ukupno 34 poena, osvojivši maksimalnih 12 bodova od nacionalnog žirija i televotinga, dok je od međunarodnog žirija dobila 10 poena. Pesma „Laika Party“ nastala je u saradnji sa kompozitorima Erlendom Guttulsrud Kristiansenom, Henrikom Østlundom, Larissom Tormey i Trulsom Mariusom Aarrom.

Ko je Emmy?

Emmy Kristine Guttulsrud Kristiansen je 24-godišnja pevačica i kantautorka iz Norveške. Od ranog detinjstva pokazivala je ljubav prema muzici, a prve pesme počela je da piše već sa sedam godina. Javnosti je postala poznata 2015. godine kada je učestvovala na Melodi Grand Prix Junior sa pesmom „Aiaiaiai“.

Kasnije se oprobala i u glavnom norveškom izboru za Evroviziju – Melodi Grand Prix 2021, gde je nastupila sa pesmom „Witch Woods“ i dospela do finala.

Pored muzičke karijere, Emmy je aktivna i na društvenim mrežama, gde je stekla preko 1,2 miliona pratilaca na TikToku. Njena popularnost raste zahvaljujući specifičnom muzičkom izrazu i saradnjama sa poznatim producentima, poput K-391 i Braaheima. Takođe se bavi grafičkim dizajnom kao freelancer.

Emmy u finalu norveškog nacionalnog izbora – Melodi Grand Prix 2021.

Uzbudljivo glasanje i specijalni gosti

Kao i prethodnih godina, odluku o pobedniku donosili su tri faktora: međunarodni žiri, nacionalni žiri i televoting publike. U slučaju nerešenog rezultata, presudni bi bili glasovi publike.

Međunarodni žiri sastojao se od istaknutih muzičkih profesionalaca, uključujući šefa delegacije San Marina Alessandra Capicchionija, australijsku izvršnu producentkinju Emily Griggs (SBS), švedskog koreografa Fredrika Rydmana i srpsku muzičku menadžerku Milicu Fajgelj. Nacionalni žiri činili su muzička kuratorka Caroline Henry, bubnjar Jimmy Rainsford iz benda Picture This, voditeljka, glumica i pevačica Kathryn McKiernan i voditeljka RTÉ 2fm Bláthnaid Treacy.

Glasove publike je uživo saopštio James Patrice.

Uzbuđenje u studiju dodatno su pojačali specijalni gosti – irski evrovizijski pobednici Linda Martin (1992), Niamh Kavanagh (1993) i Eimear Quinn (1996), koji su izveli pobedničku pesmu Evrovizije 2023. godine – „Tattoo“.

Kuda dalje za Emmy?

Nakon pobede na „Eurosongu“, Emmy će sada započeti pripreme za veliko evrovizijsko finale u Bazelu. Sa energičnom i zaraznom pesmom „Laika Party“, Irska se nada da će ostvariti dobar plasman i možda nadmašiti odličan prošlogodišnji rezultat na najvećem muzičkom takmičenju u Evropi.

Da li će Emmy uspeti da vrati Irsku u vrh Evrovizije? Ostaje da vidimo u maju!

Prošlogodinšnja predstavnica Irske 

Otkako je puštena u etar, pesma je naišla na različite reakcije, od onih koji je hvale, do onih koji kažu da su je zaboravili ubrzo nakon što su je poslušali. Mada je pretežno monotona, ima ključnu promenu tokom poslednjeg minuta, tako da se završava efektnije nego što bi se moglo pretpostaviti na samom početku.

Prethodne tri godine Irska nije uspela da se plasira u finale Pesme Evrovizije, pa je RTÉ pokušao da nađe pesmu s kojom misli da može da preokrene sreću, pa čak i dođe do nove pobede. Podsetimo, Irska je rekorder po broju pobeda na Evrosongu, jer je čak sedam puta uspela da se domogne trona.

Brendan će nastupiti u drugom polufinalu, 11. maja.

Ove godine Irska je interno izabrala svog izvođača. Međutim, izvođač je izabran u konsultacijama sa Luijem Volšom, poznatim menadžerom i članom žirija britanskog X Faktora, koji je ujedno i Brendanov menadžer.

Brendan dolazi iz Golveja i ima samo 20 godina. Nastupio je u X Faktoru u sezoni 2014. godine, kada je i formirana grupa „Hometown“ čiji je on bio član, a Lui Volš je bio njihov mentor. Grupa više ne postoji, a svaki od članova dalje samostalno gradi karijeru.

Lui Volš je za Brendana rekao: „Brendan je savršen za Evroviziju, ima prepoznatljiv glas i izgled, što mislim da će se dopasti publici. Želim da pronađem najbolju pesmu za Brendana. Iskoristiću sve svoje kontakte, ali ću i saslušati sve irske tekstopisce i kompozitore kako bismo odabrali najbolju pesmu“.

RTÉ je otvorio javni konkurs gde svi zainteresovani autori mogu da se prijave. Prijave se podnose do 16. januara 2017. Više o uslovima konkursa saznajte OVDE.

