Vest je posebno zanimljiva evrovizijskoj publici, jer je upravo Skopje Fest tokom prethodnih decenija u više navrata služio kao nacionalni izbor Severne Makedonije za Pesmu Evrovizije.

Ipak, za sada nema zvanične potvrde da će se na obnovljenom festivalu birati predstavnik zemlje za Evroviziju 2027. u Burgasu. MRT još nije saopštio na koji način će odabrati izvođača i pesmu sa kojima se vraća na takmičenje.

Skopje Fest ponovo u planovima MRT-a

Povratak Skopje Festa deo je šire namere Makedonske radio-televizije da tokom 2027. godine dodatno osnaži sopstvenu muzičku i zabavnu produkciju. MRT je prethodno najavio razvoj domaćih festivalskih i televizijskih formata, sa ciljem da veću pažnju ponovo usmeri ka domaćim izvođačima i muzičkoj sceni.

Prema do sada objavljenim informacijama, Skopje Fest bi trebalo ponovo da bude održan tokom 2027. godine, nakon višegodišnje pauze, kao jedan od projekata koje javni servis planira da vrati u svoj program.

Vest o njegovom povratku gotovo odmah je privukla pažnju evrovizijske javnosti. Razlog je jednostavan – Skopje Fest je godinama bio tesno povezan sa izborom makedonskog predstavnika za Pesmu Evrovizije.

Zbog toga se, paralelno sa njegovim povratkom, nameće i pitanje da li MRT priprema obnovu tradicionalnog nacionalnog izbora za Evroviziju upravo kroz ovaj festival.

Za sada takav scenario nije zvanično potvrđen, ali imajući u vidu istoriju Skopje Festa i najave MRT-a o transparentnijem izboru predstavnika za 2027. godinu, prostora za takvu mogućnost svakako ima.

Festival sa dugom evrovizijskom tradicijom

Veza Skopje Festa i Pesme Evrovizije traje gotovo koliko i samostalno učešće Severne Makedonije na takmičenju. Festival je godinama predstavljao jedno od glavnih mesta na kojem je zemlja birala svoje evrovizijske adute.

Između 1996. i 2015. godine Skopje Fest održan je 15 puta, a u čak deset navrata imao je ulogu nacionalnog izbora za Pesmu Evrovizije.

Upravo je preko ovog festivala izabran i Vlado Janevski, koji je sa pesmom „Ne zori, zoro“ 1998. godine postao prvi predstavnik tadašnje Makedonije na Evroviziji. Time je Skopje Fest praktično od samog početka postao važan deo evrovizijske istorije zemlje.

Tokom narednih godina kroz festival su birani i drugi makedonski predstavnici, a poslednji put je kao nacionalni izbor poslužio 2014. godine. Tada je pobedu odneo Daniel Kajmakoski sa pesmom „Lisja esenski“, koju je kasnije preradio i na Evroviziji 2015. u Beču predstavio u verziji na engleskom jeziku pod nazivom „Autumn Leaves“. Takmičenje je završio na 15. mestu u polufinalu.

Nakon toga MRT se uglavnom opredeljivao za interne izbore izvođača i pesama, pa je tradicionalni festivalski model ostao po strani.

Izuzetak je bila 2022. godina, kada je organizovan javni izbor Za Evrosong. U konkurenciji šest pesama pobedu je odnela Andrea sa numerom „Circles“, čime je izborila pravo da Severnu Makedoniju predstavlja na Pesmi Evrovizije u Torinu.

Upravo zbog tako duge povezanosti Skopje Festa sa Evrovizijom, njegov najavljeni povratak 2027. godine neminovno ponovo otvara pitanje da li bi festival mogao da dobije i svoju nekadašnju ulogu – izbor makedonskog predstavnika za najveće evropsko muzičko takmičenje.

Poslednji pobednik Skopje festa

MRT najavio kraj netransparentnih izbora

Dodatni razlog da se povratak Skopje Festa posmatra i kroz evrovizijsku prizmu jesu najave rukovodstva Makedonske radio-televizije o drugačijem i transparentnijem načinu izbora predstavnika.

Nakon što je potvrđeno da se Severna Makedonija vraća na Pesmu Evrovizije, direktor MRT-a Zoran Ristoski najavio je promenu dosadašnjeg pristupa, naglasivši da javnost ubuduće treba jasno da zna kako je doneta odluka o predstavniku zemlje i na osnovu kojih kriterijuma je određeni izvođač izabran.

Sličnu poruku prethodno je uputio i sam javni servis, najavljujući „novi pristup“ izboru izvođača i pesme sa kojima će se Severna Makedonija vratiti na evrovizijsku scenu.

Za sada, međutim, nije poznato kako će taj proces konkretno izgledati. MRT još nije otkrio da li će organizovati klasično nacionalno finale, raspisati javni konkurs, kombinovati glasove publike i stručnog žirija ili će se opredeliti za neki potpuno novi model selekcije.

Upravo zbog toga povratak Skopje Festa dobija dodatnu težinu. Festival sa dugom evrovizijskom tradicijom mogao bi da se uklopi u najavljeni transparentniji proces izbora, ali je važno naglasiti da MRT za sada nije potvrdio da će Skopje Fest imati bilo kakvu ulogu u izboru predstavnika za Evroviziju 2027.

Severna Makedonija će se u Burgasu vratiti na Pesmu Evrovizije nakon četiri uzastopna propuštena izdanja takmičenja.

Poslednji put nastupila je 2022. godine u Torinu, kada je Andrea sa pesmom „Circles“ završila takmičenje u polufinalu. Nakon toga MRT se povukao sa takmičenja, da bi 14. septembra ove godine bilo zvanično potvrđeno da će se zemlja vratiti na evrovizijsku scenu 2027. godine.

Najveći uspeh Severne Makedonije i dalje vezuje se za Tamaru Todevsku, koja je 2019. godine sa pesmom „Proud“ osvojila 7. mesto u velikom finalu, dok je u glasanju stručnih žirija bila prva.

Predstojeće izdanje Evrovizije zato će za Severnu Makedoniju predstavljati mnogo više od još jednog nastupa – biće to novi početak nakon višegodišnje pauze, uz najavljene promene u načinu na koji će zemlja birati svog predstavnika.

A ukoliko se Skopje Fest zaista ponovo nađe u toj ulozi, MRT bi istovremeno mogao da spoji novi pristup sa jednom od najprepoznatljivijih tradicija makedonske evrovizijske istorije.

Za sada su potvrđene dve stvari – Severna Makedonija se vraća na Evroviziju, a Skopje Fest se vraća na televizijsku scenu. Da li će se ta dva povratka 2027. godine ponovo spojiti, tek ostaje da vidimo.

Poslednji nastup makedonskog predstavnika na Evroviziji

Čast da otvori ovogodišnje takmičenje pripala je Holandiji, koju će Maria predstavljati pesmom „Stronger Together“, dok će poslednji, 16. nastup večeri imati Španija i Lucas Paulano sa numerom „Cuore bello (te quiero, te quiero)“.

