Jedni su već “pobedili” po mišljenju fanova na društvenim mrežama, drugi se uporno guraju u vrh jer „to se od njih očekuje“, a treći tiho vrebaju priliku da iz pozadine naprave senzaciju večeri.

Ali Evrovizija voli da iznenadi. Koliko god da su kvote jasne, a fanovi glasni, istina je da su mnogi “sigurni” pobednici ostali bez krune — i to baš u trenutku kad su svi bili uvereni da je stvar gotova.

U ovom tekstu, raščlanićemo šanse pomenutih šest zemalja: ko ima vatru, ko igra na sigurno, a ko se uzda u faktor iznenađenja. A usput, možda i „pecnemo“ ponekog fanatika koji već sprema govor zahvalnosti za svog favorita.

Jer jedno je sigurno — ovo je Evrovizija. A tu, pobednik nikad nije stvar dogovora. Nego trenutka.

 Švedska – KAJ, “Bara Bada Bastu”

Švedska i Evrovizija – to je već ozbiljna sapunica. Sa čak sedam pobeda, Skandinavci su izgradili reputaciju “evrovizijskog šefa smene”. Bilo da je u pitanju ABBA 1974, Charlotte Perrelli, Måns Zelmerlöw ili dvostruka šampionka Loreen, Švedska zna šta radi. Kad oni uđu u arenu, očekuje se spektakl. I ove godine ga naravno donose.

Švedska je ponovo favorit, ali ovog puta sa nečim potpuno drugačijim. Trio KAJ, poznat po svom humoru i kombinaciji finskog i švedskog jezika, predstavlja pesmu “Bara Bada Bastu” – veselu odu sauni sa epadunk ritmom. Nastup uključuje peškire, parnu atmosferu i mnogo energije, što je osvojilo publiku i žiri na Melodifestivalenu, gde su dobili rekordnih 4,3 miliona glasova.

Trenutno, Švedska ima 25% šansi za pobedu prema kladionicama, što bi im donelo rekordnu osmu pobedu na Evroviziji. Ipak, ostaje pitanje da li će žiri biti naklonjen ovakvom humorističnom pristupu ili će se odlučiti za ozbiljnije izvođače.

Fanovi ih dižu u nebesa, ali deo publike već godinama postavlja pitanje: da li gledamo umetnost ili dobro uvežbanu fabričku traku za pobede? “Švedska formula” funkcioniše, ali koliko još puta publika želi da je proguta pre nego što kaže: dosta više?

Na kladionicama su, očekivano, u samom vrhu. Ali za razliku od prethodnih godina, oseća se lagani zamor materijala. Glasovi publike mogli bi otići nekom “svežijem” igraču, jer i najlepša ambalaža dosadi kad znaš napamet šta je unutra.

Predstavnici Švedske na Pesmi Evrovizije 2025.

 Austrija – JJ, “Wasted Love”

Austrija se ove godine ističe sa JJ-evom pesmom “Wasted Love”, emotivnom baladom koja diže na noge svojim visokim kontratenorskim tonovima i iskrenošću u izvođenju. JJ, poznat po svom jedinstvenom glasu i scenskom nastupu, donosi ozbiljnu dozu emocionalne dubine, što nije čest prizor na ovim takmičenjima preplavljenim brzim ritmovima i šarenim spektaklima.

Nastup je vizuelno impresivan i pažljivo osmišljen — ogledala koja stvaraju višestruke refleksije i dramatično osvetljenje dodatno pojačavaju intenzitet pesme, ostavljajući utisak introspektivne i gotovo hipnotičke atmosfere. Ovaj spoj zvuka i slike već je privukao pažnju kako publike, tako i žirija, koji su poznati po tome da cene tehničku perfekciju i emotivnu iskrenost.

Prema trenutnim kladionicama, Austrija ima solidnih 19% šanse za pobedu, što je vrlo respektabilan broj, naročito za zemlju koja nije uvek na samom vrhu favorita. JJ je već postao miljenik fanova i na TikToku, gde njegovi nastupi i delovi pesme dobijaju milionske preglede, što mu donosi dodatnu popularnost i podmlađuje tradicionalnu evrovizijsku publiku.

Ipak, pitanje je da li će ta TikTok popularnost biti dovoljna za konačni trijumf. Evrovizija nije samo igra brojeva i virala; tu je i žiri koji zna da prepozna tehničku veštinu i dubinu izvedbe. Ako žiri zaista bude tražio kombinaciju tehničke perfekcije i emocionalne snage, JJ bi mogao da iznenadi i odnese pobedu.

Međutim, ne zaboravimo — emocija i viralnost su samo deo slagalice. Austrija mora da izbegne zamku da “Wasted Love” ostane samo još jedan hit za društvene mreže, a ne pesma koja osvaja srca i glasove u areni.

Predstavnik Austrije na Pesmi Evrovizije 2025.

 Francuska – Louane, “Maman”

Francuska se ove godine vraća na velika vrata sa Louane i njenom pesmom “Maman” — nežnom, emotivnom baladom posvećenom njenoj preminuloj majci. Za razliku od brojnih šarenih, glamuroznih i teatralnih nastupa, Louane bira put suptilnosti i iskrene emocije, što je na Evroviziji uvek dvostruki mač.

Nastup je minimalistički, gotovo intiman, sa jasnim fokusom na Louanin vokal i ličnu priču. Na sceni nema preterane produkcije, već samo snažna poruka koju pevačica prenosi kroz glas i emociju. Ta jednostavnost je već izazvala snažne reakcije publike i žirija, koji cene autentičnost u moru spektakla.

Louane nije nepoznat glas — sa preko tri miliona prodatih albuma u Francuskoj i velikim brojem hitova iza sebe, donosi iskustvo i prepoznatljivost. To joj daje dodatni plus kod starije publike i onih koji Evroviziju prate zbog muzike, a ne samo šoua.

Na kladionicama Francuska drži oko 10% šanse za pobedu — što je solidan, ali ne i impresivan procenat. Izazov će biti da se probije kroz masovne nastupe i energične numere koje dominiraju večeri, jer ponekad Evrovizijska publika preferira bombastičnost i spektakl, a ne tihu emociju.

Ako publika i žiri budu spremni da nagrade iskrenu, dirljivu izvedbu bez suvišnog glamura, “Maman” bi mogla da postane prijatno iznenađenje večeri i možda čak i sruši neke od favoritizovanih zemalja.

Predstavnica Francuske na Pesmi Evrovizije 2025.

 Estonija – Tommy Cash, “Espresso Macchiato”

Estonija je ove godine rešila da se ne uklapa u standardne evrovizijske šablone i poslala je Tommyja Casha sa pesmom “Espresso Macchiato” — numerom koja je spojila ekscentričnost, humor i dozu apsurda. Ovaj muzičar poznat je po svojim nekonvencionalnim nastupima i nepredvidivom stilu, što je savršeno uklopilo njegovu poruku i scenski nastup.

Pesma “Espresso Macchiato” već je postala viralna, pre svega zahvaljujući neobičnom spoju repa, elektronskih zvukova i pomalo teatralnog humora koji razbija monotoniju uobičajenih evrovizijskih balada i pop numera. Njegov vizuelni nastup je upečatljiv, sa elementima koji podsećaju na performans-art i underground estetiku, što ga čini pravim magnetom za mlađu publiku i one koji vole nešto drugačije.

Na kladionicama Estonija drži oko 7% šansi za pobedu, što je solidna pozicija za zemlju koja ne igra na kartu tradicionalnog šarma ili velike produkcije. Tommyjeva autentičnost i hrabrost da unese dozu provokacije u svoju pesmu mogla bi mu doneti dodatne glasove od publike željne osveženja.

Međutim, ovo je i rizik — žiri i tradicionalniji deo publike mogli bi ostati zbunjeni ili nezadovoljni, jer “Espresso Macchiato” nije pesma za svakoga. Ako Evrovizijska publika bude spremna na humor i ekscentričnost, Estonija bi mogla napraviti ozbiljan iskorak i čak se plasirati visoko, možda i u top 10.

Predstavnik Estonije na Pesmi Evrovizije 2025.

 Finska – Erika Vikman, “Ich Komme”

Finska je ove godine odlučila da zagrize malo drugačije i poslala je Eriku Vikman sa pesmom “Ich Komme” — numerom koja je izazvala buru reakcija i, da ne zaboravimo, čak i kritike finskog predsednika! Nije mala stvar kada politički vrh zemlje komentariše evrovizijski nastup, zar ne? To nam već daje naslutiti koliko je Erika spremna da šokira.

“Ich Komme” je provokativna, direktna i seksualno nabijena pesma, što nije uobičajena tematika za Evroviziju, gde se uglavnom traži univerzalnost i “čista” zabava. Erika je poznata po svojim smelim i ponekad kontroverznim nastupima, a ove godine je rešila da tu reputaciju potvrdi punom snagom.

Na kladionicama Finska drži skromnih 3% šansi za pobedu, što jasno pokazuje da su mnogi skeptični prema ovoj vrsti nastupa. Ali, hej, nekada su upravo oni najsmeliji uspeli da preokrenu pravila igre i ostave publiku bez daha.

Pitanje koje se postavlja je — da li će Evrovizijska publika i žiri biti spremni da nagrade ovako direktan, pa čak i kontroverzan nastup? Možda će joj upravo ta provokacija doneti dodatne glasove onih koji su umorni od sigurnih i predvidivih numera.

Predstavnica Finske na Pesmi Evrovizije 2025.

 Grčka – Klavdia, “Asteromata”

Grčka ove godine dolazi sa Klavdijom i pesmom “Asteromata” — dirljivom i snažnom baladom koja tematizuje sudbinu izbeglica i duboku povezanost sa rodnim krajem. Ova numera nije samo pesma, već prava emotivna priča, ispričana iz srca, koja se već pokazala kao jedan od najsnažnijih trenutaka na nacionalnom takmičenju u Grčkoj.

Klavdijin nastup je suptilan i iskren, sa fokusom na vokal i emociju, bez velikih vizuelnih efekata ili šoua, što je u svetu preplavljenom glamurom i spektaklom često osvežavajuće. “Asteromata” nosi poruku o ljubavi, gubitku i nadi, teme koje imaju univerzalnu snagu i mogu da se povežu sa publikom širom Evrope.

Iako Grčka trenutno nema visoke šanse na kladionicama — što i ne iznenađuje s obzirom na konkurenciju i žanr pesme — to ne znači da je njihov potencijal zanemarljiv. Evrovizija je mesto gde se često dešavaju iznenađenja, a ako publika i žiri budu u pravom raspoloženju da cene duboke, emotivne izvedbe sa snažnom porukom, “Asteromata” bi mogla biti upravo to.

