Od skromnog debija, preko velikih uspona, brojnih razočaranja i višegodišnjeg odsustva, pa sve do spektakularnog povratka i prve pobede u istoriji – Bugarska je na ovogodišnjoj Evroviziji ispisala jednu od najlepših evrovizijskih priča modernog Evrosonga.

Evrovizija nas svake godine podseti da su iznenađenja moguća, i upravo je jedno takvo iznenađenje priredila Bugarska. Zemlja koja je godinama mučila muku sa plasmanima, suočavala se sa finansijskim problemima i u jednom trenutku potpuno nestala sa evrovizijske scene, ove godine se vratila u velikom stilu i u Beču pokorila Evropu.

Pogledajmo kako je izgledao ovaj trnovit, uzbudljiv i na kraju istorijski put – od debitantskog nastupa do osvajanja evrovizijskog trofeja.

Skromni počeci i prvi evrovizijski izazovi (2005–2006)

Bugarska je na evrovizijsku scenu debitovala 2005. godine u Kijevu, kada ju je predstavljala grupa Kaffe sa pesmom „Lorraine“. Ipak, debitantski nastup nije doneo željeni rezultat, pošto se Bugarska nije uspela plasirati u veliko finale i takmičenje završila tek na 19. mestu u polufinalu.

Ni naredna godina nije donela mnogo više sreće. U Atini je bugarske boje branila Mariana Popova sa emotivnom baladom „Let Me Cry“, uz upečatljivo pojavljivanje Azisa kao pratećeg vokala.

Iako je nastup ostao zapažen među fanovima, Bugarska je ponovo ostala bez plasmana u finale.

Ipak, uprkos slabim rezultatima na samom početku, zemlja nije odustajala. Bugarska je iz godine u godinu pokušavala da pronađe svoj identitet na Evroviziji, eksperimentišući sa različitim žanrovima, izvođačima i scenskim konceptima, ne sluteći da će upravo ti teški počeci jednog dana postati uvod u jednu od najvećih evrovizijskih priča.

Debitantski nastup Bugarske na Pesmi Evrovizije

Prvi veliki proboj – etno eksplozija u Helsinkiju (2007)

Nakon dva teška i neuspešna pokušaja, Bugarska je 2007. godine konačno pronašla formulu koja će je izdvojiti među ostalim zemljama. U Helsinkiju su na scenu poslali nešto potpuno drugačije, autentično i hrabro – Elitsu Todorovu i Stoyana Yankoulova sa pesmom „Water“.

Spoj modernog ritma, tradicionalnog bugarskog etno zvuka i moćnih bubnjeva momentalno je privukao pažnju publike širom Evrope. Energija na sceni bila je gotovo hipnotišuća, a nastup je delovao potpuno drugačije od svega što se te godine moglo videti na Evroviziji.

Bugarska je zahvaljujući pesmi „Water“ prvi put uspela da se plasira u veliko finale, a potom i da ostvari fantastično 5. mesto – rezultat koji je godinama ostao njihov najbolji plasman na takmičenju. Mnogi fanovi i danas ovu pesmu smatraju jednom od najautentičnijih i najupečatljivijih evrovizijskih numera tog perioda.

Delovalo je da je Bugarska konačno pronašla svoj evrovizijski identitet i put ka velikim rezultatima, ali umesto kontinuiteta uspeha, usledio je novi period razočaranja i nestabilnosti.

Prvo finale za Bugarsku na Pesmi Evrovizije

Godine uspona, padova i bolnih „zamalo“ trenutaka

Nakon velikog uspeha iz 2007. godine činilo se da Bugarska konačno postaje ozbiljan kandidat za visoke plasmane, ali je usledio jedan od najtežih perioda u njihovoj evrovizijskoj istoriji. Između 2008. i 2013. godine zemlja je nanizala čak šest uzastopnih eliminacija u polufinalu, uprkos velikim očekivanjima fanova.

Posebno bolni ostali su neki „zamalo“ momenti. Poli Genova je 2011. godine sa pesmom „Na inat“ osvojila simpatije publike i fanova širom Evrope, ali je ipak ostala bez plasmana u finale. Još dramatičnija bila je sudbina Sofi Marinove godinu dana kasnije. Njena pesma „Love Unlimited“ završila je sa istim brojem poena kao i desetoplasirana Norveška u polufinalu, ali je Bugarska ispala zbog lošijeg rasporeda glasova – što i danas važi za jedan od najbolnijih trenutaka u istoriji njihovog učešća.

Nakon još jednog neuspeha Elitse i Stoyana 2013. godine, bugarska televizija BNT odlučila je da se zbog finansijskih problema povuče sa takmičenja. Usledila je dvogodišnja pauza, a mnogi su tada mislili da će Bugarska još dugo ostati van evrovizijske scene.

Ipak, povratak 2016. godine označio je početak prave renesanse i zlatne ere bugarskog učešća. Poli Genova se vratila na Evroviziju sa modernom i radiofoničnom pesmom „If Love Was a Crime“ i osvojila sjajno 4. mesto, čime je Evropa ponovo ozbiljno počela da obraća pažnju na Bugarsku.

Samo godinu dana kasnije usledio je još veći uspeh. Mladi Kristian Kostov je 2017. godine sa emotivnom baladom „Beautiful Mess“ osvojio istorijsko 2. mesto i doneo Bugarskoj najbolji rezultat do tada. Mnogi fanovi i danas smatraju da je Bugarska te godine bila nadomak pobede.

Bugarska je u tom periodu postala poznata po modernim, vizuelno upečatljivim i produkcijski veoma jakim nastupima. Projekat Equinox sa pesmom „Bones“ 2018. godine nastavio je niz finala, dok je Victoria Georgieva ubrzo postala jedno od najcenjenijih imena među evrovizijskim fanovima. Njena pesma „Tears Getting Sober“ važila je za jednog od glavnih favorita otkazane Evrovizije 2020, a godinu dana kasnije sa numerom „Growing Up Is Getting Old“ donela je Bugarskoj još jedan plasman u finale.

Najbolji rezultat Bugarske pre pobede

Trogodišnje odsustvo (2023–2025)

Međutim, uprkos odličnim rezultatima i sve većoj popularnosti među fanovima, problemi sa finansijama i organizacijom ponovo su počeli da prate bugarsko učešće. Nakon neuspeha grupe Intelligent Music Project 2022. godine, Bugarska se ponovo povukla sa takmičenja i nije učestvovala na izdanjima 2023, 2024. i 2025. godine.

Njihovo odsustvo izazvalo je veliko razočaranje među evrovizijskim fanovima, jer je Bugarska u prethodnoj deceniji važila za jednu od najsavremenijih i produkcijski najjačih zemalja na Pesmi Evrovizije.

Istorijski povratak i uspon na tron (2026)

Nakon trogodišnje pauze, Bugarska se vratila na Pesmu Evrovizije 2026. godine povodom 70. godišnjice takmičenja u Beču – i odmah ispisala istoriju.

Predstavnica DARA sa pesmom „Bangaranga“ nije ušla u takmičenje kao glavni favorit kladionica, ali je imala ono što često presudi na Evroviziji – scensku harizmu, energiju i pesmu koja momentalno diže publiku na noge.

Prva pobeda Bugarske na Pesmi Evrovizije

Njena numera, koju je opisala kao „pop muziku sa folklornim kostima“, inspirisana je drevnim bugarskim ritualom Kukeri, a ta mistična i razigrana energija savršeno se prenela i na scenu.

U jednom od najnapetijih finala poslednjih godina, Bugarska je zahvaljujući ogromnoj podršci publike u završnici uspela da preokrene rezultat i prestigne Izrael u samom finišu glasanja. Sa ukupno 516 poena, DARA je donela Bugarskoj prvu pobedu u istoriji Pesme Evrovizije – trenutak koji je označio vrhunac jednog dugog i trnovitog puta.

Spektakularan povratak i istorijski trijumf izazvali su euforiju širom Evrope. Mnogi fanovi su upravo bugarski nastup izdvojili kao jedan od najuzbudljivijih i najneočekivanijih pobedničkih trenutaka u modernoj evrovizijskoj eri.

Priča Bugarske na Evroviziji pokazuje koliko ovo takmičenje može biti nepredvidivo i koliko se sudbina jedne zemlje može promeniti kroz godine.

Od skromnih početaka i brojnih eliminacija, preko finansijskih problema i povlačenja, pa sve do trijumfalnog povratka i istorijske pobede – Bugarska je pokazala da se upornost, autentičnost i hrabrost na kraju uvek isplate.

Nakon svega što se dogodilo, jedno je sigurno: Bugarska više nije samo povremeni učesnik Evrovizije, već zemlja koja je zauvek upisana u njenu istoriju.

Statistika Bugarske na Evroviziji

U tabeli ispod možete pogledati sva dosadašnja učešća Bugarska na Pesma Evrovizije. Bugarska je do sada nastupila ukupno 16 puta, a zanimljivo je da su samo šest puta uspeli da se plasiraju u veliko finale, dok su čak deset puta završili takmičenje već u polufinalu.

Ipak, ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da Bugari, kada jednom prođu dalje, gotovo uvek ostave snažan utisak. Njihova prosečna pozicija u finalima iznosi impresivnih 6.16, što ih svrstava među uspešnije zemlje kada je reč o kvalitetu plasmana. Drugim rečima — Bugarska možda retko dolazi do finala, ali kada to uspe, uglavnom beleži veoma zapažene rezultate.

Kada je reč o jeziku pesama, Bugarska je većinom birala engleski jezik, dok su svega pet puta nastupali na maternjem jeziku. Zanimljivo je da su od tih pet pokušaja samo jednom uspeli da izbore plasman u finale.

Sa druge strane, prosečan plasman u polufinalima iznosi 9.5, što pokazuje da su često bili na granici prolaska, ali ne i dovoljno ubedljivi da se domognu završnice takmičenja.

Ove godine se nekoliko zemalja posebno izdvojilo i već sada se nameću kao glavni kandidati za tron. Njihova imena se provlače kroz svaki evrovizijski razgovor, nastupi se analiziraju do najsitnijih detalja, a svaki novi klip dodatno menja odnos snaga u trci za pobedu.

Ipak, kao i uvek na Evroviziji, ništa nije uklesano u kamen. Istorija nas je naučila da „sigurni“ favoriti često ostanu bez krune, dok se neko sa margine u samo tri minuta nastupa vine pravo u legendu večeri.

Zato ćemo u nastavku proći kroz glavne favorite ovogodišnjeg takmičenja — Finsku, Australiju, Grčku, Dansku i Francusku — i videti ko ima snagu za žiri, ko osvaja publiku na prvu, a ko možda vreba iz senke kao potencijalno iznenađenje večeri.

 Finska – Linda Lampenius & Pete Parkkonen, “Liekinheitin”

Ako je Finska prošle godine sa Erikom Vikman igrala na kontroverzu, ove godine su rešili da bukvalno spale scenu u Beču. Spoj legendarne 56-godišnje violinistkinje Linde Lampenius i energičnog Peta Parkkonena doneo je pesmu „Liekinheitin“ (u prevodu: Bacač plamena), i to potpuno na finskom jeziku.

Kladionice su nakon proba potpuno poludele – Finska trenutno drži zastrašujućih 41% šanse za pobedu! Bukmejkeri ih vide kao apsolutne šampione, a fanovi već uveliko spekulišu o organizaciji sledeće Evrovizije u Helsinkiju. Nastup je navodno toliko strukturalno moćan i vokalno savršen da se mnogi pitaju – ne da li pobeđuju, nego sa kolikom razlikom.

Ali to nije sve. Kao dodatni vetar u leđa, Finci su ubedljivo odneli pobedu i na zvaničnom OGAE Poll-u, gde evrovizijski klubovi obožavalaca širom sveta glasaju za svoje favorite. Kada te i bukmejkeri i najtvrdokorniji fanovi postave na tron pre nego što je finale uopšte počelo, pritisak probija sve skale.

Predstavnici Finske na Evroviziji 2026

 Australija – Delta Goodrem, “Eclipse”

Australija se ove godine ne šali – poslali su svoju apsolutnu pop ikonu. Delta Goodrem (koja slavi svoj 41. rođendan u evrovizijskom duhu) izvodi moćnu, grandioznu pop numeru „Eclipse“.

