• Aleksandra Milutinović – kompozitor i tekstopisac. Aleksandra je do sada sarađivala sa velikim brojem regionalnih pevača kao što su Željko Joksimović, Ivana Selakov, Goca Tržan i mnogi drugi… i već je jednom učestvovala na Evroviziji kao kompozitor pesme „Rijeka bez imena“ koja je 2007. godine predstavljala Bosnu i Hercegovinu. Ove godine učestvovaće na Beoviziji sa kompozicijom „Moja bol“ koju izvode Ivana Vladović i sastav Vonder Strings.
• Vladimir Graić Graja - kompozitor domaće pop muzike. Za sada je jedini kompozitor iz naše zemlje koji je uspeo da osvoji Evropu kompozicijom „Molitva“. Takođe pored pobedničke kompozicije on je još dva puta učestovao na Pesmi Evrovizije kao kompozitor i to sa pesmama „Verjamem“ (Slovenija 2012) i „Beauty never lies“ (Srbija 2015). Ove godine učestvovaće na Beoviziji sa čak dve kompozicije – „Aritmija“ koju izvodi Sofija Perić i „Viktorija“ koju izvodi Jana Šušteršič.
• Marcel Sprunkel – nemački kompozitor koji nam dolazi iz Kelna. Muzika je oduvek bila sastavni deo njegovog života, pa je odlučio da se oproba i kao kompozitor. Do sada je uglavnom sarađivao sa izvođačima iz skandinavskih zemalja. Beovizija je njegovo prvo učešće na nekom nacionalnom izboru. Njegova kompozicija nosi naziv „Reči nisu dovoljne“ koju izvodi Tamara Milanović.
• Željko Vasić – pevač, kompozitor i tekstopisac. Publika ga je upoznala 2001. godine kada je učestvovao na festivalu Sunčane skale. Od tada je objavio veliki broj pesama, koje su postale regionalni hitovi. Ovo je njegovo prvo učešće na Beoviziji i njegova kompozicija nosi naziv „Nema suza“ koju izvodi Dženan Lončarević.

Kako ste došli na ideju da se prijavite na konkurs?

Vladimir Graić: Više puta sam izjavljivao da volim takmičenja. I nisam se umorio od njih. Volim tu atmosferu, volim da radim sa ljudima, naročito mladim nadama. Uostalom, to je moj posao. Činjenica, pitali su me već zašto to radim kada sam osvojio sve što se može osvojiti… ja to volim. Nisam više opterećen pobedama, nagradama i ovo je čista ljubav.

Željko Vasić: Moram priznati, da me je pozvao Dženan i izrazio želju da nastupi na Beoviziji. Imao sam koncept kompozicije koja nije baš po evrovizijskim standardima, jer je planirana kao muzika za jedan film. Sticajem okolnosti, završila je na konkursu i prošla u najuži izbor za Beoviziju.

Aleksandra Milutinović: Odlazak na Beoviziju je ideja moje rođene sestre, koja je član Vonder Stringsa. Dugo me je nagovarala na taj korak.

Marcel Sprunkel: Uvek je teško opisati muziku, jer slušaoci bi trebalo da steknu vlastiti doživljaj pesme i njenu priču.  Ovo je moderna balada sa pričom u kojoj se mnogo ljudi verovatno pronalazi.

Kako biste opisali Vašu kompoziciju?

Vladimir Graić: Dva potpuno različita stila. „Aritmija“ je laka, vesela pesma koja lako ulazi u uši, a „Viktorija“ je kompleksna, teška pesma koja tera i na razmišljanje. Ja to tako vidim, ali svako ima neki svoj doživljaj. Možda sam sve krivo postavio.

Željko Vasić: Kompozicija se oslanja na našu tradiconalnu muziku u njenom izvornom obliku. Inspirisana Mokranjč0evim Rukovetima, a opet prošarana raznim muzičkim elementima koji su već vekovima implentirani u našoj muzici.

Aleksandra Milutinović: Balada koja ima veliku emotivnu i muzičku gradaciju i spaja sjajan vokal Ivane Vladović i moć gudačkih instrumenata.

Marcel Sprunkel: Uvek je teško opisati muziku, jer slušaoci bi trebalo da steknu vlastiti doživljaj pesme i njenu priču.  Ovo je moderna balada sa pričom u kojoj se mnogo ljudi verovatno pronalazi.