Ponekad pesma koja govori srcu i duši uspe da zaseni i najsjajnije spektakle, pa se zato ne bi smelo odbaciti da Grčka napravi korak dalje nego što joj prognoze predviđaju.

Predstavnica Grčke na Pesmi Evrovizije 2025.

Zaključak: Šest favorita… a možda pobedi neko sedmi

Ovih šest zemalja – Švedska, Austrija, Francuska, Estonija, Finska i Grčka – bez dileme su glavna imena na Evroviziji 2025. Kladionice ih prate sa pažnjom, fanovi su već podeljeni u njihove taborove, a analitičari ispisuju tabele i prognoze. Sve izgleda kao da znamo ko će se boriti za tron.

Ali, ako nas je Evrovizija nečemu naučila kroz decenije, onda je to da favoritima često baš to ime bude kamen oko vrata. Mnogi od njih puku kao baloni u najneprikladnijem trenutku, dok iz senke iskrsnu oni neočekivani — oni koji svojom energijom, nepredvidivošću i magijom osvoje ne samo glasove, već i srca.

Tako da, iako su ove zemlje pravi favoriti, ostaje nam da večeras zajedno gledamo spektakl i vidimo da li će pravila biti potvrđena ili će Evrovizija još jednom pokazati zašto je jedan od najvećih muzičkih fenomema na svetu — mesto gde se pišu legende i stvaraju istorijski “moment”.

Dakle, zavalite se, spremite kokice i budite spremni na iznenađenja — jer na Evroviziji, ništa nije konačno dok se ne upale svetla na sceni.

Finale Pesme Evrovizije 2025.

Ove kompozicije su ostavile upečatljiv i neizbrisiv trag, osvojile simpatije publike i nastavile da žive među fanovima, zahvaljujući ne samo svojim muzičkim kvalitetima, već i nezaboravnim nastupima.

U ovom pregledu izdvajamo 12 pesama koje su, prema izboru autora, zaslužile da ostanu upamćene kao važan deo istorije srpskog nacionalnog izbora.

Kroz retrospektivu 12 pesama, podsetićemo se ponovo na njihove melodije, stihove i priče, kao i na izvođače koji su ih izvodili i utiske koje su ostavili na sceni.

 Jelena Karleuša – „Moli me“ (Beovizija 2004)

„Moli me“ je pesma koju je Jelena Karleuša izvela na Beoviziji 2004, prvom srpskom nacionalnom izboru nakon povratka na Evrovizijsku scenu. Pesma, inspirisana modernim pop i dance zvukovima tog vremena, donela je upečatljiv nastup sa dinamičnom koreografijom i snažnim vizuelnim identitetom, karakterističnim za Karleušin stil. Tekst pesme nosi poruku o samopouzdanju i nezavisnosti, što je dodatno isticalo Jelenin imidž kao jedne od najkontroverznijih i najhrabrijih izvođača na domaćoj sceni.

Na Beoviziji 2004. koja je prethodila takmičenju Evropesma-Europjesma, na kojem se zvanično birao predstavnik tadšnje Srbije i Crne Gore, pesma „Moli me“ nije zauzela visoko mesto na tabeli, ali je ostavila snažan utisak na publiku i medije, obezbeđujući sebi mesto među pesmama koje se i danas rado pominju. Pobednička pesma te godine bila je „Lane moje“ Željka Joksimovića, koja je osvojila drugo mesto na Evroviziji, zahvaljujući čemu je Evrovizija narednih godina u Srbiji imala izuzetno veliku popularnost.

Nastup Jelene Karleuše na Beoviziji ostao je upamćen i po futurističkoj scenskoj produkciji i kostimima, koji su za to vreme bili ispred svog doba za regionalne standarde. Iako nije odnela pobedu, pesma „Moli me“ je postala hit i učvrstila Jeleninu poziciju na estradi. Mnogi su smatrali da bi njen jedinstven stil doneo osveženje na Evroviziji, što je i dalje tema diskusija među fanovima takmičenja.

Jelena Karleuša je jedna od najkontroverznijih i najpraćenijih pop zvezda u regionu. Njena karijera, koja traje više od dve i po decenije, obeležena je hrabrim umetničkim odlukama i inovativnim nastupima. Iako nije predstavljala Srbiju na Evroviziji, često je bila tema spekulacija kada se govorilo o mogućim predstavnicima. Karleuša se nije ustručavala da iznese svoje mišljenje o ovom takmičenju i izazove polemike, što ju je učinilo jedinstvenom figurom na domaćoj muzičkoj sceni.

Naziv takmičenja: Beovizija 2004.

Pozicija na takmičenju: 11. mesto

Nastup Jelene Karleuše u finalu Beovizije 2004.

Beauty Queens – „Zavet“ (Beovizija 2008)

Grupa Beauty Queens postala je poznata i prepoznatljiva po tome što su njene članice bile prateći vokali Mariji Šerifović na Evroviziji 2007. godine, kada je Srbija zabeležila za sada jedinu pobedu.

Pesma „Zavet“ je emotivna balada koju je grupa Beauty Queens izvela na Beoviziji 2008. Sa pesmom koja se oslanjala na emotivnu i snažnu interpretaciju, grupa je pokazala visok nivo muzičkog izraza i profesionalizma. Pesmu je komponovao Vladimir Graić Graja, koji je komponovao i „Molitvu“. Iako pesma nije pobedila, već je završila na trećem mestu sa 16 poena, ostala je upamćena kao jedna od najlepših balada togodišnjeg izbora.  koja je izazvala snažan utisak među publikom.

Uprkos jakoj konkurenciji, pesma je osvojila srca mnogih, ali ju je ipak zasenila pobednička pesma „Oro“ Jelene Tomašević, koja je Srbiju predstavljala te godine, sa kojom je zauzela visoko šesto mesto na takmičenju.

Beauty Queens su postale poznate u muzičkom svetu upravo zahvaljujući svom učešću na Beoviziji, ali su se kasnije povukle sa scene. Iako su bile omiljene kod publike, članice grupe nisu nastavile zajednički muzički put nakon Beovizije. Njihovo učešće na Beoviziji 2008 ostalo je zapamćeno kao trenutak kada su pokazale veliki potencijal na sceni, iako nisu došle do pobede.

Naziv takmičenja: Beovizija 2008.

Pozicija na takmičenju: 3. mesto

Nastup grupe Beauty Queens u finalu Beovizije 2008.

Filip Baloš – „Novi plan drugi san“ (Pesma za Evroviziju 2023)

Filip Baloš se sa pesmom „Novi plan drugi san“ predstavio na srpskim nacionalnim izborima za Evroviziju 2023. Ova energična pesma u euro-dance stilu nosi nostalgične vibracije 90-ih, ali s modernim, plesnim zvukom i zaraznim refrenom.

Na Pesma za Evroviziju 2023. pesma „Novi plan drugi san“ zauzela je visoko mesto na tabeli. Iako nije pobedila, pesma je osvojila srca mnogih ljubitelja modernog popa i eurodance zvuka. Filip je uspeo da iznese pesmu s puno energije, bez tipičnih vizuelnih dodataka kao što su plesači ili specijalni efekti.

Iako je relativno nov na muzičkoj sceni, Filip Baloš je nastupom na PZE-u 23 uspeo da ostvari popularnost kako u Srbiji tako i u regionu, ali i u Švedskoj gde je imao mini turneju zajedno sa Luk Blekom.

Pesma je predstavljala i OGAE Srbiju na internet takmičenju OGAE Second Chance 2023 na kojem je zauzela visoko 6. mesto.

Naziv takmičenja: Pesma za Evroviziju 2023.

Pozicija na takmičenju: 4. mesto

Nastup Filipa Baloša u polufinalu PZE-a 2023.

Ana Nikolić – „Romale, romali“ (Evropesma-evropjesma 2006)

Ana Nikolić je jedna od najpoznatijih pop zvezda na Balkanu. „Romale, romali“ je pesma koju je Ana Nikolić izvela na Beoviziji 2006. a koja predstavlja jedan od sinonima kada govorimo o Evroviziji i Beoviziji u Srbiji. Ova pesma je postala pravi hit u regionu, a Ana Nikolić je stekla veliku popularnost, iako nije predstavljala Srbiju na Evroviziji te godine. Njena pesma je i dalje bila prisutna u medijima i na muzičkim top listama, ostavljajući trag u srpskoj pop kulturi.

Pesma, ali i nastup Ane Nikolić  te godine na srpskom izboru bio je jedan od najviše komentisanih, a važila je za favorita. Produkcijski trošak pesme bio je oko 30.000 evra, što je činilo „Romale, romali“ jednim od najskupljih projekata te godine, a ovaj novac je u potpunosti opravdan velikim komercijalnim uspehom koji je pesma postigla.

Naziv takmičenja: Evropesma-evropjesma 2006.

Pozicija na takmičenju: 5. mesto

 Nastup Ane Nikolić na Beoviziji 2006.

Sara Jo – „Muškarčina“ (Pesma za Evroviziju 2022)

Na prvom izdanju Pesma za Evroviziju koje se održalo 2022. godine, „Muškarčina“ je zauzela drugo mesto, a pobedničku titulu te godine je odnela pesma „In corpore sano“ koju je izvela Konstrakta.

Iako nije pobedila, „Muškarčina“ je postala jedan od najtraženijih hitova te godine, a njen uticaj na domaću pop scenu bio je očigledan. U njenoj izvedbi, pesma je došla do izražaja kroz vrlo energičan nastup i zanimljive kostime, koji su bili u skladu sa modernim pristupom.

Pesma je vrlo popularna na radiju kako u zemlji tako i u regionu. Iako je pre pesme „Muškarčina“ bila poznata po nekim hitovima, pesma sa PZE-a 2022 je označila njen veliki uspon u karijeri.

Naziv takmičenja: Pesma za Evroviziju 2022.

Pozicija na takmičenju: 2. mesto

Nastup Sare Jo na PZE-u 2022.

Jelena Tomašević – „Jutro“ (Evropesma-evropjesma 2005)

„Jutro“ je pesma koju je Jelena Tomašević izvela na Beoviziji 2005, a koja je postala jedan od najlepših i najemotivnijih trenutaka u istoriji srpskih nacionalnih izbora. Pesma je balada sa snažnom emotivnom porukom, a Jelena je svojim delikatnim i preciznim pevanjem prenela duboku unutrašnju snagu i tugu. Muzika je bila snažna, sa bogatim orkestralnim aranžmanima, a tekst pesme govorio je o ljubavi, strahu i nadi.