Australijanci igraju na kartu čistog holivudskog profesionalizma, vrhunske vokalne kontrole i epske radio-frendli produkcije koja prosto vrišti „pobednički kvalitet“.

Na kladionicama su stabilno na drugom mestu sa oko 22% šansi. Delta je magnetski privlačna na sceni, nastup je vizuelno besprekoran, a evrovizijski žiri tradicionalno obožava Australiju kada pošalje nekoga ko zna da otpeva svaku perfektnu notu bez greške.

Australija uvek donosi taj savršeni pop proizvod, ali da li je „Eclipse“ previše sterilan za evrovizijsku publiku koja traži malo više drame i haosa? Ako Finska kiksne, Delta skače na tron, ali pitanje je da li će Evropa glasati za pesmu koja zvuči kao da je ispala iz najave za novi Netfliksov blokbaster, umesto sa evrovizijske scene.

Predstavnica Australije na Evroviziji 2026

 Grčka – Akylas, “Ferto”

Nakon prošlogodišnje emotivne balade, Grčka se vraća onome što najbolje radi – čistoj etno-pop energiji koja podiže na noge. Akylas donosi pesmu „Ferto“ (u prevodu: Donesi), otpevanu u potpunosti na grčkom jeziku. Reč je o hipnotičkom miksu modernih klupskih bitova i tradicionalnih instrumenata, koji već danima pravi haos na TikToku.

Kladionice ih drže u samom vrhu kao treće favorite sa oko 7% šansi za trijumf. Akylas donosi sirovu harizmu, nastup obiluje energičnom koreografijom i mediteranskim šarmom koji uvek prođe sjajno kod publike željne plesa u kasnim večernjim satima.

Grčka je uvek magnet za glasove publike, ali „Ferto“ mora da preskoči najveću prepreku – žiri. Da li će ozbiljni muzički stručnjaci u žiriju pasti na balkanski melos i moderne ritmove, ili će ih otpisati kao „jeftinu zabavu za masu“? Ako žiri progleda kroz prste, Grčka može napraviti ozbiljan dar-mar.

Slobodno možemo reći da se Grčka, nakon nekoliko godina lutanja i traženja pravog pravca, ponovo vratila na staze stare evrovizijske slave.

Predstavnik Grčke na Evroviziji 2026

 Francuska – Monroe, “Regarde!”

Francuska ne odustaje od svog prepoznatljivog recepta – čiste, dramatične šansone, ali upakovane u moderan, vizuelno impresivan paket. Izvođač Monroe donosi numeru „Regarde!“ (Pogledaj!) u potpunosti na francuskom jeziku. To je pesma koja se postepeno gradi, od tihih tonova do epskog, teatralnog krešenda na samom kraju nastupa.

Kladionice su opreznije sa njima ove godine, dajući im oko 2% šansi za pobedu, ali francuski nastupi uvek imaju skriveni adut – žiri. Monroe donosi visoku umetničku vrednost i dramu koja se retko viđa kod drugih učesnika.

Francuska elegancija je predivna, ali evrovizijska publika nekada jednostavno nema strpljenja za trominutnu dramu na francuskom ako u međuvremenu može da glasa za spektakl. Monroe će morati da hipnotiše kameru od prve sekunde ako želi da izbegne sudbinu „prosečnog plasmana u sredini tabele“.

Francuska od 1977. godine čeka svoju pobedu na Evroviziji, a poslednjih godina bila je vrlo blizu — 2021. završili su na drugom mestu, dok su 2024. zauzeli četvrtu poziciju. Ostaje pitanje da li će ove godine uspeti da probiju tu barijeru i konačno se popnu na sam vrh tabele.

Predstavnica Francuske na Evroviziji 2026

Danska – Søren Torpegaard Lund, “Før Vi Går Hjem”

Danska će ove godine otvoriti veliko finale i probiće led sa prve pozicije! Søren Torpegaard Lund donosi prelepu, nostalgičnu numeru na danskom jeziku „Før Vi Går Hjem“ (Pre nego što odemo kući). Za razliku od skandinavskih komšija koji šalju lasere i bacače plamena, Danska nudi intimnost, vokalnu čistotu i atmosferu koja podseća na tople prolećne večeri.

Kladionice ih drže na solidnih 3% šansi za pobedu. Iako nisu apsolutni favoriti, pozicija „dark horse-a“ im savršeno odgovara jer nastupaju bez ikakvog opterećenja, spremni da sakupe glasove onog dela publike koji je umoran od šljokica i buke.

Otvaranje finala je istorijski gledano „prokleta pozicija“. Teško je ostati u sećanju gledalaca kada glasanje počne tek tri sata kasnije, nakon što prodefiluje još 24 zemlje. Søren ima glas i emociju, ali pitanje je da li će Danska ostati samo lepa uvertira za ono što sledi, umesto stvarni pretendent na krunu.

Danska je zauzela drugo mesto u OGAE anketi, što im uliva nadu da bi i šira evropska publika mogla da prepozna njihov kvalitet.

Predstavnik Danske na Evroviziji 2026

Zaključak: Beč večeras piše istoriju

Finska možda ima procente na svojoj strani, ali Beč je grad muzike koji ne prašta greške. Da li će Linda i Pete opravdati status apsolutnih favorita, da li će Delta Goodrem odneti trofej na drugi kraj sveta, ili će se iz pozadine prikrasti Grčka — ili možda neko ko uopšte nije na ovoj listi, poput Rumunije ili Srbije?

Ono što posebno raduje jeste to što svih pet favorita izvodi svoje pesme na maternjem jeziku, što daje nadu da se polako vraća trend jezičke raznolikosti, koji i inače predstavlja jedan od najlepših delova Evrovizije. Tako bi se moglo dogoditi da pobednička pesma ove godine bude na finskom, grčkom, danskom, francuskom…

Jedno je sigurno — tabela će večeras biti puna preokreta i drame. Spremite kokice, pritisak je na maksimumu, a evrovizijski bogovi su ponovo gladni iznenađenja!

Na našem Instagram profilu  @ogaeserbia, ponovo ste imali priliku da ocenite učesnike ocenama 1, 2, 4 i 5. Drugo polufinale donelo je nešto ujednačenije rezultate u sredini tabele, ali i ubedljiv beg dve zemlje na samom vrhu.

U glasanju je učestvovalo blizu 300 pratilaca, a rezultati jasno pokazuju ko su apsolutni favoriti, a ko nije uspeo da ostavi snažan utisak na evrovizijsku publiku u Srbiji.

Rezultati glasanja – prosečne ocene:

1. Rumunija – 4.17
2. Australija – 4.08
3. Kipar – 4.01
4. Danska – 3.95
5. Albanija – 3.71
6. Bugarska – 3.64
7. Češka – 2.88
8. Letonija – 2.72
9. Norveška – 2.60
10. Jermenija – 2.57
11. Ukrajina – 2.53
12. Švajcarska – 2.43
13. Luksemburg – 2.34
14. Malta – 2.32
15. Azerbejdžan – 1.70

Ko su favoriti drugog polufinala?

Prema vašem sudu, Rumunija je apsolutna kraljica drugog polufinala sa prosečnom ocenom 4.17. Čak 142 osobe od 232 glasača dalo je Rumuniji čistu peticu, što je jasan znak da ova pesma ima ogroman potencijal kod publike na Balkanu.

Predstavnica Rumunije 

Odmah iza nje, sa veoma stabilnim ocenama, nalazi se Australija sa prosečnom ocenom 4.08. Zanimljivo je da Australija ima najmanje negativnih reakcija (svega 12 jedinica), što ukazuje na to da je njihova pesma „najsigurniji“ izbor koji se dopada najširem krugu ljudi. Kipar sa prosečnom ocenom 4.01 zaokružuje listu zemalja koje su uspele da pređu magičnu granicu proseka 4.

U gornjem domu su se našle i Danska, Albanija i Bugarska, koje vaši glasovi vide kao sigurne finaliste. Povratak Albanije starom dobrom festivalskom zvuku očigledno je ponovo pogodio žicu naših pratilaca.

Najveće iznenađenje ankete je relativno loš plasman zemalja koje obično važe za evrovizijske sile. Norveška – 2.60, Jermenija – 2.57 i Ukrajina – 2.53 jedva su se zadržale u vaših „top 10″, dok su Švajcarska i povratnik Luksemburg ostali „ispod crte“. Čini se da su ove godine njihove pesme ostavile bleđi utisak na domaću publiku nego što je to bio slučaj prethodnih sezona.

Na samom začelju tabele, sa ubedljivo najlošijim rezultatom, nalazi se Azerbejdžan – 1.70. Sa rekordne 102 jedinice, Azerbejdžan je postao „San Marino“ drugog polufinala, ne uspevši da privuče pažnju fanova u Srbiji. Uz njih, najniže ocene zabeležile su Malta i Luksemburg.

Predstavnica Australije

A šta kažu kladionice?

Kada uporedimo vaše ocene sa procenama svetskih kladionica, primećujemo da je drugo polufinale, bar prema mišljenju bukmejkera, prilično „zaključano“ za prvih nekoliko mesta. Ipak, dublja analiza otkriva ozbiljne razlike u percepciji određenih pesama.

Na samom vrhu vlada potpuni konsenzus. Danska (96%), Australija (96%) i favoriti ankete – Rumunija (95%) nalaze se u „zelenoj zoni“ na obe liste. Ovi izvođači mogu mirno da spavaju jer ih i publika u Srbiji i evropski bukmejkeri vide kao sigurne finaliste.

Takođe, Azerbejdžan je sa svega 9% šansi za prolazak apsolutni autsajder na obe liste, potvrđujući status koji ste im dodelili u anketi.

Ipak, postoji i nekoliko značajnih odstupanja koja otvaraju prostor za spekulacije:

• Ovo je možda i najveće iznenađenje. Dok su pratioci Maltu ocenila prilično nisko (prosek 2.32, 14. mesto), kladionice su im izuzetno naklonjene i daju im visokih 80% šansi za finale. Bukmejkeri očigledno vide nešto u nastupu Malte što fanovi u Srbiji u ovoj fazi nisu prepoznali.
• Ovde imamo obrnutu situaciju. Kipar je u vašim očima treći favorit sa visokim prosekom 4.01, dok su kladionice znatno opreznije i daju im 66% šansi, stavljajući ih na rub kvalifikacije.
• Slično kao u prvom polufinalu, vaša publika je prema Ukrajini (2.53) rezervisana, dok su na kladionicama oni „zacementirani“ u finalu sa 94% šansi.

Ovi podaci nam govore da će borba za poslednja mesta koja vode u finale biti izuzetno napeta. Dok su prva tri-četiri mesta skoro pa izvesna, ostatak tabele je podložan velikim promenama nakon proba i nastupa uživo.

Kada je reč o onima koje bukmejkeri ne vide u finalu, situacija je prilično jasna – Azerbejdžan sa svega 9% šansi, uz Luksemburg, Jermeniju, Švajcarsku i Letoniju, čine grupu zemalja koje se trenutno nalaze „ispod crte“. Ove procene se u velikoj meri poklapaju sa vašim glasovima, čime se krug potencijalnih autsajdera ovog polufinala dodatno učvršćuje.

Biće zanimljivo videti da li će neko od njih uspeti da demantuje i fanove i kladionice svojim nastupom uživo.

Predstavnica Azerbejdžana

Na našem zvaničnom Instagram profilu @ogaeserbia, organizovali smo anketu u kojoj su naši pratioci mogli da ocene sve ovogodišnje učesnike prvog polufinala ocenama 1, 2, 4 i 5, pri čemu je 5 najviša ocena.

U glasanju je učestvovalo blizu 350 pratilaca, a rezultati jasno pokazuju ko su apsolutni favoriti, a ko nije uspeo da ostavi snažan utisak na evrovizijsku publiku u Srbiji.

