Od Beovizije, preko emisija „Tri pa jedan za Oslo“, „Pesma za Evropu“, Beosonga i „Odbrojavanja za Beč“, pa sve do današnje Pesme za Evroviziju, od 2007. do 2026. održano je ukupno 15 nacionalnih finala na kojima je publika, sama ili zajedno sa stručnim žirijem, odlučivala o srpskom predstavniku.

Izuzeci su bile 2012, kada je interno izabran Željko Joksimović, 2014. kada Srbija nije učestvovala, zatim 2016. i 2017, kada su interno odabrane Sanja Vučić i Tijana Bogićević, kao i 2021, kada je grupa Hurricane nastavila evrovizijski put započet prethodne godine, ovoga puta sa pesmom „Loco Loco“.

Ali ko je tokom svih tih godina završavao na pobedničkom postolju? Vraćamo se na svih 15 finala i TOP 3 svake srpske nacionalne selekcije od osamostaljenja do danas.

2007 – Beovizija: „Molitva“ započela novu eru

Prvi izbor Srbije kao samostalne države nije mogao da dobije bolji epilog. Marija Šerifović pobedila je sa pesmom „Molitva“ osvojivši ukupno 22 poena – 12 od publike i 10 od žirija. Drugo mesto pripalo je sastavu Slobodan Trkulja & Balkanopolis i pesmi „Nebo“ sa 17 poena, dok je grupa Negative sa „Pravom stvari“ bila treća sa 15.

Publika je Mariji dala 5.638 glasova, dok je „Nebo“ dobilo 4.084. Samo nešto više od dva meseca kasnije, „Molitva“ je pobedila i na Evroviziji u Helsinkiju i tako već pri prvom samostalnom nastupu Srbije postala deo evrovizijske istorije.

2008 – „Oro“ pred domaćom Evrovizijom

Godinu kasnije Beovizija je imala dodatnu težinu – pobednik je trebalo da predstavlja Srbiju na Evroviziji u Beogradu. Jelena Tomašević feat. Bora Dugić ubedljivo su pobedili sa pesmom „Oro“, osvojivši maksimalnih 24 poena, odnosno po 12 od publike i žirija.

Drugi su bili Aleksa Jelić i Ana Štajdohar sa pesmom „Beli jablan“ i 20 poena, dok su treće mesto osvojile Beauty Queens sa „Zavetom“ i 16 poena. „Oro“ je u finalu dobio 8.653 glasova publike i završio kao apsolutni pobednik nacionalnog izbora.

2009 – publika želela OT Bend, žiri odveo „Cipelu“ u Moskvu

Beovizija 2009. ostala je upamćena kao jedno od finala u kojima su se ukusi publike i žirija najviše razišli. Marko Kon i Milan Nikolić pobedili su sa „Cipelom“ i ukupno 19 poena, zahvaljujući maksimalnih 12 bodova žirija.

OT Bend je sa „Blagoslovom za kraj“ završio drugi sa 17 poena, iako je bio ubedljivi favorit gledalaca sa čak 28.521 SMS glasom. Treće mesto pripalo je grupi Etar i pesmi „Sanjaj me“ sa 15 poena. Bio je to prvi put u istoriji Beovizije da pobednik televotinga nije postao i konačni pobednik festivala.

2010 – Milan Stanković ubedljiv u potpuno drugačijem formatu

Posle tri uzastopne Beovizije RTS je promenio koncept i predstavio emisiju „Tri pa jedan za Oslo“. Sve tri pesme komponovao je Goran Bregović, a konačnu odluku donosila je isključivo publika.

Milan Stanković je sa „Ovo je Balkan“ osvojio 58.428 glasova, odnosno oko 45 odsto ukupnog televotinga. Emina Jahović sa „Ti kvariigro“ bila je druga sa 49.706 glasova, dok su Oliver Katić feat. Jelena Marković sa „Predsedniče, halo“ zauzeli treće mesto sa 20.971 glasom.

2011 – tri porodice Kovač i ubedljiva pobeda Nine

Godinu dana kasnije usledio je još jedan mali nacionalni izbor. U emisiji „Pesma za Evropu“ tri kompozicije potpisivale su Kornelije, Aleksandra i Kristina Kovač, a ponovo je odlučivala isključivo publika.

Najviše glasova – čak 14.900 – osvojila je Nina sa pesmom „Čaroban“. Aleksandra Kovač i „Idemo dalje“ dobile su 5.994 glasa i završile na drugom mestu, dok je grupa Breeze sa „Ring Ring Ring“ bila treća sa 4.049 glasova. Nina je tako osvojila gotovo 60 odsto svih pristiglih glasova.

2013 – Beosong i pobeda grupe Moje 3

Nakon internog izbora Željka Joksimovića 2012, nacionalno finale vratilo se pod novim imenom – Beosong. U završnici se takmičilo pet pesama, a pobednika je ponovo birala isključivo publika.

Grupa Moje 3, koju su činile Mirna Radulović, Nevena Božović i Sara Jovanović, odnela je pobedu sa „Ljubav je svuda“ i 25.959 glasova. Dušan Svilar sa pesmom „Spas“ bio je drugi sa 20.298 glasova, dok je Saška Janković sa „Dugom u tvojim očima“ završila treća sa 6.471 glasom.

2015 – Bojana Stamenov ispred Danice i Alekse

Po povratku Srbije na Evroviziju posle jednogodišnje pauze, RTS je organizovao izbor „Odbrojavanje za Beč“, sa samo tri kandidata i pesmama Vladimira Graića.

Bojana Stamenov i „Ceo svet je moj“ osvojile su maksimalnih 6 poena – tri od žirija i tri od publike. Danica Krstić sa „Suzama za kraj“ bila je druga sa tri poena, dok je Aleksa Jelić sa „Vodi me“ takođe imao tri, ali je završio treći zbog slabijeg plasmana kod publike. Bojana je pritom dobila 10.547 glasova gledalaca, Danica 8.039, a Aleksa 4.363.