Među ovogodišnjih 16 učesnika nalaze se i tri zemlje Balkana – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija. Mija Vujović će crnogorske boje braniti već kao četvrta, Ana Stojanoska će za Severnu Makedoniju nastupiti pod rednim brojem 12, dok će Eslin Kurti predstavljati Albaniju kao 14. učesnica večeri.

Kompletan redosled nastupa

1. Holandija – Maria – „Stronger Together“
2. Kipar – Harry Georgiou – „Who I Can Be“
3. Portugal – Salvador Rio – „Alma“
4. Crna Gora – Mija Vujović – „Muzika nas spaja“
5. San Marino – Violamarie – „Ruota panoramica“
6. Francuska – Alec – „Comment tu vas?“
7. Poljska – Wiktor Sas – „Gravity“
8. Jermenija – Naré – „BOO!“
9. Malta – Beppe Caruana – „Blue Bird“
10. Italija – Matteo Trullu – „Che cos’è l’amore?“
11. Ukrajina – Erika Kolesnichenko – „NE Kolyskova“
12. Severna Makedonija – Ana Stojanoska – „Idnata jas“
13. Irska – predstavnik i pesma biće naknadno poznati
14. Albanija – Eslin Kurti – „Kërce me mua“
15. Gruzija – Davit Lomidze – „Sun on the Rooftops“
16. Španija – Lucas Paulano – „Cuore bello (te quiero, te quiero)“

Balkanski predstavnici raspoređeni od početka do završnice večeri

Od tri balkanske zemlje koje ćemo ove godine gledati na Dečjoj Evroviziji, prva će na scenu izaći Crna Gora. Desetogodišnja Mija Vujović nastupiće pod rednim brojem četiri, nakon portugalskog predstavnika Salvadora Rija, a pre predstavnice San Marina Violamarie.

Mija će izvesti pesmu „Muzika nas spaja“, vedru numeru koja govori o muzici kao univerzalnom jeziku koji povezuje ljude. Ovo će biti četvrto samostalno učešće Crne Gore na Dečjoj Evroviziji i drugo uzastopno nakon prošlogodišnjeg povratka zemlje na takmičenje.

Na predstavnicu Severne Makedonije čekaćemo do drugog dela večeri. Ana Stojanoska i „Idnata jas“ na scenu će izaći kao 12. takmičari, neposredno nakon Ukrajine i pre Irske.

Severna Makedonija jedna je od najiskusnijih zemalja u istoriji Dečje Evrovizije, a ovogodišnji nastup biće njeno 21. učešće. Ana na Maltu stiže nakon dobrog rezultata Nele Mančeske, koja je prošle godine u Tbilisiju sa pesmom „Miracle“ osvojila sedmo mesto.

Najkasnije od balkanskih predstavnika nastupiće Albanija. Eslin Kurti će pesmu „Kërce me mua“ izvesti pod rednim brojem 14, između Irske i Gruzije, odnosno u samoj završnici takmičarskog dela programa.

Za Albaniju će ovo biti 12. učešće na Dečjoj Evroviziji. Zemlja poslednjih godina beleži veoma dobre rezultate – Viola Gjyzeli bila je osma 2023, Nikol Çabeli sedma 2024, dok je Kroni Pula prošle godine sa pesmom „Fruta perime“ stigla do šestog mesta. Eslin će tako pokušati da nastavi pozitivan niz albanskih predstavnika.

Srbije ni ove godine nema među učesnicima, pa će upravo Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija predstavljati balkanski deo ovogodišnjeg takmičenja. Na listi učesnika nema ni Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Bugarske i Grčke. Zvanična lista obuhvata ukupno 16 zemalja.

Domaćin ovogodišnje Dečje Evrovizije, Malta, nastupiće pod rednim brojem devet, tačno u središnjem delu večeri. Domaću publiku predstavljaće Beppe Caruana sa pesmom „Blue Bird“.

Aktuelni pobednik Francuska nastupiće kao šesta. Francuske boje ove godine brani Alec sa pesmom „Comment tu vas?“, dok će Jermenija, još jedna od najuspešnijih zemalja u istoriji takmičenja, nastupiti osma sa Naré i pesmom „BOO!“.

Posebno zanimljiv završetak večeri očekuje nas od 14. pozicije, kada će se redom predstaviti Albanija, Gruzija i Španija. Gruzija, koja sa Francuskom deli rekord po broju pobeda na takmičenju, nastupiće pretposlednja, dok će Španija zatvoriti takmičarski deo.

Malta treći put domaćin Dečje Evrovizije

24. izdanje Dečje Evrovizije biće održano u subotu – 24. oktobra, u Malta Fairs & Conventions Centreu u Ta’ Qaliju, gde će se za pobedu boriti predstavnici 16 zemalja.

Malta će tako po treći put ugostiti ovo takmičenje, nakon izdanja održanih 2014. i 2016. godine. Ovogodišnji šou biće snažno inspirisan lokalnom tradicijom, a centralni vizuelni koncept nosi naziv „Festa“. Motivi karakteristični za malteške proslave, poput zastavica, živopisnih ukrasa i praznične atmosfere, biće preneti na scenografiju, rasvetu i kompletan vizuelni identitet takmičenja.

Objavljivanjem redosleda nastupa poznat je još jedan od ključnih detalja pred dolazak mladih izvođača na Maltu. Za publiku iz našeg regiona posebno će biti zanimljiva tri balkanska predstavnika – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, koji su raspoređeni u različitim delovima večeri.

Do velikog finala ostalo je još manje od mesec dana, a nakon objavljivanja pesama, učesnika, scenografije i redosleda nastupa, slika ovogodišnje Dečje Evrovizije sada je gotovo kompletna.

Harry će 24. oktobra u Ta’ Qaliju izvesti numeru koja govori o slobodi, samopouzdanju i pravu svakog deteta da pronađe sopstveni put i glas. U središtu pesme nalazi se dete koje želi da ga odrasli saslušaju i ostave mu dovoljno prostora da otkriva svet, sanja i postane ono što želi, bez straha i stalnih ograničenja.

„Who I Can Be“ izvodi se na grčkom i engleskom jeziku, a njena poruka prati upravo proces odrastanja – od preispitivanja pravila i očekivanja koja drugi postavljaju do odluke da verujemo sebi i sopstvenim mogućnostima.

Predstavnica Kipra na Dečjoj Evroviziji 2026

Od 209 prijava do kiparskog predstavnika

Kiparska radio-televizija CyBC ove godine je organizovala višefazni proces izbora predstavnika. Interesovanje mladih izvođača bilo je veliko – pristiglo je čak 209 prijava, od kojih je 145 ispunilo propisane uslove. Nakon prvog kruga, 45 mladih pevača dobilo je priliku da se predstavi uživo pred selekcionom komisijom u studijima CyBC-a u Nikoziji.