Rezultati glasanja – prosečne ocene:

1. Srbija – prosečna ocena = 4.59
2. Hrvatska – prosečna ocena = 4.33
3. Finska – prosečna ocena = 3.93
4. Grčka – prosečna ocena = 3.73
5. Crna Gora – prosečna ocena = 3.71
6. Švedska – prosečna ocena = 3.64
7. Moldavija – prosečna ocena =3.12
8. Poljska – prosečna ocena = 2.67
9. Belgija – prosečna ocena = 2.24
10. Litvanija – prosečna ocena = 2.18
11. Izrael – prosečna ocena = 2.13
12. Gruzija – prosečna ocena = 1.90
13. Portugal – prosečna ocena = 1.71
14. Estonija – prosečna ocena = 1.65
15. San Marino – prosečna ocena = 1.51

Ko su favoriti?

Prema ocenama pratilaca na Instagramu, Srbija se ubedljivo izdvojila kao najveći favorit prvog polufinala sa impresivnom prosečnom ocenom 4.59. Ovaj rezultat svedoči o ogromnoj podršci domaćim predstavnicima, koje čak 85% glasača vidi kao savršen izbor, ocenivši ih čistom peticom. Da li će naši predstavnici uspeti da ovaj nivo podrške pretoče u visok plasman i u samom takmičenju – ostaje da vidimo već sutra uveče.

Predstavnici Srbije

Odmah iza Srbije nalazi se Hrvatska, sa takođe izuzetno visokom ocenom 4.33. Komšije su, prema utiscima naših instagram pratilaca, ostavile najsnažniji utisak u regionu i viđene su kao sigurni finalisti sa velikim potencijalom za sam vrh tabele.

Visoko kotirane su i Finska, Grčka i Crna Gora, koje su se našle među pet najuspešnijih po vašim ocenama. Finska nastavlja da dominira svojom energijom, dok povratak Crne Gore na evrovizijsku scenu prati veliki optimizam i pozitivne reakcije fanova u Srbiji.

S druge strane, pesme iz San Marina i Estonije dobile su najniže ocene – 1.51 i 1.65. San Marino je zabeležio najveći broj najnižih ocena u anketi, što ukazuje na to da njihova pesma ove godine nije uspela da pronađe put do publike. Uz njih, među zemljama koje fanovi u Srbiji ne vide kao finaliste, nalaze se i Portugal, Gruzija i Izrael, čije su pesme ocenjene kao manje upečatljive u poređenju sa konkurencijom u ovom polufinalu.

Predstavnica Crne Gore

A šta kažu kladionice?

Ovakva fanovska glasanja, poput ovog sprovedenog na našem Instagram profilu, često služe kao odličan indikator raspoloženja publike i pokazuju kako se pesme percipiraju pre nego što ih vidimo uživo na sceni.

Iako su ovakve ankete neformalnog karaktera, zanimljivo je da se rezultati neretko poklapaju sa stvarnim ishodima – mnoge pesme koje fanovi visoko ocenjuju završe među finalistima, a ponekad i na samom vrhu takmičenja.

Kada bacimo pogled na kladionice, one za sada delimično potvrđuju percepciju publike u Srbiji. Na samom vrhu, mišljenja su ujednačena: vaši favoriti, Hrvatska i Finska, nalaze se u zoni apsolutne sigurnosti i po procenama bukmejkera, sa neverovatnim šansama od preko 92% za prolazak u finale.

Takođe, Švedska i Grčka čvrsto drže svoje pozicije favorita na obe liste.

Ipak, postoji i nekoliko značajnih odstupanja koja otvaraju prostor za spekulacije:

• Dok su naši predstavnici kod vas apsolutni kraljevi sa prosekom 4.59 i vi ih vidite kao pobednike polufinala, kladionice su znatno opreznije. Srbija se kod bukmejkera nalazi tek na 7. mestu sa 79% šansi za prolazak. Ovo ukazuje na to da regionalni ukusi mogu u velikoj meri da se razlikuju od šire evropske publike, te da će naši predstavnici morati da „pogode“ pravi nastup da bi ubedili celu Evropu.
• Naša publika je Izrael ocenila prilično nisko (prosek 2.13), svrstavajući ga van finala. Nasuprot tome, kladionice Izraelu daju ogromnih 96% šansi i rangiraju ga u top 3 favorita za finale. Ovo je najveći raskorak u anketi, što ukazuje na veliko poverenje koje evrovizijski svet ima u izraelski tim i pesmu, uprkos polarizaciji kod domaće publike.
• Pesma koja je kod nas bila u „opasnoj zoni“ sa niskim ocenama, kod kladionica stoji još lošije. Kladionice Belgiju vide na pretposlednjem mestu sa samo 35% šansi, što je svrstava u red autsajdera, dok se u našem glasanju profukla u finale.

Ove razlike pokazuju da se pesme često doživljavaju drugačije u različitim delovima Evrope, ali i da one često dobijaju na popularnosti tek posle proba i nastupa uživo, kada scenski nastup može potpuno da preokrene percepciju.

Gde se ukusi fanova i procene kladionica susreću? Odgovor je – na dnu tabele. San Marino je jednoglasno postavljen na poslednje mesto, dok su Estonija, Portugal i Gruzija takođe prikovani za donji deo obe liste. Da li su ovo i definitivno autsajderi od kojih ne treba očekivati iznenađenja?

Da li se vaši favoriti poklapaju sa glasovima sa našeg Instagram profila i kladionicama? Pišite nam u komentarima, podelite svoje utiske i ne zaboravite da pratite OGAE Srbiju za još evrovizijskih analiza, predikcija i naravno – fanovskih glasanja!

Predstavnici San Marina

Nastala u posleratnom periodu, pod okriljem Evropske radiodifuzne unije (EBU), njena početna misija bila je jasna: ujediniti Evropu kroz muziku i nove televizijske tehnologije.

U svojim ranim godinama Evrovizija je služila kao laboratorija za testiranje prenosa uživo, ali i simbol saradnje i mira među državama koje su samo deceniju ranije bile u sukobu. Međutim, decenijama kasnije, takmičenje je evoluiralo u mnogo složeniji događaj — postalo je lakmus papir političkih tenzija, društvenih promena i međunarodnih odnosa.

Danas je Evrovizija istovremeno festival muzike, spektakl pop-kulture i diplomatsko bojno polje, gde se geopolitičke poruke često skrivaju iza glamura, šljokica i scenskih efekata.

Hladni rat i rani bojkoti (od 1950. do 1980.)

Rane kontroverze bile su uglavnom vezane za politička uređenja i međudržavne odnose, ali i za organizacione propuste samog glasanja.

1968: Frankovo „Nameštanje“ 

Ovo je verovatno prva i tada najozloglašenija afera u početnoj istoriji takmičenja. Postoje ozbiljne tvrdnje da je španski diktator Francisko Franko namestio glasanje. Njegov cilj je bio da pobeda španske pesme „La La La“ (koju je izvela Masiel) popravi međunarodni imidž Španije i skrene pažnju sa unutrašnjih problema.

Tih godina, Španija je bila jedina zemlja koja je emitovala takmičenje u pionirskoj boji umesto crno-beloj – čime je navodno kupila naklonost glasačkih panela.

1970: Kriza glasanja i „bojkot četvorke“

Godina 1969. završila se nezapamćenim rezultatom – čak četiri zemlje delile su prvo mesto: Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Francuska.

Pošto tada nije bilo pravila za razrešenje ovakvog izjednačenja, ovaj ishod izazvao je ogromno nezadovoljstvo u ostatku Evrope. U znak protesta Finska, Norveška, Portugal i Švedska bojkotovale su Evroviziju 1970. godine.

Organizatori su, pod pritiskom, bili primorani da hitno promene pravila i uvedu sistem za izbegavanje nerazrešenih izjednačenja.

1975–1976: Tursko-Grčka zatezanja 

Odnosi između Turske i Grčke dostižu tačku ključanja nakon turske invazije na Kipar 1974. godine. Evrovizija, platforma za mirno nadmetanje, postala je žrtva ovog dubokog međudržavnog sukoba, što je dovelo do recipročnih bojkota koji su direktno odražavali diplomatske odnose:

• 1975: Grčka je bojkotovala takmičenje u Stokholmu. Odluka o povlačenju bila je direktan protest protiv turskog učešća, koje je usledilo samo godinu dana nakon vojne intervencije na Kipru.
• 1976: Uzdrmana političkom klimom i sve većom neprijateljskom atmosferom, Turska je takođe bojkotovala takmičenje. Odbili su da se takmiče u senci sukoba oko ostrva.

Ovaj incident postavio je presedan za korišćenje Evrovizije kao sredstva političkog protesta. Tenzije između Atine i Ankare, naročito oko statusa Kipra, redovno su uticale na glasanje i učešće decenijama, stvarajući jedan od najdugotrajnijih geopolitičkih blokova unutar Evrovizije.

Kontroverze Izraela i arapskog sveta 

Ulazak Izraela u takmičenje 1973. godine, iako geografski van Evrope (ali kao član EBU), uveo je tenzije Bliskog istoka na evropsku muzičku scenu. To je momentalno izazvalo političke probleme sa arapskim emiterima, koji su se često nalazili u dilemi između učešća i priznavanja izraelskog nastupa.

1978: Jordanova cenzura pobede

Politička drama dostigla je vrhunac 1978. godine u Parizu. Kada je izraelski pevač Izhar Kohen osvojio prvo mesto sa pesmom „A-Ba-Ni“, jordanska državna televizija (JTV) prekinula je direktan prenos.

Umesto istorijskog trenutka proglašenja, jordanska televizija je prikazala buket cveća, a sledećeg dana proglasila drugoplasiranu Belgiju za navodnog pobednika. Ovim potezom, Jordan je praktično cenzurisao i „izbrisao“ izraelsku pobedu, čime je Evrovizija postala očigledan diplomatski poligon.

2005: Povlačenje Libana

Politički imperativi su se ponovo pokazali jačim od želje za učešćem 2005. godine. Liban je te godine trebalo da debituje na takmičenju.

Međutim, bili su prisiljeni da se povuku jer je libanski zakon zabranjivao bilo kakvo emitovanje, priznavanje ili kontakt sa Izraelom.

Nacionalna televizija (Télé Liban) nije smela da emituje izraelski nastup, što je bilo direktno kršenje pravila EBU-a koja zahtevaju prenos svih pesama. Zbog nemogućnosti da se usklade sa pravilima, Liban je odustao pre samog takmičenja.

Modrene krize (Od 2000. do 2026.)

Padom „Gvozdene zavese“ i širenjem EBU-a na istok, Evrovizija postaje platforma za izražavanje tenzija na post-sovjetskom prostoru, a konflikti postaju sve direktniji i žešći.

2009: Gruzijska poruka Putinu

Godinu dana nakon rata sa Rusijom, Gruzija je 2009. godine poslala pesmu sa jasnom političkom aluzijom: „We Don’t Wanna Put In“ (na engleskom je zvučalo kao „We Don’t Wanna Putin“). Naslov i tekst su očigledno aludirali na Vladimira Putina.

EBU je potvrdila da pesma krši pravila o političkoj neutralnosti i zahtevala da se tekst promeni. Gruzija je to odbila, pa je na kraju diskvalifikovana sa takmičenja.

Diskvalifikovana gruzijska pesma

2012: Jermenski bojkot Azerbejdžana

Zbog dugotrajnog sukoba oko Nagorno-Karabaha, Armenija je bojkotovala Evroviziju 2012. koja se održavala u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu.

Prethodne kontroverze uključivale su navode da je azerbejdžanska policija ispitivala svoje građane koji su glasali za Armenski nastup. Politika je tako direktno prešla granice, pretvarajući glasanje u čin političke lojalnosti.

2016-2017: Rusko-Ukrajinski sukob – od simbolike do diskvalifikacije

Sukob između Rusije i Ukrajine oko Krima dostigao je svoj vrhunac na evrovizijskoj sceni i to u dva čina:

• politička pobeda pesme „1944“ – Kriza je započela već 2016. godine u Stokholmu, kada je pobedu odnela ukrajinska predstavnica Džamala sa pesmom „1944“. Pesma se direktno bavila tragičnim događajem: Staljinovim proterivanjem krimskih Tatara sa Krima. Iako je EBU odobrila pesmu jer je formalno govorila o istorijskom događaju, njena politička konotacija bila je očigledna i snažno povezana sa aneksijom Krima od strane Rusije 2014. godine. Rusija je uložila protest, tvrdeći da je pesma direktno političko oružje, ali je Džamala odnela pobedu, što je garantovalo da će se naredno takmičenje održati u Kijevu.
• eskalacija i zabrana ulaska - vrhunac sukoba desio se 2017. u Kijevu. Ukrajinska vlada je donela radikalnu odluku: zabranila je ulazak ruskoj predstavnici Juliji Samojlovoj. Razlog je bio Julijin prethodni nastup na anektiranom Krimu, koji je Ukrajina smatrala ilegalnim ulaskom na svoju teritoriju. Ovaj potez je sprečio njeno učešće uprkos naporima EBU da posreduje. Ruski emiter je odbio da emituje nastup Samojlove preko satelita (što je bio predlog EBU), te se Rusija potpuno povukla sa takmičenja te godine. Evrovizija je tako postala talac stvarnog geopolitičkog sukoba.

