Ako je suditi po koncertnoj sezoni u Beogradu, Evrovizija je ovog leta bila prisutnija nego što smo navikli prethodnih godina.

U razmaku od svega nekoliko nedelja na Ušću su nastupile čak tri velike evrovizijske zvezde iz potpuno različitih generacija – DARA, Ruslana i Sakis Ruvas.

DARA je donela „Bangarangu“ u Beograd

Prva je stigla aktuelna pobednica Pesme Evrovizije. Bugarska predstavnica DARA, koja je samo mesec dana ranije u Beču odnela pobedu sa pesmom „Bangaranga“, nastupila je 27. juna na Belgrade Music Weeku, što je ujedno bio i njen prvi nastup u Srbiji.

Njeno gostovanje bilo je zanimljivo upravo zato što DARA u Beograd nije došla na evrovizijski ili fan događaj, već na veliki mainstream festival na kojem nastupaju neka od trenutno najpopularnijih imena domaće i regionalne muzičke scene.

A publika je očigledno znala šta dolazi. Kada su krenuli prvi taktovi „Bangarange“, publika na Ušću pesmu je pevala zajedno sa njom, dok je DARA tokom nastupa izvela čak i „Kukavicu“ Cece Ražnatović.

Bio je to možda prvi signal da aktuelna Evrovizija kod nas može da funkcioniše i van tradicionalnog evrovizijskog kruga.

DARA u Beogradu

Dve ikone Evrovizije 2004. ponovo pred srpskom publikom

Avgust je, međutim, doneo pravi povratak u eru dvehiljaditih. Na festivalu Dragi Bravo, održanom 21. i 22. avgusta na Ušću, među međunarodnim gostima našla su se dva imena koja zauzimaju posebno mesto u istoriji Evrovizije – Ruslana i Sakis Ruvas.

Ruslana je 2004. godine u Istanbulu sa pesmom „Wild Dances“ donela Ukrajini prvu pobedu na takmičenju, dok je Sakis iste godine sa hitom „Shake It“ osvojio treće mesto za Grčku. Pet godina kasnije ponovo je predstavljao svoju zemlju, ovoga puta u Moskvi, gde je sa pesmom „This Is Our Night“ završio na sedmom mestu.

Više od dve decenije nakon njihovih prvih evrovizijskih nastupa, dve velike zvezde tog perioda našle su se istog vikenda pred beogradskom publikom. Ruslana je 21. avgusta otvorila prvo veče festivala, pozdravila publiku na srpskom i, očekivano, izvela „Wild Dances“, pesmu koja joj je 2004. donela evropsku slavu. Već naredne večeri na istoj bini pojavio se Sakis Ruvas, a publika je imala priliku da čuje i njegove prepoznatljive evrovizijske hitove „Shake It“ i „This Is Our Night“.

Njihova gostovanja posebno su zanimljiva jer Ruslana i Sakis za publiku u Srbiji nisu samo nekadašnji učesnici Evrovizije. Oboje pripadaju periodu dvehiljaditih kada je takmičenje u našem regionu imalo ogroman televizijski i kulturni značaj, pa njihove pesme danas istovremeno bude evrovizijsku nostalgiju i sećanje na jednu čitavu eru evropske pop muzike.

Da li Evrovizija ponovo postaje „kul“ u Srbiji?

Tri nastupa tokom jednog leta svakako nisu dovoljna da bismo već govorili o velikom novom trendu, ali činjenica da su se na velikim beogradskim festivalima našla čak tri prepoznatljiva evrovizijska imena ipak privlači pažnju.

Posebno je zanimljivo što DARA, Ruslana i Sakis Ruvas pripadaju potpuno različitim evrovizijskim generacijama, pa njihova gostovanja pokazuju da takmičenje danas kod domaće publike funkcioniše i kroz nostalgiju, ali i kroz aktuelnu evropsku pop scenu.

Dragi Bravo svoju publiku velikim delom okuplja upravo oko nostalgije za muzikom dvehiljaditih, perioda u kojem je i Evrovizija u Srbiji i čitavom regionu zauzimala mnogo značajnije mesto u pop kulturi nego danas. Ruslana i Sakis Ruvas zato nisu samo nekadašnji učesnici takmičenja – „Wild Dances“, „Shake It“ i „This Is Our Night“ pesme su koje veliki deo publike pamti iz vremena odrastanja, kada su se evrovizijski hitovi mnogo češće mogli čuti na radiju, televiziji, žurkama i u klubovima. Njihov dolazak u Beograd tako se savršeno uklopio u talas nostalgije za početkom dvehiljaditih koji je poslednjih godina ponovo veoma prisutan.

Sa druge strane, DARA predstavlja sasvim drugačiju priču. Kod nje nema nostalgije – u Beograd je stigla kao aktuelna pobednica Evrovizije, svega nekoliko nedelja nakon trijumfa u Beču, i odmah dobila prostor na jednom od najvećih komercijalnih muzičkih festivala u zemlji. Upravo je to možda još zanimljiviji pokazatelj da se evrovizijska muzika ponovo ne posmatra isključivo kao sadržaj namenjen fanovima takmičenja, već da određeni izvođači i pesme mogu veoma brzo da pronađu put do šire publike.

Zbog toga možda nije pravo pitanje da li je sama Evrovizija ponovo popularna u Srbiji, jer interesovanje za takmičenje kod nas nikada nije potpuno nestalo.

Mnogo zanimljivije je pitanje da li evrovizijske zvezde ponovo postaju dovoljno prepoznatljive i atraktivne široj domaćoj publici da ih organizatori žele na velikim festivalima i koncertima.

Ako je suditi po letošnjoj sezoni i imenima koja su prošla kroz Beograd, čini se da bi odgovor mogao da bude – da.

Nastup Ukrajine na Evroviziji 2004

Pesma Evrovizije odavno nije samo takmičenje za najbolju pesmu. Kostimi, nastupi, harizma, scenski nastup, ali i sami izvođači svake godine postaju predmet brojnih diskusija među fanovima, pa se nakon završetka velikog finala na forumu OGAE Srbije tradicionalno otvara još jedno, nešto opuštenije nadmetanje – izbor za Miss i Mistera Pesme Evrovizije.

Ovogodišnji izbor započeo je krajem maja, neposredno nakon završetka 70. Pesme Evrovizije u Beču. Članovi foruma imali su priliku da glasaju za svoje favorite među ovogodišnjim evrovizijskim izvođačima, a kroz glasanje se krug kandidata postepeno sužavao sve dok nisu ostali oni koji su osvojili najviše simpatija forumske zajednice.