Nakon audicija odluka je pala na Harryja Georgioua, koji je tako dobio priliku da ponese kiparsku zastavu na Maltu. Izbor izvođača i izbor takmičarske pesme bili su, međutim, dva odvojena procesa. Nakon što je Harry izabran, posebna komisija ocenjivala je pristigle kompozicije po sistemu bodovanja sličnom evrovizijskom, a najveći broj poena dobila je upravo „Who I Can Be“.

Iako ima samo 13 godina, Harry već poseduje značajno scensko iskustvo. Živi u Enfieldu u severnom Londonu i školuje se u Platinum Performing Arts, gde se usavršava u pevanju, glumi i plesu.

Posebno mesto u njegovoj dosadašnjoj biografiji zauzimaju nastupi na londonskom West Endu. Tokom sezone 2024/25. tumačio je ulogu Gavrochea u mjuziklu „Les Misérables“ u Sondheim Theatreu, dok je naredne sezone igrao Michaela Hobbsa u „Elf The Musical“ u Aldwych Theatreu. Nedavno je osvojio i nagradu za najbolju vokalnu izvedbu na takmičenju mladih izvođača u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Iskusni evrovizijski autori iza „Who I Can Be“

Kipar je za ovogodišnju Dečju Evroviziju okupio veoma iskusan međunarodni autorski tim. Pesmu potpisuju Laurell Barker, Anna-Klara Folin, Nathalie Brydolf, Victoria Chalkiti i Thomas Stengaard, dok je Stengaard bio zadužen i za produkciju, miks i mastering.

Ljubiteljima Evrovizije posebno su poznata imena Laurell Barker i Thomasa Stengaarda. Barker je, između ostalog, bila deo autorskog tima švajcarske pesme „She Got Me“, sa kojom je Luca Hänni 2019. osvojio četvrto mesto na Evroviziji, a zajedno sa Annom-Klarom Folin radila je i na britanskoj pesmi „Bigger Than Us“ iste godine.

Thomas Stengaard iza sebe ima još veći evrovizijski uspeh – jedan je od autora pesme „Only Teardrops“, sa kojom je Emmelie de Forest pobedila na Evroviziji 2013. za Dansku. Pet godina kasnije bio je među autorima nemačke pesme „You Let Me Walk Alone“, kojom je Michael Schulte stigao do četvrtog mesta.

Sama „Who I Can Be“ osmišljena je kao svojevrsna poruka deteta svetu odraslih. Harry kroz pesmu traži priliku da sam otkriva odgovore, greši, sanja i pronađe sopstveni životni put. Umesto stalnih „ne“, „moraš“ i „ne smeš“, u prvi plan dolaze želja za slobodom i vera da svako dete u sebi nosi potencijal koji tek treba da otkrije.

Tu ideju prati i vizuelni identitet pesme. Režiju zvaničnog spota potpisuje Bodega, a CyBC ga opisuje kao savremen i dinamičan vizuelni prikaz poruke koju pesma nosi.

Kipar treći put zaredom na Dečjoj Evroviziji

Nastup Harryja Georgioua predstavljaće 12. učešće Kipra na Dečjoj Evroviziji i treće uzastopno od povratka zemlje na takmičenje 2024. godine.

Kipar je bio među učesnicima već na prvom izdanju Dečje Evrovizije 2003. godine, kada je Theodora Rafti sa pesmom „Mia efhi“ zauzela 14. mesto.

Najbolji plasman zemlje je osmo mesto, koje je ostvareno dva puta. Prvi je to učinio Marios Tofi 2004. godine sa pesmom „Onira“ i 61 poenom, dok su Louis Panagiotou i Christina Christofi isti plasman ponovili 2006. sa numerom „Agoria koritsia“ i 58 poena.

Kipar je imao i priliku da bude domaćin takmičenja – 2008. godine Dečja Evrovizija održana je u Limasolu. Domaće boje tada su branili Elena Mannouri i Charis Savva sa pesmom „Gioupi gia!“, završivši na desetom mestu.

Posle višegodišnjeg odsustva, Kipar se na takmičenje vratio 2024. godine, kada je Maria Pissarides sa „Crystal Waters“ zauzela 13. mesto i osvojila 60 poena. Prošle godine u Tbilisiju zemlju su predstavljali Rafaella i Christos sa pesmom „Away“, završivši na 16. mestu sa 50 poena.

Sada će Harry Georgiou sa pesmom „Who I Can Be“ pokušati da Kipru donese prvi plasman među deset najboljih još od 2014. godine, kada je Sophia Patsalides završila deveta.

Dečja Evrovizija 2026. biće održana 24. oktobra u Malta Fairs & Conventions Centreu u Ta’ Qaliju, a za pobedu će se takmičiti predstavnici 16 zemalja.

Najuspešnija kiparska pesma na Dečjoj Evroviziji

Mija će 24. oktobra u Ta’ Qaliju pokušati da opravda sam naslov pesme i publici prenese jednostavnu, ali univerzalnu poruku – da je muzika jezik koji ne poznaje godine, granice ni podele i koji može da povezuje ljude bez obzira na njihove različitosti. Upravo tu ideju RTCG je izdvojio kao osnovnu poruku ovogodišnje crnogorske pesme.

Vedra i energična numera prilagođena je uzrastu mlade izvođačice, a Mija je pred premijeru istakla da joj je važno da se publika uz pesmu zabavi, ali i da oseti emociju koju ona sama oseća dok je izvodi.

Predstavnica Crne Gore na Dečjoj Evroviziji 2026

Mija izabrana internim putem

Radio-televizija Crne Gore odlučila je da svog predstavnika za Maltu odabere internim putem, a početkom avgusta objavljeno je da će crnogorsku zastavu na Dečjoj Evroviziji poneti upravo Mija Vujović. RTCG je prilikom predstavljanja mlade pevačice posebno istakao njenu sigurnost na sceni, prirodnost pred televizijskim kamerama, vokalne sposobnosti i neposrednu komunikaciju sa publikom.

Mija je rođena 2016. godine u Podgorici, a deseti rođendan proslaviće neposredno pred ovogodišnje takmičenje. Iako je jedna od mlađih učesnica ovogodišnje Dečje Evrovizije, iza nje se već nalazi nekoliko godina iskustva na dečjim festivalima. Na muzičkim scenama nastupa od 2023. godine, a tokom tog perioda osvajala je nagrade u svojoj uzrasnoj kategoriji, priznanje za najbolji scenski nastup, dok je na jednom od festivala dobila priliku da bude i članica dečjeg žirija.

Pored samostalnih nastupa, članica je podgoričkog dečjeg hora „Zvjezdice“, kao i školskog hora. Muzika i ples nisu, međutim, jedina polja u kojima pokazuje kreativnost – Mija voli i crtanje, slikanje i recitovanje, a govori i engleski i francuski jezik.

Vest da će predstavljati Crnu Goru stigla je tokom letnjeg raspusta. Kako je ispričala za RTCG, roditelji su joj saopštili da je odabrana kada se vratila kući nakon druženja sa prijateljima, a leto koje je usledilo bilo je ispunjeno probama, snimanjima i pripremama za veliku međunarodnu scenu.