2018 – povratak Beovizije

Posle internih izbora 2016. i 2017, RTS je 2018. vratio Beoviziju. Sanja Ilić & Balkanika sa pesmom „Nova deca“ osvojili su maksimalna 24 poena – po 12 od publike i žirija.

Saška Janks bila je druga sa „Pesmom za tebe“ i 20 poena, dok je Dušan Svilar sa „Pod krošnjom bagrema“ završio treći sa 15. Zanimljivo je da su se tako i Saška i Dušan ponovo našli među prva tri, pet godina nakon što su oboje bili na pobedničkom postolju Beosonga 2013.

2019 – Nevena se vratila i pobedila samostalno

Beovizija 2019. donela je još jedan veliki povratak. Šest godina nakon pobede sa grupom Moje 3, Nevena Božović ovoga puta nastupila je samostalno i sa pesmom „Kruna“ osvojila 20 poena.

Dženan Lončarević sa „Nema suza“ završio je drugi sa 17 poena, dok je Saška Janks sa „Da li čuješ moj glas“ bila treća sa 16. Time je Saška stigla do svog trećeg plasmana među najbolja tri na srpskom nacionalnom izboru.

2020 – Hurricane pred otkazanu Evroviziju

Poslednju Beoviziju pre pokretanja PZE-a osvojila je grupa Hurricane sa pesmom „Hasta la vista“. Sanja Vučić, Ivana Nikolić i Ksenija Knežević dobile su maksimalna 24 poena, po 12 od žirija i publike.

Drugo mesto pripalo je Naivi i pesmi „Baš, baš“ sa 15 poena, dok je Igor Simić sa „Plesom za rastanak“ bio treći sa 14. Hurricane je dobio čak 19.781 glas publike, ali je Evrovizija 2020. nekoliko nedelja kasnije otkazana zbog pandemije.

2022 – rođena Pesma za Evroviziju i fenomen Konstrakta

Posle dve godine bez klasičnog nacionalnog finala, RTS je 2022. pokrenuo novi festival – Pesmu za Evroviziju. Prvo izdanje donelo je jedan od najubedljivijih trijumfa u novijoj istoriji domaćeg izbora.

Konstrakta je sa „In corpore sano“ osvojila maksimalna 24 poena – po 12 od žirija i publike – uz čak 44.459 SMS glasova gledalaca. Sara Jo sa „Muškarčinom“ završila je druga sa 20 poena, dok je Zorja sa istoimenom pesmom bila treća sa 16. Konstrakta je nekoliko meseci kasnije Srbiji donela peto mesto na Evroviziji u Torinu.

2023 – samo dva boda između prva tri

Drugo izdanje PZE-a pokazalo je koliko sistem u kojem žiri i publika dodeljuju po jedan set evrovizijskih bodova može da proizvede neizvesnu završnicu.

Luke Black pobedio je sa „Samo mi se spava“ i 20 poena – po 10 od žirija i publike. Princ sa „Cvetom sa Istoka“ i Nađa sa pesmom „Moj prvi ožiljak na duši“ osvojili su po 18 poena, ali je Princ zahvaljujući većoj podršci publike završio na drugom, a Nađa na trećem mestu.

2024 – Teya Dora između Breskvice i Zorje

PZE 24 doneo je možda i jednu od najviše komentarisanih završnica domaćeg izbora. Teya Dora je sa „Ramondom“ osvojila 22 poena – 12 od žirija i 10 od publike.

Breskvica sa „Gnezdom orlovim“ bila je apsolutni favorit publike i dobila je 12 poena gledalaca, ali ukupno 17. Isti zbir imala je i Zorja sa pesmom „Lik u ogledalu“, pa je konačan poredak bio Teya Dora prva, Breskvica druga i Zorja treća. U sirovom televotingu Breskvica je dobila 45.160 glasova, Teya Dora 28.114, a Zorja 10.532.

2025 – Princ iz drugog pokušaja do pobede

Dve godine nakon što mu je pobeda izmakla za samo dva boda, Princ se vratio na PZE i sa pesmom „Mila“ konačno osvojio festival. U ukupnom zbiru imao je 18 poena.

Samo bod manje, 17, osvojile su Harem Girls sa „Aladinom“, dok je Vukayla sa pesmom „Mask“ završila treća sa 16. Princ tako nije samo osvojio svoju prvu PZE pobedu, već je postao jedan od retkih izvođača koji su u dva nastupa oba puta završili među najbolja tri.

2026 – Lavina maksimalna kod publike i žirija

Peto izdanje Pesme za Evroviziju pripalo je grupi Lavina, koja je sa pesmom „Kraj mene“ osvojila maksimalna 24 poena – po 12 od publike i stručnog žirija. Bend je u finalu dobio 29.759 SMS glasova.

Drugo mesto pripalo je Zejni sa „Jugoslavijom“ i 16 poena, dok su Harem Girls x Ivana Krunić sa „Bom bom“ osvojile treće mesto sa 15. Za Harem Girls to je bio drugi uzastopni plasman među najbolja tri, nakon vicešampionske pozicije godinu ranije.

Ko je najčešće bio u TOP 3?

Kada se svih 15 nacionalnih finala posmatra zajedno, jedno ime izdvaja se po broju plasmana na pobedničko postolje. Saška Janković, odnosno Saška Janks, čak tri puta je završila među prva tri, ali nikada nije uspela da pobedi: bila je treća 2013. sa „Dugom u tvojim očima“, druga 2018. sa „Pesmom za tebe“ i ponovo treća 2019. sa „Da li čuješ moj glas“. To je čini izvođačem sa najviše TOP 3 plasmana bez pobede.

Po dva plasmana među najboljom trojkom imaju Dušan Svilar – drugi 2013. i treći 2018; Zorja – treća 2022. i 2024; Princ – drugi 2023. i pobednik 2025; kao i Harem Girls – druge 2025. i treće 2026.