Delta Goodrem je Miss Pesme Evrovizije 2026!

Titula Miss Pesme Evrovizije 2026 pripala je jednoj od najvećih zvezda ovogodišnjeg takmičenja – predstavnici Australije Delti Goodrem.

Australijska pevačica u Beč je stigla kao jedno od najpoznatijih imena ovogodišnje Evrovizije, iza sebe već imajući bogatu karijeru, veliki broj hitova i godine iskustva na muzičkoj sceni. Upravo zbog toga njen dolazak na Evroviziju izazvao je veliku pažnju fanova još od trenutka kada je potvrđeno da će braniti boje Australije.

Sa pesmom „Eclipse“ uspela je da opravda velika očekivanja. Nakon uspešnog nastupa u polufinalu izborila je plasman u veliko finale, gde je na kraju osvojila odlično četvrto mesto. Time je postala jedan od najuspešnijih australijskih predstavnika poslednjih godina, ali i jedna od najupečatljivijih učesnica 70. Pesme Evrovizije.

Pored snažnog vokala i same pesme, Delta je tokom evrovizijske nedelje privlačila pažnju i svojim elegantnim izdanjima, harizmom i glamuroznim nastupom. Njena scenska prezentacija oslanjala se na upečatljivu vizuelnu estetiku i veliki završetak pesme, zbog čega je bila među izvođačima o kojima se najviše govorilo pred samo finale.

Sve to očigledno je ostavilo snažan utisak i na članove Evropesma foruma OGAE Srbije, koji su je nakon višenedeljnog izbora proglasili za najlepšu učesnicu ovogodišnjeg takmičenja.

U završnici izbora konkurencija je bila izuzetno jaka. Drugo mesto osvojila je predstavnica Kipra, Antigoni Buxton, dok je treće mesto pripalo ovogodišnjoj pobednici Evrovizije, bugarskoj predstavnici DARI. Ipak, najveći broj simpatija članova foruma na kraju je osvojila australijska predstavnica.

Tako je Delta, nakon odličnog četvrtog mesta na velikoj evrovizijskoj sceni u Beču, svojoj ovogodišnjoj evrovizijskoj avanturi dodala još jedno laskavo priznanje – titulu Miss Pesme Evrovizije 2026, po izboru članova foruma OGAE Srbije.

Pete Parkkonen je Mister Pesme Evrovizije 2026!

Ako je titula u ženskoj konkurenciji otišla na drugi kraj sveta, kod muškaraca je ostala na evropskom severu.

Članovi foruma OGAE Srbije za Mistera Pesme Evrovizije 2026 izabrali su finskog pevača Petea Parkkonena, jednog od zapaženijih muških izvođača ovogodišnjeg takmičenja.

Pete je na Evroviziji u Beču nastupio zajedno sa poznatom violinistkinjom Lindom Lampenius, predstavljajući Finsku pesmom „Liekinheitin“. Finski dvojac važio je za jednog od favorita tokom evrovizijske sezone, a odličan prijem publike i žirija potvrđen je i u velikom finalu, gde su na kraju osvojili visoko šesto mesto.

Parkkonen je tokom cele sezone privlačio pažnju fanova ne samo pesmom i scenskim nastupom, već i svojom harizmom, energijom i pojavom, pa možda i ne iznenađuje što je nakon završetka Evrovizije osvojio još jedno priznanje – ovoga puta po izboru članova našeg foruma.

Ipak, borba za titulu bila je posebno zanimljiva i zbog odličnog plasmana srpskih predstavnika. Drugo mesto osvojio je Luka Aranđelović, dok se na trećoj poziciji našao Andrija Cvetanović, pa su tako čak dvojica predstavnika Srbije završila među trojicom najviše rangiranih u ovogodišnjem izboru.

Najviše simpatija članova foruma, međutim, na kraju je pripalo finskom predstavniku.

Tako je Pete, nakon osvojenog šestog mesta na velikoj evrovizijskoj sceni u Beču, svojoj ovogodišnjoj avanturi dodao još jednu laskavu titulu – Mister Pesme Evrovizije 2026, po izboru članova foruma OGAE Srbije.

Dok čekamo da Radio-televizija Srbije zvanično potvrdi učešće naše zemlje na Pesmi Evrovizije 2027. i saopšti na koji način će biti izabran novi predstavnik Srbije, sve su šanse da ćemo i naredne sezone gledati nacionalni izbor „Pesma za Evroviziju“, odnosno PZE 27.

RTS još nije objavio konkurs niti potvrdio format izbora, ali je „Pesma za Evroviziju“ od 2022. godine postala ustaljeni način odabira srpskog predstavnika. Zbog toga već sada među fanovima počinju nagađanja o izvođačima koje bismo mogli da vidimo na narednom izdanju festivala.

Dok čekamo prve zvanične informacije, prisetićemo se pesama poznatih domaćih izvođača koje su bile namenjene Evroviziji, stigle veoma blizu nacionalnog izbora ili su, prema mišljenju svojih izvođača, posedovale sve ono što je potrebno za veliku evropsku scenu.

Nekada izvođača zaustave strah i veliki pritisak, nekada zdravstveni problemi, privatne obaveze ili propušten rok za prijavu. Ponekad pesma jednostavno bude objavljena bez pokušaja da dobije svoja velika evrovizijska tri minuta – čime izgubi mogućnost da se naknadno nađe u konkurenciji.

Jelena Karleuša – „Balkan Boy“

Najnoviji primer pesme koja je odmah nakon objavljivanja povezana sa Evrovizijom jeste „Balkan Boy“ Jelene Karleuše.

Karleuša je godinama jedno od imena koje fanovi najčešće pominju kada se govori o mogućim predstavnicima Srbije. Njeni koncerti, kostimi, koreografije i sklonost ka velikim produkcijama naveli su deo publike da zaključi da bi upravo evrovizijska scena bila prirodno mesto za jedan od njenih narednih projekata.

Nakon objavljivanja pesme „Balkan Boy“, pevačica je otkrila da je ovu numeru zamišljala kao potencijalnu pesmu za Evroviziju. Moderni aranžman, balkanski motivi, snažan refren i prostor za teatralan nastup zaista predstavljaju elemente koji se lako mogu zamisliti na velikoj televizijskoj sceni.