Iako je pobedila na Beoviziji te godine, na izboru Evropesma-evropjesma Jelena je osvojila drugo mesto, te nije predstavljala Srbiju i Crnu Goru na Pesmi Evrvovizije u Kijevu. Nažalost takmičenje Evropesma-evropjesma kao i izdanje iz 2006. godine ostalo je u senci mahinacija crnogorskog žirija, koji srpskim favoritima nije davao nijedan poen. Tako i pesma Jelene Tomašević nije dobila nijedan poen od crnogorskog žirija, što ju je koštalo i pobede.

Iako nije pobedila, „Jutro“ je i dalje ostalo u srcima publike, a Jelena Tomašević je postala izuzetno poštovana pevačica. Pesma je, iako nije predstavljala Srbiju na Evroviziji, bila izuzetno popularna na domaćoj i regionalnoj muzičkoj sceni i postigla veliki uspeh na top listama.

Naziv takmičenja: Evropesma-evropjesma 2005.

Pozicija na takmičenju: 2. mesto

Nastup Jelene Tomašević na Beoviziji 2005.

Neda Ukraden – „Bomba“ (Beovizija 2020)

Jedno od većih iznenađenja na Beoviziji 2020. godine bilo je učešće naše proslavljene umetnice Nede Ukraden, koja je izvela pesmu „Bomba“.  Pesam je bila energična i modernog pop-zvuka, što je pratilo i odlično Nedino izvođenje, ali i nastup prepun dinamike i vatre na sceni.

Na samom takmičenju, Neda Ukraden je uspela da se plasira u finale, ali nije ostvarila visok plasman u ukupnom poretku. Neda je zauzela 7. mesto na tabeli, a te godine pobedila je pesma „Hasta la vista“ grupe Hurricane, koja je trebalo da predstavlja Srbiju na otkazanoj Evroviziji 2020. godine. Ipak, Nedina „Bomba“ je ostala upečatljiva i često puštana pesma po radio stanicama. po Nedinom profesionalizmu i sposobnosti da se prilagodi modernim muzičkim trendovima.

Neda Ukraden, kao jedna od najdugovečnijih zvezda sa prostora bivše Jugoslavije, s ponosom je istakla da joj je učešće na ovom takmičenju bilo veliki izazov i čast. Njena karijera, koja traje decenijama, prepuna je hitova koji su obeležili generacije. „Bomba“ je dokaz njene spremnosti da ostane aktuelna i privuče mlađu publiku, uz zadržavanje svoje autentičnosti i stila.

Naziv takmičenja: Beovizija 2020.

Pozicija na takmičenju: 7. mesto

Nastup Nede Ukraden u polufinalu Beovizije 2020.

Maja Nikolić – „Zemlja čuda“ (Beovizija 2018)

Nakon devet godina pauze, Beovizija se kao srpski nacionalni izbor vratio 2018. godine. Pesma „Zemlja čuda“ donela je mešavinu tradicionalnih i modernih elemenata, koju je izvela . Svojim upečatljivim vokalom, Maja Nikolić.

Pesma ali i nastup Maje Nikolić je te godine privukao dosta pažnje, iako je pesma ostala na 10. poziciji na tabeli, osvojivši samo 3 poena od strane publike.

Maja Nikolić, pevačica koja je poznata kao jedna od najkontroverznijih figura na domaćoj sceni, zasigurno je privukla pažnju na povratničkoj Beoviziji. Njena spremnost da eksperimentiše sa muzikom i scenskim nastupima često je bila tema razgovora. Iako je imala brojne uspone i padove, i veliki broj učešća na domaćim izborima za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije, „Zemlja čuda“ je zasigurno pesma koja je ostala upamćena kao jedan od njenih jačih trenutaka na takmičenjima.

Naziv takmičenja: Beovizija 2018.

Pozicija na takmičenju: 10 mesto

Nastup Maje Nikolić na Beoviziji 2018.

Dušan Svilar – „Spas“ (Beosong 2013)

Pobednik popularnog takmičenja Zvezde Granda, Dušan Svilar, 2013. godine oprobao se na srpskom nacionalnom izboru sa pesmom „Spas“. Dušan Svilar je te godine važio za favorita, ali ipak nije uspeo da osvoji prvo mesto. Minimalistički pristup scenskom nastupu dodatno je istakao njegov vokalni talenat.

Pobednička pesma te godine bila je „Ljubav je svuda“ grupe Moje 3, koja kasnije nije uspela da se plasira u finale Pesme Evrovizije.  Pesma je svakako ostala upamćena kao balkanska balada za koji su mnogi smatrali da bi se dobro pokazala među evrovizijskom publikom u to doba.

Naziv takmičenja: Beosong 2013.

Pozicija na takmičenju: 2. mesto

 Nastup Dušana Svilara u finalu Beosonga 2013.

Slobodan Trkulja – „Nebo“ (Beovizija 2007)

Na Beoviziji koja je iznedrila pobedničku Pesmu Evrovizije te godine, našla se pesma za koju mnogi fanovi smatraju da bi takođe lako mogla da bude pobednička. Reč je o pesmi „Nebo“  koja je spojila etno i moderni zvuk, što je bio prepoznatljiv element za Slobodana Trkulju. Korišćenje tradicionalnih instrumenata, poput frule i violine, doprinelo je autentičnosti i umetničkom dojmu. Pesma je evocirala osećaj nacionalnog ponosa i prirodne lepote.

Na izboru Beovizija 2007. „Nebo“ nije uspelo da pobedi, ali je ostavila upečatljiv utisak na publiku. Tada je trijumfovao Marija Šerifović s pesmom „Molitva,“ koja je Srbiji donela prvu pobedu na Evroviziji. Uprkos tome, „Nebo“ je bilo pohvaljeno zbog svoje originalnosti i poruke.

Slobodan Trkulja je muzičar poznat po svom multitalentu i ljubavi prema tradicionalnoj muzici. Njegov nastup na Beoviziji bio je jedan od retkih koji su spojili inovativan pristup s kulturnim nasleđem. Pesma „Nebo“ je nekoliko godina kasnije korišćena i kao muzika za film Balkanska međa.

Naziv takmičenja: Beovizija 2007.

Pozicija na takmičenju: 2. mesto

 Nastup Slobodana Trkulje u finalu Beovizije 2007.

Eimna Jahović – „Ti kvariigro“ (Tri pa jedan za Oslo 2010)

Emina Jahović se 2010. godine predstavila na takmičenju Tri pa jedan za Oslo, koji je bio do tada novi format za izbor predstavnika Srbije na Evroviziji. Kompozitor Goran Bregović, koji je izabran od strane RTS-a, imao je zadatak da napiše tri pesme, koje će biti predstavljene u specijalnoj emisiji i od kojih će publika izabrati jednu kao pobednika. Na listi učesnika našla se i Emina Jahović sa pesmom „Ti kvariigro“, koja je predstavljala brzu pop pesmu, u kojoj je preovlađivao zvuk trube, što je karakterističan stil za Gorana Bregovića, kompozitora.

Scenski nastup bio je minimalistički, ali upečatljiv – Emina je koristila tamno crvene svetlosne efekte i kostime kako bi dodatno istakla seksipilnost koja se prenosila pesmom. Njena harizma i upečatljiva interpretacija osvojile su publiku, što pokazuje i broj SMS glasova. Emina je tada osvojila 49.706 SMS glasova, što nije bilo dovoljno za pobedu. Te godine Srbiju je na Evroviziji predstavljao Milan Stanković sa pesmom „Ovo je Balkan“.

Iako pesma „Ti kvariigro“ nije uspela da pobedi, postala je hit u domaćim okvirima i često se puštala na radio stanicama i muzičkim televizijama. Emina je svojim učešćem na takmičenju pokazala spremnost da se takmiči, a ovo iskustvo dodatno je doprinelo njenoj popularnosti.

Emina Jahović, poznata po svojoj svestranosti i internacionalnoj karijeri, već tada je bila etablirano ime na muzičkoj sceni. Njena karijera uključuje brojne hitove, saradnje s eminentnim producentima i izvođačima, kao i uspešnu karijeru u Turskoj. Učešće na srpskom nacionalnom izboru 2010. godine pokazalo je njenu strast prema muzici i posvećenost stvaranju kvalitetnih pesama koje ostaju relevantne i godinama nakon nastanka.

Naziv takmičenja: Tri pa jedan za Oslo

Pozicija na takmičenju: 2. mesto

 Nastup Emine Jahović u emisiji Tri pa jedan za Oslo

Breskvica – „Gnezdo orlovo“ (Pesma za Evroviziju 2022)

Breskvica je bila jedna od zvučnijih imena, koja su učesvovale na PZE-u 24. Brekvičina pesma „Gnezdo orlovo“ predstavlja značajan stilski zaokret u njenoj karijeri, uvodeći elemente srpskog etno zvuka u modernu produkciju. Tekst pesme, koji je napisao Relja Torinno, govori o „epskoj borbi između dobra i zla“ i nosi univerzalnu poruku nade i pobede dobra. Muziku i aranžman potpisuju Henny i Jhinsen iz izdavačke kuće Generacija Zed, koja je danas izrazito popularna među mladima.

Na takmičenju Pesma za Evroviziju ’24, Breskvica je sa „Gnezdom orlovim“ nastupila u prvom polufinalu 27. februara 2024. godine i plasirala se u finale održano 2. marta iste godine. U finalu je osvojila drugo mesto, iza pobedničke pesme „Ramonda“ koju je izvela Teya Dora, osvojivši ukupno 17 poena (5 od žirija i 12 od publike). Njen scenski nastup bio je upečatljiv, sa kostimom inspirisanim srpskom narodnom nošnjom, uključujući oreol i krila, što je izazvalo različite reakcije u javnosti.

Pesma „Gnezdo orlovo“ je izazvalo značajnu pažnju i kontroverze, posebno zbog navodnih nacionalističkih konotacija u tekstu. Breskvica je branila pesmu, ističući da nosi univerzalnu poruku i da svaki slušalac može pronaći sopstveno značenje u njoj.

Breskvica, kao mlada i perspektivna umetnica, nastavila je da gradi svoju karijeru nakon ovog iskustva, a „Gnezdo orlovo“ ostaje značajna prekretnica u njenom muzičkom izrazu, pokazujući njenu spremnost da eksperimentiše sa različitim žanrovima i temama.

Naziv takmičenja: Pesma za Evroviziju 2024.

Pozicija na takmičenju: 2. mesto

 Nastup Breskvice u polufinalu PZE-a 2024. 