Evrovizijska imena iza pesme „Muzika nas spaja“

Iza crnogorske pesme ove godine stoje imena dobro poznata pratiocima Pesme Evrovizije u Srbiji i regionu. Autori numere „Muzika nas spaja“ su Marko Kon i Vasilije Čolan.

Marko Kon evrovizijskoj publici je posebno poznat kao predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije 2009. godine u Moskvi, gde je zajedno sa Milanom Nikolićem izveo pesmu „Cipela“. Vasilije Čolan, odnosno Vasco, takođe ima iskustvo sa srpskog nacionalnog izbora – učestvovao je na prvom izdanju Pesme za Evroviziju 2022.

Ovoga puta zajedno su radili na pesmi čija je centralna ideja sadržana već u njenom naslovu. „Muzika nas spaja“ govori o muzici kao univerzalnom prostoru u kojem nestaju razlike među ljudima i u kojem zajednički ritam i emocija mogu da povežu različite generacije, zemlje i kulture.

Takvu poruku prati i vedar vizuelni identitet, a zvanični spot objavljen je zajedno sa pesmom. Režiju video-spota potpisuje Dejan Milićević, jedno od dugogodišnjih imena regionalne muzičke video-produkcije.

Za Miju je, ipak, najvažnije da publika u pesmi prepozna upravo ono zbog čega se ona sama bavi muzikom – radost, zabavu i mogućnost da se kroz pesmu uspostavi veza sa ljudima koji možda dolaze iz potpuno različitih sredina.

Crna Gora drugi put zaredom na Dečjoj Evroviziji

Nastup Mije Vujović predstavljaće četvrto učešće Crne Gore kao samostalne države na Dečjoj Evroviziji, ali i drugo uzastopno nakon prošlogodišnjeg povratka na takmičenje.

Crna Gora je debitovala 2014. godine, upravo na Malti, kada su Maša Vujadinović i Lejla Vulić sa pesmom „Budi dijete na jedan dan“ zauzele 14. mesto. Već naredne godine usledio je najbolji crnogorski rezultat do sada – Jana Mirković je sa pesmom „Oluja“ u Sofiji završila na 13. mestu.

Nakon toga usledila je čak desetogodišnja pauza, prekinuta prošle godine u Tbilisiju. Crnu Goru tada je predstavljala Asja Džogović sa emotivnom baladom „I tužna i srećna priča“. Asja je takmičenje završila na 17. mestu sa 49 poena, a njen nastup označio je povratak RTCG-a na dečju evrovizijsku scenu.

Odlukom da učestvuje i 2026. godine, RTCG je pokazao nameru da taj povratak ne ostane samo jednokratan. Sada će upravo Mija Vujović sa pesmom „Muzika nas spaja“ pokušati da napravi naredni korak i Crnoj Gori donese rezultat kojim bi nadmašila dosadašnji rekord Jane Mirković.

Dečja Evrovizija 2026. biće održana 24. oktobra u Malta Fairs & Conventions Centreu u Ta’ Qaliju, a za pobedu će se takmičiti predstavnici 16 zemalja.

Najuspešnija crnogorska pesma na Dečjoj Evroviziji

Time je otklonjena svaka dilema oko hrvatskog učešća na narednom izdanju Evrovizije, dok HRT već započinje potragu za naslednikom grupe LELEK, koja je ove godine predstavljala zemlju u Beču.

Prijave otvorene do kraja novembra

Konkurs za Doru 2027. otvoren je 28. septembra, a zainteresovani izvođači i autori svoje pesme mogu da prijave do 29. novembra 2026. godine putem onlajn obrasca na zvaničnim stranicama HRT-a. 

Nakon zatvaranja prijava, stručni žiri HRT-a odabraće 24 kompozicije koje će se takmičiti na Dori, kao i još četiri rezervne pesme.

Kako navodi HRT, prilikom izbora posebna pažnja biće posvećena umetničkoj vrednosti prijavljenih pesama, kvalitetu muzike i tekstova.

Na konkurs mogu da se prijave autori, izvođači, producenti fonograma i drugi nosioci prava na pesmu, pod uslovom da su autorska i izvođačka prava prethodno regulisana.

Dora 2027. u februaru

HRT je potvrdio da će Dora 2027. biti održana tokom februara, dok će gledaoci sva takmičarska dešavanja moći da prate u direktnom prenosu na Hrvatskoj televiziji, putem platforme HRTi, kao i na zvaničnim internet stranicama javnog servisa. Tačni datumi polufinalnih večeri i finala za sada još nisu objavljeni.

Objavljena pravila donose i nekoliko jasno definisanih uslova za učesnike. Izvođači moraju biti hrvatski državljani, a na dan svog polufinalnog nastupa moraju imati najmanje 18 godina.

Kada je reč o samim pesmama i nastupima, pravila su u velikoj meri usklađena sa onima koja važe i na Pesmi Evrovizije. Kompozicije mogu trajati najviše tri minuta, dok se na sceni tokom jednog nastupa može naći najviše šest osoba. Glavni vokali moraju biti izvođeni uživo, a upotreba tehnologija za korekciju intonacije, poput Auto-Tunea, nije dozvoljena.

Jedan od osnovnih uslova konkursa jeste i da prijavljene pesme ne smeju prethodno biti javno objavljene niti izvođene, čime će publika odabrane kompozicije prvi put zvanično upoznati u okviru Dore 2027.

Pobednik Dore putuje u Burgas

Pobednik Dore 2027. steći će pravo da predstavlja Hrvatsku na Pesmi Evrovizije 2027. u Burgasu, čije će veliko finale biti održano 15. maja naredne godine.

Hrvatske boje na ovogodišnjoj Evroviziji u Beču branila je grupa LELEK sa pesmom „Andromeda“. Nakon pobede na Dori, sastav je uspeo da izbori plasman u veliko finale Evrovizije, gde je sa 124 poena zauzeo 15. mesto.

Otvaranjem konkursa za novo izdanje Dore počinje potraga za izvođačem i pesmom koji će pokušati da nastave niz zapaženih hrvatskih nastupa na najvećoj evropskoj muzičkoj sceni.

Predstavnice Hrvatkse na Evroviziji 2026

Nakon završetka glasanja svih klubova i gostujućih žirija, titula pobednika otišla je u Italiju, koja je sa ukupno 318 poena ubedljivo završila na vrhu tabele. Ipak, jedno od prijatnijih iznenađenja večeri stiglo je upravo iz Srbije – Zejna i „Jugoslavija“ osvojile su sjajno 6. mesto sa 176 poena, ostavivši iza sebe veliki deo ovogodišnje konkurencije.

Time je Srbija ostvarila treći najbolji plasman u svojoj istoriji na OGAE Second Chance Contestu, a od drugog najboljeg rezultata deli nas svega jedan poen!

OGAE Italija – pobednica OGAE Second Chance 2026

Italija ubedljivo do pobede

Italija je tokom glasanja postepeno gradila prednost, a na kraju večeri uspela je da se izdvoji na samom vrhu tabele i dođe do ubedljive pobede. Ditonellapiaga sa pesmom „Che fastidio!“ završila je takmičenje sa čak 318 poena, čime je Italiji donela još jedan veliki uspeh na OGAE takmičenjima.