Ipak, „Balkan Boy“ ne može da bude prijavljen za PZE 27 niti da predstavlja Srbiju na Evroviziji 2027.

Pesma je javno objavljena 15. jula 2026. godine, dok prema standardnom evrovizijskom pravilu kompozicija koja učestvuje na Evroviziji 2027. ne sme da bude javno objavljena ili izvođena pre 1. septembra 2026. godine. „Balkan Boy“ je, dakle, objavljen mesec i po dana pre početka nove evrovizijske sezone.

Pored toga, pravilnik prethodnog izdanja PZE predviđao je konkurs za nove kompozicije koje prethodno nisu bile javno objavljene ili izvođene, ni u celini niti u delovima. Iako uslovi PZE 27 još nisu objavljeni, ukoliko RTS zadrži isto pravilo, nijedna već dostupna pesma neće moći naknadno da se prijavi na festival.

To znači da bi Karleuša, ukoliko odluči da se pojavi na narednom nacionalnom izboru, morala da pripremi potpuno novu i do tada neobjavljenu kompoziciju.

„Balkan Boy“ zato ostaje još jedna pesma za koju ćemo moći samo da zamišljamo kako bi izgledala na evrovizijskoj sceni – sa velikom koreografijom, upečatljivim kostimima i produkcijom kakvu Karleuša godinama najavljuje kao svoj najveći adut.

Spot za pesmu Balkan Boy

Nataša Bekvalac – „Bili smo najlepši“

Jedan od prvih ovakvih slučajeva nakon pobede Marije Šerifović dogodio se već 2009. godine, kada je Nataša Bekvalac trebalo da učestvuje na Beoviziji sa pesmom „Bili smo najlepši“.

U trenutku objavljivanja spiska učesnika, Nataša je bila jedno od najzvučnijih imena festivala i potencijalni kandidat da predstavlja Srbiju na Evroviziji u Moskvi. Ipak, pevačica je pred samo takmičenje odustala zbog privatnih i poslovnih obaveza, odnosno nemogućnosti da se u dovoljnoj meri posveti pripremama.

Pesma, međutim, nije povučena iz konkurencije. Umesto Nataše, izvela ju je Ana Nikolić, čime je nastao jedan od retkih primera u istoriji domaćeg izbora u kojem je kompozicija ostala na festivalu, ali je neposredno pred takmičenje promenila izvođača.

Muziku i aranžman napisao je Aleksandar Perišić Romario, dok je autorka teksta bila Marina Tucaković.

Ostalo je pitanje kako bi pesma zvučala i izgledala da ju je, kako je prvobitno bilo planirano, na sceni izvela Nataša Bekvalac.

Nastup Ane Nikolić na Beoviziji 2009

Milica Pavlović – „Pakleni plan“

Godinama se među evrovizijskim fanovima govori da bi Milica Pavlović, zahvaljujući energiji, plesu i velikim koncertnim produkcijama, mogla da pripremi nastup dostojan Evrovizije. Ipak, tek mnogo kasnije saznali smo da je Milica još na početku karijere zaista imala pesmu sa kojom je trebalo da pokuša da stigne do ovog takmičenja.

Pevačica je otkrila da je Saša Popović 2013. godine želeo da se ona sa pesmom „Pakleni plan“ takmiči za odlazak na Evroviziju. Verovao je da bi, zbog velike podrške publike koju je tada imala, mogla da pobedi na domaćem izboru, pa ju je povezao i sa Vladimirom Graićem, jednim od autora pobedničke „Molitve“.

Pesma je završena, planovi su postojali, ali se Milica uplašila veličine takmičenja i pritiska koji bi takvo učešće donelo. Prema njenim rečima, rasplakala se u kancelariji Saše Popovića i priznala da nije spremna da nastupi pred publikom koja se meri stotinama miliona gledalaca.

Popović je prihvatio njenu odluku, uz poruku da ne želi da je kao veoma mladu pevačicu izloži pritisku za koji još nije bila spremna. Tema Evrovizije nakon toga više nije pokretana, a „Pakleni plan“ postao je jedna od njenih najpoznatijih pesama.

Više od decenije kasnije, mnogi fanovi i dalje smatraju da bi upravo Milica mogla da bude jedno od najvećih domaćih imena koje bi se odlično snašlo na evrovizijskoj sceni. I sama pevačica ostavila je otvorena vrata mogućnosti da jednog dana prihvati taj izazov ukoliko bi postojala jasna želja publike da upravo ona predstavlja Srbiju.

Pakleni plan

Teodora Džehverović – „Most na Adi“

Teodora Džehverović nije tvrdila da je pesma „Most na Adi“ namenski pisana za Evroviziju, ali je nakon njenog objavljivanja priznala da u toj numeri prepoznaje evrovizijski potencijal.

Govoreći 2022. godine o mogućnosti da predstavlja Srbiju, Teodora je objasnila da joj odlazak na Evroviziju u tom trenutku nije bio prioritet. Smatrala je da je za ozbiljnu pripremu potrebno izdvojiti najmanje godinu dana, jer izvođač za samo tri minuta prvo mora da osvoji domaću, a zatim i evropsku publiku.

Ipak, ocenila je da „Most na Adi“ ima evrovizijski zvuk – moderna je, brza i poseduje deo u kojem može da pokaže svoje glasovne sposobnosti.

Teodora je pomenula i komentare publike da bi njena ranija pesma „Tresi, tresi“ mogla zanimljivo da izgleda na Evroviziji, ali je priznala da bi takav izbor ipak bio manje ozbiljan od nastupa sa pesmom poput „Mosta na Adi“.

Uz odgovarajuću koreografiju, upečatljivu scenografiju i verziju prilagođenu evrovizijskom ograničenju od tri minuta, „Most na Adi“ bi nesumnjivo pružio dovoljno prostora za veliki televizijski nastup.

Spot za pesmu Most na Adi

Tea Tairović – „Ritam Balkan“

Dok su neke izvođačice odustajale zbog straha, privatnih ili zdravstvenih razloga, Tea Tairović je svoj potencijalni evrovizijski pokušaj propustila zbog roka za prijavljivanje.

Nakon objavljivanja albuma „Dominantna“, Tea je otkrila da je pesma „Ritam Balkan“ bila spremna za prijavu na konkurs za PZE 2026. Međutim, nije bila upoznata sa tim da postoji precizno utvrđen rok za dostavljanje kompozicija, zbog čega pesma nije poslata na vreme.