Ruska evrovizijska pesma koja se nije čula u Kijevu

2019: Ukajnski skandal na nacionalnom izboru 

Situacija oko „Vidbira 2019“ postala je jedna od najdramatičnijih u savremenoj istoriji Evrovizije. Iako je pesma „Sirena Song“ Maruv odmah postala favorit publike i žirija ne samo u Ukrajni nego i širom evropskog kontinenta, pobeda je pokrenula lavinu političkih tenzija.

Nakon nacionalnog finala, ukrajinski javni servis UA:PBC suočio se sa snažnim pritiscima zbog činjenice da Maruv ima zakazane nastupe u Rusiji, sa kojom je Ukrajina tada bila u otvorenom vojnom i političkom sukobu. Državni zvaničnici otvoreno su poručivali da ukrajinski predstavnik ne sme da bude neko ko komercijalno nastupa u „državi-agresoru“.

UA:PBC je Maruv ponudio izuzetno restriktivan ugovor koji je, pored zabrane nastupa u Rusiji, uključivao:

• potpunu finansijsku odgovornost izvođača za putne i produkcione troškove,
• zabranu „spoljne komunikacije koja šteti imidžu Ukrajine“,
• obavezu da predstavlja „informacioni interes Ukrajine“ tokom Evrovizije.

Maruv je izjavila da je spremna da brani Ukrajinu, ali ne i da prihvati „ugovor koji krši njena ljudska i umetnička prava“.

Nakon što je i drugoplasirani Freedom Jazz odbio da potpiše iste uslove, a zatim i trećeplasirani Kazka, postalo je jasno da se Ukrajina nalazi u bezizlaznoj situaciji. UA:PBC je potom objavio povlačenje Ukrajine sa takmičenja, navodeći da: „Evrovizija ne bi trebalo da postane teren za političke bitke, a ukrajinsko društvo nije postiglo konsenzus o predstavniku.“

Povlačenje Ukrajine 2019. godine ostalo je zapamćeno kao jedno od najkontroverznijih, ali i najtužnijih poglavlja u istoriji Vidbira. Ukrajina se vratila tek godinu dana kasnije, sa većom kontrolom nad pravilima svog nacionalnog izbora.

Nastup Maruv u finalu ukrajnskog izbora

2022: Skandal sa glasanjem 2022.: Otkriven je obrazac glasanja u žirijima

Skandal sa glasanjem na Evroviziji 2022. izbio je kada je EBU otkrio neuobičajeno sličan obrazac glasanja žirija šest zemalja — Azerbejdžana, Rumunije, Gruzije, Crne Gore, Poljske i San Marina — tokom druge polufinalne večeri.

Analiza je pokazala da su ove države međusobno rangirale jedne druge neočekivano visoko, što je ukazivalo na mogući dogovor u dodeljivanju bodova. Zbog sumnje u manipulaciju, EBU je diskvalifikovao njihove žirije i umesto toga primenio statistički model kako bi zamenio njihove rezultate u polufinalu i finalu.

Ovo je dovelo do toga da bodovi ovih šest zemalja nisu čitani uživo, već su ih preuzeli predstavnici produkcije. Rumunija, Azerbejdžan i Gruzija oštro su reagovali, tvrdeći da nisu učestvovali u nikakvom dogovaranju i optužujući EBU za netransparentnost.

EBU je, međutim, objavio detaljno saopštenje sa dokazima i istakao da je obrazac glasanja „statistički nemoguć“ bez koordinacije. Skandal je doveo do uvođenja strožih pravila i pojačanog nadzora nad žirijskim glasanjem u narednim godinama.

Evropesma–Evropjesma 2006: Skandal koji je „srušio“ državnu zajednicu Srbije i Crne Gore

Evropesma–Evropjesma 2006. ušla je u istoriju kao najveći skandal zajedničkog muzičkog izbora Srbije i Crne Gore. Nakon nekoliko godina sve vidljivijih tenzija između dve nacionalne televizije, 2006. je donela kulminaciju — kontroverzu toliko veliku da je dovela do povlačenja čitave državne zajednice sa Evrovizije.

Na srpskoj strani, ogromnu pažnju privukli su Flamingosi (Marinko Madžgalj i Ognjen Amidžić) u duetu sa legendarnim Luisom, i pesmom “Ludi letnji ples“. Pesma je eksplodirala širom Srbije i Crne Gore postala jedan od najvećih hitova te godine: energična, duhovita, zarazna, sa upečatljivim performansom i vizuelnim identitetom koji je publika obožavala.

Flamingosi i Luis su ubedljivo pobedili na Beoviziji (srpskom delu izbora), osvojivši kako publiku, tako i stručni žiri. Ulazak u zajedničko finale doneo im je status glavnih favorita za odlazak na Evroviziju 2006. Mnogi su već tada verovali da bi Srbija i Crna Gora imale veliki plasman u Atini upravo zahvaljujući njihovoj pesmi.

Na crnogorskoj strani, ponovo se našla grupa No Name, pobednici prethodne Evropesme 2005, koja je već tada bila u središtu kritikovanog sistema glasanja. Godinu dana ranije, mnogi su tvrdili da su pobedili isključivo zbog glasova crnogorskog žirija, dok je publika bila znatno naklonjenija srpskim kandidatima.

No Name se 2006. vratio sa pesmom “Moja ljubavi“, uz snažnu podršku crnogorskog žirija koji ih je otvoreno favorizovao.

Na finalnoj večeri izbora 2006, žiri iz Crne Gore dao je maksimalne bodove samo crnogorskim pesmama, uključujući No Name, dok je srpskim predstavnicima – uključujući Flamingose – dodelio nula poena, uprkos tome što su bili ubedljivi favoriti publike i vodećih muzičkih urednika.

Sa druge strane, srpski žiri je glasao znatno uravnoteženije, ali zbog glasova iz Crne Gore pobedu je ponovo odnela grupa No Name sa pesmom “Moja ljubavi“.

Nakon proglašenja pobednika, publika u beogradskom „Sava centru“ burno je reagovala, zviždala i uzvikivala da je rezultat namešten. Skandal je ozbiljno pretio da se pretvori u širie demonstracije i nerede.

Nakon haosa u sali, RTS je izašao sa vanrednim saopštenjem u kojem je optužio crnogorski žiri za:

• pristrasno i neprijateljsko glasanje,
• kršenje pravila fer takmičenja,
• namerno ignorisanje najboljih pesama iz Srbije.

RTS je poručio da ne priznaje rezultate i da No Name ne može biti predstavnik državne zajednice na Evroviziji 2006.

Crnogorska televizija (RTCG) odbila je bilo kakvu mogućnost ponovnog glasanja ili pregovora, navodeći da su rezultati konačni i u skladu sa pravilima.

Evropska radiodifuzna unija pokušala je da izgladi situaciju i predložila:

• ponavljanje glasanja,
• zajednički sastanak delegacija,
• eventualno novu emisiju.

Međutim, RTS nije želeo da prihvati No Name kao predstavnike, a RTCG nije htela da povuče svoju odluku. Bez saglasnosti dve televizije nije bilo moguće nominovati bilo koga za Evroviziju.

Na kraju, EBU je saopštio da Srbija i Crna Gora ne mogu učestvovati na Evroviziji 2006. jer nisu u stanju da izaberu zajedničkog predstavnika. Time je prvi put u modernoj istoriji jedna država bila primorana da se povuče isključivo zbog političko-žirijskog skandala na nacionalnom izboru.

Ovaj incident označio je kraj zajedničkog učešća — samo nekoliko meseci kasnije, Crna Gora je proglasila nezavisnost, a Srbija se vratila kao samostalna zemlja 2007. i odmah trijumfovala pobedom „Molitve“.

U videu ispod možete pogledati celokupni tok glasanja u finalu Evropesme-evropjesme.

Skandal s glasanjem u finalu Evropesme-evropjesme 2006.

Za Srbiju, ovo takmičenje je kroz vreme postalo svojevrsni muzički dnevnik domaće scene: svake godine biramo nešto što najbolje predstavlja zvuk trenutka, bilo da su to emotivne balade, moderni pop hitovi, radijski megahitovi ili pesme koje su već osvojile region.

Iako još uvek čekamo prvu pobedu, naši predstavnici su umeli da zablistaju. Neke pesme su završile neočekivano visoko i postale miljenici evropskih fanova; druge su ostale zapamćene po snazi izvođača, kvalitetu produkcije ili posebnoj muzičkoj estetici koju prepoznaje samo OGAE publika.

Kada se pogleda unazad — kroz preko dvadeset i pet godina učešća — jasno je da je Srbija imala svoje upečatljive trenutke i da, kada pošalje pravi miks kvaliteta i popularnosti, može da konkuriše i najvećima.

Zlatno doba Srbije na OGAE Song Contestu svakako je razdoblje od 1999. do 2015. godine, kada smo u samo osam izdanja šest puta završili u gornjoj polovini tabele, uključujući i čak pet ulaska u TOP 10 — i to 1999, 2008, 2009, 2013. i 2015. godine. To je bio period kada je domaća pop scena bila posebno jaka, a srpski izvođači donosili prepoznatljiv zvuk koji je odlično prolazio kod OGAE publike širom Evrope.

U ovom tekstu donosimo TOP 10 najboljih srpskih plasmana na OGAE Song Contestu, rangiranih isključivo prema konačnoj poziciji na tabeli.

Od spektakularnog debija 1999. godine, preko modernih hitova koji su ušli u evropske top liste, pa sve do najnovijih uspeha — ovo je spisak koji najbolje pokazuje kako je Srbija kroz godine zvučala u očima (i ušima) evrovizijske publike.

10. „Stoperka“ – Goca Tržan (2000) – 15. mesto

Na početku novog milenijuma, Goca Tržan je donela svež, moderan pop zvuk sa pesmom „Stoperka“. U to vreme, domaća scena tek je počinjala da se otvara ka savremenijim produkcijama, pa je pesma bila pravo osveženje. Iako rezultat nije bio među najvišima, Gocina harizma i radijska privlačnost pesme ostavili su snažan trag.

Petnaesto mesto predstavlja pristojan rezultat za rane godine učešća, kada Srbija još nije imala stabilan identitet na OGAE takmičenju.

„Stoperka“ danas ima gotovo kultni status među veteranima OGAE zajednice, kao jedna od pesama koje su nagovestile moderni pravac srpske pop produkcije.

Goca Tržan – „Stoperka“

9. „Ona nosi Pradu“ – Milica Pavlović (2025) – 14. mesto

Milica Pavlović je 2025. donela savremeni pop zvuk koji je već dominirao regionalnim top listama. „Ona nosi Pradu“ je energična, moderna i maksimalno radio–friendly pesma, sa prepoznatljivim Milicinim vizuelnim identitetom koji je dodatno podigao pažnju.

Četrnaesto mesto predstavlja ohrabrujući pomak unapred u odnosu na prethodne godine, a pesma je pokazala da Srbija ponovo pronalazi zvuk koji rezonuje kod evropske publike. Mnogi fanovi smatraju da je ovo početak jačeg povratka Srbije na OGAE scenu.

Zanimljivo je da je ovo ujedno najbolji srpski rezultat poslednje decenije, gledajući čisto plasman.

Milica Pavlović – „Ona nosi Pradu“

8. „Čuvaj moje srce“ – Aleksandra Radović (2012) – 14. mesto

Aleksandra Radović donela je jednu od najemotivnijih balada koje je Srbija poslala. „Čuvaj moje srce“ isticala se izuzetnom vokalnom izvedbom, jasno definisanom melodijom i ličnom, gotovo ispovednom atmosferom. Pesma je bila omiljena među fanovima ballad lovers segmenta OGAE publike.