Niki, rođen 9. oktobra 1978, irski je kompozitor, radio i tv voditelj, polu-profesionalni fudbaler, ali je najpoznatiji široj javnosti kao najstariji član benda Westlife. Sa bendom je imao čak 25 singlova koji su dospeli u najboljih 10 britanske muzičke top liste, od kojih su 14 bili broj 1, a taj uspeh su imali i sa 7 albuma. Westlife je nastupao širom sveta i prodao preko 45 miliona nosača zvuka. 2002. godine, Niki je otpevao pesmu „Here Come the Good Times“, koja je tada poslužila kao himna fudbalske reprezentacije Irske za Svetski kup. Interesantno je da mu se pored ostalih, u toj pesmu pridružio i Dustin the Turkey koji je predstavljao Irsku na Pesmi Evrovizije 2008. u Beogradu.

Ovo je prvi put da je Irska potpuno interno izabrala i predstavnika i pesmu, pa se oglasio i glavni urednik zabavnog programa koji je rekao da je u razgovoru sa šefom irske delegacije ozbiljno sagledao mnoge opcije i da su se na kraju odlučili za potpuno interni izbor, jer je ovaj način mnogim zemljama doneo uspeh, a Irska bi želela da se vrati na staru stazu slave koju su imali tokom devedesetih godina.

I Niki se oglasio ovim povodom, pa je rekao kako se seća da je kao dete gledao Evroviziju sa svojom porodicom i da je srećan što je imao priliku da vidi kako njegova zemlja pobeđuje nekoliko puta. Takođe je izjavio kako će ovo biti sledeći korak za njega, jer je prethodne tri godine on čitao glasove Irske, kao i da je počastvovan kako RTÉ veruje u njega, baš kao i on u svoju pesmu.

Kako se vama dopada ovaj izbor i za sada druga pesma ovogodišnje Evrovizije?

TG4 će zajedno sa Adare Productions krenuti u potragu za talentovanom decom starosti između 10 i 15 godina. Cilj će biti da se njihov predstavnik na evrovizijskom takmičenju u novembru predstavi pesmom na irskom jeziku, koji inače retko imamo priliku da čujemo. To će biti prvi put da čujemo taj jezik nakon 1972. kada je Sandie Jones izvela pesmu „Ceol an ghrá“ na takmičenju u Edinburgu.

Izvršni supervizor Vladislav Jakovlev je izrazio zadovoljstvo povodom debitovanja Irske. Rekao je da su sa njima vodili razgovore od prošlog leta, ali se na Malti nisu pojavili zbog raznih prepreka. Ipak ove godine će biti u trci. Ovo im je još jedna prilika da ispune svoj cilj koji je očuvanje irskog jezika.

Audicije za kandidate biće održane u dvoranama širom zemlje, a zainteresovani uz nadzor roditelja mogu da apliciraju putem veb-sajta TG4 (formular je dostupan na engleskom i irskom jeziku).

Šou je počeo podsećanjem na ranije evrovizijske pesme, a tokom takmičarskog dela nastupilo je 5 takmičara sledećim redosledom:

1. Alex Saint and the MJs – She’s so fine

2. Kat Mahon – Anybody got a shoulder?

3. Erika Selin – Break me up

4. Nikki Kavanagh – Memories (in melody)

5. Molly Sterling – Playing with numbers

Tokom trajanja emisije u studiju su bili prisutni Phil Coulter, Mairéad Farrel, Panti Bliss i Linda Martin, koja je donela pobede Irskoj 1984. i 1992. godine. Oni su nakon svakog nastupa komentarisali izvođače i pesme. Tokom glasanja održan je i zanimljiv kviz, gde su se takmičile dve ekipe, koje su odgovarale na zadatake sa točka sreće. Njihov zadatak je bio da pogode o kojim pesmama je reč i otpevaju ih.

Pored zabave u studiju, publika kraj svojih televizijskih prijemnika je imala priliku da osvoji i vrednu nagradu u visini od 20.000 evra, tako što je trebalo da se pošalje SMS ili uputi poziv sa tačnim odgovorom na pitanje: Gde se ove godine održava Pesma Evrovizije – Beču, Dablinu ili Londonu? Srećni dobitnik je izvučen žrebom.

KONAČNI REZULTATI GLASANJA

GLASOVI REGIONALNIH ŽIRIJA

Pogledajte pobednički nastup!

Redosled nastupa:

1. Alex Saint and the MJs – She’s so fine

2. Kat Mahon – Anybody got a shoulder?

3. Erika Selin – Break me up

4. Nikki Kavanagh – Memories (in melody)

5. Molly Sterling – Playing with numbers

U članku Objavljeni učesnici irskog izbora možete naći više informacija o takmičarima, kao i preslušati takmičarske kompozicije.

Glasanje će početi nakon što svih 5 pesama bude izvedeno. Publika će moći da glasa pozivom na broj 1513 71 71 0X, gde je X redni broj pesme ili slanjem rednog broja putem SMS poruke na broj 53125. Pobednika će odlučiti kombinovani glasovi publike i pet regionalnih žirija. Proceduru glasanja nadgledaće Gareth Hynes iz Price Waterhouse Coopers-a.

Da li mislite da zemlja deteline, piva i kiše može da se vrati na staze stare slave? Podsetimo, Irska je rekorder po broju pobeda na Evrosongu – ima ih čak 7, a njena dominacija je bila 90-ih godina prošlog veka.

Učesnici irskog izbora za Evrosong 2015.