„Ritam Balkan“ kombinuje srpski i engleski jezik, modernu produkciju i prepoznatljive balkanske elemente, pa nije teško zamisliti kako bi izgledao veliki nastup uz plesače i koreografiju po kojima je Tea poznata.

Nakon pobede Bugarske na Evroviziji 2026, na društvenim mrežama ponovo su se pojavili pozivi da Tea predstavlja Srbiju na narednom takmičenju. Pevačica je čestitala pobednici Dari i poručila da bi volela da se pojavi u Bugarskoj.

Da li će ovoga puta pažljivije pratiti objavljivanje konkursa za PZE 27, ostaje da vidimo. Ukoliko odluči da se prijavi, gotovo je sigurno da bi njeno ime izazvalo ogromnu pažnju publike u Srbiji, regionu i među međunarodnim evrovizijskim fanovima.

Spot za pesmu Ritam Balkan

Goca Tržan – „Fitilj“

Za razliku od prethodnih slučajeva, pesma „Fitilj“ bila je zvanično izabrana za učešće na nacionalnom izboru.

Goca Tržan našla se na spisku učesnika prvog izdanja festivala „Pesma za Evroviziju“ 2022. godine i trebalo je da nastupi u drugom polufinalu. Međutim, manje od mesec dana pred takmičenje, RTS je saopštio da se pevačica povlači iz zdravstvenih razloga.

Njeno mesto zauzeli su CHEGI & Braća Bluz Bend, koji su se takmičili sa drugom kompozicijom – „Devojko sa plamenom u očima“. Bend je pravo nastupa dobio kao sledeći izvođač na listi selekcione komisije RTS-a.

Za razliku od većine pesama sa festivala, „Fitilj“ nikada nije zvanično objavljen niti predstavljen publici u verziji koja je bila pripremljena za PZE. Zato se ova numera može smatrati jednom od najvećih nepoznanica u novijoj istoriji srpskog izbora.

Nikada nismo saznali kako je pesma zvučala, kakav nastup je Goca planirala niti da li bi mogla da se umeša u borbu za pobedu.

Spot za pesmu Fitilj

Da li će neko od velikih imena ipak završiti na PZE 27?

Ove priče pokazuju koliko različitih puteva jedna pesma može da prođe – od prvobitne ideje i pripreme za konkurs do konačne odluke da se izvođač ipak ne takmiči.

Jelena Karleuša objavila je „Balkan Boy“ pre početka evrovizijske sezone, čime je pesma izgubila mogućnost da se takmiči 2027. godine. Nataša Bekvalac povukla se pred Beoviziju, ali je njena pesma dobila drugu izvođačicu. Milica Pavlović odustala je zbog straha i velikog pritiska, Gocu Tržan zaustavili su zdravstveni problemi, dok je Tea Tairović propustila rok za prijavu.

Teodora Džehverović tek je nakon objavljivanja svoje pesme prepoznala njen evrovizijski zvuk.

Sve one imaju različite muzičke stilove, publiku i ideje o tome kako bi trebalo da izgleda evrovizijski nastup. Zajedničko im je, međutim, to što su njihove pesme makar nakratko bile povezane sa najvećom evropskom muzičkom scenom.

Možda se među kompozicijama koje nikada nisu stigle do nacionalnog izbora zaista krio veliki evrovizijski rezultat. A možda će neka od ovih izvođačica uskoro dobiti novu pesmu, poslati je na konkurs i pružiti nam priliku da vidimo ono o čemu se godinama govori.

Do objavljivanja zvaničnih planova RTS-a za Evroviziju 2027. ostaje nam da nagađamo – i da se pitamo da li će se neko od najvećih imena domaće scene pojaviti na spisku učesnika PZE 27.

Iako se Evrovizija danas često doživljava kao prilika za mlade i još nedovoljno afirmisane izvođače, zemlje bivše Jugoslavije tokom prethodnih decenija predstavljala su i neka od najvećih imena regionalne muzike.

Od Tereze Kesovije i Zdravka Čolića, preko Doris Dragović, Dina Merlina i Tošeta Proeskog, do Željka Joksimovića, Marije Šerifović, Severine i Konstrakte – mnoge velike karijere bile su povezane sa najvećom evropskom muzičkom pozornicom.

U nastavku izdvajamo neka od najvećih i najprepoznatljivijih regionalnih imena koja su tokom svojih karijera prihvatila evrovizijski izazov.

Od Tereze Kesovije do Zdravka Čolića

Tereza Kesovija zauzima posebno mesto u evrovizijskoj istoriji regiona jer je na takmičenju predstavljala dve različite države.

Prvi put se pojavila 1966. godine kao predstavnica Monaka sa pesmom „Bien plus fort“. Takmičenje u Luksemburgu završila je na 17. mestu. Šest godina kasnije vratila se na Evroviziju, ovoga puta kao predstavnica Jugoslavije. U Edinburgu je izvela pesmu „Muzika i ti“, autora Nikice Kalogjere i Ivice Krajača, i osvojila deveto mesto.

Tereza je već tada gradila međunarodnu karijeru, posebno u Francuskoj, pa njeno učešće predstavlja jedan od prvih primera izvođača sa prostora bivše Jugoslavije koji je na Evroviziju stigao sa iskustvom nastupanja van domaćeg tržišta.

Već naredne godine Jugoslaviju je predstavljao Zdravko Čolić sa pesmom „Gori vatra“, koju je komponovao Kemal Monteno.

Iako će kasnije postati jedna od najvećih muških pop zvezda u istoriji jugoslovenske i regionalne muzike, njegov evrovizijski rezultat bio je prilično skroman. Čolić je završio na 15. mestu. „Gori vatra“ ipak je nadživela rezultat ostvaren na takmičenju, dok je Čolićeva karijera u godinama koje su usledile dostigla razmere koje je malo koji izvođač sa ovih prostora uspeo da ponovi.

Njegov primer ostao je jedan od najboljih dokaza da evrovizijski plasman ne mora da odredi budućnost izvođača. Čola nije osvojio Evropu, ali je kasnije osvojio publiku širom bivše Jugoslavije.

Nastup Zdravka Čolića na Evroviziji 1973

Daniel Popović, Doris Dragović i Novi fosili

Osamdesete godine donele su neke od najuspešnijih jugoslovenskih evrovizijskih nastupa. Daniel Popović je u Minhenu izveo pesmu „Džuli“ i osvojio četvrto mesto, što je u tom trenutku bio jedan od najboljih rezultata Jugoslavije na takmičenju.