Najbliža pobednici bila je Ukrajina, koju je ove godine predstavljala Jerry Heil sa pesmom „CATHARTICUS“. Ukrajinska predstavnica sakupila je 240 poena i takmičenje završila na drugom mestu, dok je treća bila Danska – Ericka Jane sa pesmom „Death of Me“ osvojila je 226 poena.

Borba u gornjem delu tabele bila je veoma zanimljiva. Domaćin ovogodišnjeg izdanja, Švedska, zauzela je četvrto mesto zahvaljujući Greczuli i pesmi „Half of Me“, koji su osvojili 216 poena. Među pet najboljih završila je i Finska – Antti Paalanen sa pesmom „Takatukka“ sakupio je tačno 200 poena.

A odmah iza njih – Srbija!

Zejna i „Jugoslavija“ završile su OGAE Second Chance 2026 na sjajnom 6. mestu sa 176 poena, čime je Srbija uspela da se nađe među šest najboljih u konkurenciji 22 pesme.

Tako je konačan poredak u samom vrhu doneo pobedu Italiji ispred Ukrajine i Danske, dok su Švedska, Finska i Srbija kompletirale TOP 6 ovogodišnjeg OGAE Second Chance Contesta.

Posebno raduje činjenica da Srbija nije samo uspela da se nađe u gornjem delu tabele, već je tokom glasanja dobijala poene od velikog broja klubova i gostujućih žirija. Čak 28 žirija prepoznalo je Zejnu i „Jugoslaviju“, a podrška je stizala iz gotovo svih delova Evrope – uključujući i nekoliko maksimalnih ocena koje su Srbiju tokom večeri držale u borbi za sam vrh.

Četiri dvanaestice za Zejnu i „Jugoslaviju“

Da je „Jugoslavija“ pronašla svoju publiku među članovima OGAE klubova širom Evrope najbolje pokazuje raspodela glasova. Zejna je do konačnih 176 poena stigla zahvaljujući podršci čak 28 različitih žirija, a tokom glasanja nekoliko puta smo imali razlog za posebno slavlje – Srbija je čak četiri puta čula čuvenih „12 points“!

Maksimalnih 12 poena za Zejnu i „Jugoslaviju“ stiglo je iz Danske, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovačke. Posebno je zanimljivo da su dvanaestice dolazile iz različitih delova Evrope, pa podrška srpskoj pesmi nije bila ograničena samo na zemlje regiona.

Na korak od maksimalne ocene bila je Poljska, koja je Srbiji dodelila 10 poena, dok smo po 8 poena dobili od ovogodišnjeg pobednika Italije, kao i od Finske, Turske i domaćina Švedske.

„Jugoslavija“ je visoko kotirana i kod članova klubova iz Nemačke, Holandije, Slovenije i Izraela, koji su Srbiji dodelili po 7 poena, dok je po 6 poena stiglo iz Portugala, Španije i Francuske.

Podrška se tu nije završila. Bugarska i Grčka dodelile su Zejni po 5 poena, dok smo po 4 poena dobili od Malte, Austrije, Češke i Ukrajine. Po tri boda na srpski konto dodali su žiriji Australije, Andore i Norveške, po dva su stigla iz Letonije i Ujedinjenog Kraljevstva, dok je Luksemburg Srbiji dodelio jedan poen.

Kada se pogleda kompletno glasanje, „Jugoslavija“ je tako osvajala bodove od 1 pa sve do maksimalnih 12, što je na kraju bilo dovoljno da se Srbija učvrsti među najbolje plasiranim zemljama ovogodišnjeg izdanja.

Ipak, nisu svi žiriji imali Srbiju među svojim favoritima. Bez poena ostali smo kod Švajcarske, Kipra, Rest of the World žirija, Estonije, Belgije, Mađarske, Litvanije i Albanije. To znači da je od ukupno 36 žirija koji su mogli da glasaju za Srbiju, čak 28 uvrstilo „Jugoslaviju“ među pesme kojima su dodelili bodove, dok je svega osam žirija ostavilo Srbiju bez poena.

Posebno impresivno izgleda sam vrh naše bodovne statistike – četiri dvanaestice, jedna desetka, četiri osmice i četiri sedmice. Upravo takva, široko raspoređena podrška omogućila je Zejni da tokom čitavog glasanja ostane u borbi za visok plasman.

Kada se podvuče crta – 28 žirija, četiri maksimalne ocene, ukupno 176 poena i sjajno 6. mesto za Zejnu i OGAE Srbiju!

A tih 176 poena dobija još veći značaj kada se pogleda istorija naših nastupa na ovom takmičenju – „Jugoslavija“ je postala deo najboljeg trojca Srbije u istoriji OGAE Second Chance Contesta.

Treći najbolji rezultat Srbije – Zejna uz Jelenu i Konstraktu!

Kada ovogodišnjih 176 poena i 6. mesto stavimo u istorijski kontekst, rezultat Zejne i „Jugoslavije“ dobija još veći značaj. Srbija je tokom godina imala nekoliko veoma zapaženih nastupa na OGAE Second Chance Contestu, ali je samo dva puta uspela da završi takmičenje na boljoj poziciji nego ove godine.

Zejna je tako ostvarila treći najbolji plasman Srbije u istoriji ovog takmičenja, pridruživši se Jeleni Tomašević i Konstrakti među našim najuspešnijim predstavnicima.

Najbolji rezultat i dalje pripada Jeleni Tomašević, koja je 2005. godine sa pesmom „Jutro“ osvojila sjajno 2. mesto sa 177 poena. Srbija je tada bila nadomak same pobede, a taj rezultat ni više od dve decenije kasnije nije nadmašen.

Na drugo mesto liste naših najvećih uspeha 2024. godine upisala se Konstrakta. Sa pesmom „Novo, bolje“ osvojila je 178 poena i završila na 5. mestu, čime je Srbiji donela najbolji plasman u novijoj istoriji takmičenja.

A sada im se pridružuje i Zejna. „Jugoslavija“ je 2026. godine osvojila 176 poena i 6. mesto, pa lista tri najbolja plasmana Srbije sada izgleda ovako:

1. 2005. Jelena Tomašević – „Jutro“ – 2. mesto, 177 poena
2. 2024. Konstrakta – „Novo, bolje“ – 5. mesto, 178 poena
3. 2026. Zejna – „Jugoslavija“ – 6. mesto, 176 poena

Posebno je zanimljivo koliko su, uprkos različitim izdanjima takmičenja i sistemima glasanja, bodovni učinci naše tri najuspešnije predstavnice blizu. Konstrakta je osvojila 178, Jelena 177, a Zejna 176 poena – tri rezultata smeštena u rasponu od svega dva poena.

Zejni je tako nedostajao samo jedan poen da izjednači Jelenin bodovni učinak, odnosno dva da dostigne Konstraktinih 178. Ipak, zbog različitog broja učesnika i žirija kroz godine, upravo plasman najbolje pokazuje istorijski značaj ovogodišnjeg uspeha – samo su Jelena Tomašević i Konstrakta završile bolje od Zejne.