Četrnaesto mesto možda ne zvuči spektakularno, ali se smatra solidnim rezultatom za baladu koja je bila manje komercijalna od većine konkurenata te godine.

Aleksandrina interpretacija ostala je zapamćena kao jedna od vokalno najkvalitetnijih koje je Srbija poslala.

Aleksandra Radović – „Čuvaj moje srce“

7. „Perje“ – Milan Stanković (2011) – 12. mesto

Milan Stanković je već tada bio poznat po svojoj jedinstvenoj estetici, a „Perje“ je nastavilo tu priču u modernijem, futurističkom pravcu. Pesma je predstavljala odmak od tradicionalnog balkanskog popa i koketirala sa elektro-pop pravcem koji je tih godina postajao sve popularniji.

Dvanaesto mesto bilo je veoma solidan rezultat i pokazatelj da publika ceni Milana kao izvođača koji donosi nešto drugačije i autentično.

„Perje“ se i danas smatra jednim od njegovih najidentitetskih singlova, a OGAE publika ga neretko navodi kao primer pesme koja je mogla još više.

Milan Stanković – „Perje“

6. „Ime moje“ – Jelena Tomašević (2015) – 9. mesto

Jelenin drugi ulazak u TOP 10 došao je sa pesmom „Ime moje“, koja donosi prepoznatljiv balkanski pop senzibilitet u modernoj, urbanoj produkciji.

Pesma odiše emocijom, a Jelenina interpretacija nosi onu specifičnu dozu patosa zbog koje je publika širom Evrope i voli.

Deveto mesto predstavlja stabilan uspeh, posebno u godini koja je imala dosta jakih konkurenata.

Zanimljivo je da je Jelena jedina domaća izvođačica sa dva TOP 10 rezultata, što je svrstava u sam vrh srpskih OGAE favorita svih vremena.

Jelena Tomašević – „Ime moje“

5. „I da mogu“ – Emina Jahović (2013) – 9. mesto

„I da mogu“ je bila jedna od najmodernijih pesama koje je Srbija poslala na OGAE Song Contest tokom 2010-ih.

Emina Jahović je u tom periodu intenzivno radila na internacionalnoj karijeri, što se odrazilo i na produkciju ove pesme — čist pop zvuk, jasna melodija i osećajan, ali radio–friendly refren.

Deveto mesto potpuno opravdava reputaciju koju je Emina imala među fanovima širom Balkana i Turske.

Pesma se dobro kotirala u predfavoritima te godine, a rezultat se i danas smatra jednim od najpravednijih za Srbiju, s obzirom na širinu njenog internacionalnog apela.

Emina Jahović – „I da mogu“

4. „Aspirin“ – Seka Aleksić (2008) – 9. mesto

Seka Aleksić je bila prvi izvođač iz Srbije koji je doneo pop-folk zvuk u TOP 10. „Aspirin“ je u tom trenutku bio regionalni mega-hit, a njegov prepoznatljiv ritam i energija osvojili su i OGAE članove širom Evrope.

Pesma je predstavljala idealan spoj komercijalnog zvuka, upečatljivog refrena i produkcije koja je zvučala savremeno za svoje vreme.

Deveto mesto bilo je pravo iznenađenje — pozitivno — jer su mnogi očekivali slabiji rezultat zbog žanrovskih barijera. Umesto toga, „Aspirin“ je pokazao da je OGAE scena otvorenija nego što se mislilo, i da publika nagrađuje kvalitetan hit bez obzira na žanr.

Seka Aleksić – „Aspirin“

3. „Ludak kao ja“ – Željko Joksimović (2014) – 8. mesto

Željko Joksimović je već tada bio evropski muzički brend, što je OGAE publika prepoznala i van Evrovizije. „Ludak kao ja“ donela je urbani pop zvuk koji se naslanjao na trendove tog vremena, a istovremeno je zadržala Željkov karakteristični emotivni stil. Pesma je imala snažnu produkciju, zrelu liriku i široku prepoznatljivost u regionu.

Osmo mesto je u tom trenutku bilo veliki uspeh, jer se te godine takmičenje odlikovalo izuzetno jakom konkurencijom.

Željkova pesma je i danas jedna od onih koje fanovi često navode kada se govori o srpskim favoritima koji su mogli i više, zahvaljujući svojoj komercijalnosti i prepoznatljivosti.

Željko Joksimović – „Ludak kao ja“

2. „Okeani“ – Jelena Tomašević (2009) – 7. mesto

Nakon uspeha na Evroviziji 2008, Jelena Tomašević je godinu kasnije još jednom dokazala da pripada vrhu domaće muzičke scene. „Okeani“ su bili savršena kombinacija elegancije, emocije i modernog pop aranžmana, što se savršeno uklopilo u ukus OGAE publike.

Pesma je donosila atmosferu velikog radijskog hita, ali sa Jeleninom prepoznatljivom dozom drame i vokalne snage.

Sedmo mesto ostalo je stabilan reper kojim se često porede svi kasniji srpski rezultati. Ovaj uspeh cementirao je Jelenin status kao jedne od najuspešnijih srpskih izvođačica na OGAE takmičenju, a pesma se i danas često nalazi na fan playlistama.

Jelena Tomašević – „Okeani“

1. „Sve ili ništa“ – Svetlana Ceca Slavković (1999) – 3. mesto

Srbija je ušla u OGAE Song Contest na velika vrata, i to pesmom koja je odmah pokazala potencijal domaće scene. „Sve ili ništa“ je bila moderan i emotivan pop, oblikovan tako da zvuči internacionalno u vreme kada su izlagačke države mahom slale balade.

Ceo projekat delovao je izuzetno profesionalno za kraj devedesetih, što je doprinelo snažnom utisku kod OGAE publike.

Treće mesto ostalo je nedostižno više od dve decenije, a pesma se danas smatra jednim od najuspešnijih srpskih muzičkih izdanja koje je ikada poslato na takmičenje. Mnogi fanovi i dalje nazivaju ovo učešće „istorijskim“ zbog snažnog debija i jasnog identiteta koji je Srbija pokazala već na prvom koraku.

Svetlana Ceca Slavković – „Sve ili ništa“

Hoće li Srbija ostvariti istorijsku pobedu?

Kada se pogleda ova lista, jasno je da je Srbija kroz godine umela da napravi prepoznatljive i upečatljive izbore za OGAE Song Contest. Od sjajnog debija krajem devedesetih, pa preko stabilnih rezultata tokom „zlatnog perioda“ između 2008. i 2015. godine, domaći izvođači su iz godine u godinu pokazivali raznolikost i kvalitet naše muzičke scene.

Iako još uvek čekamo prvu pobedu, najveći srpski hitovi uspeli su da dopru do publike širom Evrope, osvajajući solidne plasmane i postajući omiljene među fanovima.

Ova Top 10 lista pokazuje da su najveći srpski uspesi na ovom takmičenju uglavnom dolazili iz kombinacije jakog vokala, emotivne interpretacije i pesama koje su već osvojile domaće tržište. Interesantno je i to da se među najboljima nalaze i debitanti i etablirane zvezde, što govori o širini srpske muzičke produkcije koja dobro rezonuje sa OGAE publikom.

Srbija nastavlja da učestvuje svake godine, i sa sve jačom domaćom scenom ostaje otvoreno pitanje — da li je pobeda možda bliža nego što mislimo?

Detaljnu istoriju ovog takmičenja, sve dosadašnje pobednike, kao i istoriju i rezultate svih predstavnika OGAE Srbije možete pogledati OVDE.

Tim povodom, stavljamo tačku na našu izuzetno praćenu rubriku „Želje publike za PZE ’26“, kroz koju smo tokom proteklih nedelja analizirali čak 16 najtraženijih i najkontroverznijih imena domaće scene.

Od iskusnih evrovizijskih povratnika poput Konstrakte i Sanje Vučić, do večitih želja publike Jelene Karleuše i Milice Pavlović, naša rubrika je pokrenula buru komentara i glasanja.

Sada je vreme da objavimo konačnu i kompletnu rang-listu na osnovu vašeg glasanja, koje nam daje najobjektivniji uvid u to koga fanovi zaista žele na sceni PZE-a.

Metodologija i kompletni rezultati ankete

Da bismo dobili što realniju sliku podrške, nismo računali samo glasove „Da“, već smo primenili ponderisanu analizu.

Glasovi su vrednovani tako da „Da“ nosi punu težinu (1 poen), „Možda“ polovinu (0.5 poena), dok glas „Ne“ nosi nultu podršku. Ponderisani Procenat Podrške (PPP) pokazuje koliko je podrška izvođaču snažna u odnosu na ukupan broj glasova.

Ovo je konačna tabela sa rezultatima glasanja za svih 16 imena:

* Klikom na ime izvođača saznajte sve o njegovom potencijalu za PZE ’26

Analiza TOP 3 – autentičnost pobeđuje hajp

Rezultati ankete jasno pokazuju da publika najviše veruje izvođačima koji nude originalnost, umetnički identitet i prepoznatljiv scenski izraz. Upravo zato TOP 3 dominiraju imena koja donose ono što se ne može kupiti — autentičnost, karakter i prepoznatljiv potpis.

1. Zorja — 84,1% podrške – glas fanova je jasan

Zorja je apsolutni pobednik rubrike, i to ne bilo kakav — njen rezultat je jedan od najubedljivijih u istoriji PZE fan anketa. Ogromnih 84,1% podrške, uz izuzetno mali broj glasova „Ne“, pokazuje retko viđen konsenzus među evrovizijskom publikom.

Fanovi očigledno prepoznaju ono što je Zorja godinama gradila: autentičan identitet, vrhunski vokal, postojanu vezu sa evrovizijskom zajednicom i umeće da spaja tradiciju i modernost na način koji malo ko radi ovako uspešno.

Publika zapravo ne želi samo njen povratak — želi njenu veliku, moćnu, solo evrovizijsku eru, onu u kojoj bi Zorja zablistala kao jedan od najozbiljnijih srpskih aduta u poslednjih deset godina.

Zorja je u više navrata najavljivala da će se prijaviti za PZE – samo još nije otkrila da li će to biti ove godine ili u nekoj od narednih sezona.

Nastup Zorje na PZE-u 2024

2. Harem Girls — 76,2% podrške – nova energija koju fanovi žele

Drugo mesto zauzimaju Harem Girls, dreg grupa koja je publiku očigledno osvojila svežinom i originalnom estetikom. Sa 76,2% podrške, jasno je da fanovi žele novu stranicu u istoriji srpskih predstavnika — moderne izvođače koji donose hrabru estetiku, viralnu energiju i savremeni pristup performansu.

Dodatni vetar u leđa svakako im daje i osvojeno drugo mesto na ovogodišnjem PZE-u, koje ih je učvrstilo kao jedan od najinteresantnijih i najperspektivnijih projekata u Srbiji. Njihov nastup je već zavredeo pažnju evropskih fanova, što im daje realnu osnovu da jednog dana predstavljaju Srbiju. Uz to, potvrđeno je da su poslale pesmu za PZE 2026, što je očigledno dodatno pojačalo uzbuđenje i očekivanja fanova.

Njihov rezultat govori da je publika spremna za rizik, inovaciju i potpuno novu vrstu dreg nastupa koji bi imao veliki potencijal da se probije na evropsku scenu.

Nastup Harem Girls na PZE-u 2025

3. Konstrakta — 73,0% podrške – umetnost koja ostaje upamćena

Na trećem mestu, sa 73% podrške, nalazi se Konstrakta – izvođač čiji pristup muzici publika već prepoznaje kao jedinstven i vredan pažnje.

Njeni rezultati jasno potvrđuju da gledaoce privlače originalnost, promišljenost, umetnička poruka i prepoznatljiva estetika.

Konstrakta je već ostavila dubok trag u Evropi svojim neobičnim, inteligentnim i upečatljivim nastupom, a publika i dalje veruje da ima mnogo toga da ponudi, posebno ako odluči da ponovo pristupi takmičenju sa jasnom umetničkom vizijom.