Šta vam je bila inspiracija i čime ste se vodili prilikom komponovanja – da li ste više vodili računa da pesma ima tu neku umetničku/muzičku težinu ili da se ona dopadne što širem auditorijumu?

Vladimir Graić: Inspiracija su mi najčešće osobe za koje komponujem ili neko moje trenutno stanje. Ali ultimativna inspiracija je ona velika evrovizijska scena i onaj huk auditorijuma ispod. To te napuni takvom energijom da organizam traži još! Nakon tri moje Evrovizije, mislim da sa priličnom sigurnošću mogu da procenim šta bi se moglo dopasti publici, ali i pored toga pustim muzičkoj mašti na volju. I jedno veliko evrovizijsko pravilo – NEMA PRAVILA!

Željko Vasić: Kao što rekoh muzika je filmska priča, sa jednom duboko emotivnom pričom, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Nikada se nisam trudio da se dopadnem svima, niti sam čovek koji se dodvorava bilo kakvim muzičkim trendovima.

Aleksandra Milutinović: Uvek kada pišem muziku, trudim se da čujem u sebi kako to već zvuči u konačnici i za mene postoji samo jedan filter, a to je srce – da li me nešto dodirne, naježi ili ne.

Marcel Sprunkel: Ja ne planiram pesmu. Stvari se jednostavno dešavaju i vode nas negde. Ponekad vas neki događaji inspirišu, nekad je to priča koju čujete ili knjiga koju čitate. Na umu sam imao englesku verziju pesme i sagradio sam priču oko nje.

Da li ste prvo komponovali pesmu pa tek onda birali izvođača ili obrnuto, odabrali izvođača pa tek onda komponovali pesmu prema njegovim muzičkim karakteristikama?

Vladimir Graić: Kroki za Janinu pesmu postoji u mojoj glavi odavno. Fine radove sam krojio prema njoj. Sofijina pesma je rađena baš za nju. Jana je već dugo na sceni i vokalno brutalno dobra, pa se prosto nametalo da njoj pripadne „Viktorija“, dok Sofija ima samo 17 godina i morao sam ispratiti njene godine i zato je „Aritmija“ lepršavija u sadržaju.

Željko Vasić: Kompozicija je već postojala tako da je inicijator da se pesma nađe na izboru za pesmu Evrovizije bio izvođač.

Aleksandra Milutinović: Pesma je komponovana upravo za Wonder Strings. Oko vokala smo se zajedno složili, gotovo u dahu i bez dvojbe.

Marcel Sprunkel: Osnovna ideja ove pesme je bila tu, ali tek nakon susreta sa Tamarom, pesma je zaživela i dobila konačan oblik.

Kako je došlo do saranje sa izvođačem?

Vladimir Graić: Sa Sofijom i njenim roditeljima sam već neko vreme u kontaktu i planirali smo nešto da napravimo. Prvi put kada sam je čuo, bilo mi je jasno kakav potencijal ona nosi u sebi i vokalno i mentalno. Janu znam još iz vremena „3K dura“ i potom iz perioda saradnje sa Bebama. Stašan vokal, harizma, sve… čovek iz mog tima mi je predložio da je pozovem i eto!

Željko Vasić: Dženan i ja se već duže vreme poznajemo i sarađujemo.

Aleksandra Milutinović: Kao što rekoh, sestra je izvršila uticaj i bilo je nemoguće odbiti.

Marcel Sprunkel: Gledao sam Tamarin video snimak sa takmičenja X faktor, gde je izvodila pesmu od Adel “Don’t you remember” i to je bila ljubav na prvi pogled. Odlučio sam da je kontaktiram i ubrzo smo se dogovorili da pokušamo, nekoliko puta smo bili u studiju, snimali smo neke pesme… Tada je nastalo veliko prijateljstvo.

Šta mislite šta jedan izvođač mora da ima kako bi napravio dobar rezultat na Evrosongu? Da li je to dobar glas, harizma, neka specifičnost ili nešto drugo?

Vladimir Graić: Sve mora da ima. Pre svega dobru pesmu! U poslednje vreme se pesma smatra sekundarnom sirovinom, ali eto to nije bilo tako i nikada neće biti. Prošlogodišnja pobednička pesma je od nekih dočekana na nož jer, navodno, to pesma i nije. Ne slažem se. Autori su je majstorski napravili sa ciljem da pobede na Evroviziji i uspeli su. Naravno pevač je podjednako bitan faktor, i ako on nadogradi pesmu na sceni, onda imate dobitnu kombinaciju.