Za razliku od brojnih evrovizijskih numera koje bi brzo pale u zaborav, „Džuli“ je nastavila život i nakon takmičenja. Pesma je postala veliki hit u Jugoslaviji, ali i u pojedinim evropskim zemljama, a snimljena je i verzija na engleskom jeziku pod nazivom „Julie“.

Doris Dragović je na Evroviziji nastupila dva puta, u dve različite državne epohe. Prvi put je predstavljala Jugoslaviju 1986. godine u Bergenu. Sa pesmom „Željo moja“ zauzela je 11. mesto.

Trinaest godina kasnije vratila se na evrovizijsku pozornicu kao predstavnica Hrvatske. Pesma „Marija Magdalena“ bila je jedan od najvećih favorita takmičenja 1999. godine, a Doris je u Jerusalimu osvojila četvrto mesto. Time je izjednačila tadašnji najbolji hrvatski rezultat, koji je tri godine ranije ostvarila Maja Blagdan.

Doris je tako povezala jugoslovensku i hrvatsku evrovizijsku istoriju, a „Marija Magdalena“ ostala je jedna od najprepoznatljivijih pesama koje je Hrvatska poslala na takmičenje.

Novi fosili su Jugoslaviju predstavljali 1987. godine pesmom „Ja sam za ples“. Jedna od najpopularnijih grupa tog vremena takođe je osvojila četvrto mesto, a pesma je ostala jedan od najprepoznatljivijih jugoslovenskih evrovizijskih hitova. „Ja sam za ples“ i danas se smatra jednim od najvedrijih i najprepoznatljivijih jugoslovenskih evrovizijskih nastupa.

Nastup Doris Dragović na Evroviziji 1999

Tajči i Bebi Dol – nastupi koji se pamte

Nakon pobede grupe Riva 1989. godine, Jugoslavija je dobila pravo da organizuje Evroviziju u Zagrebu. Domaćina je 1990. predstavljala Tajči sa pesmom „Hajde da ludujemo“. Energičan nastup, upečatljiva ružičasta haljina i lako pamtljiv refren učinili su pesmu jednim od simbola zagrebačke Evrovizije. Tajči je osvojila sedmo mesto sa 81 poenom. Muziku je komponovao Zrinko Tutić, dok je tekst napisala Alka Vuica.

Iako nije uspela da ponovi pobedu grupe Riva, nastup joj je doneo ogromnu popularnost i učvrstio njen status jedne od najvećih mladih zvezda tog perioda.

Godinu dana kasnije Jugoslaviju je predstavljala Bebi Dol sa pesmom „Brazil“. Njen nastup bio je potpuno drugačiji od klasičnih jugoslovenskih balada i festivalskog popa. Inspirisan latinoameričkim ritmovima i karakterističnim stilom same pevačice, „Brazil“ je bio jedan od najneobičnijih jugoslovenskih pokušaja.

Takmičenje je održano u trenutku duboke političke krize i sve izvesnijeg raspada zemlje, zbog čega se njen slab rezultat često posmatrao i kroz tadašnje političke okolnosti. Jugoslavija je dobila samo jedan poen, i to od žirija Malte, pa je završila na 21. mestu među 22 učesnika.

Uprkos rezultatu, pesma je kasnije stekla kultni status među delom evrovizijske publike, dok je Bebi Dol ostala jedno od najoriginalnijih imena jugoslovenske pop scene.

Nastup Bebi Dol na Evroviziji 1991

Hrvatske zvezde na Evroviziji

Tony Cetinski predstavljao je Hrvatsku 1994. godine. Na Evroviziji u Dablinu izveo je pesmu „Nek’ ti bude ljubav sva“ i zauzeo 16. mesto sa 27 poena.

Rezultat nije nagovestio karijeru koja će uslediti. Tony će tokom narednih decenija postati jedan od najuspešnijih hrvatskih pop izvođača, sa brojnim hitovima, albumima i koncertima širom regiona. Evrovizija je u njegovom slučaju bila tek jedna od prvih velikih stanica na dugom muzičkom putu.

Danijela Martinović je na Evroviziji nastupila dva puta. Prvi put se pojavila na Evroviziji 1995. godine kao pevačica grupe Magazin. Magazin je zajedno sa operskom pevačicom Lidijom Horvat Dunjko izveo pesmu „Nostalgija“ i Hrvatskoj doneo šesto mesto.

Samo tri godine kasnije Danijela se vratila kao solistkinja. Sa baladom „Neka mi ne svane“ otvorila je finale Evrovizije 1998. godine u Birmingemu i osvojila peto mesto sa 131 poenom. Pored emotivne interpretacije, nastup je ostao zapamćen i po promeni kostima tokom izvođenja. „Neka mi ne svane“ postala je jedan od najvećih hitova Danijeline karijere i jedna od omiljenih hrvatskih evrovizijskih pesama.

Kada je Severina 2006. godine pobedila na Dori, njeno učešće izazvalo je ogromnu pažnju u čitavom regionu. U Atini je izvela pesmu „Moja štikla“, koja je kombinovala pop muziku, folklorne motive i elemente scenskog spektakla. Hrvatska je u finalu podelila 12. mesto sa Severnom Makedonijom, a obe zemlje osvojile su po 56 poena.

Severina je na Evroviziju stigla kao jedna od najvećih hrvatskih i regionalnih zvezda, pa je njeno učešće bilo jedan od medijski najpraćenijih događaja evrovizijske sezone 2006. Iako rezultat nije bio u skladu sa visokim očekivanjima dela publike, „Moja štikla“ ostala je neizostavan deo njene karijere.

Hrvatska radiotelevizija je 2012. godine interno izabrala Ninu Badrić, koja je u tom trenutku iza sebe već imala dve decenije uspešne karijere. U Bakuu je izvela autorsku pesmu „Nebo“.

Iako je važila za jedno od najpoznatijih imena među tadašnjim učesnicima, Nina nije uspela da se plasira u finale. U drugom polufinalu zauzela je 12. mesto sa 42 poena, samo dva mesta ispod linije prolaska. Njen nastup još jednom je pokazao da velika popularnost na prostoru bivše Jugoslavije ne garantuje i dobar evrovizijski rezultat.