Posle više od dve decenije učešća Srbije na OGAE Second Chance Contestu, „Jugoslavija“ je tako zvanično stala uz „Jutro“ i „Novo, bolje“ među tri najuspešnije srpske pesme na ovom takmičenju. A četiri osvojene dvanaestice i podrška 28 žirija dodatno potvrđuju da je ovogodišnji izbor članova OGAE Srbije imao veoma dobar prijem među evrovizijskim fanovima širom Evrope.

Kako je glasala OGAE Srbija?

Dok smo sa nestrpljenjem pratili kako poeni pristižu Zejni i „Jugoslaviji“, članovi OGAE Srbije prethodno su imali zadatak da izaberu svoje favorite među ovogodišnjim učesnicima i raspodele poene po dobro poznatom evrovizijskom sistemu – od 1 do 8, zatim 10 i maksimalnih 12 poena.

Najveći favorit članova OGAE Srbije ove godine bila je Malta, kojoj je pripalo naših 12 poena. Odmah iza nje našla se Ukrajina, koja je od Srbije dobila 10 poena, dok je treće mesto u glasanju naših članova pripalo Crnoj Gori, koja je ove godine učestvovala u okviru Rest of the World selekcije i kojoj smo dodelili 8 poena.

Visoko se među favoritima srpskih članova našla i Estonija sa 7 poena, dok je Finskoj pripalo 6, a Norveškoj 5 poena. Preostala mesta u srpskoj desetorci zauzele su Španija, Portugal, Italija i Poljska.

Kompletni glasovi OGAE Srbije bili su:

12 poena – Malta
10 poena – Ukrajina
8 poena – Crna Gora (Rest of the World)
7 poena – Estonija
6 poena – Finska
5 poena – Norveška
4 poena – Španija
3 poena – Portugal
2 poena – Italija
1 poen – Poljska

Glasove našeg kluba tokom završne večeri saopštio je Vladimir Jovanović, član OGAE Srbije i urednik portala OGAE Srbija, koji je u ime kluba otkrio kako su članovi rasporedili svoje poene ovogodišnjim učesnicima.

Kada naše glasove uporedimo sa konačnim rezultatima, vidi se da su članovi OGAE Srbije prepoznali nekoliko pesama koje su na kraju završile u samom vrhu tabele. Ukrajina, kojoj smo dali 10 poena, završila je na 2. mestu, Finska je bila peta, dok je Norveška zauzela 7. poziciju, odmah iza Srbije.

Posebno je zanimljiva razmena poena između Srbije i ovogodišnjeg pobednika. Dok je Italija Zejni i „Jugoslaviji“ dodelila visokih 8 poena, članovi OGAE Srbije italijanskoj pesmi namenili su 2 poena. Italija je, ipak, bila veliki favorit širom Evrope i na kraju je sa ukupno 318 poena stigla do pobede.

Naš maksimalni „douze points“ ove godine bio je rezervisan za Maltu, dok su Ukrajina i Crna Gora zaokružile TOP 3 favorita članova OGAE Srbije.

„Jugoslavija“ je svoju drugu šansu pretvorila u veliki uspeh

OGAE Second Chance Contest nastao je upravo sa idejom da pesme koje na nacionalnim izborima nisu uspele da izbore kartu za Pesmu Evrovizije dobiju novu priliku pred evrovizijskim fanovima širom Evrope. A malo koja pesma ove godine je naziv takmičenja opravdala tako dobro kao „Jugoslavija“.

Od trenutka kada su je članovi OGAE Srbije izabrali za našeg predstavnika bilo je jasno da Zejna na ovo takmičenje odlazi sa pesmom koja ima potencijal da privuče pažnju međunarodne publike. Konačni rezultat pokazao je da su članovi bili u pravu – „Jugoslavija“ je svoju drugu šansu pretvorila u jedan od najvećih uspeha Srbije u istoriji takmičenja.

Sa 176 osvojenih poena, podrškom čak 28 žirija i maksimalnim ocenama iz Danske, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovačke, Zejna je uspela da Srbiju dovede do 6. mesta u konkurenciji 22 pesme. Još važnije, „Jugoslavija“ je postala tek treća srpska pesma koja je uspela da ostvari ovako visok plasman na OGAE Second Chance Contestu.

I upravo u tome možda leži najlepši deo čitave priče. Pesma koja nije dobila priliku da predstavlja Srbiju na Pesmi Evrovizije dobila je novu publiku i novu pozornicu, a evrovizijski fanovi iz brojnih zemalja pokazali su koliko im se dopada. Četiri dvanaestice i samo dva poena manje od najvećeg bodovnog učinka Srbije na ovom takmičenju najbolja su potvrda koliko je „Jugoslavija“ bila dobro prihvaćena.

Za OGAE Srbiju ovo je zato mnogo više od još jednog plasmana. Posle Jelene Tomašević i „Jutra“ 2005. i Konstrakte sa pesmom „Novo, bolje“ 2024. godine, sada imamo još jednu pesmu koju ćemo pamtiti kao deo naših najvećih uspeha na ovom takmičenju.

„Jugoslavija“ možda nije otišla na Pesmu Evrovizije, ali je svoju evropsku priču ipak dobila – i završila je među šest najboljih.

Zato na kraju možemo da budemo više nego zadovoljni: 6. mesto, 176 poena, četiri dvanaestice i treći najbolji plasman OGAE Srbije u istoriji Second Chance Contesta!

Velike čestitke Zejni na sjajnom rezultatu i veliko hvala svim članovima OGAE Srbije koji su učestvovali u izboru našeg predstavnika, kao i svim klubovima i žirijima širom Evrope koji su prepoznali i nagradili „Jugoslaviju“.

Ovogodišnja „druga šansa“ za Srbiju završena je na način koji ćemo dugo pamtiti. Vidimo se sledeće godine – spremni za neku novu pesmu, novu drugu šansu i, nadamo se, još jedan veliki rezultat OGAE Srbije!

Odluka je posebno zanimljiva jer AVROTROS, televizija koja je godinama bila zadužena za holandskog predstavnika, ostaje pri odluci da ne učestvuje. Umesto nje, NPO će od 2027. godine organizovati holandsko učešće po potpuno drugačijem modelu, uz nezavisni tim stručnjaka koji će biti zadužen za izbor i pripremu predstavnika.

Od povlačenja do povratka za samo mesec dana

Još 24. avgusta, situacija je izgledala sasvim drugačije. AVROTROS je tada saopštio da neće učestvovati na Evroviziji 2027, navodeći da, u okolnostima u kojima jedna od zemalja učesnica i dalje učestvuje u velikom vojnom sukobu, takmičenje više ne može da smatra dovoljno neutralnim.

Holandski emiter posebno je ukazao na rat i humanitarnu situaciju u Gazi, ograničenja slobode medija i šire političke tenzije koje su poslednjih godina sve više uticale na atmosferu oko Evrovizije. AVROTROS je ocenio i da tada predstavljene izmene pravila EBU nisu bile dovoljne da ga ubede da se vrati na takmičenje.