Željko Vasić: Sve to i još mnogo toga. Da je tako jednostavno, kupovali biste recept uspeha na svakoj trafici ili internetu. Muzika nije egzaktna stvar, zato i jeste umetnost. Ne razumem se u slikarstvo, ali kada sam prvi put bio u Rimu, u Vatikanu, i video oslikanu Sistinsku kapelu, ostao sam bez teksta. Mogao sam da ostanem satima i gledam u nju i sva ta umetnička dela koja su oslikali veliki svettki umetnici poput Mikelanđela. Tako je i sa muzikom. Za uspeh je potrebno mnogo elemenata i naravno neizbežna sreća.

Aleksandra Milutinović: Izvođač na Evrosongu mora biti kompletan. Bitno je da ima puno energije, da pleni, dobro poznaje engleski, da bude kosmopolita itd. Mislim da nije nužno da bude velika zvezda. Bitnije je da je spreman da se okuša na jednom takvom festivalu koji slavi slobodu i različitost. Ne bih mogla da definišem šta je presudno za uspeh obzirom da su umetnici najrazličitijih karakteristika bili laureati.

Marcel Sprunkel: Mislim da ne postoji formula za uspeh. Nešto što je dobro funkcionisalo 2018. godine, možda neće funkcionisati 2019. Autentičnost je veoma važna stvar, a možda su najvažniji talenat i harizma izvođača koji nešto govori i navodi ljude da to slušaju.

Ove godine imamo 24 kompozicije koje će učestvovati na Beoviziji, pa kako vam se čini ovogodišnje izdanje?

Vladimir Graić: Ima svega. Veliki trud je uložen u produkciju tih pesama. Ima dobrih pevača i RTS se sprema da napravi sjajan šou! Ima samo jedna stvar, a to je da mi deluje da nema mnogo pesama koje imaju evrovizijski potencijal, ako budu predstavljale Srbiju. Ali, kada nemaš drugih festivala u zemlji, onda neki iskoriste Beoviziju za promociju singla, bez nekih evrovizijskih ambicija.

Željko Vasić: Preslušao sam sve kompozicije… stava sam da mi ne možemo učiti Evropu modernoj muzici koju oni bolje znaju i izvode od nas. Ne možemo Amerikance učiti džezu… niti Makedonce nepravilnim ritmovima, niti biti bolji u orijentalnom melosu od naroda koji nose taj gen. Moramo “živeti i pričati našu priču”! Bogatstvo Srbije jeste različitost kultura. Mi smo sami po sebi kulturološki fjužn.

Aleksandra Milutinović: Nisam baš sve preslušala. Fokusirani smo na pripreme našeg sastava i da damo sve od sebe.

Marcel Sprunkel: Sjajno je imati dva polufinala i onda veliko finale. Konkurencija je veoma šarolika i srećni smo što smo deo takmičenja.

Šta za vas znači Evrovizija i kakvo je vaše viđenje ovog takmičenja?

Vladimir Graić: Evrovizija mi je donela mnogo toga. Pre svega evropsku afirmaciju i mogućnost da dosta radim za inostrane pevače. Evrovizija se menja iz godine u godinu. Nekad mi taj put transformacije zasmeta, ali shvatim da natrag nema i da ostaje samo da se prilagodiš. Evrovizija je zabava, na kraju krajeva.

Željko Vasić: Morate biti društveno odgovorni, pored dobre muzike koju želite predstaviti. Evrosong vidim kao manifestaciju na kojoj države šalju određenu poruku i trude se da na neki način utiču da svet bude bolje mesto za život. Utvrđuju jedan globalni sistem vrednosti… Naša poruka je vrlo jasna. Sanjamo svet bez suza. Svedoci smo svireposti ratova koji su se dešavali, kao i onih koji se trenutno dešavaju. Kolone nedužnih i jadnih ljudi iz Sirijie prolazilo je Evropom bežeći od strahote rata. Mi sanjamo svet bez rata. Svet bez majčinskih suza. Zemlja koja se zaliva suzama i krvlju ne rađa ništa dobro. Iz takve zemlje raste samo korov!