Nastup Severine na Evroviziji 2006

Dino Merlin i Hari Mata Hari – najveće zvezde Bosne i Hercegovine na Evroviziji

Bosnu i Hercegovinu su na Evroviziji predstavljala i dva velika imena regionalne muzike.

Dino Merlin je jedan od najuspešnijih izvođača iz Bosne i Hercegovine kada je reč o Evroviziji. Prvi put je nastupio 1999. godine zajedno sa francuskom pevačicom Béatrice Poulot. Pesma „Putnici“ osvojila je sedmo mesto u Jerusalimu.

Dino se na takmičenje vratio 2011. godine u Diseldorfu sa pesmom „Love in Rewind“. Ovoga puta zauzeo je šesto mesto sa 125 poena. Pored dva nastupa, Dino Merlin je povezan i sa prvim učešćem samostalne Bosne i Hercegovine. Bio je autor muzike i jedan od autora teksta pesme „Sva bol svijeta“, koju je Fazla izveo 1993. godine.

Grupa Hari Mata Hari predstavljala je Bosnu i Hercegovinu 2006. godine pesmom „Lejla“. Muziku je komponovao Željko Joksimović, dok su tekst napisali Fahrudin Pecikoza i Dejan Ivanović.

Hari Mata Hari je u polufinalu bio drugi, a zatim je u velikom finalu osvojio treće mesto sa 229 poena. To je ostao najbolji rezultat Bosne i Hercegovine u istoriji Evrovizije. „Lejla“ je vremenom postala jedna od najpoznatijih balkanskih balada u istoriji takmičenja i pesma koju evrovizijski fanovi i danas često izdvajaju među najbolje kompozicije koje nisu pobedile.

Nastup Hari Mata Harija na Evroviziji 2006

Željko Joksimović – izvođač, kompozitor i voditelj

Malo je regionalnih izvođača čija je karijera toliko povezana sa Evrovizijom kao karijera Željka Joksimovića. Željko je 2004. godine predstavljao Srbiju i Crnu Goru pesmom „Lane moje“. Pobedio je u polufinalu, dok je u velikom finalu osvojio drugo mesto, iza ukrajinske predstavnice Ruslane.

Na takmičenje se kao izvođač vratio 2012. godine. Sa pesmom „Nije ljubav stvar“ predstavljao je Srbiju i osvojio treće mesto. Između svoja dva nastupa komponovao je „Lejlu“ za Hari Mata Hari, koja je bila treća 2006, kao i pesmu „Oro“, sa kojom je Jelena Tomašević predstavljala Srbiju 2008. godine.

Željko je te godine, zajedno sa Jovanom Janković, vodio Evroviziju održanu u Beogradu. Njegov evrovizijski bilans obuhvata dva plasmana među prva tri kao izvođača, tri zapažene pesme koje je komponovao za druge predstavnike regiona i ulogu voditelja takmičenja održanog u Beogradu.

Nastup Željka Joksimovića na Evroviziji 2012

Od Marijine pobede do fenomena Konstrakta

Srbija je kao samostalna država debitovala na Evroviziji 2007. godine, a već pri prvom nastupu stigla je do pobede. Marija Šerifović je u Helsinkiju izvela pesmu „Molitva“, autora Vladimira Graića i Saše Miloševića Mareta, i osvojila prvo mesto.

Pobeda je Srbiji donela pravo da naredne godine organizuje Evroviziju u Beogradu. „Molitva“ je ujedno bila prva pobednička pesma od uvođenja široke upotrebe televotinga koja je u celosti izvedena na jeziku koji nije engleski još od 1998. godine. Marijin nastup doneo je Srbiji najznačajniji evrovizijski rezultat i jednu od najvećih muzičkih pobeda u novijoj istoriji zemlje.

Godinu dana nakon Marijine pobede, Srbija je bila domaćin Evrovizije u Beogradu. Predstavnica zemlje domaćina bila je Jelena Tomašević sa pesmom „Oro“, koju je komponovao Željko Joksimović. Na sceni joj se pridružio Bora Dugić.

Jelena je u finalu osvojila šesto mesto sa 160 poena, čime je Srbija u prve dve godine samostalnog učešća ostvarila pobedu i još jedan plasman među najboljih šest. „Oro“ je ostao jedan od najuspešnijih primera spajanja tradicionalnih motiva i savremene evrovizijske produkcije.

Pre Pesme za Evroviziju 2022. godine, Ana Đurić Konstrakta bila je cenjena na alternativnoj sceni i poznata kao članica grupe Zemlja gruva, ali nije imala status velike komercijalne zvezde. Sve se promenilo nakon pobede pesme „In corpore sano“.

Konstrakta je u Torinu privukla pažnju neobičnim nastupom, pranjem ruku na sceni, upečatljivim stihovima i pitanjem: „Koja li je tajna zdrave kose Megan Markl?“ Srbija je u finalu osvojila peto mesto, dok je Konstrakta dobila i umetničku nagradu „Marcel Bezençon“. Evrovizija ju je pretvorila u jedno od najprepoznatljivijih muzičkih imena regiona i pokazala da veliki uspeh može da ostvari i nastup koji se ne uklapa u uobičajene pop obrasce.

Nastup Marije Šerifović na Evroviziji 2007

Toše, Kaliopi i velike makedonske zvezde

Toše Proeski predstavljao je tadašnju Makedoniju 2004. godine u Istanbulu. Pesma „Angel si ti“ pobedila je na domaćem izboru, ali je za Evroviziju dobila verziju na engleskom jeziku pod nazivom „Life“. Toše je u prvom evrovizijskom polufinalu u istoriji zauzeo deseto mesto i plasirao se u finale. U završnici takmičenja bio je 14. sa 47 poena.

Rezultat nije u potpunosti odražavao njegovu popularnost. Toše je već tada bio veliko ime u Severnoj Makedoniji, a tokom narednih godina postao je jedan od najvoljenijih izvođača u svim državama bivše Jugoslavije.

Njegov prerani odlazak 2007. godine pretvorio ga je u trajni simbol jedne generacije, dok se „Life“ i danas pamti kao deo njegove bogate muzičke zaostavštine.

Kaliopi je prvi put dobila priliku da predstavlja Makedoniju još 1996. godine sa pesmom „Samo ti“. Međutim, zemlja nije prošla tadašnji preliminarni audio-kvalifikacioni krug, pa Kaliopi nije nastupila u televizijskom finalu. Na veliku evrovizijsku scenu konačno je stigla 2012. godine sa pesmom „Crno i belo“. Prošla je u finale i zauzela 13. mesto sa 71 poenom.