Ako posmatramo i izvođače koji su prvi TOP 3 rezultat ostvarili kao članovi grupe, lista postaje još zanimljivija. Nevena Božović je 2013. pobedila kao članica grupe Moje 3, a šest godina kasnije isto je učinila samostalno sa „Krunom“. Sara Jo je takođe bila deo pobedničkog trija 2013, da bi 2022. završila druga sa „Muškarčinom“. Aleksa Jelić je, s druge strane, bio drugi još 2008. u duetu sa Anom Štajdohar, a 2015. je kao solista završio treći.

Od Beovizije do PZE-a – skoro dve decenije različitih sistema

Pogled na rezultate pokazuje koliko se srpski nacionalni izbor menjao tokom poslednje dve decenije. U pojedinim godinama odlučivala je isključivo publika, poput 2010, 2011. i 2013, dok je većina velikih festivalskih izdanja koristila kombinaciju stručnog žirija i televotinga. Menjali su se i načini pretvaranja glasova u bodove, pa se ukupan broj bodova iz različitih godina ne može direktno porediti.

Ipak, jedna stvar ostala je ista: završiti među prva tri na domaćem izboru često je značilo da će se ime izvođača ponovo pojaviti u evrovizijskoj priči. Nekima je prvo veliko finale bilo samo početak, neki su se vraćali više puta bez pobede, dok su izvođači poput Princa pokazali da drugo mesto jedne godine može biti uvod u trijumf nekoliko sezona kasnije.

Od Marije Šerifović i istorijske „Molitve“ 2007. do Lavine i „Kraj mene“ 2026, srpska nacionalna finala ostavila su iza sebe mnogo više od liste pobednika. Upravo izvođači koji su završavali na drugom i trećem mestu često su kasnije postajali važan deo domaće evrovizijske scene – zbog čega pogled na kompletan TOP 3 daje znatno širu sliku istorije srpskog izbora nego sam spisak predstavnika.

U anketi na našem Instagram profilu učestvovalo je oko 150 pratilaca, koji su mogli da biraju između tri mogućnosti: zadržavanja postojećeg formata Pesme za Evroviziju, direktnog internog izbora RTS-a ili osmišljavanja potpuno novog nacionalnog izbora.

PZE i dalje ima ubedljivo najveću podršku

Gotovo šest od deset učesnika ankete smatra da bi RTS i za narednu Evroviziju trebalo da zadrži postojeći koncept Pesme za Evroviziju, što pokazuje da je ovaj festival i dalje ubedljivo najpoželjniji način izbora srpskog predstavnika među pratiocima OGAE Srbije.

Od svog pokretanja, PZE je postao jedan od centralnih događaja domaće evrovizijske sezone. Takmičenje je tokom prethodnih godina izgradilo prepoznatljiv identitet, okupilo veliki broj izvođača različitih muzičkih stilova i omogućilo publici da direktno učestvuje u izboru pesme koja će predstavljati Srbiju na najvećem evropskom muzičkom takmičenju.

Predstavnika Srbije kroz postojeći format zajednički biraju publika i stručni žiri, a i na izdanju 2026. godine primenjivan je odnos glasova 50 prema 50, kako u polufinalnim večerima, tako i u finalu. Takav sistem ima za cilj da spoji ukus gledalaca sa procenom stručnog žirija i da konačan rezultat ne zavisi isključivo od jedne strane.

Podrška od 59 odsto zato može da se tumači kao poruka da većina učesnika ankete ne vidi potrebu za potpunim odustajanjem od sadašnjeg sistema. Naprotiv, najveći broj njih očigledno želi da PZE ostane glavni put do Evrovizije, čak i ako bi u budućnosti mogao da doživi određena produkcijska, organizaciona ili takmičarska unapređenja.

Rezultat naše ankete tako pokazuje da među pratiocima OGAE Srbije i dalje postoji jasna podrška tome da se predstavnik bira kroz televizijski nacionalni festival, uz učešće i publike i stručnog žirija. Istovremeno, činjenica da je 41 odsto glasalo za neku drugu opciju pokazuje da deo publike ipak očekuje određene promene ili osveženje naččina na koji Srbija bira svog predstavnika.

Nastup Harem Girls na PZE-u 26

Ipak, skoro trećina fanova želi nešto novo

Posebno je zanimljiv podatak da je čak 31 odsto učesnika ankete izabralo opciju da Srbija osmisli novi format nacionalnog izbora. To ovu opciju čini ubedljivo drugim najpopularnijim odgovorom i pokazuje da među delom evrovizijske publike postoji jasna želja za promenama.

Takav rezultat ne mora nužno da znači da fanovi žele potpuno ukidanje Pesme za Evroviziju, već pre da deo publike smatra da bi domaći izbor mogao da dobije novu energiju i drugačiji koncept. To bi moglo da podrazumeva izmene u načinu selekcije pesama, drugačiji raspored emisija, promene u sistemu glasanja, manji ili veći broj takmičara, veće uključivanje publike ili čak potpuno novu festivalsku formu.

Srbija je, uostalom, i ranije umela da eksperimentiše sa formatom nacionalnog izbora. 2010. godine RTS je angažovao Gorana Bregovića da pripremi tri kompozicije, nakon čega je publika izabrala pesmu koja će predstavljati Srbiju. Godinu dana kasnije, 2011, koncept je ponovo bio zasnovan na tri ponuđene pesme, koje su potpisivali članovi porodice Kovač – Kornelije, Aleksandra i Kristina – dok je konačnu odluku ponovo donosila publika. Sličnom idejom RTS se poslužio i 2015. godine, kada je Vladimir Graić bio autor muzike za tri takmičarske pesme, a gledaoci su između njih izabrali srpskog predstavnika za Beč.

Takvi primeri pokazuju da nacionalni izbor ne mora nužno da podrazumeva veliki festival sa više desetina učesnika. Moguće je osmisliti i manji, autorski fokusiran izbor, u kojem bi RTS unapred odabrao kompozitora ili uži krug autora i izvođača, dok bi završnu reč ipak imala publika. Upravo takvi modeli mogli bi da budu jedna od mogućih alternativa ukoliko bi javni servis želeo da osveži način izbora, a da se pritom ne odrekne televizijskog takmičenja i glasanja gledalaca.