Umesto da odluka AVROTROS-a automatski znači i odsustvo Holandije, televizija je odgovornost za dalje odlučivanje vratila NPO-u, krovnoj organizaciji holandskog javnog medijskog sistema. Time je ostavljena mogućnost da se pronađe drugačiji način za nastup zemlje u Burgasu.

I upravo se to na kraju dogodilo.

NPO preuzima organizaciju holandskog nastupa

Nakon razgovora sa Evropskom radiodifuznom unijom, NPO je odlučio da Holandiju vrati na evrovizijsku scenu.

Prema novom sistemu, holandska prijava više neće biti projekat jednog javnog emitera. NPO će koordinirati zajednički projekat javnog medijskog sistema, dok će posebno formiran nezavisni tim stručnjaka imati odgovornost za izbor izvođača i pesme, kao i pripremu i podršku holandskom predstavniku. U tom procesu trebalo bi, gde god je moguće, koristiti i postojeće iskustvo unutar holandskih javnih emitera.

Istovremeno će biti razdvojene dve stvari koje su ranije uglavnom bile u rukama iste televizije – organizacija holandske prijave i televizijsko izveštavanje sa Evrovizije.

Za prenose će biti zadužen NOS, koji će pripremati najave, komentarisati polufinala i finale i izveštavati o takmičenju. NPO ističe da je ova uloga namerno odvojena od izbora predstavnika kako bi NOS mogao nezavisno da prati događaj.

Razgovori sa EBU otvorili put povratku Holandije

Odluci o povratku prethodili su intenzivni razgovori NPO-a i Evropske radiodifuzne unije, tokom kojih je holandska strana insistirala na tome da Evrovizija ponovo jasnije istakne svoju osnovnu ideju – povezivanje ljudi kroz muziku, posebno u trenutku kada geopolitički sukobi i sve veća polarizacija snažno utiču i na samo takmičenje.

Predsednica Upravnog odbora NPO-a Jet de Ranitz priznala je da odluka o povratku neće naići na jednodušnu podršku holandske javnosti, ali je naglasila da je NPO tokom razgovora sa EBU tražio da upravo povezujući karakter Pesme Evrovizije ponovo dobije centralno mesto. U holandskom javnom servisu smatraju da su u međuvremenu napravljeni određeni koraci koji su omogućili drugačiji pristup učešću na takmičenju.

Tome su prethodile i promene koje je EBU najavio za izdanje 2027. godine, uključujući nova pravila koja se odnose na mogućnost organizovanja takmičenja u državama pogođenim oružanim sukobom ili ozbiljnom geopolitičkom krizom, dodatna pojašnjenja pravila vezanih za vokale, kao i podizanje minimalne starosne granice učesnika sa 16 na 18 godina.

Povratak Holandije pozdravio je i direktor Pesme Evrovizije Martin Green, koji je posebno istakao konstruktivne razgovore vođene sa NPO-om i želju da takmičenje ponovo snažnije opravda svoj slogan „United by Music“.

„Oduševljeni smo što možemo da poželimo dobrodošlicu Holandiji nazad na Pesmu Evrovizije 2027. godine. Cenimo konstruktivne razgovore koje smo vodili sa NPO-om i radujemo se zajedničkom radu kako bismo osnažili takmičenje kao mesto koje zaista odražava duh slogana ‘United by Music’.“

Green je podsetio i da je Holandija bila jedna od svega sedam zemalja koje su učestvovale na prvom izdanju Evrovizije 1956. godine, ističući da prvobitna ideja takmičenja ni sedam decenija kasnije nije izgubila značaj. Kako je naveo, u svetu koji postaje sve podeljeniji, Evrovizija i dalje može da bude prostor u kojem se ljudi i zemlje okupljaju kroz muziku, dele zajedničko iskustvo i pronalaze međusobnu povezanost.

„Imajući to u vidu, veoma smo srećni što će se Holandija ponovo pridružiti evrovizijskoj porodici na sceni u Burgasu narednog maja“, zaključio je Green.

Holandija ulazi u novu evrovizijsku eru

Iako je povratak zemlje sada potvrđen, još nije poznato ko će predstavljati Holandiju na Evroviziji 2027. godine, niti kako će tačno izgledati proces izbora izvođača i pesme. NPO za sada nije objavio detalje o eventualnom konkursu, rokovima za prijavljivanje ili datumu kada bi ime predstavnika moglo da bude saopšteno.

Poznato je, međutim, da će izborom izvođača, pesme i pripremom nastupa upravljati novi nezavisni stručni tim, što označava veliku promenu u načinu na koji Holandija pristupa Evroviziji. Posle mnogo godina tokom kojih je AVROTROS bio direktno zadužen za nacionalnu prijavu, izdanje 2027. praktično će označiti početak nove ere holandskog učešća na takmičenju.

Holandija pritom ima jednu od najdužih evrovizijskih tradicija. Bila je među svega sedam država koje su učestvovale na prvom izdanju takmičenja 1956. godine, a do danas je zabeležila pet pobeda – 1957, 1959, 1969, 1975. i 2019. godine. Poslednji trijumf doneo joj je Duncan Laurence sa pesmom „Arcade“, čime je Holandija posle čak 44 godine ponovo osvojila evrovizijski trofej.

Poslednji holandski predstavnik pre pauze bio je Claude, koji je sa pesmom „C’est La Vie“ na Evroviziji 2025. u Bazelu zauzeo 12. mesto u finalu sa 175 poena. Nakon toga Holandija je propustila izdanje 2026. godine, pa će njeno odsustvo sa evrovizijske scene na kraju trajati samo jednu sezonu.

Povratak će uslediti na Pesmi Evrovizije 2027. u Burgasu, gde su polufinalne večeri zakazane za 11. i 13. maj, dok će veliko finale biti održano 15. maja 2027. godine.

Posle turbulentnog perioda, povlačenja AVROTROS-a i promene čitavog modela učešća, ostaje još samo najvažnije pitanje – ko će postati prvo lice nove holandske evrovizijske ere i poneti zastavu zemlje na scenu u Burgasu?

Poslednji pobednik Holandije na Evroviziji

Ana će 24. oktobra u Ta’ Qaliju izvesti numeru koja govori o veri u sebe, dečjim snovima i hrabrosti da, dok odrastamo i tražimo sopstveni put, ostanemo verni sebi. Upravo tu poruku istakla je i Makedonska radio-televizija prilikom predstavljanja pesme.

„Idnata jas“ kombinuje makedonski i engleski jezik, a u njenom zvuku savremena pop-produkcija spojena je sa elementima tradicionalne balkanske muzike. U aranžmanu se mogu čuti i tambura i kaval, uz izražene gudačke deonice.