Četiri godine kasnije vratila se sa pesmom „Dona“, ali je u polufinalu završila na 11. mestu i za malo ostala bez finala. Kaliopi je na oba nastupa pokazala prepoznatljivu vokalnu snagu, zbog koje već decenijama važi za jedno od najznačajnijih imena makedonske muzike.

Karolina Gočeva takođe je dva puta predstavljala Severnu Makedoniju. Prvi put je nastupila 2002. godine u Talinu sa pesmom „Od nas zavisi“ i zauzela 19. mesto. Pet godina kasnije vratila se sa pesmom „Mojot svet“. Prošla je iz polufinala i u finalu održanom u Helsinkiju osvojila 14. mesto sa 73 poena.

Karolina je u međuvremenu izgradila uspešnu karijeru i van Severne Makedonije, posebno među publikom u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Jedno od međunarodno najprepoznatljivijih imena koje je region poslao na Evroviziju bila je Esma Redžepova. Pevačica koju su često nazivali „kraljicom romske muzike“ predstavljala je Severnu Makedoniju 2013. godine zajedno sa Vlatkom Lozanoskim. Izveli su pesmu „Pred da se razdeni“, koja je sadržala delove na makedonskom i romskom jeziku. U drugom polufinalu zauzeli su 16. mesto sa 28 poena i nisu prošli u finale.

Iako rezultat nije bio uspešan, Esmino pojavljivanje imalo je poseban značaj zbog njene višedecenijske karijere i međunarodnog doprinosa promociji romske muzike.

Tijana Dapčević, dobro poznata publici širom regiona, predstavljala je Severnu Makedoniju 2014. godine u Kopenhagenu. Izvela je pesmu „To the Sky“, ali nije uspela da izbori plasman u finale. U drugom polufinalu zauzela je 13. mesto sa 33 poena.

Tijana je u trenutku učešća već godinama gradila karijeru prvenstveno na tržištu Srbije, zbog čega je njen nastup izazvao pažnju i van zemlje koju je predstavljala.

Nastup Tošeta Proeskog na Evroviziji 2004

Crnogorske zvezde na velikoj sceni

Crna Gora se 2012. godine odlučila za potpuno drugačiji evrovizijski pristup. Za predstavnika je interno izabran Rambo Amadeus, jedan od najpoznatijih i najoriginalnijih autora alternativne scene bivše Jugoslavije.

U Bakuu je izveo satiričnu pesmu „Euro Neuro“, kojom je komentarisao ekonomsku krizu, evropsku birokratiju i savremeno društvo. Rambo nije prošao u finale. Osvojio je 20 poena, od čega 12 od Albanije i osam od San Marina. Nastup je podelio publiku, ali je ostao jedan od konceptualno najneobičnijih pokušaja koje je Crna Gora poslala na takmičenje.

Sergej Ćetković predstavljao je Crnu Goru 2014. godine pesmom „Moj svijet“. U prvom polufinalu osvojio je sedmo mesto i postao prvi predstavnik samostalne Crne Gore koji se plasirao u veliko finale. U završnici takmičenja zauzeo je 19. mesto sa 37 poena. Iako plasman nije bio visok, prolazak u finale imao je istorijski značaj za Crnu Goru, koja u prethodnim samostalnim nastupima nije uspevala da prođe polufinalnu prepreku.

Samo godinu dana nakon Sergeja, Crna Gora je ponovo izabrala veliko regionalno ime. Knez je u Beču 2015. godine izveo baladu „Adio“, koju je komponovao Željko Joksimović, dok su tekst napisali Marina Tucaković i Dejan Ivanović. U polufinalu je zauzeo deveto mesto, dok je u finalu bio 13. To je ostao najbolji plasman Crne Gore na Evroviziji.

„Adio“ je ujedno još jednom potvrdio koliko je Željko Joksimović ostavio snažan autorski trag u evrovizijskoj istoriji čitavog regiona.

Nastup Kneza na Evroviziji 2015

Plasman nije uvek merilo veličine

Istorija regionalnih zvezda na Evroviziji pokazuje da rezultat često nije bio presudan za njihovu dalju karijeru.

Zdravko Čolić bio je 15, Bebi Dol osvojila je samo jedan poen, Tony Cetinski završio je na 16. mestu, a Nina Badrić nije prošla u finale. Ipak, svi su izgradili velike i dugotrajne karijere.

Sa druge strane, Evrovizija je pojedinim izvođačima donela neke od najvećih trenutaka u karijeri. Marija Šerifović postala je pobednica, Željko Joksimović dva puta je završio među prva tri, Hari Mata Hari ostvario je najbolji rezultat Bosne i Hercegovine, dok je Konstrakta postala regionalni fenomen.

Od Tereze i Čolića do Tošeta, Severine, Dina, Željka i Marije, najveća evropska muzička pozornica bila je važan deo karijera brojnih regionalnih zvezda.

Ostaje da vidimo koje bi veliko ime sa prostora bivše Jugoslavije moglo sledeće da prihvati evrovizijski izazov.

Od skromnog debija, preko velikih uspona, brojnih razočaranja i višegodišnjeg odsustva, pa sve do spektakularnog povratka i prve pobede u istoriji – Bugarska je na ovogodišnjoj Evroviziji ispisala jednu od najlepših evrovizijskih priča modernog Evrosonga.

Evrovizija nas svake godine podseti da su iznenađenja moguća, i upravo je jedno takvo iznenađenje priredila Bugarska. Zemlja koja je godinama mučila muku sa plasmanima, suočavala se sa finansijskim problemima i u jednom trenutku potpuno nestala sa evrovizijske scene, ove godine se vratila u velikom stilu i u Beču pokorila Evropu.

Pogledajmo kako je izgledao ovaj trnovit, uzbudljiv i na kraju istorijski put – od debitantskog nastupa do osvajanja evrovizijskog trofeja.

Skromni počeci i prvi evrovizijski izazovi (2005–2006)

Bugarska je na evrovizijsku scenu debitovala 2005. godine u Kijevu, kada ju je predstavljala grupa Kaffe sa pesmom „Lorraine“. Ipak, debitantski nastup nije doneo željeni rezultat, pošto se Bugarska nije uspela plasirati u veliko finale i takmičenje završila tek na 19. mestu u polufinalu.