Moguće je i da deo učesnika ankete želi da RTS zadrži ideju javnog nacionalnog izbora, ali da ga prilagodi novim navikama publike i savremenijem televizijskom formatu. Posle više uzastopnih izdanja PZE-a, ovakav rezultat pokazuje da postoji prostor za razgovor o tome šta bi moglo da se unapredi, a da se pritom ne izgubi osnovna ideja da Srbija svog predstavnika bira kroz domaće takmičenje.

Još važniji podatak dobija se kada se saberu dve opcije koje podrazumevaju javni nacionalni izbor. Čak 90 odsto učesnika ankete želi da publika na neki način ostane uključena u proces izbora predstavnika Srbije — bilo kroz postojeći format PZE-a, bilo kroz neki novi model nacionalnog takmičenja.

To praktično znači da je među učesnicima ankete vrlo mala podrška tome da odluka bude potpuno zatvorena unutar RTS-a. Bez obzira na to da li žele nastavak PZE-a ili njegovu zamenu novim konceptom, velika većina fanova očigledno smatra da bi publika trebalo da zadrži svoju ulogu u izboru srpskog predstavnika za Evroviziju.

Pobednička pesma izbora – Odbrojavanje za Beč

Najmanje podrške za interni izbor

Opcija da RTS samostalno, internim putem, odabere izvođača i pesmu dobila je svega 10 odsto glasova, što je ubedljivo najmanji procenat među ponuđenim odgovorima.

Takav rezultat pokazuje da među našim pratiocima trenutno gotovo i ne postoji ozbiljnija podrška povratku na model u kojem bi odluka o predstavniku Srbije bila doneta bez televizijskog nacionalnog izbora i direktnog uključivanja publike.

Srbija je, inače, poslednji put predstavnika interno birala 2016. i 2017. godine. Tada je RTS bez javnog nacionalnog finala odabrao Sanju Vučić sa pesmom „Goodbye (Shelter)“ za Stokholm 2016, dok je godinu dana kasnije u Kijevu Srbiju predstavljala Tijana Bogićević sa pesmom „In Too Deep“.

Interni izbor svakako može da bude praktičnije i organizaciono jednostavnije rešenje za javni servis, a pojedine zemlje ga godinama uspešno koriste. Ipak, u slučaju Srbije, čini se da je publika poslednjih godina navikla na otvoreniji proces, u kojem ima priliku da čuje više pesama, prati takmičenje kroz nekoliko večeri i na kraju učestvuje u odluci o tome ko će predstavljati zemlju na Evroviziji.

Upravo zbog toga bi eventualni povratak na potpuno interni izbor značio i odustajanje od jednog važnog dela domaće evrovizijske sezone — javnog takmičenja koje okuplja izvođače, autore, medije i fanove i koje tokom nekoliko meseci stvara interesovanje daleko šire od same pobedničke pesme.

Rezultati ankete zato sugerišu da fanovi ne žele da budu samo posmatrači odluke koja je već doneta, već da zadrže mogućnost da se upoznaju sa kandidatima i da svojim glasom utiču na konačan izbor. Kada se tome doda činjenica da 90 odsto učesnika podržava neki oblik javnog nacionalnog izbora, jasno je da bi potpuno zatvorena selekcija u ovom trenutku bila najmanje poželjna opcija među pratiocima OGAE Srbije.

Konačna odluka, naravno, pripada RTS-u, ali ako se budu osluškivali stavovi publike, rezultat ove ankete prilično jasno pokazuje da najveću podršku ima model u kojem se do predstavnika Srbije dolazi javno, kroz takmičenje i uz učešće gledalaca.

Predstavljanje srpske evrovizijske pesme 2016. godine

Sada se čeka RTS

Dok fanovi već razmišljaju o tome kako bi Srbija trebalo da izabere narednog predstavnika, najvažnija informacija i dalje se čeka – zvanično oglašavanje Radio-televizije Srbije o planovima za Pesmu Evrovizije 2027.

Do trenutka pisanja ovog teksta RTS javnosti nije predstavio detalje o tome na koji način će Srbija birati svog predstavnika za naredno izdanje takmičenja. Samim tim, još uvek nije poznato da li će biti raspisan novi konkurs, da li će Pesma za Evroviziju ostati u svom dosadašnjem obliku ili nas očekuju određene izmene u konceptu.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li ćemo gledati PZE 27 u postojećem formatu, njegovu osveženu ili izmenjenu verziju, potpuno novi model nacionalnog izbora ili će RTS odlučiti da krene nekim drugačijim putem.

Interesovanje publike već postoji, a rezultati naše ankete pokazuju i kakva su očekivanja dela domaće evrovizijske zajednice. Ako se pitaju učesnici ankete, poruka je prilično jasna: PZE i dalje ima najveću podršku, ali značajan deo publike spreman je i za određene promene i osveženje nacionalnog izbora.

Do zvanične potvrde, međutim, sve ostaje na nivou očekivanja i pretpostavki.

A sada čekamo potez RTS-a.

Prema trenutno dostupnim podacima, 24 zemlje već su izrazile nameru da učestvuju na Evroviziji 2027, dok se Srbija i dalje nalazi među državama čija odluka nije objavljena. Ni zvanična stranica Evrovizije za Srbiju još ne navodi 2027. godinu, već Beč 2026. kao poslednje učešće naše zemlje. EBU, međutim, naglašava da će konačan spisak učesnika za takmičenje u Burgasu biti objavljen tek kasnije tokom 2026. godine.

Zbog toga se među domaćim fanovima prirodno nameću pitanja: zašto RTS još ćuti, da li će Srbija uopšte učestvovati i da li bi posle pet uzastopnih izdanja moglo da dođe do promene ili čak odustajanja od formata „Pesma za Evroviziju“? Za sada, međutim, činjenice daju znatno više razloga za optimizam nego za zabrinutost.