Predstavnica Severne Makedonije na Dečjoj Evroviziji 2026

Ana izabrana jednoglasnom odlukom žirija

Predstavnicu Severne Makedonije ove godine odabrala je Makedonska radio-televizija (MRT) kroz audiciju mladih izvođača. Nakon predstavljanja kandidata, stručni žiri jednoglasno se opredelio za Anu, posebno ističući njene vokalne sposobnosti, scenski nastup i umetnički potencijal.

Ana dolazi iz Struge, a muzikom se bavi od malih nogu i deo svog muzičkog obrazovanja sticala je u muzičkoj školi u rodnom gradu. Već je nastupala na takmičenjima i bila deo projekta Muzička Fabrika, namenjenog otkrivanju i promociji mladih talenata u Severnoj Makedoniji. U okviru tog projekta izvela je i svoju prvu pesmu „Ne sakam da živeam na Mars“.

MRT je izbor izvođača i pesme organizovao kao dva odvojena procesa. Dok je Ana izabrana na audiciji, za takmičarsku kompoziciju raspisan je poseban konkurs, na kojem je stručni žiri takođe jednoglasno odabrao „Idnata jas“.

Poznata imena iza „Idnata jas“

Iza pesme „Idnata jas“ stoji iskusan autorski tim predvođen Nikolom Micevskim, jednim od prepoznatljivijih imena savremene makedonske muzičke scene. Micevski potpisuje muziku i aranžman, dok je tekst napisao Ilčo Nečovski, član popularne grupe Duper. Za produkciju su bili zaduženi Micevski i Dejan Miromorski.

Sama pesma zamišljena je kao svojevrsni razgovor Ane sa sopstvenom budućnošću. Kroz stihove mlada pevačica razmišlja o tome gde će je život odvesti, da li će uspeti da ostvari svoje snove i kakva će osoba jednog dana postati. Istovremeno, „Idnata jas“ nosi poruku da tokom odrastanja i svih promena koje ono donosi ne treba izgubiti ono najvažnije – veru u sebe i sopstveni identitet.

Upravo zato MRT pesmu predstavlja kao inspirativnu priču o odrastanju, samopouzdanju i hrabrosti da sledimo svoje snove, što je čini veoma bliskom generaciji kojoj pripada i sama Ana.

Vizuelni identitet pesme prati istu mladalačku energiju. Zvanični spot realizovan je u produkciji MRT-a, dok će priča biti dodatno preneta i na scenu Dečje Evrovizije. Ani će se tokom nastupa pridružiti Kalina, Kaja i Elena, a za koreografiju je zadužen Ilija Karadakoski, koji će zajedno sa timom pokušati da atmosferu i poruku pesme pretoči u upečatljiv televizijski nastup.

Severna Makedonija među najvernijim učesnicima Dečje Evrovizije

Severna Makedonija deo je Dečje Evrovizije još od prvog izdanja 2003. godine, a nastup Ane Stojanoske predstavljaće 21. učešće zemlje na takmičenju.

Najbolji rezultat ostvarila je dva puta. Rosica Kulakova i Dimitar Stojmenovski sa pesmom „Ding Ding Dong“ bili su peti 2007. godine, dok je isti plasman godinu dana kasnije ponovio Bobi Andonov sa numerom „Prati mi SMS“. Blizu najboljeg rezultata bila je i Mila Moskov, koja je 2019. sa pesmom „Fire“ završila na šestom mestu.

Severna Makedonija je dobar rezultat ostvarila i prošle godine u Tbilisiju, kada je Nela Mančeska sa pesmom „Miracle“ zauzela sedmo mesto sa 141 poenom, što je bio jedan od najboljih plasmana zemlje u novijoj istoriji takmičenja.

Sada će Ana Stojanoska sa pesmom „Idnata jas“ pokušati da nastavi taj pozitivan niz. Dečja Evrovizija 2026. biće održana 24. oktobra u Malta Fairs & Conventions Centreu u Ta’ Qaliju, a za pobedu će se takmičiti predstavnici 16 zemalja.

Najuspešnija makedonska pesma na Dečjoj Evroviziji

Salvador će 24. oktobra u Ta’ Qaliju izvesti pesmu „Alma“, što na portugalskom znači „Duša“. Portugalska televizija RTP pesmu i prateći spot zvanično je predstavila 23. septembra, nešto više od mesec dana pre velikog finala Dečje Evrovizije. Autor pesme je poznati portugalski pevač i kompozitor Diogo Piçarra, koji je ujedno bio Salvadorov mentor tokom takmičenja The Voice Kids.

„Alma“ donosi emotivnu priču o ljubavi, udaljenosti, domu i uspomenama koje ostaju duboko u nama bez obzira na prolazak vremena. Kroz tekst se provlači ideja da nas i najteži putevi na kraju vode kući – ne samo mestu kojem pripadamo, već onome što nosimo u svojoj duši. Pesma je u potpunosti izvedena na portugalskom jeziku, čime Portugal nastavlja da na Dečjoj Evroviziji ističe svoj jezik i muzički identitet.

Predstavnik Portugala na Dečjoj Evroviziji 2026

Od The Voice Kids do Dečje Evrovizije

Salvador Rio izborio je kartu za Maltu 24. maja, kada je pobedio u finalu sedme sezone emisije The Voice Kids Portugal. Bio je deo tima Dioga Piçarre, a upravo je njegov tadašnji mentor kasnije dobio zadatak da napiše pesmu sa kojom će Portugal nastupiti na međunarodnoj sceni.

Iako je veoma mlad, Salvador već ima iskustva i van muzike. Pevanjem se bavi od četvrte godine, dok je časove pevanja počeo da pohađa 2025. godine. Bavio se i sinhronizacijom, između ostalog pozajmljujući glas Petru Panu, a pojavljivao se i u televizijskim ostvarenjima i reklamama.

Zvanični spot za „Almu“ snimljen je u prostorijama portugalskog javnog servisa RTP, a pesma predstavlja i Salvadorov prvi veliki originalni muzički projekat nakon pobede u The Voice Kids.

Portugal sve ozbiljniji na Dečjoj Evroviziji

Portugal je na Dečjoj Evroviziji debitovao 2006. godine, ali je nakon samo dva nastupa napravio dugu pauzu i na takmičenje se vratio tek 2017. Nakon još jednog prekida, zemlja od 2021. godine redovno učestvuje, a Salvador Rio postaće 11. portugalski predstavnik na ovom takmičenju.

Najveći uspeh Portugal je ostvario 2024. godine u Madridu, kada je Victoria Nicole sa pesmom „Esperança“ osvojila drugo mesto, što je i dalje najbolji portugalski rezultat u istoriji Dečje Evrovizije. Godinu dana kasnije, Inês Gonçalves je u Tbilisiju sa pesmom „Para onde vai o amor?“ zauzela 13. mesto sa 73 poena.

Portugal će ove godine pokušati da sa Salvadorom i emotivnom „Almom“ ponovo napravi zapažen rezultat. Dečja Evrovizija 2026. biće održana 24. oktobra u Malta Fairs & Conventions Centreu u Ta’ Qaliju, uz učešće 16 zemalja.

Najbolje plasirana portugalska pesma na Dečjoj Evroviziji