Festival je ove godine, i to svako od pet dugih festivalskih večeri, uživo pored televizijskih ekrana propratilo više od deset miliona gledalaca. Nije tajna da festival italijanske muzike karakteriše duga tradicija, puno poznatih pevača koji su se popeli na scenu Kazina Sanremo (1951-1976) i Teatra Ariston (od 1977 – danas), puno hitova koje i dalje slušamo, modna izdanja izvođača, ali od svega najviše posebna atmosfera koja se stvori u samom gradu Sanremu, prožeta uzbuđenjem i iščekivanjem početka festivala. Svake godine pa i ove bilo je tako, uz veliki broj ljubitelja kancona koje dolaze iz svih delova Italije ali i iz drugih zemalja Evrope pa i ostatka sveta.

Ulice Sanrema u festivalske dane postaju ispunjene, kao kutija šibica, a sam uži centar biva ograđen i popunjen sigurnosnim punktovima, koje svaki posetilac mora da prođe ukoliko želi da, koliko je moguće, bliže priđe Aristonu ili glavnom gradskom trgu Collombo. Sam ulaz u Teatar Ariston je tokom festivalskih dana ograđen i obezbeđen, ali je tu ujedno i najzanimljivije biti jer je verovatnoća da videte izvođače veoma velika. Gotovo svaki uzvik i povik je vrlo tačan signal da „zelenim tepihom“ upravo prolazi neko od učesnika festivala.

Maskota Rich Ciolino (Foto: Vukojica Živanović / OGAE Srbija)

Ekipa OGAE Srbija koja je bila na licu mesta, mogla je u sve ovo da se uveri, posebno bivajući deo mase, koja se kišovitim ulicama Sanrema tiskala ispred Teatra Ariston iščekujući svoje omiljene umetnike. Tom prilikom ugledali smo svojevrsnu atrakciju Sanrema 2024, neobičnu maskotu poznatu po imenu Rich Ciolino, u vidu određenog bića s druge planete, koja je imala zadatak da prati i donese sreću Galiju, koji je izveo društveno angažovanu pesmu pod nazivom „Casa mia“ i našao se u superfinalu, među pet najboljih!

Sanremo je festival koji se po mnogo čemu izdvaja od ostalih. Osim što traje pet dugih noći, od kojih svako ima svoje propozicije, koje nisu jednostavne (u najavi ovogodišnjeg festivala već smo pisali o tome), svaka numera se izvodi uživo uz pratnju orkestra čija pojava podseća na nekadašnja izdanja takmičenja za Pesmu Evrovizije, kada je to bila obaveza najgledanijeg nesportskog događaja na planeti. Svaka pesma učesnica se po prvi put čuje upravo na sceni Ariston Teatra, što je posebno bilo zahtevno ispoštovati u aktuelnom vremenu konstantnog prisustva tehnologije i interneta.

Svake večeri, na trgu Collombo je bio upriličen bogat muzički program za sve ljubitelje italijanske muzike, a koji nisu uspeli da dođu do karata za Teatar Ariston. Posebni gosti na Suzuki stejdžu su bili neki od prošlogodišnjih učesnika: Lazza, Rosa Chemical, Tananai..

Pored glavnog trga u gradu, svake večeri održavale su se žurke do duboko u noć na brodu Smeralda, usidrenom u Sanremskom zalivu. Nekoliko puta tokom festivalskih večeri uživo u televizijski program bilo je direktno uključenje u atmosferu na brodu, gde je, između ostalih, muziku puštao i Bob Sinclar.

Konkurencija na Sanremu 2024. godine je bila možda nikada veća. Pre svega, na scenu Teatra Ariston su se popela četiri pobednika Sanrema i učesnika Pesme Evrovizije. Pod broj jedan, u pitanju je dvostruki laureat Sanrema, Mahmood i neko ko je do ovog učešća imao stopostotnu uspešnost kao takmičar. Dva učešća, dve pobede za Mahmooda, prva 2019. godine, a druga tri godine kasnije. Pored toga uz njegovo ime stoje dva vrlo zapažena pojavljivanja na velikoj sceni takmičenja za Pesmu Evrovizije. Prvi put drugo, vicešampionsko mesto, a drugi put respektabilna šesta pozicija. Ove godine na Sanremu, zapažen nastup, upravo onako kako smo i navikli od Mahmooda. Numera „Tuta Gold“ nije po oceni publike i žirija na kraju ušla u superfinale, ali je bila prva ispod crte. Šesto mesto za pesmu i pevača koji će gotovo zasigurno zauzimati visoke pozicije na budućim top listama.

Drugi učesnik iz društva „povratnika“ koga ćemo pomenuti jeste Antonio Diodato, pobednika Sanrema 2020. i nesuđeni predstavnik Italije na takmičenju za Pesmu Evrovizije koje je na veliku žalost mnogobrojnih gledalaca, odloženo zbog pandemije korona virusa. Posebno iskustvo nas sa ovog Sanrema veže za Diodato. Ekipa OGAE Srbija imala je priliku da kao nosilac PRESS akreditacije „Lucio Dalla“ prisustvuje pres konferenciji pomenutog pevača na dan velikog finala. Veliko je uživanje bilo slušati Diodata o tome kakve su mu impresije, iskustva sa Sanrema i šta ga posebno veže za taj festival kao i koja je tajna uspeha. Posebna čast je bila biti u velikoj festivalskoj pres sali sa novinarima i izveštačima iz cele Evrope. Požrtvovanošću i velikim entuzijazmom koji su nas vodili, uspeli smo da postavimo i nekoliko kratkih pitanja Diodatu u momentima kada je napuštao salu a zauzvrat smo dobili obećanje da će nam strpljivo dati odgovore prvom prilikom koja se pruži uz manji pritisak kao i da se raduje ideji da poseti Srbiji. Diodato se na Sanremu 2024. publici predstavio efektnom baladom po imenu „Ti muovi“ i pamtljivim nastupom. Na kraju se morao zadovoljiti trinaestom pozicijom.

Diodato – konferencija za medije (Foto: Vukojica Živanović)

Bronzani iz Beča, antologijski operski trio „Il Volo“ poznat po svojim „arijama“ na opšte oduševljenje publike odlučio se za još jedno učešće na Sanremu. Vredi podsetiti da ovom muzičkom triju ovo nije bilo prvo pojavljivanje posle veličanstvene pobede 2015. godine sa nezaboravnom numerom „Grande amore“. Ove godine su nam se predstavili pesmom „Capolavoro“ i zauzeli osmu poziciju na konačnoj tabeli.

Iako među najstarijima na sceni Sanrema 2024, posebno osveženje za sve ljubitelje Sanrema činio je sada već dvojac – Ricchi e Poveri, italijanski predstavnici na najvećem muzičkom evropskom takmičenju 1978. godine. Pobednici Sanrema iz 1985. godine ove godine su nas,  izvevši pesmu „Ma non tutta la vita“ na sceni Ariston teatra, podsetili na neka stara dobra vremena i na kraju zauzeli 21. mesto.

Posebnu pažnju ove godine privukao je Marco Mengoni. Pobednik Sanrema 2023 i prošlogodišnji predstavnik Italije u Liverpulu, popeo se na scenu Aristona ovaj put, pored Amadeusa, kao voditelj prve festivalske večeri. Sasvim suprotno od Sanrema 2023, činilo se da je Marco Mengoni imao tremu i određenu dozu nesigurnosti u nastupu, sve dok nije došao njegov muzički blok, kada je ponovo zablistao sa svojim glasom u izvođenju nekoliko pesama.

Sledi pregled pet prvoplasiranih učesnika Sanremo 2024, i još malo utisaka:

1. Angelina Mango – La noia
2. Geolier – I p’ me, tu p’ te
3. Annalisa – Sinceramente
4. Ghali – Casa mia
5. Irama – Tu no

Angelina Mango, pobednica festivala Sanremo 2024, na Pesmi Evrovizije u Malmeu predstaviće Italiju sa pesmom ’’La noia’’ (Dosada). Hm, po reakcijama na društvenim mrežama nekima je ova pesma dosadna, međutim kladionice je visoko kotiraju. Iako su mnogi smatrali da je suviše mlada i da nema dovoljno iskustva za festival kao što je Pesma Evrovizije, ipak su ukupni glasovi rekli nešto drugo. I pored toga što joj se pripisivalo da je popularna zahvaljujući ocu Giuseppe Mangu, jednom od najpoznatijih italijanskih pevača i autora pop muzike, kao ni što je tokom nastupa imala peh da padne na sceni, sve je to nije sprečilo da pobedi. Jedno je sigurno, privukla je pažnju, i sigurnim korakom ide ka Malmeu. Fun fact jeste da je Angelina prvi ženski pobednik Sanrema još od 2014-e godine!

Geolier, pretendent za pobedu na Sanremu 2024, prema glasovima bio je pobednik druge i četvrte večeri, a superfinalu u subotu drugi. Ovaj napolitanski pevač je očigledno imao veliku podršku publike ali primetili smo i da je u samom Sanremu jedna picerija podržavala ovog pevača. Ipak, u razgovoru sa italijanskim novinarima, u pres sali ’’Luco Dalla’’, saznali smo da ni oni nisu mogli da razumeju sve reči ove pesme jer odiše dijalektom, odnosno slengom koji je prepoznatiljv za Napulj. Geolier je bio apsolutni pobednik po glasovima publike što se verovatno može pripisati lokal patriotizmu Napolitanaca, ali je u konačnom zbiru ostao vicešampion Sanrema 2024.

Analisa je dobro poznata italijanskoj publici. Do sada je učesvovala nekoliko puta na festivalu Sanremo, i neposredno pre finala bila je smatrana favoritom od dela medija. Na 74. izdanju Sanrema, nastupila je sa pesmom ’’Sinceramente’’, koja se već po prvim taktovima mogla zamisliti na velikoj evrovizjskoj sceni. Njen ovogodišnji stajling, uključujući i spot koji je odmah izašao nakon festivala, dopunjavale su izazovne čarape. Ni iz šestog učešća nije uspela da oseti slast pobede, ali je svakako i sa ovim nastupom ostala upamćena kod publike koja će zasigurno željno iščekivati i njen sledeći nastup na sceni Ariston teatra.

Za Iramu je ovo bilo peto učešće na festivalu Sanremo i peto mesto u superfinalu, do sada najbolji ostvareni plasman. Čini se da je ovaj mladi i simpatični pevač sve bliži da u narednim godinama predstavlja Italiju na PE. Ove godine je na scenu Arsitona doneo veoma emotivnu i romantičnu baladu ’’Tu no’’ (Ti ne), koju je otpevao iskreno iz dubine svog srca, od čega su nekima u publici potekle suze.