Aleksandra Milutinović: Kao autor već sam učestvovala na Evroviziji. Volela bih da dobijem priliku da predstavljam svoju zemlju. Ove godine je i svojevrsni jubilej moje karijere, pa bi to bila neka kruna dosadašnjeg rada.

Marcel Sprunkel: Muzika može da ujedini ljude bez obzira odakle dolaze. Mislim da je zbog toga Evrovizija važan događaj. Svake godine, 43 nacije se okuplja kako bi proslavile svoju raznolikost, pomešale kulture i jednostavno sjajno se provele zajedno. Naročito u ovim danima kada nacionalizam ponovo jača, ideja Evrovizije koja postoji šezdeset godina, bitnija je i aktuelnija kao nikad do sada.

Da li ste praili Evroviziju prethodnih godina i da li imate neku pesmu koja je na Vas ostavila jak utisak?

Vladimir Graić: Bilo je odličnih pesama. Obradovala me je portugalska pobeda pre dve godine, kao i prošlogodišnji predstavnik Austrije.

Željko Vasić: Uvek površno… nikada dovoljno posvećeno. Mislim da treba baciti akcenat na uspostavljanju globalnog sistema vrednosti, koji će biti na dobrobit svih nas. Ne treba Evrovizija da bude samo “Radost Evrope”. Svima nam nedostaje društvene odgovornosti!

Aleksandra Milutinović: Pratim Evroviziju od malena u krugu porodice. Mislim da su svi mojih godina odrasli uz gledanje Evrovizije, Sanrema i serije Dinastija.

Marcel Sprunkel: Pratim takmičenje već dugi niz godina, a čak sam i bio na nekim izdanjima. Postoje neke pesme, naravno meni kao Nemcu izdvaja se Lenina pesma „Satellite“ (Nemačka 2010), ali tu je i „Euphoria“ od Loren (Švedska 2012). Ali svakako, svake godine vi nađete neku zanimljivu pesmu – to može biti mirna mala balada ili brža pop pesma.

Prošle godine pobedila je Netta sa pesmom “Toy” koja je naišla na različite pozitivne i negativne komentare i utiske, pre svega zbog neke vrste kokodakanja u samoj pesmi. Da li ste čuli pesmu i kakav je vaš utisak o njoj?

Vladimir Graić: Haha… kao da anticipiram vaša pitanja. Napisao sam već da mislim da je pesma jako mudro spakovana u nameri da se pobedi. Cilj je ispunjen! A kakva je to pesma, harmonski i melodijski, ako me to pitate, nije bogzna šta. Ali, nije ona ni pravljena da bude evergrin hit za 30 godina.

Željko Vasić: Zanimljiv muzički koncept.

Aleksandra Milutinović: Ispratila sam prošlogodišnje takmičenje kao i pobedu pesme “Toy”. Vrlo je zanimljiva, drugačija i svakako je različitost adut koji donosi šansu za pobedu pa bilo da je u pitanju “kokodakanje”, scenski nastup itd. Lično mislim da je to vrsta sarkazma koji je pametno uklopljen uz poruku pesme, a to je da žene nisu igračke.

Marcel Sprunkel: Netina posebnost je bila efetkivna. Zabavna pesma sa ozbiljnom porukom i talentovanom pevačicom i u velikom finalu Evrosonga ona je sve to pokazala. Mislim da je taj miks napravio razliku.

I na samom kraju šta biste poručili gledaocima pre početka Beovizije?

Vladimir Graić: Podržite sve učesnike, jer samo mi znamo koliko smo rada i znanja uložili u ovo što je pred vama. Birajte pesmu prema svom ukusu, a ako glasate, razmislite ipak ima li ta pesma neku šansu na sceni u Tel Avivu pred evropskom (i australijskom) publikom.

Željko Vasić: Slušajte svoje srce. Tu su svi odgovori.

Aleksandra Milutinović: Gledaoci i slušaoci će prepoznati da smo srce ostavili u studiju za ovu pesmu i da smo svi dali svoj maksimum.

Marcel Sprunkel: Želim vam puno zabave tokom gledanja oba polufinala i finala Beovizije. Hajde da uživamo!

OGAE Srbija se zahvaljuje svima na izdvojenom vremenu i želi im puno sreće i uspeha na predstojećoj Beovizij kao i još dosta dobrih pesama i hitova!