Da li RTS zaista kasni sa konkursom?

Kada se pogledaju datumi iz prethodnih godina, vidi se da RTS nije imao ustaljen termin u kojem objavljuje konkurs. Naprotiv, početak potrage za srpskim predstavnikom pomerao se od sredine jula pa sve do druge polovine septembra.

Upravo poslednja stavka predstavlja možda i najvažniji podatak. Prošlogodišnji konkurs za PZE 2026 objavljen je tek 15. septembra, deset dana kasnije od datuma na kojem se sada nalazimo. RTS je tada prijave primao sve do 10. novembra.

Drugim rečima, iako smo se 2024. navikli da konkurs dobijemo veoma rano, već tokom jula, početak septembra bez objavljenih pravila nije presedan niti sam po sebi predstavlja znak da se PZE neće održati. Prvo izdanje današnjeg formata najavljeno je još kasnije — 28. septembra 2021.

Zato bi zaključak da Srbija odustaje samo na osnovu toga što konkurs još nije raspisan bio preuranjen.

Da li bi RTS mogao da odustane od PZE? Za sada nema takvih naznaka

U evrovizijskim krugovima svaka duža tišina javnog servisa neminovno otvara prostor za nagađanja, pa se može postaviti i pitanje da li RTS razmatra drugačiji način izbora predstavnika — uključujući eventualni interni izbor.

Ipak, u ovom trenutku nismo pronašli nijednu pouzdanu medijsku informaciju, izjavu zvaničnika RTS-a ili dokument koji bi ukazivao da je doneta odluka o ukidanju Pesme za Evroviziju.

Štaviše, poslednje zvanične poruke RTS-a o samom festivalu govorile su u potpuno drugačijem tonu. Glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa RTS-a Sandra Perović tokom PZE 2026 isticala je veliko interesovanje publike: prvo polufinale bilo je najgledaniji televizijski sadržaj tog dana u Srbiji sa gotovo milion gledalaca, dok je veliki broj gledalaca pratio festival i putem digitalnih platformi.

To je važan argument u korist nastavka festivala. Za RTS PZE više nije samo tehnički način izbora predstavnika, već višednevni televizijski projekat koji od 2022. godine ima sopstveni identitet, publiku, izvođače, vizuelni brend i značajnu prisutnost na društvenim mrežama i striming platformama.

Još konkretniji trag, međutim, nalazi se u dokumentu koji je RTS objavio pre početka prethodne sezone.

PZE 2027 već je pomenut u zvaničnom pravilniku RTS-a

U Pravilniku o organizaciji i načinu izbora kompozicije za „Pesmu Evrovizije 2026 – Srbija“, objavljenom uz konkurs za prethodno izdanje festivala, RTS je otišao znatno dalje od obične pretpostavke da će Pesma za Evroviziju biti nastavljena i naredne godine.

Posebno je zanimljiva tačka o) pravilnika, u kojoj se navodi:

„Pobednik takmičenja ‘Pesma za Evroviziju 2026’ u obavezi je da na sledećem takmičenju ‘Pesma za Evroviziju 2027’ uruči nagradu budućem pobedniku festivala…“

U nastavku iste tačke RTS precizira da se pod tim budućim pobednikom podrazumeva predstavnik RTS-a i Srbije na Pesmi Evrovizije 2027.

Ova formulacija je posebno značajna jer pravilnik ne govori neodređeno o „narednom izdanju“ festivala, već izričito navodi naziv „Pesma za Evroviziju 2027“, predviđa njenog pobednika, ali i povezuje tog pobednika sa predstavljanjem RTS-a i Srbije na Evroviziji 2027.

Drugim rečima, kada je RTS tokom 2025. pripremao pravila za PZE 2026, očigledno je u svom planu imao i održavanje PZE 2027 i nastavak učešća Srbije na Pesmi Evrovizije.

Naravno, sama tačka pravilnika ne predstavlja formalnu prijavu Srbije za takmičenje u Burgasu. Planovi javnog servisa mogu da se promene, a konačno učešće zavisi od odluke RTS-a i prijave Evropskoj radiodifuznoj uniji. Ipak, u odsustvu bilo kakve zvanične informacije o ukidanju nacionalnog izbora, upravo ova odredba predstavlja jedan od najsnažnijih argumenata u prilog tome da je nastavak Pesme za Evroviziju bio planiran.

Zbog toga bi eventualno odustajanje od PZE 2027 predstavljalo promenu ranije zacrtanog plana RTS-a, a za takvu promenu trenutno nema javno dostupne potvrde.

Zašto onda još nema potvrde Srbije?

Najprecizniji odgovor u ovom trenutku glasi — RTS nije objasnio zbog čega Srbija još nije zvanično potvrđena za Pesmu Evrovizije 2027. Sve drugo predstavljalo bi nagađanje. Sasvim je moguće da javni servis jednostavno prati sopstveni programski i administrativni kalendar i da će, kao i prethodne godine, učešće i konkurs za nacionalni izbor objaviti tokom septembra.

Ni sama Evrovizija još nema konačan spisak učesnika. Organizatori su početkom septembra saopštili da su brojni emiteri već pokrenuli pripreme i nacionalne izbore, dok će kompletna lista televizija koje će učestvovati u Burgasu biti objavljena naknadno. Zbog toga odsustvo Srbije sa trenutnog spiska samo po sebi ne mora da znači da RTS razmatra povlačenje.

Sezona 2027. pritom počinje nakon jednog od politički najturbulentnijih perioda u novijoj istoriji takmičenja. Nekoliko tradicionalnih učesnika povuklo se sa Evrovizije 2026, dok deo emitera i dalje razmatra svoje buduće učešće. Ipak, to za sada predstavlja samo širi kontekst — ne postoji dokaz da je upravo to razlog zbog kojeg RTS još nije saopštio svoju odluku.