Mr. Rain, široj publici poznat po zauzetom trećem mestu na Sanremu 2023, i ove godine je ima dopadljiv i njemu svojstven nastup. Počevši svoj nastup na klaviru, na romatničan način je doneo pesmu ’’Due altalene’’ na scenu Aristona. U skladu sa nazivom pesme, na sceni su bile postavljene dve ljuljaške…

Nek i Renga su bili zanimljiv takmičarski dvojac, koji su nastupili sa pesmom ’’Pazzo di te’’ (Lud za tobom), pri čemu je Nek publici u Srbiji dugi niz godina poznat sa hitom ’’Laura non c’e’ ’’. 

Trio La Sad koji se izvdojio pankom, kao muzičkim pravcem ali i svojim outfitom, razbio je smeran koncept ovogodišnjeg festivala. Šetajući Sanremom, naišli smo na radnju koja je prodavala stvari sa brendom benda. I još mnogi drugi… među kojima su kao i prethodnih godina bili učesnici izabrani u takmičenju koje se održava krajem prethodne godine ’’Sanremo giovani’’ i predstavlja svojevrsni „juniorski Sanremo“. Ove godine su svoj put do glavne scene Sanrema prokrčili bnkr44, Clara i Francesi.

Neizostavan element svakog Sanrema jesu specijalni gosti. Ovaj put nas je (a možda i Amadeusa) u Aristonu iznenadio fudbaler Zlatan Ibrahimović, koji se pojavio iz publike, sa zvucima pesme ’’Luda za tobom’’, koju peva Lepa Brena. Poznatom fudbaleru jugoslovenskog porekla, ovo je drugi put da gostuje na italijanskom festivalu, nakon 2021. godine, kada ga je orkestar najavio sa zvucima pesme ’’Jutro je’’, koju peva Nada Topčagić.

Kao specijalni gost Sanrema 2024, pojavio se i glumac John Travolta, sa kojim je voditelj Amadeus ostvario svoj san, da zaigra prepoznatljive korake iz Travoltinih filmskih uloga, poput Brilijantina. Međutim, ovo nije bilo dovoljno, tako da je voditelj, u jednom trenutku izuo svoje cipele, a kako bi bolje mogao da usvoji korake iz filma Pulp Fiction, koje je pokušavao da nauči od holivudskog glumca italijanskog porekla. Ni ovo nije bilo sve, nakon što se ponovo obuo, Amadeus je sa gostom izašao ispred Aristona, gde ih je čekao voditelj Fiorello, puno publike i nekoliko plesača odevenih u patke, da odigraju nacionalni šaljivi ples ’’Qua qua qua’’.

Gledajući kako John Travolta (u neverici) prvi put igra ’’Qua qua qua’’, čovek ne može a da ne prizna da Italijani znaju da naprave show. Tokom festivalskih večeri, među gostima sa našao Eros Ramazzoti, koji je svojim nastupom proslavio 40 godina od prvog izvođenja pesme ’’Terra promessa’’ (Obećana zemlja) na sceni Teatra Ariston, sa kojom je pobedio na Sanremu 1984. godine.

Još jedan jubilej je obeležen na veče finala, u subotu 10. februara. Na scenu je izašla Gigiola Cinquetti, koja je otpevala pobedničku pesmu Sanrema ali i Pesme Evrovizije iz 1964. godine i na ovaj način proslavila 60 godina pesme ’’Non ho l’eta’’ (Suviše sam mlada da te volim).

Ukoliko ste pratili festival Sanremo, u uglu ekrana ste mogli da vidite dva broja 70 i 100. Ove cifre se upravo odnose na dva jubileja koje RAI slavi sa ovogodišnjim izdanjem Sanrema, vek od emitovanja radijskog i sedam decenija televizijskog programa, što je sve doprinelo sveukupnoj proslavi italijanske nacionalne televizije. Kao omaž ovim jubilejima, tokom festivala, u tvrđavi Sveta Tekla u Sanremu, održana je izložba pod nazivom “Il festival si mostra’’ (slobodan prevod: Festival se prikazuje). U pet sala, bio je izložen razvoj prikazivanja fesivala od 1951. godine pa do danas. Od radio aparata tog vremena, preko starih televizora i tv kamera. Kao zaključak ove izložbe se nameće da je Sanremo medijski događaj koji je, možda više nego bilo koji drugi, pratio razvoj radija i televizije u Italiji. Navedena izložba je neminovno obuhvatila i neka od upečatljivh modnih izdanja voditelja i učesnika festivala kroz decenije postojanja.

Festival Sanremo, tokom svog postojanja, pored muzičkih, diktira i modne trendove. Tako i ove godine, imali smo prilike da na sceni Teatra Ariston vidimo izdanja visoke mode na voditeljkama i pevačicama: Emma (Ottolinger), Annalisa (Dolce&Gabbana), Teresa Mannino (Roberto Cavalli), Fiorella Mannoia (Louisa Spagnoli), Loredana (Valentino) i drugi.

Festival Sanremo i italijanska muzika predstavljaju snažno i prepoznatljivo obeležje italijanske kulture, kako u Italiji tako i u njenoj dijaspori. U prilog navedenom govori podatak da će 13. oktobra 2024. godine, biti održan 16. po redu festival italijanske muzike „New York canta“ („Njujork peva“), u organizaciji Asocijacije italijanske kulture Njujorka, koji će takođe emitovati RAI.

Sedamdeseto izdanje muzičkog festivala Sanremo je bilo peto po redu, a prema najavama i poslednje za Amadeusa kao umetničkog direktora. Prema svemu što smo videli i čuli – programu, gostima, muzici, ovogodišnji Sanremo je ispunio očekivanja!

Vrlo je teško zamisliti sledeći festival bez ovog poznatog italijanskog voditelja, koji je svakako ostavio težak zadatak i visoke standarde onome koga nasledi na ovoj poziciji. Sve čestitke zaposlenima RAI televizije i radija koji su mesecima pripremali predivan spektakl u kojem smo uživali svih pet festivalskih večeri.

Kao izvestioci OGAE Srbija sa lica mesta, složićemo se sa sloganom Sanrema 2024 – “Sanremo si ama“ (Sanremo se voli). Apsolutno!

Ivana i Vukojica sa novinarima italijanskog lokalnog radija RadioBCairoli Vigevano

Konačan poredak Sanrema 2024 :

1. Angelina Mango – La noia
2. Geolier – I p’ me, tu p’ te
3. Annalisa – Sinceramente
4. Ghali – Casa mia
5. Irama – Tu no
6. Mahmood – Tuta gold
7. Loredana Bertè – Pazza
8. Il Volo – Capolavoro
9. Alessandra Amoroso – Fino a qui
10. Alfa – Vai!
11. Gazzelle – Tutto qui
12. Il Tre – Fragili
13. Diodato – Ti muovi
14. Emma – Apnea
15. Fiorella Mannoia – Mariposa
16. The Kolors – Un ragazzo una ragazza
17. Mr. Rain – Due altalene
18. Santi Francesi – L’amore in bocca
19. Negramaro – Ricominciamo tutto
20. Dargen D’Amico – Onda alta
21. Ricchi e Poveri – Ma non tutta la vita
22. BigMama – La rabbia non ti basta
23. Rose Villain – Click boom!
24. Clara – Diamanti grezzi
25. Renga Nek – Pazzo di te
26. Maninni – Spettacolare
27. La Sad – Autodistruttivo
28. Bnkr44 – Governo punk
29. Sangiovanni – Finiscimi
30. Fred De Palma – Il cielo non ci vuole

Čini se da je ove godine festival bio u još većem sjaju nego prethodnih godina. Posebno je ovom utisku doprineo unikatan i moderan dizajn scene sa zvezdanim nebom, čija se konstrukcija pomerala i prilagođavala svetlo svakoj numeri. Čast da otvori ovogodišnji Sanremo pripala je glumcu Robertu Beniniju na našim prostorima verovatno najpoznatijem po ulozi u filmu „Život je lep“. Koliko je festival važan za celu Italiju, govori činjenica da je ovogodišnjem festivalu po prvi put prisustvovao predsednik Italije.

O propozicijama festivala i programu svakog dana njegovog trajanja mogli ste pročitati u posebnom tekstu najave Sanrema 2023. na našem sajtu. Festival je ostao odan svom konceptu – trajao je pet dana, dajući im posebnu čar. Festival je pratio milionski televizijski auditorijum u Italiji i van nje, dok je subotnje finalno veče festivala bilo najgledanije i najuzbudljivije.

Svake festivalske večeri, glasao je poseban stručni žiri, zatim predstavnici medija i takozvani demoskopski žiri. Voditelji ovogodišnjeg Sanrema bili su dobro poznata lica Italijanima, ali i širom Evrope.

Amadeus, voditelj i umetnički direktor već nekoliko prethodnih izdanja festivala Sanrema, nije krio oduševljenje što publika više ne nosi maske i što svima može da vidi osmehe na licima. Njega su iz publike pomno pratili supruga i sin koji su mu tom prilikom pružili nesebičnu podršku. Supruga još jednog veterana Sanrema bila je prisutna u publici teatra Ariston i to legendarnog Đanija Morandija, koji se takođe našao u ulozi voditelja ovogodišnjeg izdanja. Trećeplasirani na festivalu prošle godine i čovek bez koga se italijanska muzička scena ne može zamisliti, iako duboko u osmoj deceniji života plenio je svojom pojavom i razdraganošću svih pet večeri. Da i dalje poseduje divan glas pokazao nam je više puta tokom festivala. Autori ovog teksta videli su u Đaniju sve ono što je za života na binama širom bivše Jugoslavije donosio legendarni Đorđe Marjanović.

Društvo ovom dvojcu, tokom većeg dela festivala, u ulozi voditeljke pravila je influenserka Kjara Feranji. Svake večeri, ova dama je plenila svojom pojavom uz najnovije modne trendove, dok ju je iz prvog reda publike u subotu uveče pratio suprug – italjanski pevač Fedez inače srebrni na Sanremu 2021.

Čast da bude voditeljka jednog dela festivala pripala je i poznatoj italijanskoj odbojkašici Paoli Egoni, koja se u proteklom periodu nije libila da iznese u javnost sve neprijatnosti koje je doživela u italijanskom društvu i reprezentaciji zato što je tamne puti.

Ovogodišnji Sanremo brojao je ukupno 28 učesnika koji su, svako na svoj način, doneli unikatnu crtu festivalu sa željom da steknu pravo da u Liverpul odu pod zastavom Italije. Bilo je tu mnoštvo prekaljenih zvezda, povratnika na festival, bivših pobednika ali i mladih zvezda u nastajanju od kojih se može očekivati da u bližoj budućnosti budu zapaženi na italijanskoj i evropskoj muzičkoj sceni.

