Aydar, predstavnik domaćina Tatarstana

Otkako su Turci 2012. godine rešili da se povuku sa sledeće Evrovizije i da već dogodine organizuju svoju verziju najvećeg evropskog festivala muzike, niko ih nije shvatio ozbiljno. Međutim, uprkos svim podsmehivanjima fanova Evrovizije, Turska uspeva da 2013. godine organizuje i održi prvo takmičenje Turkvizije, da bi već dogodine festival oborio sve rekorde gledanosti u mnogim državama. Šta je tačno Turkvizija?

Eskišehir, grad u centralnoj Turskoj, izabran je za premijerno izdanje ovog festivala. Propozicije su sledeće: prijaviti se mogu sve države (ili regije u okviru država) u kojima je turski službeni jezik, ili gde Turci čine nacionalnu manjinu. Pa tako su svoje učešće između ostalih prijavili Severni Kipar, Kosovo, mnoge ruske regije (Tatarstan, Gagauzija, Hakasija i dr.), kao i neke evropske države poput Makedonije, Belorusije, Bosne i Hercegovine. Ovaj festival se sastojao od polufinala koje se održalo 19. decembra, i finala 21. decembra u kome se našlo 15 najboljih pesama. U svim aspektima je Turkvizija kopija Evrovizije, sem u jednom- glasanje je potpuno drugačije. Svaka država (ili regija) šalje svoj žiri koji ocenjuje svaku pesmu, sem svoje, ocenama od 1 do 10. Te ocene se sabiraju i dobija se pobednik sa najvećim zbirom ocena. Bez preterane gledanosti i interesovanja za festival, pobeđuje Azerbejdžan. Početkom 2014. donosi se odluka da se takmičenje preseli u ruski Kazanj, pa se istorija i kvalitet Turkvizije drastično menjaju.

Duet Non-Stop, predstavnici Kirgistana

Od dobijanja domaćinstva, Rusi odmah zabranjuju takmičenje Kosovu i Severnom Kipru, potom i objavljuju da će Tatarstan (pokrajina čiji je Kazanj glavni grad i jedna od najbogatijih regija u Rusiji) uložiti ogroman novac u festival, što privlači mnogo pažnje. To dovodi do toga da svoje predstavnike šalju čak i Nemačka i Iran, pa i Albanija kojoj se nije svidelo izbacivanje Kosova. Ako je 2013. godina obilovala jako čudnim etno pesmama (najbolji primer toga je pesma Kemerovske oblasti koja obiluje zvukovima imitranja ptica i koju možete preslušati klikom ovde), 2014. godina obiluje bržim pop pesmama.

Najboljih 15 pesama koje su se plasirale u finale učinile su da Turkvizija postane Evrovizija u malom – spoj pevljivih hitova, balada, etno i folk pesama. Ono što je Evrovizija izgubila modernizovanjem festvala i pesama, Turkvizija pokazuje i tako beleži enormnu gledanost. Pobedu odnosi Kazahstan pesmom koja brzo postaje hit među fanovima Evrovizije. Pesma Žanar Dugalove je odličan spoj popa sa lokalnim etno elementima i postavlja se veliko pitanje – šta se dogodilo sa ovakvim spojevima na Evroviziji, gde i zašto su nestale takve pesme?

Funda Kiliç, predstavnica Turske koja je zauzela poslednje mesto u finalu

Od ostalih učesnika izdvojio bih moderan duet koji je predstavljao Kirgistan, brzu pesmu domaćina Tatarstana, etno-rok iz Irana i zanimljivu kompoziciju Moskovske oblasti, sve četiri žanrovski potpuno različite, ali itekako ponaosob pesme koje bi bile konkurentne na Pesmi Evrovizije (pesme možete preslušati klikom na ime države). Kazanj je bio sjajan domaćin, dvočasovno finale je bilo vredno gledanja, i na zaprepašćenje mnogih Turkvizija postaje jedan ozbiljan festival. Iz našeg regiona takmičile su se Makedonija, Bugarska, Bosna, Rumunija i Albanija, ali bez uspeha.

Bliži nam se ovogodišnje izdanje koje je trebalo da se održi u prestonici Turkmenistana, međutim Istanbul naknadno dobija organizaciju (i Turska momentalno vraća Kosovo i Severni Kipar na takmičenje). Nadamo se jednom dobrom muzičkom takmičenju koje će po kvalitetu pesama nadmašiti Kazanj i biti sjajna zabava do Evrovizije u Stokholmu.