Ono što je sigurno jeste da će se 71. Pesma Evrovizije održati 11, 13. i 15. maja 2027. godine u Areni Burgas, nakon istorijske pobede Dare za Bugarsku u Beču. Kada se tome dodaju podaci iz prethodnih godina, više činjenica trenutno govori u prilog nastavku srpskog nacionalnog izbora nego njegovom ukidanju.

Konkurs za PZE 2026 objavljen je tek 15. septembra 2025. godine, što znači da RTS početkom ovog septembra još uvek ne kasni u odnosu na sopstvenu prošlogodišnju praksu. PZE uz to i dalje beleži veliku televizijsku gledanost i predstavlja jedan od značajnijih projekata Zabavnog programa RTS-a, dok je u zvaničnom pravilniku prethodnog izdanja unapred pomenuta „Pesma za Evroviziju 2027“, kao i budući pobednik festivala koji bi predstavljao Srbiju na Evroviziji.

Kada se sve dostupne informacije saberu, trenutna tišina RTS-a svakako ostavlja prostor za pitanja, ali još uvek ne predstavlja ozbiljan signal da Srbija razmatra povlačenje sa Evrovizije ili odustajanje od Pesme za Evroviziju. Naprotiv, ono što je do sada javno poznato daje više razloga da se očekuje nastavak festivala.

Zato je u ovom trenutku verovatnije da čekamo početak PZE 27 nego njegovo ukidanje.

Ipak, dok Radio-televizija Srbije zvanično ne potvrdi učešće na Pesmi Evrovizije 2027. i ne objavi način izbora predstavnika, određena doza neizvesnosti ostaje. Ako se ponovi prošlogodišnji kalendar, odgovor na pitanje da li ćemo i šestu godinu zaredom gledati Pesmu za Evroviziju mogao bi da stigne već tokom narednih dana.

Pobednik PZE-a 26

U noći punoj emocija, žestokog zvuka i neočekivanih obrta, ovaj bend je uspeo ono što mnogima pre njih nije pošlo za rukom – da ujedini glasove stručnog žirija i publike, osvojivši maksimalna 24 poena.

Iako je konkurencija bila žestoka, Lavina je od prvog takta polufinala važila za favorita iz senke, da bi u finalu potpuno „oduvana” konkurenciju. Iza njih, na drugom mestu, našla se miljenica publike Zejna sa pesmom „Jugoslavija”, dok su treću poziciju zauzele Harem Girls x Ivana Krunić sa energičnim nastupom za numeru „Bom bom”.

Predstavnici Srbije na Pesmi Evrovizije 2026

Rezultati publike i žirija

Odluku o novom predstavniku donosio je petočlani žiri sastavljen od renomiranih muzičkih imena:

• Zoe Kida (kantautorka)
• Alek Aleksov (aranžer i kompozitor)
• Nina (Danica Prodanović) (predstavnica Srbije 2011)
• Igor Panić Nucci (popularni reper i kompozitor)
• Aleksandra Kovač (kompozitorka i predsednica žirija)

Zanimljivo je da je Lavina bila favorit većine članova žirija, dok su jedino Nucci i Aleksandra Kovač svojih 12 poena dali Zejni. Ipak, niški metalci su sa 12 poena od žirija i 12 poena od publike potvrdili apsolutni legitimitet svoje pobede.

Pobednik festivala odlučen je po dobro poznatom evrovizijskom sistemu – glasovi stručnog žirija i publike vrednovani su u razmeri 50:50. Iako su se ukusi često razilazili, konačni rezultati pokazuju jasnu sliku o tome koga je Srbija želela da vidi u Beču.

Kada pogledamo prvih pet u generalnom plasmanu, vidimo da je borba bila neizvesna do samog kraja, osim na samom vrhu gde je dominacija bila apsolutna.

Pregled poena za Top 5 finalista:

1. Lavina – „Kraj mene“: Apsolutni trijumf sa ukupno 24 poena. Bend je uspeo da ujedini struku i narod, dobivši maksimalnih 12 poena od žirija (56 glasova) i neverovatnih 12 poena od publike, za koje je stiglo čak 29.759 SMS glasova.
2. Zejna – „Jugoslavija“: Zauzela je visoko drugo mesto sa 16 poena. Stručni žiri ju je visoko ocenio sa 10 poena (50 glasova), dok je od publike dobila 6 poena (4.454 glasa).
3. Harem Girls x Ivana Krunić – „Bom bom“: Bronzana pozicija sa 15 poena. Žiri im je dodelio 7 poena (26 glasova), ali su kod publike prošle znatno bolje osvojivši 8 poena zahvaljujući 6.130 pristiglih glasova.
4. Brat Pelin – „Fräulein“: Najveći miljenik publike nakon pobednika. Sa 14.003 glasa dobio je visokih 10 poena od tele-glasanja, što ga je, uz 4 poena od žirija (22 glasa), dovelo do ukupno 14 poena i četvrtog mesta.
5. Zona – „Čairi“: Listu najboljih pet zatvara sa 10 poena. Od žirija su dobili 3 poena (18 glasova), dok ih je publika nagradila sa 7 poena (4.726 glasova).

Interesantno je primetiti da je Brat Pelin imao skoro tri puta više glasova publike od drugoplasirane Zejne, ali su ga niže ocene stručnog žirija sprečile da se popne na pobedničko postolje. S druge strane, Lavina je postavila standard koji će se dugo pamtiti, ostavivši drugoplasiranog po broju SMS poruka za više nego duplo.

Ovaj odnos snaga pokazuje da je Srbija ove godine bila spremna za nešto potpuno novo i energično, što je metal zvuk Lavine u potpunosti isporučio.

Konačni plasman

Spektakl u studiju i humanitarni karakter

Kroz troiposatni program vodile su nas proverene snage – Dragana Kosjerina i Kristina Radenković, dok je atmosferu u „zelenoj sobi” podgrevao Stefan Popović.