Sanremo 2023 obeležila su i dva nemala jubileja. Orkestar italijanske ratne mornarice, otvorio je finalno veče izvedbom italijanske himne i time upotpunio svoju proslavu od jednog veka postojanja. U nastavku večeri, Đani Morandi izveo je potpuri hitova Luća Dale, italijanskog kantautora koji bi ove godine napunio 80 godina da je među živima, a po kome nosi ime glavna pres sala kao i jedna od prestižnih nagrada festivala.

Subotnje veče festivala otvorila je Elodie, a poslednji se predstavio mladi Sethu. Nakon sabiranja glasova demoskopskog žirija (33%), pres-centra (33%) i publike (34%), određena je generalna klasifikacija počevši od poslednjeg mesta; 23 muzičara pozdravilo se sa takmičenjem, a ostalih pet nastupilo je još jednom, nakon čega je samo publici bila prepuštena sva glasovna moć. U superfinale plasirali su se: Marco Mengoni, Lazza, Mr. Rain, Ultimo i Tananai.

Tokom festivala imali smo priliku da čujemo Annu Oxu, poznatu zvezdu italijanske muzike koja je ove godine po 14. put učestvovala na omiljenom italijanskom festivalu. Anna je dva puta bila pobednik Sanrema, a 1989. godine se našla na evrozijskoj sceni u duetu sa Faustom Leali-jem. Ipak, ove godine, njen nastup nije naišao na oduševljene publike.

Mladi reper Mr Rain, izveo je pesmu „Supereroi“ uz podršku dečijeg hora što je pesmi donelo posebnu crtu emocije.

Dobro poznati duet Colapesce & Dimartino, publiku je zabavio svojom interesantnom pesmom i izvedbom i na kraju odneo nagradu pres sale „Lucio Dala“.

Elodie, povratnica na binu Sanrema donela je dozu seksepila na scenu teatra Ariston, i u finalnom poretku zauzela 9. mesto.

Duo Coma Cose je iskoristio priliku da svojim emotivnim tekstom pesme prikaže svoju ličnu životnu priču i podeli sa gledaocima kako su prebrodili težak period u svom odnosu.

Mladi pevač Leo Gassman, na ovogodišnjem Sanremu izveo je numeru „Terzo cuore“, u čijem je pisanju u sam učestvovao. Podsećamo da je Leo pobednik Sanrema za nove nade (Nuove Proposte) 2020. godine, koje je te godine bilo organizovano kao posebno takmičenje u okviru festivalskih večeri Sanrema. S obzirom na do sada prikazano, od Lea možemo očekivati da njegovo vreme tek dolazi, kao i da ćemo ga opet videti na sceni Sanrema.

Ove godine, šest najbolje planisaranih mladih izvođača: Shari, Gianmmaria, Colla zio, Sethu, Will i Olly na takmičenju Sanremo mladi (Sanremo Giovani), koje je održano u decembru 2022. godine, dobilo je prolaz da učestvuje na (glavnom) festivalu Sanrema, koji je održan od 7. do 11. februara 2023. godine. Navedenih šest mladih učesnika, iako je u finalnom skoru zauzelo mesta u drugoj polovini tabele, samim pojavljivanjem na sceni teatra Ariston je ostvarilo veliki uspeh i isto tako pridobilo publiku i svoje fanove.

Dobro poznat publici, Gianluca Grigniani je nakon svoje energične pesme poslao poruku Italiji i svetu da je mir najvažnija stvar koju svi zajedno moramo graditi.

Na kraju publika je svojim glasovima odlučila da je pobednik Sanrema 2023. Marco Mengoni sa pesmom „Due vite“. Vicešampion je po glasovima publike u superfinalu bio mladi pevač Lazza sa pesmom „Genere“ koji je svojim energičnim nastupom zavredeo pažnju publike, pobrao ogromne simpatije i ostao vrlo primećen. Bronzani je na kraju bio Mr. Rain, čija je emocija pesme očigledno doprla do srca publike. Četvrto i peto mesto u superfinalu zauzeli su Ultimo i Tananai.

Čini se da je konačni pobednik Marco Mengoni trijumfovao očekivano i ubedljivo. Ankete i kladionice su nedeljama pre festivala bile naklonjene upravo ovom pevaču. Kako su se nizale večeri Sanrema Marco je to i opravdavao, osvajao je prva mesta u skoro svakoj takmičarskoj večeri ali i u „cover night-u“. Marco Mengoni je 2013. godine već pobedio na Sanremu i te godine otišao na Evroviziju kao predstavnik Italije, iako Sanremo te godine nije bio kvalifikacijski festival za Takmičenje za Pesmu Evrovizije. Tada je u Malmeu zauzeo 7. mesto, a evo 10 godina kasnije će predstavljati ponovo Azure na takmičenju za Pesmu Evrovizije.

Marco je potvrdio da kao pobednik Sanrema prihvata ponudu RAI-ja da ide u Liverpul u maju ove godine pod zastavom Italije ali je ostavio otvoren izbor pesme koju će otpevati na evrovizijskoj sceni. Nedelje pred nama daće nam odgovor i na to pitanje da li ćemo „Due vite“ posle Sanrema slušati i u Liverpulu.

Titulu najekscentričnijeg nastupa na ovogodišnjem 73. Sanremu odneo je Rosa Chemical, pevač koji je svojim izgledom, nastupom i celokupnom pojavom obeležio ovaj Sanremo kao neko ko nije mogao proći nezapažen. Izvođač koji se izjašnjava kao rodno fluidan, izveo je pesmu „Made in Italy“ a nastupom pokrenuo lavinu komentara kojih je bilo čak i u italijanskom parlamentu. Ni izvođenje gorepomenutog Fedeza iz publike na binu uz šokantan ples i poljubac ipak nisu pomogli Rosi da se dokopa superfinala mada je na kraju zauzeo respektabilno osmo mesto.

I ove godine je na Sanremu u revijalnom delu nastupilo dosta gostiju koji su ostavili trag kako na ovom muzičkom festivalu tako i širom svetske muzičke scene. Na početku festivala imali smo priliku da ponovo vidimo prošlogodišnje pobednike i šestoplasirane iz Torina 2022 – Mamuda i Blanka. Blankov nastup obeležio je i nesvakidašnji skandal. Nezadovoljan zbog toga što mu se glas ne čuje u slušalicama, prošlogodišnji laureat Sanrema pobacao je po bini Aristona cveće što nije naišlo na odobravanje publike.

U sredu osmog februara gledali smo pobednike iz 2021. godine, grupu Moneskin, koja je na scenu Sanrema donela posebnu energiju, rok zvuk i provokativne odevne kombinacije.

Koliko je publika bila željne dobre italijanske kancone, kao i da zna da uživa u istoj, pokazalo nam je oduševljenje koje je usledilo nakon što su se na sceni ovogodišnjeg Sanrema pojavili zajedno Đani Morandi, Masimo Ranijeri i Al Bano koji su nas podsetili na stare dobre hitove italijanske muzike.

U revijalnom delu festivalskih večeri, publici su se predstvili i mnogi drugi poznati italijanski muzički izvođači poput Salma, Gina Paolia, Luise Ranieri, Ornelle Vanoni i mnogi drugi.

Posebno mesto na festivalu je imao Suzuki stejdž, koji je bio postavljen na centralnom gradskom trgu u Sanremu, i na kome su se smenjivali mnogobrojni izvođači, uveseljavajući mnogobrojne posetioce ovog mondenskog letovališta.

Suzuki stejdž

Verovatno najveće zvezde bili su članovi benda Depeche Mode koji su u subotnje veče podsetili publiku na svoje najveće hitove. Bend je gostovanje na Sanremu iskoristio i za najavu svoje italijanske turneje koja će početi u julu mesecu ove godine.

Takođe, gostovanje ove svetski poznate grupe u malom italijanskom gradu na obali Mediterana bio je povod da se ljudi okupe u velikom broju ispred hotela gde su oni odseli i da sa nestrpljenjem i vriscima oduševljenja iščekuju njihovo pojavljivanje.

Neizostavni deo svake priče o Italiji, pa tako i o Sanremu jeste – moda. Ove godine su kao po dogovoru preovladavale crna ili crno-bela kombinacija, dok nas je tek po neko od izvođača iznenadio sa izntenzivnim koloritom, kao Lazza u finalu. Videćemo da li su ove boje novi trend u modi ili su se pak izvođači samo odlučili za ’proverene’ odevne izbore. Najviše pažnje na festivalu svakako su privukle toalete voditeljke Kjare Feranji, koje su (manje ili više) na uspešan način slavile izgled ženskog tela i slobodu u iskazivanju bez predrasuda.

Na kraju valja napomenuti i najvažniju poruku koju je festival želeo da pošalje publici, a to su snovi i važnost koju imaju za svakog čoveka.

Konačni poredak festivala Sanremo 2023 izgleda ovako:

1. Marco Mengoni
2. Lazza
3. Mr Rain
4. Ultimo
5. Tananai
6. Giorgia
7. Madame
8. Rosa Chemical
9. Elodie
10. Colapesce Dimartino
11. Moda
12. Gianluca Grignani
13. Coma_Cose
14. Ariete
15. LDA
16. Articolo 31
17. Paola i Chiara
18. Leo Gassmann
19. Mara Sattei
20. Colla Zio
21. Cugini di Campagna
22. Gianmaria
23. Levante
24. Olly
25. Anna Oxa
26. Will
27. Shari
28. Sethu

Da nakon završetka postoji depresija i pitanje ’’a šta sad?’’, kao i posle završetka svake Evrovizije, govori pesma koju je novinar Valerio Lundini napravio sa učesnicima Sanrema 2023 i gostima RAI Radio2, a kako bi sprečio prazninu koja nastane kod ’’Sanremaša’’ kada se festival završi. 

Ivana i Vukojica / OGAE Srbija

Prisustvo festivalu Sanremo 2023 je bilo jedinstveno iskustvo. Da je ovogodišnje izdanje Sanrema bilo posebno dovoljno govori činjenica da je ove godine Sanremo bio najgledaniji još od 1995. godine!

Foto: SVT / Stina Stjernkvist

Međutim, postoji razlika između prave i dobre pesme. Voices je bez sumnje dobra pesma, ima sve evrovizijske elemente i deluje dosta prijemčivo za članove žirija Pesme Evrovizije koji su prethodnih godina voleli slične pesme švedskih izvođača.

U prilog ovome ide i dobro uigrani tim autorâ pesme, među kojima su i Linnea i Joy Deb, autori pesme Heroes kojom je Måns Zelmerlöw pobedio u Beču 2015. godine.