Konstrakta je ranije više puta govorila o ideji svog trećeg nastupa na PZE-u, naglašavajući da već ima spreman koncept i jasnu umetničku viziju. Ipak, pre samo dva dana na svom Instagram profilu objavila je da nije poslala pesmu za ovu godinu, što iznenađuje s obzirom na veliku podršku koju i dalje uživa.

Nastup Konstrakte na PZE-u 2024

Dugo očekivane zvezde nisu pri vrhu

Iako važe za najveće zvezde današnje scene, pojedini izvođači nisu se našli u samom vrhu liste želja publike. Rezultati pokazuju da široka popularnost ipak nije presudna kada je u pitanju podrška za PZE.

Milica Pavlović zauzela je sedmo mesto, uz solidan, ali ne previše ubedljiv nivo podrške. Iako je jedna od najpopularnijih pevačica u zemlji, deo publike očigledno smatra da je za PZE potrebna drugačija vrsta pesme i koncepta od onih koje ona trenutno neguje.

Tea Tairović završila je na osmom mestu, iako dominira top-listama i koncertnim dvoranama. Visok broj glasova „Možda“ pokazuje da je publika podeljena oko toga da li je njen žanr pravi izbor za evrovizijsku pozornicu.

Saša Kovačević je iznenadio skromnim rezultatom. Jedan od najjačih pop vokala regiona dobio je relativno malu podršku, što sugeriše da publika preferira izvođače koji su već pokazali interesovanje za takmičarski format.

Jelena Karleuša, uprkos statusu jedne od najprepoznatljivijih ličnosti balkanske scene, osvojila je tek 14. mesto. Njena oštra retorika, politički angažman i poruke koje često objavljuje na društvenim mrežama očigledno utiču na percepciju dela publike, što je dovelo do velikog broja negativnih glasova. Rezultat jasno pokazuje da mnogi trenutno ne vide JK kao poželjnog predstavnika Srbije na Evroviziji.

Ukupno gledano, rezultati govore da zvučnost imena i hitovi nisu dovoljni — publika očigledno nagrađuje izvođače koji imaju jasnu evrovizijsku viziju, iskustvo i neposredniji kontakt sa PZE publikom.

Poslednja tri mesta: jasna poruka publike

Na samom dnu tabele našla su se tri imena koja su privukla dosta pažnje, ali ne onakve kakvoj su se nadali. Publika je poslala vrlo jasnu poruku — sama prepoznatljivost imena nije dovoljna, a očekivanja su veća nego ikada.

Princ, koji je ove godine predstavljao Srbiju na Pesmi Evrovizije, našao se među poslednjima. Očigledno je da je neprolazak u finale ostavio negativan utisak kod dela publike, što se sada odrazilo i u percepciji njegovog eventualnog povratka na PZE. Ipak, Princ ima kvalitete koji se ne dovode u pitanje — jak vokal, scensku energiju i specifičan identitet. Popravni je uvek moguć, samo je potrebno pronaći pesmu koja bi u potpunosti otvorila njegov potencijal.

Na dnu se našla i Maja Nikolić, pevačica sa dugogodišnjom karijerom. Iako je najavljivala da će poslati pesmu za PZE ’26, publika očigledno smatra da njen stil i muzički pristup nisu najidealniji za savremeni PZE i Evroviziju. Ovo ne znači da nema publiku, već da bi njen povratak zahtevao modernizaciju zvuka ili potpuno novi umetnički pravac.

Treći među poslednjima je Filip Mitrović, koji je poslao pesmu na konkurs za PZE ’26. Ipak, njegov plasman pokazuje da publika nije osetila dovoljno ubedljiv potencijal za evrovizijsku pozornicu. Iako je talentovan i ima stabilnu muzičku karijeru, čini se da je publika od njega očekivala jači koncept, originalniji zvuk ili snažniji identitet. Ovaj rezultat je više izazov nego poraz — prilika da pronađe pesmu koja bi ga istakla među konkurencijom. Filip je potvrdio da je poslao pesmu za ovogodišnje izdanje.

Zaključak

Rezultati ankete jasno pokazuju da publika PZE-a najviše ceni autentičnost, scenski identitet i prethodno evrovizijsko iskustvo. Na vrhu liste su izvođači koji su već pokazali da mogu da kombinuju kvalitetan vokal, upečatljive nastupe i vizuelni spektakl, što publika prepoznaje i nagrađuje.

Dugo očekivane zvezde sa velikom popularnošću nisu se našle među prvima, što pokazuje da sama popularnost više nije dovoljna. Fanovi očekuju dobro osmišljenu pesmu, jasan scenski koncept i nastup koji može da se takmiči na međunarodnoj sceni.

Poslednja mesta jasno pokazuju da ni prepoznatljivost ni prošla iskustva ne garantuju podršku ako pesma, koncept i scenska energija nisu na mestu. Publika PZE-a traži izvođače koji spajaju kvalitetan glas, upečatljiv nastup i vizuelni identitet, a upravo ta kombinacija donosi najveće poverenje i podršku.

Sada je red na RTS da nam saopšti koliko pesama je pristiglo i na selekcionu komisiju, koja će odabrati učesnike PZE ’26.

Svaki put kada se pojavi nova medijska izjava, novi direktor RTK-a ili novi festival, u regionu i među fanovima ponovo se otvori pitanje da li će se Kosovo pojaviti na najvećoj evropskoj muzičkoj sceni.

Međutim, uprkos sve glasnijim najavama poslednjih godina, ulazak tzv. Kosova na Evroviziju jednostavno nije moguć, jer evropska pravila jasno određuju ko može da učestvuje — a Kosovo ih ne ispunjava.

Kako se često na regionalnim i međunarodnim evrovizijskim portalima, uglavnom iz država sa Zapada, pojavljuju informacije da će se tzv. Kosovo takmičiti ili bi trebalo da se takmiči, donosimo vam detaljne informacije zbog čega nije pravno moguće da se naša južna pokrajina takmiči na Evroviziji.

Pravila EBU-a zbog kojih tzv. Kosovo nema pravo da učestvuje na Evroviziji

Da bi neka televizija učestvovala na Evroviziji, ona mora biti aktivni član EBU-a. Aktivni član može biti isključivo javni servis iz države koja je članica ITU-a (International Telecommunication Union) ili Saveta Evrope.

RTK (Radio Televizioni i Kosovës), javni servis sa teritorije tzv. Kosova, nije aktivni već samo pridruženi član EBU-a, što ne daje apsolutno nikakvo pravo učešća na Pesmi Evrovizije.

Pokušaji da se ovo promeni traju godinama — posebno je važan događaj iz 2019. godine na Generalnoj skupštini EBU u Oslu.

Kada se 28. juna 2019. na Generalnoj skupštini EBU u Oslu glasalo o izmeni statuta koja bi otvorila vrata da RTK sa teritorije tzv. Kosova postane aktivni član, glasanje je sprovedeno kao tajni glas.

Zato EBU nikada nije objavio ko je kako glasao, niti postoji javno dostupan spisak pojedinačnih emitera. Poznat je samo ukupan rezultat — 673 protiv, 400 za i 113 uzdržanih — što je dovelo do odbijanja predloga.

U medijima su se kasnije pojavile različite, često kontradiktorne tvrdnje o tome ko je navodno podržao izmene (pominju se BBC javni emiter iz Ujedinjenog Kraljevstva i turski TRT) a ko je bio protiv (navode se neki emiteri iz Grčke, Kipra, Rumunije, Španije), ali ništa od toga nije službeno potvrđeno.

Zvanično, i jedino što se zna jeste da je predlog odbijen, a tzv. Kosovo ostalo bez mogućnosti učešća na Evroviziji.

Srbija, kao država koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, jasno se protivi bilo kakvom “ulazu kroz sporedna vrata”. I prema sadašnjim pravilima, i prema političkoj situaciji, Kosovo i dalje ne ispunjava formalne uslove.

Zvaničan odgovor EBU-a našem portalu 

U julu 2024. godine, naš portal se direktno obratio EBU-u sa zvaničnim upitom o statusu tzv. Kosova i mogućnosti učešća RTK-a na Evroviziji.

EBU nam je poslao sledeći odgovor, koji prenosimo u potpunom prevodu:

„Učešće na Pesmi Evrovizije ograničeno je na članice EBU-a ili posebno pozvane pridružene članice. Kosovo ne ispunjava kriterijume da bude ni članica ni pridružena članica EBU-a.

Statut EBU-a propisuje da član mora dolaziti iz zemlje koja je članica Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) ili je članica Saveta Evrope. Kosovo nije ni jedno ni drugo.

EBU je pomogao u osnivanju javnog servisa Kosova — RTK — 1999. godine i nastavlja blisko da sarađuje sa RTK-om u cilju zaštite javnog servisa u medijima na Kosovu.“

Ovaj zvaničan stav EBU-a jasno potvrđuje da ne postoji nijedan pravni, statutarni ili tehnički osnov da se RTK pojavi na Evroviziji — čak ni u bliskoj budućnosti.

Kosovski festival – “Festivali i Këngës në RTK” 

RTK je 2023. godine pokrenuo muzički festival „Festivali i Këngës në RTK“, koncipiran po uzoru na istoimeni i mnogo stariji albanski festival koji se od 2003. koristi kao nacionalni izbor Albanije za Evroviziju.

Ideja RTK-a bila je da stvori „evrovizijski format“ na svojoj teritoriji, predstavljajući festival kao dugoročnu pripremu za eventualni debi na Pesmi Evrovizije.

Organizatori su više puta isticali da festival ima „evrovizijske ambicije“, a prva izdanja pratili su i medijski signali koji sugerišu želju za približavanjem EBU-u. Tokom prvog festivala, čak se i direktor EBU-a Noel Curran pojavio putem video poruke da čestita pokretanje događaja — međutim, ova poruka imala je isključivo protokolarni, kolegijalni karakter, a ne znak podrške kosovskom učešću na Evroviziji.

Uprkos tome, status RTK-a ostaje nepromenjen. Kao pridruženi član EBU-a, RTK nema nikakvo pravo učešća na Evroviziji, pa samim tim festival ne može biti nacionalni izbor, niti ima ikakvu težinu u evrovizijskom sistemu.

Zbog toga „Festivali i Këngës në RTK“ ima isključivo lokalnu, simboličku i kulturnu funkciju — može da promoviše domaće izvođače, ali nema i ne može imati nikakvu zvaničnu vezu sa Pesmom Evrovizije, sve dok se pravni okvir i međunarodni status ne promene.

Saradnja sa Albanijom

Zbog nemogućnosti RTK-a sa teritorije tzv. Kosova da učestvuje na Evroviziji, godinama se razvijala intenzivna muzička saradnja sa Albanijom. Kosovski izvođači veoma često nastupaju na Festivali i Këngës, albanskom nacionalnom izboru za Pesmu Evrovizije, koji im je predstavljao jedini realan put ka evrovizijskoj pozornici.

Tokom godina, više izvođača sa teritorije tzv. Kosova ostvarilo je zapažene rezultate, a neki su čak predstavljali Albaniju na Evroviziji.

Najpoznatiji primer je Rona Nišliu, rodom iz Kosovske Mitrovice, koja je 2012. godine osvojila 5. mesto i donela jedno od najboljih albanskih plasmana u istoriji takmičenja.

Tu je i Ermal Meta, muzičar poreklom sa teritorije tzv. Kosova, koji je 2018. predstavljao Italiju nakon velike karijere u toj zemlji.

Takođe, predstavnik Albanije na Evroviziji 2023. godine je poreklom sa teritorije tzv. Kosova iz Peći, što pokazuje da kosovski izvođači i dalje imaju značajan uticaj na albansku evrovizijsku scenu.

Na ovaj način, kosovskim muzičarima omogućeno je da se indirektno pojave na Evroviziji, ali isključivo kroz albanski javni servis RTSH.

Nastup Albanije na Pesmi Evrovizije 2012. u Bakuu (predstavnica poreklom sa Kosova i Metohije)

Hronologija pokušaja tzv. Kosova da uđe na Evroviziju (2008–2025)

Prvi pokušaji i 2008. godina

• Nakon proglašenja nezavisnosti 2008, RTK je odmah izrazio želju da Kosovo debituje na Evroviziji.
• Te godine se čak u medijima spekulisalo da će Kosovo debitovati već na Evroviziji 2009. u Moskvi, ali se ubrzo pokazalo da to nije moguće jer RTK nema status aktivnog člana EBU.
• Umesto toga, RTK je prenosio Evroviziju za kosovsku publiku, ali bez prava da učestvuje.