Dok su se u bekstejdžu brojali glasovi koji kroje sudbinu naših takmičara, scena studija 8 pretvorila se u pravi evropski podijum. Revijalni deo ove godine nije bio samo „popunjavanje vremena“, već spektakl koji će ostati upamćen po jednom istorijskom presedanu.

Prvi put u istoriji nacionalnog izbora „Pesma za Evroviziju“, publika u Srbiji imala je priliku da uživo čuje zvaničnog predstavnika druge zemlje koji će se te iste godine takmičiti na velikoj sceni u Beču! Ta čast pripala je Grčkoj i njihovom predstavniku Akylasu.

On je izveo svoju evrovizijsku numeru „Ferto“, a reakcije u studiju i na društvenim mrežama potvrđuju da Grčka ove godine puca na sam vrh. Ovaj potez RTS-a i grčke delegacije dodatno je učvrstio status PZE kao jednog od najjačih nacionalnih izbora u regionu, pretvarajući Beograd u mini-evrovizijsku prestonicu pre samog maja.

Predstavnik Grčke u finalu PZE-a 26

Pre nego što je Akylas „zapalio“ scenu, podsetili smo se zašto toliko volimo ovo takmičenje. Program je otvorila Sanja Vučić moćnom interpretacijom pesme „Refrain“ (Lys Assia), podsećajući nas na same početke Evrovizije 1956. godine.

Usledila je serija evrovizijskih klasika u izvođenju naših zvezda:

• Sergej Ćetković nas je vratio u 1987. godinu uz „Hold me now“.
• Jovana Nikolić je podsetila na turski trijumf uz „Everyway that I can“.
• Tijana Bogićević je majstorski spojila pobedničke balade „Heroes“ i „Arcade“.
• Džordži je doneo moderni italijanski duh pesmama „Soldi“ i „Zitti e buoni“.
• Sanja Vučić je u brzom ritmu provela publiku kroz hitove novije generacije poput „Queen of kings“, „Tattoo“ i prošlogodišnjeg grčkog hita „Zari“.

Poseban šmek večeri dao je voditelj Stefan Popović svojom numerom „Espresso Macchiato“, koja je poslužila kao savršen uvod u proglašenje rezultata koje je cela Srbija čekala bez daha.

Nagrada OGAE Srbije – Zejna je kraljica evrovizijskih fanova

Pored glavnog trofeja, tradicionalno je dodeljena i nagrada OGAE Srbija. Članovi udruženja, koji takmičenje prate sa posebnom strašću, glasali su za najbolju kompoziciju među 24 učesnika, a titulu miljenice fanova ove godine ponela je Zejna sa pesmom „Jugoslavija“.

U izuzetno neizvesnoj završnici, Zejna je trijumfovala sa 208 poena, dok joj je za petama bila grupa Zona sa pesmom „Čairi“, koja je osvojila samo jedan poen manje! Treće mesto po izboru fanova pripalo je pobednicima festivala, grupi Lavina.

Iako joj je pobeda na glavnoj sceni izmakla, Zejna je u studiju na Košutnjaku primila prestižno priznanje koje joj osigurava učešće na međunarodnom internet takmičenju OGAE Second Chance 2026. Tamo će se njena „Jugoslavija“ boriti sa favoritima fanova iz celog sveta koji nisu uspeli da pobede na svojim nacionalnim izborima.

Ova nagrada još jednom je potvrdila da je Zejna neprikosnovena kada je u pitanju harizma i „evrovizijski paket“ koji fanovi širom Evrope obožavaju. Više o nagradi OGAE Srbije možete pročitati OVDE.

Foto: OGAE Srbija

Domaći izbor za Evroviziju uvek donosi određenu dozu napetosti i uzbuđenja, a kako bi vam užitak kraj malih ekrana bio potpuniji, pripremili smo vam glasačke listiće u vektorskom A4 formatu, koje možete da odštampate sebi, svojim ukućanima i prijateljima i tokom prenosa beležite utiske i ocenjujete svaku od 12 pesama koliko će se izvesti u svakom polufinalu.

Budite i vi žiri, bodujte pesme, vokalne mogućnosti izvođača, scenske nastupe i kostime i dodelite im određeni broj poena na osnovu opšteg utiska. Predlažemo da za svaku kategoriju (pesma, vokal, nastup i kostim) ocenite od 1 do 10, saberete i tako rangirate pesme, a možete koristiti i evrovizijski princip (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10 i 12 poena). Listići su dostupni na oba pisma srpskoga jezika.

U utorak smo dobili prvih sedmoro finalista, a to su: Lores, Zejna, YANX, Ana Mašulović, Kosmos Trip, Mirna i Iva Grujin.

Večeras nastupaju:

1. Aleksandar – Sudbina
2. Milica Burazer – Svima vama treba mama
3. Sanja Aleksić – Ko me proba
4. LU-KA – Veruj
5. Jack Lupino – Adrenalin
6. Zona – Čairi
7. Brat Pelin – Fräulein
8. Geminni – Metar sreće
9. Avgust – Jabuka
10. Harem Girls x Ivana – Bom Bom
11. Aleksandra Sekulić – Kule
12. LAVINA – Kraj mene

Ko će proći u finale, odlučiće žiri i tv gledaoci u odnosu 50%:50%. Glasanje traje 15 minuta. Sa jednog broja može se glasati najviše 20 puta, tako što se pošalje redni broj pesme na 5556. Cena jedne poruke je 60 dinara sa PDV-om (važi za sve mobilne mreže). RTS svoj deo prihoda ostvaren glasanjem SMS-om, donira Ustanovi za decu i mlade „Sremčica“.

Kroz sve tri takmičarske večeri na glavnoj sceni gledaoce će voditi Kristina Radenković i Dragana Kosjerina Perduv, a u takozvanom grin rumu sa takmičarima će se družiti Stefan Popović. Direktan prenos drugog polufinala počinje u 21 čas, a gledaoci će moći da prate festival na RTS 1, RTS Svet i RTS Planeti.