Ipak, čini se da pesmi Voices nedostaje nešto što bi je povezala sa prosečnim evrovizijskim gledaocem, kao da nedostaje onaj momenat u pesmi koji će nas sve naježiti, koji je, rekao bih, neophodan za dobru pesmu na Evroviziji. Možda je to samo moj utisak.

Evrovizijski fanovi van Švedske nisu preterano oduševljeni odabirom pobednika Melodifestivalena. Njihov favorit je uglavnom bila Dotter, a među onima koje bi voleli da vide u Roterdamu bili su i Eric Saade, ali i prošlogodišnje pobednice, grupa The Mamas.

Foto: SVT / Stina Stjernkvist

Dotter je imala mračniji nastup od prošlogodišnjeg, koji je bleštao, u svakom smislu te reči i deluje da nije uspela da nastavi priču koju je započela prošle godine, pa tako ni gledaoci nisu pesmu Little Tot povezali sa prošlogodišnjim Bulletproofom.

Kada govorimo o Ericu Saadeu, javnost ga je imenovala za glavnog favorita, pre svega zbog imena, ali i zbog tradicionalne pozicije favorita – nastupao je sedmi u četvrtom polufinalu, što je, između ostalih, bila i pozicija Månsa Zelmerlöwa 2015. godine.

Foto: SVT / Stina Stjernkvist

Čini se da je, uprkos dobroj „radio friendly“ pesmi Every Minute, Eric Saade nastupom uspeo da se izoluje od publike. Nastup je bio minimalistički, sa svega tri boje, dosta drugačiji od svega čime se dosad predstavljao na Melodifestivalenu. Uprkos tome, njegov novi album će, bez sumnje, postići veliki uspeh u Švedskoj.

Prošlogodišnje pobednice su se, za razliku od Dotter, ove godine vratile sa dosta sličnom pesmom i bile su sigurne u to da će nastavak prošlogodišnje priče uspeti da dopre do švedskih gledalaca, ali i žirija. To je članicama grupe The Mamas pošlo za rukom u polufinalu, ali im je za finale bilo dovoljno za treće mesto koje su zauzele.

Foto: SVT / Stina Stjernkvist

Za nama je još jedan vrlo kvalitetan Melodifestivalen i odličan televizijski program, a pred novom producentkinjom Karin Gunnarsson stoji izazov da u narednim godinama nastavi putem koji je dobro utabao odlazeći producent takmičenja Christer Björkman.

Ova evrovizijska predsezona, da je slobodno tako nazovem, biće u određenoj dozi drugačija od prethodnih na koje smo navikli. Ne ulazeći u tačan broj, polovina zemalja koje su rezervisale svoje mesto u Roterdamu na proleće, odlučilo je da zadrži izabrane izvođače od prošle godine, samo naravno sa drugim numerama. Ona druga polovina zemalja, svaka na svoj način odlučila je da napravi ponovni izbor umetnika ispred čijeg će imena stajati naziv njegove zemlje u najvećoj luci Evrope. Jedna od zemalja koje se odlučila da i ove godine organizuje svoj višedecenijski nacionalni muzički festival jeste skandinavska kraljevina, verovatno najpoznatija po fjordovima – Norveška. A tamo nas očekuje povratak trija koji je 2019. godine u Tel Avivu osvojio srca evrovizijske publike. Trija koji beleži sve veću popularnost širom Evrope i Australije od proleća pre skoro dve godine i okupira pažnju evrovizijskih ljubitelja, trija KEIINO.

Dve godine nakon poslednjeg učešća na Melodi Grand Prix festivalu (norveškom nacionalnom izboru za predstavnika te zemlje na takmičenju za Pesmu Evrovizije) gde je njihov „Spirit in the sky“ zasijao punim sjajem, očigledno i dalje željni evrovizijske scene, predstavljaju nam se pesmom „Monument“. Pesma nam govori o omažu onima koji su svojim postojanjem i delovanjem obogatili tuđe živote. Zato naziv „spomenik“ jer govori o našim tragovima koje ostavljamo iza sebe, nakon nas, o onome šta smo nekome značili ili značimo. Numera je oda onim koji nemaju svoj spomenik, svoju ulicu, ali su duboko u nečijim srcima. Sa tim u vezi, Tom, Aleksandra i Fred za njihovu najnoviju pesmu kažu da je ona odrasla verzija pesme koja je 2019. godine bila prvi favorit publike na Evrosongu. I zaista od tog premijernog nastupa na Pesmi Evrovizije, KEIINO kao da svakim narednim ostvarenjem pomeri granicu svojih poduhvata.

Numera stilski ostaje verna onom na šta smo od ovog trojca navikli. Skandinavski elektro-dens-pop sa ozbiljnom dozom tradicionalnog pevanja Sami naroda – Joik (napisano u originalu). S tim što je Fred, baštinik Sami tradicije u ovom bendu, otišao korak dalje. Upoznaćemo ga i kao nekoga ko repuje. Podrazumeva se, na maternjem jeziku. Pesma poseduje zavidan evrovizijski potencijal, i sigurno je zbog svega već navedenog i naravno učešća na Pesmi Evrovizije, za korak barem ispred svih ostalih takmaca na Melodi Grand Prix festivalu 2021. godine. Da li će na krilima stare slave potpomognutim već sad izuzetno zapažene i medijski propraćene numere ponovo osvojiti prvu poziciju i rezervisati svoje mesto na evrovizijskoj bini ostaje nam da vidimo. KEIINO je jedan od šest izvođača koji je odlukom norveške televizije direktno plasiran u finale takmičenja. Tamo će ih 20. februara za kada je zakazano veliko finale čekati još šest takmičara koji će u finale otići iz 5 kvalifikacionih večeri i posebne večeri koja će predstavljati svojevrsnu „drugu šansu“.

KEIINO nastavlja da intrigira evrovizijsku muzičku javnost, pokazuju da opijenost Evrovizijom ne prestaje da deluje tako lako. Tome su se sigurno i obradovali mnogobrojni fanovi širom sveta što i pokazuju prve reakcije. Jedno je sigurno – njihovim povratkom „na mesto zločina“ evrovizijska predsezona postaje izuzetno obogaćena.

Željno se iščekuju mnogobrojne vesti od Islanda do Australije a norveški trio otvara novo mesto gde će oči javnosti i te kako biti uprte. Cilj trija je sigurno najveći, a da li će sebi ozidati spomenik u evrovizijskoj povesti ako već i nisu, pokazaće vreme.

Oni svoje snove ostvaruju, a i nama, njihovim slušaocima pomažu između ostalog i da sanjamo na javi, što je jedna i od misija i ciljeva umetnosti. Povezujući se sa prirodom, polarnom, severnom svetlošću koja nam obasjava još neobasjano, plešući živopisno u slobodi života, kroz njihovu muziku dotičemo još nedotaknuto a KEIINO nam služi kao simbol vere u to da svi treba da možemo da živimo onako kako se istinski osećamo iznutra.

Norveška je Evropu i svetu kroz učešće na takmičenju za Pesmu Evrovizije podarila nemali broj hitova, mnošto izvođača koji su ostali zapamćeni, znala je da ide od sjaja do očaja. Neslavni su rekorderi po broju osvojenih poslednjih mesta, ali i rekorderi po broju osvojenih bodova na nekom od takmičenja u periodu od 1975-2015, a sa KEIINO bendom sasvim sigurno su za svoje boje obezbedili još jedno pamćenje kod evrovizijske publike.

Čovek kroz istoriju i svoje postojanje retko je šta više cenio od slobode, a isto tako retko mu je šta od slobode bilo ugroženije. Upravo od drugih ljudi. Tako je i danas. Sloboda je još više ugroženija u aktuelnom vremenu i zbog virusa koji se za čovečanstvo rekao bih iznenađujuće proširio a naše slobode se usled toga suzile. Skupa je sloboda reč i važna. Svakome od nas ona znači. Bez nje mi nismo mi. Bila je a i danas je podstrekač društvenih procesa koji su u biti čovekovog bivstvovanja.

Težnja za slobodom u svakom smislu te reči (gde ipak granica treba da postoji, autor ovih redova biće slobodan da to napomene) jedan je od zamajaca koji su iznedrili i takmičenje za Pesmu Evrovizije. Virus koji sam gore pomenuo, uticao je i na godišnji televizijski program koji se najduže emituje. Uticao je tako da su obožavaoci širom Evrope i sveta prvi put u šezdesetčetvorogodišnjoj istoriji festivala ostali uskraćeni za njegovo emitovanje. Iako smo svi mi, njegovi pasionirani poklonici proveli ovu godinu bez održavanja omiljenog nam takmičenja, evrovizijski duh nije jenjavao. I svi očekujemo da u narednom periodu bude još jači pa i da ta svima nama preko potrebna sloboda ne ustukne pred izazovima koje su pred njom.

Svi mi kojima nije lako pao izostanak takmičenja za Pesmu Evrovizije sa ovogodišnjeg kalendara događaja na razne načine smo pokušali da nadomestimo taj nedostatak. Svakako je jedan od načina (kojim se inače popunjava i period kada evrovizijska pompa utihne) i praćenje aktuelnih muzičkih trendova i novih ostvarenja poznatih nam lica iz evrovizijskog miljea. Mi sa Balkana, a pogotovo sa prostora južnoslovenskih zemalja nekako smo posebno upućeni jedni na druge. Tako je meni zapala za oko a i za uho, najnovija numera muzičarke koja je prošle godine upisala jedan ne tako nevažan rekord za zemlju pod čijom je zastavom nastupala u Tel Avivu. Sa sestrom je u svojoj karijeri više puta predstavljala Severnu Makedoniju na Takmičenju za Pesmu Evrovizije a u godini za nama oduševila je Evropu svojom vokalnom izvedbom efektne balade. U pitanju je Tamara Todevska. A najnoviji singl koji je snimila i podelila sa publikom zove se upravo „Sloboda“.

Neću se ja ovde baviti muzičkom analizom pesme, kompozicije. Nisam ni posebno muzički obrazovan ni kompetentan za tako nešto. Samo želim da se osvrnem na poruku pesme (kako je ja vidim) i podsetim čitaoca na tu nasušnu važnost slobode, što je Tamara maestralno svojom pesmom i uradila. Tamara nas pesmom podseća da je sloboda u modi. Da je bila, da je danas i da će biti. I da čovek sa tom mišlju treba da živi. Čovek je rođen slobodan i na svojoj životnoj tablici tako i treba da ispisuje svoja načela i egzistenciju.