Period 2010–2014. – neuspeli pokušaji

• Tokom ovog perioda Kosovo je povremeno najavljivalo „skoro članstvo“ u EBU.
• 2013. i 2014. pojavile su se vesti da RTK planira prijem u EBU, ali nije bilo formalnih pomaka.
• RTK je nastavio da prenosi Evroviziju, čime se održavao interes javnosti.

Dečja pesma Evrovizije  2014. godine

• RTK je pregovarao da Kosovo debituje na Dečjoj Evroviziji 2014. u Valeti, ali od toga nije bilo ništa jer pravila za Dečju pesmu Evrovizije prate ista članstva kao i za „veliku“ Evroviziju – samo aktivni članovi EBU imaju pravo učešća.
• Kosovo se tu suočilo sa istom preprekom kao i za „veliku“ Evroviziju.

Aktivnosti posle 2015.

• 2016. godine RTK je dobio status pridruženog člana EBU. To znači da može da učestvuje u radnim grupama i programima, ali nema pravo glasa niti pravo učešća na Evroviziji.
• RTK je više puta slalo svoje ekipe na Evroviziju, Dečju Evroviziju i druge EBU događaje radi obuke i kontakata.

Ključni trenutak – 2019. godina i glasanje u Oslu

• Na 82. Generalnoj skupštini EBU (Oslo, jun 2019.) predložena je izmena statuta da se izbriše obaveza članstva u ITU.
• To bi otvorilo vrata Kosovu da postane punopravni član.
• Ishod: predlog odbijen (400 za, 673 protiv, 113 uzdržanih).
• Kosovo je ostalo pridruženi član bez prava učešća.

Od 2020. do danas

• RTK nastavlja da izražava ambicije za Evroviziju. Svake godine u medijima se pojave špekulacije da bi Kosovo moglo da debituje, ali formalne promene nema.
• Povremeno se pominje da bi Kosovo moglo da učestvuje „vanredno“ ako EBU pronađe poseban model (slično kao što je Australija pozvana 2015), ali EBU to nikada nije potvrdio.
• 2023. godine pokrenut festival „Festivali i Këngës në RTK“, koncipiran po uzoru na istoimeni i mnogo stariji albanski festival koji se od 2003. koristi kao nacionalni izbor Albanije za Evroviziju.
• 2024. godine se u kosovskim medijima ponovo kružila priča o mogućem debiju, ali i dalje bez konkretnih odluka.
• Današnji status Kosova je taj da je RTK pridruženi član, da nema pravo da glasa niti da šalje predstavnika na Evroviziju, a dok Kosovo ne postane član ITU ili dok se statut EBU ne promeni, status ostaje isti.

Početkom novembra 2025. godine, članice EBU-a okupiće se na vanrednoj Generalnoj skupštini kako bi donele ključnu odluku: da li će izraelskom javnom emiteru KAN biti dozvoljeno učešće na takmičenju 2026. godine.

Ovaj razvoj događaja, koji dotiče duboke političke, etičke i institucionalne dimenzije, doveo je EBU u situaciju u kojoj je teško zadržati proklamovanu političku neutralnost.

I dok su pretnje bojkotom već postale stvarnost (nakon što su Španija, Holandija, Irska, Island i Slovenija javno najavile povlačenje u slučaju učešća Izraela), fokus se prebacuje na tajno glasanje koje će početkom novembra definisati budućnost takmičenja.  

Naš portal donosi detaljnu analizu trendova i stavova država članica EBU-a, pokušavajući da „mapira“ ključne glasove uoči vanredne sednice Generalne skupštine.

VAŽNA NAPOMENA: Treba naglasiti da predstavljenje stavova pojedinih članica nije zvaničan stav emitera, već naša detaljna analiza i prognoza zasnovana na geopolitičkim trendovima, izjavama vlada i ranijim odlukama, uoči predstojećeg glasanja EBU.

Mehanizam presudnog glasanja: Jedna država, 24 glasa

Iako su pretnje bojkotom postale stvarnost, ishod ovog istorijskog glasanja zavisi od unutrašnjih pravila EBU. Ovo glasanje, koje se odnosi na stratešku odluku o statusu članice, funkcioniše po specifičnom principu u Skupštini EBU:

1. Jedna država = 24 glasa: Bez obzira na veličinu i broj stanovnika, svaka aktivna država članica EBU ima ukupno 24 glasa.
2. Podela među emiterima: Ako u jednoj zemlji postoji više javnih emitera koji su članovi EBU (npr. u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Španiji), tih 24 glasa se dele među njima dogovorno, kako bi se sprečilo da zemlje sa više emitera imaju veću težinu od onih sa jednim (poput RTS-a u Srbiji, koji ima svih 24 glasa).

U glasanju ne učestvuje Izrael (kao direktno zainteresovana strana), kao ni Rusija, Belorusija i Libija (zbog suspendovanog statusa), što ostavlja 52 države (56 punopravnih članova) spremne da odlučuju. Donosimo vam detaljan uvid u očekivanja i geopolitičke motive svake države.

TABOR „ZA“ UČEŠĆE IZRAELA (20 Zemalja)

Ove zemlje se oslanjaju na snažne bilateralne veze s Izraelom ili insistiraju na striktnoj apolitičnosti Evrovizije.

•  Albanija (DA / Uzdržana): Zemlja generalno izbegava politizaciju, ali premijer Edi Rama je govorio u prilog Izraelu. Često se usklađuje sa spoljnom politikom SAD. Verovatno DA ili Uzdržana.
•  Austrija (DA): Kao zemlja domaćin 2026, ORF se snažno zalaže protiv politizacije i podržava učešće. Izvesno DA.
•  Azerbejdžan (DA): Baku izbegava osudu Izraela; jaka podrška je pokazana i glasanjem žirija 12 poena 2025. godine. Izvesno DA.
•  Bugarska (DA / Uzdržana): Sofija se nedavno usprotivila novim sankcijama EU protiv Izraela; bliski odnosi. Verovatno DA ili Uzdržana.
•  Danska (DA / Uzdržana): DR je pokazao oprez, ali u više navrata je bilo signala da neće bojkotovati takmičenje ukoliko Izrael uečstvuje. Verovatno DA ili Uzdržana.
•  Italija (DA / Apstinencija): RAI je oprezan, ali je vlada podržava Izrael. U pojedinim izjavama je bilo reči da će se Italija zajedno sa Nemačkom povući sa takmičenja ukoliko Izraelu ne bude dopušteno da učestvuje. Verovatno DA ili Uzdržana.
•   Kipar (DA): Nikozija i Tel Aviv imaju snažne strateške i ekonomske veze. Izvesno DA.
•  Češka (DA): Vlada je čvrsto pro-izraelska, očekuje se da će javni servis slediti taj stav. Izvesno DA.
•  Estonija (DA / Uzdržana): Bivša premijerka Kaja Kalas javno je kritikovala ideju isključenja Izraela. Verovatno DA.
•  Gruzija (DA / Uzdržana): Topli bilateralni odnosi i nedavna odbrambena saradnja. Verovatno DA ili Uzdržana.
•  Nemačka (DA): Tradicionalna i čvrsta podrška Izraelu, uz stav da je Evrovizija isključivo kulturna platforma. Izvesno DA.
•  Grčka (DA): ERT naglašava ulogu Evrovizije u ujedinjavanju; Grčka i Izrael su strateški partneri. Izvesno DA.
•  Mađarska (DA / Uzdržana): Pro-izraelska retorika iz Vlade. Moguća apstinencija jer više ne učestvuju. Verovatno DA ili Uzdržana.
•  Litvanija (DA / Uzdržana): Nedavna vojna saradnja sa Izraelom, usled pretnji iz Rusije. Verovatno DA.
•  Moldavija (DA / Uzdržana): Bliske veze sa Izraelom, ojačane nedavnim sporazumima. Verovatno DA ili Uzdržana.
•  Rumunija (DA / Uzdržana): Premijer je nedavno ugostio Netanjahua u Bukureštu. Verovatno DA.
•  San Marino (DA / Uzdržana): Usklađuje se sa stavom Italije. Verovatno DA ili Apstinencija.
•  Srbija (DA / Uzdržana): Srbija tradicionalno neguje dobre bilateralne odnose sa Izraelom. Čelnici RTS-a su u više navrata izjavljivali, da je RTS devedesetih bio pod sankcijama kada je našoj zemlji uskraćivano pravo da učestvuje na Evroviziji, te da ne podržavaju takve odluke. Verovatno DA ili Uzdržana.
•  Švajcarska (DA / Uzdržana): Podržali su Izrael na Generalnoj skupštini ranije tokom godine, ali je moguća apstinencija zbog tradicije neutralnosti. Verovatno DA ili Uzdržana.
•  Ukrajina (DA / Uzdržana): Bliska saradnja sa Izraelom, posebno vojna. Verovatno DA.

TABOR „PROTIV“ UČEŠĆA IZRAELA (19 Zemalja)

Ove države izražavaju humanitarnu zabrinutost ili slede spoljnopolitičke smernice arapskog bloka. Mnoge su najavile i bojkot takmičenja.

•  Alžir (NE): Spoljna politika kritična prema Izraelu. Izvesno NE.
•  Andora (NE / Uzdržana): Bliskost sa Španijom (koja vodi opoziciju) naginje ka NE, iako je moguća apstinencija. Verovatno NE ili Uzdržana.
•  Belgija (NE): Emiteri VRT i RTBF su kritični; VRT je ranije rekao da neće emitovati. Izvesno NE.
•  Egipat (NE): ERTU će se verovatno uskladiti sa širim arapskim odbijanjem Izraela. Izvesno NE.
•  Finska (NE / Uzdržana): YLE bi mogla da glasa protiv, navodeći humanitarne razloge. Verovatno NE ili Uzdržana.
•  Island (NE): RÚV je zapretio povlačenjem. Izvesno NE.
•  Irska (NE): RTÉ je izjavio da neće učestvovati ako Izrael bude uključen. Izvesno NE.
•  Jordan (NE): Usklađeno sa arapskim blokom. Izvesno NE.
•  Liban (NE): Usklađeno sa arapskim blokom. Izvesno NE.
•  Maroko (NE): Usklađeno sa arapskim blokom. Izvesno NE.
•  Holandija (NE): AVROTROS je proglasio povlačenje. Izvesno NE.
•  Norveška (NE / Uzdržana): NRK je izrazio zabrinutost. Verovatno NE ili Uzdržana.
•  Poljska (NE / Uzdržana): Postoje pozivi na bojkot. Verovatno NE ili Uzdržana.
•  Portugal (NE / Uzdržana): RTP je demantovao izveštaje o bojkotu, ali vlada je oprezna. Verovatno NE ili Uzdržana.
•  Slovenija (NE): RTVSLO se oštro protivi učešću i zapretio je povlačenjem. Izvesno NE.
•  Španija (NE): RTVE je isključio učešće ako Izrael bude uključen. Izvesno NE.
•  Tunis (NE): Usklađeno sa arapskim blokom. Izvesno NE.
•  Turska (NE): Retorika Ankare je snažno kritična prema Izraelu. Izvesno NE.
•  Ujedinjeno Kraljevstvo (NE / Uzdržana): BBC će ostati u takmičenju, ali politički pritisak može da nagne ka glasu protiv. Verovatno NE ili Uzdržana.

BLOK NEIZVESNIH I UZDRŽANIH (13 Zemalja)

Ovaj blok drži ključ glasanja. Njihova odluka – da li će se priključiti jednom od tabora ili jednostavno apstinirati – biće presudna.

