Nedavna izjava legendarnog turskog benda MaNga, koji je 2010. godine osvojio drugo mesto sa pesmom „We Could Be the Same“, ponovo je rasplamsala nade među fanovima i pokrenula raspravu – da li će se Turska konačno vratiti na takmičenje?

„Turska se definitivno mora ponovo takmičiti“, izjavili su članovi benda, naglašavajući da Evrovizija nije samo muzičko takmičenje, već i proslava kulturne razmene u kojoj je njihova zemlja ostavila dubok trag.

Sećanje na MaNgu i zlatno doba Turske

Nastali 2001. godine, MaNga su brzo osvojili tursku scenu svojim jedinstvenim spojem roka, repa i alternativnih zvukova. Njihov nastup na Evroviziji 2010. u Oslu i danas se smatra jednim od najspektakularnijih u istoriji takmičenja. Sa dinamičnim scenskim prisustvom, upečatljivim vizualima i moćnom energijom, osvojili su 170 poena i doneli Turskoj jedno od njenih najuspešnijih učešća.

Turska je, inače, debitovala na Pesmi Evrovizije 1975. godine, ali je pravi procvat doživela nakon uvođenja polufinala 2004. godine. Od tada do poslednjeg učešća 2012. godine, redovno su se plasirali u finale, često zauzimajući mesta u Top 10.

Njihov najveći trijumf bila je pobeda Sertab Erener 2003. godine sa pesmom „Everyway That I Can“, koja je Evroviziju dovela u Istanbul 2004.

Predstavnici Turske na Pesmi Evrovizije 2010. godine u Oslu

Zašto Turska ne učestvuje više od jedne decenije?

Turski javni servis, TRT, doneo je odluku o povlačenju 2013. godine. Glavni razlozi bili su neslaganje sa sistemom glasanja, posebno sa ulogom žirija (smatrali su da publika treba da ima glavnu reč), kao i automatski plasman „Velike petorke“ direktno u finale, što su ocenili kao nepravedno.

Od tada, glasine o povratku kruže gotovo svake godine, ali bez uspeha.

• 2017. – EBU je potvrdio da pregovara sa TRT-om o povratku. U to vreme, čak i turski pevači poput Sertab Erener javno su izražavali želju za povratkom.
• 2018–2019. – Pojavile su se glasine da je TRT poslao izaslanika na Evroviziju da „posmatra“ takmičenje, ali se povratak nije desio.
• 2020. – Turska delegacija se pojavila na sastancima EBU-a, što je izazvalo nove spekulacije, ali i to je ostalo bez rezultata.
• 2021. – EBU je zvanično izjavio da su u „aktivnim pregovorima“ sa Turskom, ali je ubrzo TRT potvrdio da povratka te godine neće biti.

MaNga se, svojim otvorenim pozivom, pridružuje listi fanova i bivših učesnika koji veruju da je došlo vreme da se Turska, sa svojom prepoznatljivom mešavinom etno-pop zvuka i savremenih elemenata, ponovo pridruži Evropi u muzičkom nadmetanju.

Iako izjava MaNge nije zvanična najava, ona svakako vraća ovu temu u fokus i, posle više od decenije, budi nadu da ćemo ponovo gledati Tursku na evrovizijskoj sceni.

Aydar, predstavnik domaćina Tatarstana

Otkako su Turci 2012. godine rešili da se povuku sa sledeće Evrovizije i da već dogodine organizuju svoju verziju najvećeg evropskog festivala muzike, niko ih nije shvatio ozbiljno. Međutim, uprkos svim podsmehivanjima fanova Evrovizije, Turska uspeva da 2013. godine organizuje i održi prvo takmičenje Turkvizije, da bi već dogodine festival oborio sve rekorde gledanosti u mnogim državama. Šta je tačno Turkvizija?

Eskišehir, grad u centralnoj Turskoj, izabran je za premijerno izdanje ovog festivala. Propozicije su sledeće: prijaviti se mogu sve države (ili regije u okviru država) u kojima je turski službeni jezik, ili gde Turci čine nacionalnu manjinu. Pa tako su svoje učešće između ostalih prijavili Severni Kipar, Kosovo, mnoge ruske regije (Tatarstan, Gagauzija, Hakasija i dr.), kao i neke evropske države poput Makedonije, Belorusije, Bosne i Hercegovine. Ovaj festival se sastojao od polufinala koje se održalo 19. decembra, i finala 21. decembra u kome se našlo 15 najboljih pesama. U svim aspektima je Turkvizija kopija Evrovizije, sem u jednom- glasanje je potpuno drugačije. Svaka država (ili regija) šalje svoj žiri koji ocenjuje svaku pesmu, sem svoje, ocenama od 1 do 10. Te ocene se sabiraju i dobija se pobednik sa najvećim zbirom ocena. Bez preterane gledanosti i interesovanja za festival, pobeđuje Azerbejdžan. Početkom 2014. donosi se odluka da se takmičenje preseli u ruski Kazanj, pa se istorija i kvalitet Turkvizije drastično menjaju.

Duet Non-Stop, predstavnici Kirgistana

Od dobijanja domaćinstva, Rusi odmah zabranjuju takmičenje Kosovu i Severnom Kipru, potom i objavljuju da će Tatarstan (pokrajina čiji je Kazanj glavni grad i jedna od najbogatijih regija u Rusiji) uložiti ogroman novac u festival, što privlači mnogo pažnje. To dovodi do toga da svoje predstavnike šalju čak i Nemačka i Iran, pa i Albanija kojoj se nije svidelo izbacivanje Kosova. Ako je 2013. godina obilovala jako čudnim etno pesmama (najbolji primer toga je pesma Kemerovske oblasti koja obiluje zvukovima imitranja ptica i koju možete preslušati klikom ovde), 2014. godina obiluje bržim pop pesmama.

Najboljih 15 pesama koje su se plasirale u finale učinile su da Turkvizija postane Evrovizija u malom – spoj pevljivih hitova, balada, etno i folk pesama. Ono što je Evrovizija izgubila modernizovanjem festvala i pesama, Turkvizija pokazuje i tako beleži enormnu gledanost. Pobedu odnosi Kazahstan pesmom koja brzo postaje hit među fanovima Evrovizije. Pesma Žanar Dugalove je odličan spoj popa sa lokalnim etno elementima i postavlja se veliko pitanje – šta se dogodilo sa ovakvim spojevima na Evroviziji, gde i zašto su nestale takve pesme?

Funda Kiliç, predstavnica Turske koja je zauzela poslednje mesto u finalu

Od ostalih učesnika izdvojio bih moderan duet koji je predstavljao Kirgistan, brzu pesmu domaćina Tatarstana, etno-rok iz Irana i zanimljivu kompoziciju Moskovske oblasti, sve četiri žanrovski potpuno različite, ali itekako ponaosob pesme koje bi bile konkurentne na Pesmi Evrovizije (pesme možete preslušati klikom na ime države). Kazanj je bio sjajan domaćin, dvočasovno finale je bilo vredno gledanja, i na zaprepašćenje mnogih Turkvizija postaje jedan ozbiljan festival. Iz našeg regiona takmičile su se Makedonija, Bugarska, Bosna, Rumunija i Albanija, ali bez uspeha.

Bliži nam se ovogodišnje izdanje koje je trebalo da se održi u prestonici Turkmenistana, međutim Istanbul naknadno dobija organizaciju (i Turska momentalno vraća Kosovo i Severni Kipar na takmičenje). Nadamo se jednom dobrom muzičkom takmičenju koje će po kvalitetu pesama nadmašiti Kazanj i biti sjajna zabava do Evrovizije u Stokholmu.