Večerašnje drugo polufinale moguće je pratiti i u direktnom prenosu putem zvaničnog YouTube kanala RTS Pesma Evrovizije.

Stavite se i vi u ulogu žirija – besplatno preuzmite listiće za glasanje OVDE, odštampajte ih i tokom večerašnjeg prenosa beležite utiske i ocenjujte nastupe takmičara.

Svako takmičarsko veče počeće u 21 čas, uz direktan prenos na kanalima RTS 1 i RTS Svet i onlajn preko RTS Planete odnosno YouTube-a.

Domaći izbor za Evroviziju uvek donosi određenu dozu napetosti i uzbuđenja, a kako bi vam užitak kraj malih ekrana bio potpuniji, pripremili smo vam glasačke listiće u vektorskom A4 formatu, koje možete da odštampate sebi, svojim ukućanima i prijateljima i tokom prenosa beležite utiske i ocenjujete svaku od 12 pesama koliko će se izvesti u svakom polufinalu. Po sedam najboljih plasiraće se u finale.

Budite i vi žiri, bodujte pesme, vokalne mogućnosti izvođača, scenske nastupe i kostime i dodelite im određeni broj poena na osnovu opšteg utiska. Predlažemo da za svaku kategoriju (pesma, vokal, nastup i kostim) ocenite od 1 do 10, saberete i tako rangirate pesme, a možete koristiti i evrovizijski princip (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10 i 12 poena). Listići su dostupni na oba pisma srpskoga jezika.

Prvo polufinale, 24. februar:

1. MIRNA – OMAJA
2. Kosmos Trip – Sve je u redu
3. Iva Grujin – Otkrivam sebe
4. Eegor – Klaber
5. Makao – Daj nam svet
6. Lores – Unseen
7. MANIVI – Svaki dan
8. Bella – Trampolina
9. YANX – Srušio si sve
10. Zejna – Jugoslavija
11. Ana Mašulović – Zavoli me
12. Đurđica – Moma mala

Drugo polufinale, 26. februar:

1. Aleksandar – Sudbina
2. Milica Burazer – Svima vama treba mama
3. Sanja Aleksić – Ko me proba
4. LU – KA – Veruj
5. Jack Lupino – Adrenalin
6. Zona – Čairi
7. Brat Pelin – Fräulein
8. Geminni – Metar sreće
9. Avgust – Jabuka
10. Harem Girls x Ivana – Bom Bom
11. Aleksandra Sekulić – Kule
12. LAVINA – Kraj mene

Od danas, 2. februara, do petka, 6. februara, ovogodišnji učesnici „Pesme za Evroviziju“ gostovaće uživo od 13.45 na Prvom programu RTS-a u emisiji „Jedan dan“, a narednih dana biće gosti i Radio Beograda.

Prenos na RTS-u gledaoci i slušaoci pratiće u subotu, 28. februara, od 21 čas, ali i na platformama RTS Planeta, RTS Zvuk i Jutjub kanalu RTS Pesma Evrovizije. Pobednik festivala, kao i ranijih godina, izabraće publika i stručni žiri u odnosu 50%-50%.

Prvo polufinale, 24. februar:

1. MIRNA – OMAJA
2. Kosmos Trip – Sve je u redu
3. Iva Grujin – Otkrivam sebe
4. Eegor – Klaber
5. Makao – Daj nam svet
6. Lores – Unseen
7. MANIVI – Svaki dan
8. Bella – Trampolina
9. YANX – Srušio si sve
10. Zejna – Jugoslavija
11. Ana Mašulović – Zavoli me
12. Đurđica – Moma mala

Drugo polufinale, 26. februar:

1. Aleksandar – Sudbina
2. Milica Burazer – Svima vama treba mama
3. Sanja Aleksić – Ko me proba
4. LU – KA – Veruj
5. Jack Lupino – Adrenalin
6. Zona – Čairi
7. Brat Pelin – Fräulein
8. Geminni – Metar sreće
9. Avgust – Jabuka
10. Harem Girls x Ivana – Bom Bom
11. Aleksandra Sekulić – Kule
12. LAVINA – Kraj mene

Najboljih sedam kompozicija iz svakog polufinala plasiraće se u veliko finale, a prenos na RTS-u gledaoci i slušaoci pratiće u subotu, 28. februara, od 21 čas, ali i na platformama RTS Planeta, RTS Zvuk i zvaničnom Jutjub kanalu RTS Pesma Evrovizije.

Sve kompozicije koje učestvuju na festivalu „Pesma za Evroviziju 2026“ biće dostupne na YouTube kanalu RTS Pesma Evrovizije, RTS Planeti i ostalim muzičkim platformama od ponedeljka, 2. februara od 12 časova.

Pobednik festivala, kojeg će kao i ranijih godina izabrati publika i stručni žiri u odnosu 50%-50%, predstavljaće Srbiju na 70. Pesmi Evrovizije koja će se 12, 14. i 16. maja ove godine održati u Beču. Srbija će nastupiti u drugoj polovini prvog polufinala, 12. maja.

Kao i prethodnih godina, PZE će imati dva polufinala, koja će se održati 24. i 26. februara. U polufinalima nastupiće po 12 takmičara, a najboljih sedam iz oba polufinala plasiraće se u veliko finale koje je na programima RTS-a 28. februara.

Gledaoci i slušaoci RTS-a pratiće takmičenje na našim televizijskim i radijskim programima, kao i putem platformi RTS Planeta i RTS Zvuk. Prenos takmičenja biće dostupan i na Jutjubu. Sve tri večeri prenosa počinju u 21 čas.

Pobednik festivala, kojeg će kao i ranijih godina izabrati publika i stručni žiri u odnosu 50%-50%, predstavljaće Srbiju na „Pesmi Evrovizije“ koja će se 12, 14. i 16. maja ove godine održati u Beču. Žrebom je odlučeno da Srbija nastupi u drugoj polovini prvog polufinala, 12. maja.