•  Bosna i Hercegovina (Uzdržana): Ograničene javne izjave. Verovatno Uzdržana.
•  Hrvatska (Bilo koja opcija): HRT izbegava političko pozicioniranje. Vlada je podeljena. Ishod neizvestan.
•  Francuska (Uzdržana): France Télévisions je odbacio bojkot, ali se očekuje neutralnost. Verovatno Uzdržana.
•  Jermenija (Bilo koja opcija): Nema jasan stav; moguće je i DA (zbog poboljšanja odnosa) i NE (zbog bliskosti Azerbejdžana sa Izraelom). Ishod neizvestan.
•  Letonija (Bilo koja opcija): LTV nema jasan stav; vlada je kritikovala Izrael. Ishod neizvestan.
•  Luksemburg (Bilo koja opcija): Rekli su da neće bojkotovati, ali su podržali sankcije EU. Apstinencija je najverovatnija.
•  Malta (Bilo koja opcija): PBS izbegava politiku. Premijer je anti-izraelski, ali emiter odbija bojkot. Ishod neizvestan.
•  Monako (Apstinencija): Očekuje se neutralan stav.
•  Crna Gora (Bilo koja opcija): Mali emiter, ograničen javni stav. Ishod neizvestan.
•  Severna Makedonija (Apstinencija): Bliski odnosi sa Izraelom, ali bez jasnih javnih izjava. Verovatno Uzdržana.
•  Slovačka (Bilo koja opcija): Nisu aktivni na Evroviziji. Verovatno Uzdržana.
•  Švedska (Apstinencija): SVT je oprezan. Očekuje se Uzdržana.
•  Vatikan (Apstinencija): Očekivana neutralnost.

Analiza glasačkih blokova uoči vanredne Generalne skupštine EBU-a u novembru 2025. godine ukazuje na politički klinč koji Evrovizija do sada nije videla. Sa 20 zemalja koje su verovatno ili izvesno ZA učešće Izraela, naspram 19 koje su sigurno ili verovatno PROTIV, jasno je da je sam ishod glasanja izjednačen.

Fokus na balans snaga:

1. Taber podrške (20 glasova): Ovaj blok, predvođen Nemačkom, Austrijom i ključnim mediteranskim i istočnoevropskim saveznicima (Kipar, Grčka, Češka), čvrsto brani stav da je Evrovizija apolitična i da Izrael, kao punopravni član EBU, ima pravo učešća. Čak i zemlje koje su „tradicionalno neutralne“, poput Danske i Italije, u ovom slučaju naginju ka DA, iz straha da bi zabrana stvorila opasan presedan.
2. Taber bojkota (19 glasova): S druge strane, snažan blok protestanata, predvođen Španijom, Holandijom, Slovenijom, Islandom i Irskom (koje su najavile povlačenje), jasno šalje poruku da ne mogu ignorisati etičke i humanitarne razloge. Glasovi arapskih članica EBU (Alžir, Egipat, Jordan, Tunis, Maroko) dodatno cementiraju opoziciju.

Ključ je u bloku NEIZVESNIH (13 zemalja)

Konačna odluka o učešću Izraela na Evroviziji 2026. leži u rukama 13 zemalja iz bloka Neizvesnih i Uzdržanih.

Njihova tendencija ka apstinenciji (kao što se očekuje od Francuske, Švedske i Severne Makedonije) mogla bi da ostavi izjednačen rezultat, što bi EBU nateralo na dodatne pregovore. Međutim, u slučaju da samo jedna do dve ključne zemlje iz ovog bloka (kao što su Hrvatska, Letonija ili Jermenija) glasaju za jednu od strana, vaga bi se momentalno prelomila.

Ishod glasanja je stoga nepredvidiv, a naša analiza pokazuje da će odluka zavisiti od toga da li će se blok Uzdržanih prikloniti geopolitičkim pritiscima ili će ostati dosledan neutralnosti.

Svaki pojedinačni glas će, prvi put u istoriji takmičenja, imati težinu pobedničke pesme.

Ova dilema redovno izaziva rasprave i među publikom i među stručnjacima, jer oba pristupa imaju svoje prednosti i izazove. Interni izbor omogućava emiterima da pažljivo odaberu izvođača i pesmu, često prilagođenu međunarodnoj sceni i muzičkim trendovima, dok nacionalno finale pruža publici osećaj učešća i stvara spektakularan događaj koji gradi navijačku podršku od samog početka.

Iako na prvi pogled može izgledati da neki sistem daje veću šansu za pobedu, evrovizijska istorija pokazuje da univerzalna formula za uspeh – jednostavno ne postoji. Trijumfi dolaze iz oba sveta, a često presudnu ulogu igra kombinacija kvaliteta pesme, scenskog nastupa, tajminga i, naravno, malo sreće.

Upravo ta neizvesnost čini Evroviziju takmičenjem koje svake godine iznova privlači pažnju i stvara strastvene debate među fanovima.

Interni izbor – poverenje u struku i tajni adut

Interni izbor, gde emiter sam bira izvođača i pesmu, često se posmatra kao najsigurnija opcija. Glavna prednost je što se eliminiše element slučajnosti: odluka je u rukama profesionalaca koji tragaju za idealnom kombinacijom glasa, pesme i vizije nastupa. Ovakav pristup često dovodi do izbora afirmisanih umetnika, sa već izgrađenim karijerama i sigurnošću na sceni.

Primera radi, brojni pobednici Evrovizije – od austrijske Končite Vurst do holanđanina Duncana – predstavljali su upravo rezultat internog odabira.

Prednost internog izbora je i u tome što emiteri imaju potpunu kontrolu nad procesom. Pesma se bira strateški, uzimajući u obzir muzičke trendove, očekivanja publike i potencijal za spektakularan scenski nastup.

Međutim, cena tog pristupa može biti gubitak veze s publikom kod kuće. Fanovi se nekad osećaju isključeno, jer im je uskraćeno pravo da glasom utiču na odluku. A kada nedostaje domaća podrška i pesma koja je pažljivo skrojena može ostati bez šireg vetra u leđa.

Pobednik Evrovizije 2019, Foto: Thomas Hanses / EBU

Nacionalno finale – praznik muzike i snaga glasa naroda

Nacionalna finala, poput švedskog Melodifestivalena ili italijanskog Sanrema, mnogo su više od običnog izbora – ona su pravi muzički festivali i društveni događaji.

Emiteri dobijaju ogromnu gledanost, izvođači medijsku pažnju, a publika osećaj da je deo velikog procesa. Upravo ta interakcija stvara snažnu podršku i osećaj zajedništva oko predstavnika koji odlazi na Evroviziju.

Velika prednost nacionalnog finala je u tome što pesma i izvođač prolaze kroz „vatreno krštenje“ pred domaćom publikom. To je prilika da se testira scenski nastup, da se uoče reakcije i da izvođač oseti pritisak takmičenja pre same Evrope. Pored toga, nacionalna finala često iznedre hitove koji nadžive i samu Evroviziju, što dodatno jača muzičku industriju zemlje.

Ipak, ovaj put krije i zamke: pesma koja osvoji srca domaćih gledalaca ne mora nužno da “klikne” kod međunarodne publike. Popularnost u zemlji ponekad se pokaže kao varljiva, a dešavalo se i da favorit nacionalnog izbora na Evroviziji završi na samom dnu tabele.

Predstavnica Španije na Evroviziji 2022, Foto: Thomas Hanses / EBU

Koji model donosi pobedu?

Pitanje „koji model donosi pobedu“ nema jednostavan odgovor, jer sve zavisi od trenutka i konteksta, a evrovizijska istorija je puna preokreta. Ponekad su to bili pobednici nacionalnih finala, kao u periodu od 2006. do 2013. godine, a ponekad interni izbori, što je trend koji imamo priliku da svedočimo poslednjih nekoliko godina.

Svakako, načini izbora su različiti, a mi smo analizirali svakog pobednika Evrovizije od 2000. godine do danas kako bismo otkrili koji put je najčešće vodio do trijumfa. Kada pogledamo prethodnih 25 godina i 25 pobednika, statistika jasno pokazuje da je nacionalno finale najdominantniji model.

Čak 15 puta je pobednička pesma dolazila upravo sa takmičenja poput Beovizije ili Melodifestivalena. Setimo se samo naše Marije Šerifović i njene „Molitve“, ruskog predstavnika Dime Bilana ili Loreen, koja je oba puta trijumfovala kroz švedsko nacionalno finale.

Pobednica Evrovizije 2007, Foto: EBU

Kada je reč o internom izboru, on je doneo pobedu u 6 navrata. Najsvežiji primeri su pobednici Nemo i JJ, ali ne smemo zaboraviti ni legendarne pesme poput „Everyway That I Can“ Sertab Erener, „Wild Dances“ Ruslane, „Rise Like a Phoenix“ Conchite Wurst ili „Arcade“ Duncana Laurencea.

Mnoge od ovih numera su postale pravi „evergreenovi“. Turska pesma se i danas rado sluša, što smo imali prilike da vidimo u revijalnom delu ovogodišnjeg finala, a holandska „Arcade“ je jedna od najstrimovanijih evrovizijskih pesama na platformama kao što je Spotify.

Pobednica Evrovizije 2003, Foto: Alma-Bengtsson / EBU

Postoji i treći, mešani model, koji spaja elemente internog i nacionalnog izbora. To je slučaj kada se, na primer, izvođač odabere interno, a pesma javnim glasanjem, ili obrnuto. Ovaj model je doneo pobedu Heleni Paparizou 2005. godine, čiji je izvođač izabran interno, dok je pesma izabrana u nacionalnom finalu. Slično je bilo i sa Nettom 2018. godine, kada je izvođač izabran putem televizijskog šoua, a pesma je interno potvrđena.

Iako se čini da nacionalna finala i dalje drže primat, poslednje godine pokazuju sve veći uspeh internih izbora. U nastavku vam donosimo detaljan pregled svih pobednika od 2000. godine i načina na koji su se proslavili pre nego što su stupili na veliku scenu Evrovizije.

Tabela pobednika 

Godina	Pobednik — Pesma	Zemlja	Način izbora
2000	Olsen Brothers — Fly on the Wings of Love	Danska	Nacionalni finale — Dansk Melodi Grand Prix
2001	Tanel Padar, Dave Benton & 2XL — Everybody	Estonija	Nacionalni finale — Eurolaul
2002	Marie N (Marija Naumova) — I Wanna	Letonija	Nacionalni finale — Eirodziesma
2003	Sertab Erener — Everyway That I Can	Turska	Interno
2004	Ruslana — Wild Dances	Ukrajina	Interno
2005	Helena Paparizou — My Number One	Grčka	Mešano — izvođač (Helena) odabran interno, pesma izabrana u nacionalnom finalu (TV izbor pesama)
2006	Lordi — Hard Rock Hallelujah	Finska	Nacionalni finale — Euroviisut / UMK format
2007	Marija Šerifović — Molitva	Srbija	Nacionalni finale — Beovizija
2008	Dima Bilan — Believe	Rusija	Nacionalni finale — Evrovidenie
2009	Alexander Rybak — Fairytale	Norveška	Nacionalni finale — Melodi Grand Prix
2010	Lena Meyer-Landrut — Satellite	Nemačka	Nacionalni finale — Unser Star für Oslo
2011	Ell & Nikki — Running Scared	Azerbejdžan	Mešano — izvođači izabrani kroz Milli Seçim Turu (nacionalna selekcija), dok je pesma izabrana internim putem
2012	Loreen — Euphoria	Švedska	Nacionalni finale — Melodifestivalen
2013	Emmelie de Forest — Only Teardrops	Danska	Nacionalni finale — Dansk Melodi Grand Prix
2014	Conchita Wurst — Rise Like a Phoenix	Austrija	Interno
2015	Måns Zelmerlöw — Heroes	Švedska	Nacionalni finale — Melodifestivalen
2016	Jamala — 1944	Ukrajina	Nacionalni finale — Vidbir
2017	Salvador Sobral — Amar pelos dois	Portugal	Nacionalni finale — Festival da Canção
2018	Netta — Toy	Izrael	Mešano — izvođač izabran preko HaKokhav HaBa (TV izbor), pesma potvrđena interno
2019	Duncan Laurence — Arcade	Holandija	Interno
2020	OTKAZANO (pandemija COVID-19)	—	Takmičenje je otkazano 2020. (nema pobednika)
2021	Måneskin — Zitti e buoni	Italija	Nacionalni festival — Sanremo Music Festival
2022	Kalush Orchestra — Stefania	Ukrajina	Nacionalni izbor — Vidbir
2023	Loreen — Tattoo	Švedska	Nacionalni finale — Melodifestivalen
2024	Nemo — The Code	Švajcarska	Interno
2025	JJ — Wasted Love	Austrija	Interno