U isto vreme tim koji je radio na pesmi očigledno se osvrće i na trenutni globalni momenat. Pesma nam govori o bitnim stvarima koje muče čovečanstvo. Poremećeni sistem vrednosti, anksioznost, samoća, povlačenje pred problemima, jednostavno rečeno boljke modernog čoveka apstrofirane su u prvim stihovima pesme. Tamara nam ukazuje na problem. Alarmira nas. Pokušava da nas trgne i ukaže na greške. U refrenu i nastavku sledi poziv na akciju, koji treba da nas podseti da smo ljudi. Ljudi sa kičmom, sa svojim ja, sa osećanjima, sa svim vrlinama i manama. Da smo slobodni i da tu slobodu moramo i čuvati i braniti. Baštiniti je i ne dozvoliti da se ugasi njen plam. I ja sam joj zahvalan na tome. Predstavljaće i već predstavlja svojevrsno muzičko osveženje u našem regionu. Najvažnije je da poruka pesme dopre do ljudi koji su opterećeni učmalom svakodnevnicom. Jer umetnost treba da bude i podstičuća i podsećajuća. Ova pesma to jeste.

Mi, fanovi takmičenja za Pesmu Evrovizije zabeležićemo ovu pesmu u naše notese i sećanja kao još jednu potporu tekovinama koje su iznedrile to takmičenje i koje je ono iznedrilo. A sve što ne valja, kao što Tamara i kaže neka odnese voda.

Bio je 16. maj 2011. godine. Tada još kao srednjoškolac, prvi put sam od nekoga čuo kako se zapravo može opisati ono što sam svake godine od 2004. godine negde u maju osećao u dubini svoje duše. Osećao istinski a nisam znao kako da ga nazovem. Predstavnica Srbije na ESC te godine Danica Nina Radojičić gostovala je gore pomenutog dana u Beogradskoj hronici. Tom prilikom izrekla je jednu gorku istinu a to je da ne zna kako da se navikne na to da je Pesma Evrovizije prošla. Shvatio sam da je to i moj problem koji me svake godine nakon evrovizijskog finala „proganja“. Evrovizijskim fanovima dobro je poznat sindrom „nedelje posle finala“ kada dolazi do splašnjavanja zanosa koji je rastao iz nedelje u nedelju iz dana u dan proteklih meseci i sedmica. E pa, neka ovaj tekst bude jedan vid moje simbolične borbe protiv tog sindroma od kojeg „bolujem“ i nisam znao kako da ga nazovem sve dok mi Nina nije otvorila oči.

Iza nas je jedno od najuzbudljivijih takmičenja proteklih petnaest godina. I to je samo jedan od segmenata u kojem je ovogodišnja Pesma Evrovizije opravdala očekivanja i svoj renome. Iako je na kraju pobedila numera od koje se to očekivalo, barem se to nije znalo do poslednjeg sekunda trajanja glasanja, što upotpunjuje sav doživljaj. Kao i uvek, bilo je razočaranja, iznenađenja, prijatnih i neprijatnih. Na kraju, ipak mislim da je pobedila muzika i umetnost. Dobro je za Pesmu Evrovizije koja je toliko opterećena skandalima, senzacionalizmom, politikom i raznim drugim uticajima zbog kojih je često na meti kritika, da u tri poslednje godine, dva puta pobeđuje glas i pesma. Ne igra, ne konfete, ne tekst sa raznoraznim porukama. Već čisto osećanje.

Nećemo se ni zavaravati da će ova pesma postati globalni hit, niti neki mejnstrim, ali budimo realni koji pobednik pa i jeste u poslednjih 15 godina (nažalost). Takvi se mogu prebrojati na prste jedne ruke. Preovlađuje utisak da je ove godine bilo dosta ujednačenih, približno dobrih pesama što je svakako korak napred za ovo naše voljeno muzičko takmičenje.

Ja se već sada osećam bolje. Mislim da će sutra prisustvo praznine ipak biti neminovno. Ali tako je to meni sa mojom Pesmom Evrovizije. A što se tiče Nininog pitanja, odgovor je zapravo veoma jednostavan. Pesma Evrovizije nije prošla. Ona je tu, uvek i svake godine od 1956. I biće i dalje. Sad se samo čeka naredna. I kao što je prekjuče bio jedan dan do finala , danas je 365 dana do finala. I tako u krug. Evropa je stari kontinent. A dokle god bude živela Evropa, živeće i Pesma Evrovizije. True fantasy.

KEiiNO (Foto: Julie Maria Naglestad/NRK)

Norveški nacionalni izbor – Melodi Grand Prix je godinu dana mlađi od švedskog, i ove godine se održava 2. marta u Oslu. Broji deset učesnika koji će ukrstiti koplja za jedno mesto u avionu za Tel Aviv. Emiter ove severnoevropske kraljevine 25. januara objavio je pesme koje će se čuti na festivalu. O ukusima se ne raspravlja kaže drevna latinska izreka, te stvoritelj ovog teksta zadržava pravo subjektivnog mišljenja, pogleda i osećaja koji su ga prožimali (i dalje prožimaju) kada god čuje jednu od tih deset pesama. Po sredi je numera tročlanog sastava „KEiiNO“ imena „Spirit in the sky“. Izvođač pesme koja je po mnogim anketama koje su u toku na internet sajtovima sa evrovizijskom tematikom favorit da ponese barjak Norveške u Izraelu na proleće ove godine je norveško-finski trio koji sačinjavaju Fred, Aleksandra i Tom. Zajednički muzički delaju od leta 2018. godine kombinujući arktički pop, nordijski folk, klasični pop sa primesama „hevi“ zvuka uz mistične poruke u tekstovima (lično zapažanje) sa određenom dozom nordijske mitologije. Za sve ljubitelje vikinške povesti ovo stvarno zvuči vrhunski. Pesma koju će izvesti za oko mesec dana u Oslu inspirisana je istorijskim borbama koje mi sami kao samostalni i jaki pojedinci prihvatamo smelo koračajući. KEiiNO nam pripoveda o svim neustrašivim muškarcima i ženama koji su se borili, koji se bore i koji će se boriti za svoje sopstveno i neotuđivo pravo da budu poštovani zbog onoga kakvi jesu.

Naslovna slika numere „Spirit in the sky“

Autor će biti slobodan da napiše da neka granica treba da postoji. Svi smo mi na svoj način drugačiji i ujedno jedinstveni sami po sebi kažu svojom pesmi momci i devojka koji žele da ugledaju evrovizijsku pozornicu. Evropski nema šta, i u potpunosti u duhu u kojem je takmičenje za Pesmu Evrovizije i osnovano. Gradnja mostova poštujući različitosti. Kroz ovo umetničko delo primetno se prožima jaka nit nordijske Sami religije koja je u laponskom narodu koji je danas većinski nastanjen u Norveškoj živela pre pojave hrišćanstva. Shodno toj drevnoj religijskoj strani u pesmi se poziva dobri duh osobe koju čuva da joj pomogne u teškoj situaciji. Posebno je inspirativna naslovna slika numere koja je promoviše, gde su sva tri člana trija predstavljeni različitim životinjama. Pogađate, i to je nasleđe Sami religije jer su pomenuti duhovi zaštitnici često u tom svetu predstavljani životinjama. Kada govorimo o muzičkom stilu pesme, uočava se jedan brzi, moderan pop dens zvuk na kakav smo od Skandinavaca navikli. Biću slobodan da kažem da podseća na Island iz Beograda 2008. godine, Švedsku pet godina kasnije, Norvešku 2016. godine, čak možda malo i Danca Rasmusena od prošle godine, ponajviše na Saru Alto iz Finske 2018. a pomalo i na laureata iz Beča 2015. godine, Šveđanina Monsa. Sve u svemu jedan prepoznatljiv skandinavski zvuk ali sa retko ovako osetnom dozom mistike u pesmi koja šalje u neku drugu dimenziju ispunjenu polarnom svetlošću kakva se samo može čarobno reflektovati na krajnjem severu Evrope.

KEiiNO je svoj poduhvat ozbiljno shvatio, i taj pristup može biti dobar uzor ostalim izvođačima koji pretenduju da se pojave na velelepnoj evrovizijskoj bini. Isto tako i odnos skandinavskih zemalja prema odabiru kompozicije koja će se pred Evropom i dobrim delom ostatka sveta pojaviti pod nacionalnom zastavom treba da predstavlja pravi primer kako se na ovaj način treba baviti promocijom svoje kulture. Norveško-finski trio ima dobre preduslove za uspeh 2. marta u Oslu, usudiću se da napišem zašto i ne za visok plasman u Tel Avivu u maju mesecu. Pred nama su dani odluke, a pošto je ovo isključivo lično mišljenje i pogled pisca ovih redova, od njega je za 2. mart već dobio 12 poena.

Zemlja koja je najviše izgubila zbog novog sistema glasanja jeste Poljska, čiji je predstavnik od žirija iz 42 zemlje sakupio svega sedam poena i bio na poslednjem mestu, a kada su stigli glasovi publike iz istih tih zemalja, koji su ovu zemlju rangirali na treće mesto, Poljska je sa 229 poena zauzela osmo mesto u konačnom plasmanu. Naša predstavnica Sanja Vučić je poene dobila samo od žirija zemalja bivše Jugoslavije, kao i iznenađujuća dva poena od Velike Britanije.
Pobeda Ukrajine i polemika o politizovanju Evrovizije bacili su u senku gostovanje svetske zvezde Džastina Timberlejka, ali i činjenicu da su skoro svi predstavnici svoje pesme izveli u celosti ili delom na engleskom, pa čak i pobednička pesma, koja je imala deo teksta na krimskotatarskom. Vreme će pokazati da li će ovo postati uobičajeno, ali postaje uočljivo da se polako gube nacionalni identiteti pesama i ide ka engleskom, koji postaje univerzalni jezik.

U senci je ostala i vrhunska produkcija koju nam je priredila švedska televizija kojom je takmičenje podigla na viši nivo. Treba napomenuti da je novi sistem glasanja napravljen po ugledu na onaj koji se koristi da bi se izabrao predstavnik ove skandinavske zemlje, koja je u poslednjih pet godina dva puta pobedila i dva puta zauzela treće mesto, tako da je vrlo verovatno da ćemo u narednim godinama imati još nekog pobednika iz Švedske. Mišljenja sam da ovogodišnji pobednik nije rezultat nikakvih političkih uticaja, već sticaja srećnih okolnosti po Ukrajinu. Novi sistem glasanja je uveden i najveći broj ukupnih poena dobila je Džamala, koja je imala pesmu sa političkim prizvukom. Niko od učesnika nije znao šta novi sistem glasanja donosi, tako da ovu godinu možemo da shvatimo kao eksperimentalnu za prilagođavanje novom glasanju. Da li će eksperiment potrajati još koju godinu, videćemo, a do sledećeg maja Evropom će vladati Džamala, slučajni i ničiji pobednik Pesme Evrovizije.