Ni naredna godina nije donela mnogo više sreće. U Atini je bugarske boje branila Mariana Popova sa emotivnom baladom „Let Me Cry“, uz upečatljivo pojavljivanje Azisa kao pratećeg vokala.

Iako je nastup ostao zapažen među fanovima, Bugarska je ponovo ostala bez plasmana u finale.

Ipak, uprkos slabim rezultatima na samom početku, zemlja nije odustajala. Bugarska je iz godine u godinu pokušavala da pronađe svoj identitet na Evroviziji, eksperimentišući sa različitim žanrovima, izvođačima i scenskim konceptima, ne sluteći da će upravo ti teški počeci jednog dana postati uvod u jednu od najvećih evrovizijskih priča.

Debitantski nastup Bugarske na Pesmi Evrovizije

Prvi veliki proboj – etno eksplozija u Helsinkiju (2007)

Nakon dva teška i neuspešna pokušaja, Bugarska je 2007. godine konačno pronašla formulu koja će je izdvojiti među ostalim zemljama. U Helsinkiju su na scenu poslali nešto potpuno drugačije, autentično i hrabro – Elitsu Todorovu i Stoyana Yankoulova sa pesmom „Water“.

Spoj modernog ritma, tradicionalnog bugarskog etno zvuka i moćnih bubnjeva momentalno je privukao pažnju publike širom Evrope. Energija na sceni bila je gotovo hipnotišuća, a nastup je delovao potpuno drugačije od svega što se te godine moglo videti na Evroviziji.

Bugarska je zahvaljujući pesmi „Water“ prvi put uspela da se plasira u veliko finale, a potom i da ostvari fantastično 5. mesto – rezultat koji je godinama ostao njihov najbolji plasman na takmičenju. Mnogi fanovi i danas ovu pesmu smatraju jednom od najautentičnijih i najupečatljivijih evrovizijskih numera tog perioda.

Delovalo je da je Bugarska konačno pronašla svoj evrovizijski identitet i put ka velikim rezultatima, ali umesto kontinuiteta uspeha, usledio je novi period razočaranja i nestabilnosti.

Prvo finale za Bugarsku na Pesmi Evrovizije

Godine uspona, padova i bolnih „zamalo“ trenutaka

Nakon velikog uspeha iz 2007. godine činilo se da Bugarska konačno postaje ozbiljan kandidat za visoke plasmane, ali je usledio jedan od najtežih perioda u njihovoj evrovizijskoj istoriji. Između 2008. i 2013. godine zemlja je nanizala čak šest uzastopnih eliminacija u polufinalu, uprkos velikim očekivanjima fanova.

Posebno bolni ostali su neki „zamalo“ momenti. Poli Genova je 2011. godine sa pesmom „Na inat“ osvojila simpatije publike i fanova širom Evrope, ali je ipak ostala bez plasmana u finale. Još dramatičnija bila je sudbina Sofi Marinove godinu dana kasnije. Njena pesma „Love Unlimited“ završila je sa istim brojem poena kao i desetoplasirana Norveška u polufinalu, ali je Bugarska ispala zbog lošijeg rasporeda glasova – što i danas važi za jedan od najbolnijih trenutaka u istoriji njihovog učešća.

Nakon još jednog neuspeha Elitse i Stoyana 2013. godine, bugarska televizija BNT odlučila je da se zbog finansijskih problema povuče sa takmičenja. Usledila je dvogodišnja pauza, a mnogi su tada mislili da će Bugarska još dugo ostati van evrovizijske scene.

Ipak, povratak 2016. godine označio je početak prave renesanse i zlatne ere bugarskog učešća. Poli Genova se vratila na Evroviziju sa modernom i radiofoničnom pesmom „If Love Was a Crime“ i osvojila sjajno 4. mesto, čime je Evropa ponovo ozbiljno počela da obraća pažnju na Bugarsku.

Samo godinu dana kasnije usledio je još veći uspeh. Mladi Kristian Kostov je 2017. godine sa emotivnom baladom „Beautiful Mess“ osvojio istorijsko 2. mesto i doneo Bugarskoj najbolji rezultat do tada. Mnogi fanovi i danas smatraju da je Bugarska te godine bila nadomak pobede.

Bugarska je u tom periodu postala poznata po modernim, vizuelno upečatljivim i produkcijski veoma jakim nastupima. Projekat Equinox sa pesmom „Bones“ 2018. godine nastavio je niz finala, dok je Victoria Georgieva ubrzo postala jedno od najcenjenijih imena među evrovizijskim fanovima. Njena pesma „Tears Getting Sober“ važila je za jednog od glavnih favorita otkazane Evrovizije 2020, a godinu dana kasnije sa numerom „Growing Up Is Getting Old“ donela je Bugarskoj još jedan plasman u finale.

Najbolji rezultat Bugarske pre pobede

Trogodišnje odsustvo (2023–2025)

Međutim, uprkos odličnim rezultatima i sve većoj popularnosti među fanovima, problemi sa finansijama i organizacijom ponovo su počeli da prate bugarsko učešće. Nakon neuspeha grupe Intelligent Music Project 2022. godine, Bugarska se ponovo povukla sa takmičenja i nije učestvovala na izdanjima 2023, 2024. i 2025. godine.

Njihovo odsustvo izazvalo je veliko razočaranje među evrovizijskim fanovima, jer je Bugarska u prethodnoj deceniji važila za jednu od najsavremenijih i produkcijski najjačih zemalja na Pesmi Evrovizije.

Istorijski povratak i uspon na tron (2026)

Nakon trogodišnje pauze, Bugarska se vratila na Pesmu Evrovizije 2026. godine povodom 70. godišnjice takmičenja u Beču – i odmah ispisala istoriju.

Predstavnica DARA sa pesmom „Bangaranga“ nije ušla u takmičenje kao glavni favorit kladionica, ali je imala ono što često presudi na Evroviziji – scensku harizmu, energiju i pesmu koja momentalno diže publiku na noge.

Prva pobeda Bugarske na Pesmi Evrovizije

Njena numera, koju je opisala kao „pop muziku sa folklornim kostima“, inspirisana je drevnim bugarskim ritualom Kukeri, a ta mistična i razigrana energija savršeno se prenela i na scenu.

U jednom od najnapetijih finala poslednjih godina, Bugarska je zahvaljujući ogromnoj podršci publike u završnici uspela da preokrene rezultat i prestigne Izrael u samom finišu glasanja. Sa ukupno 516 poena, DARA je donela Bugarskoj prvu pobedu u istoriji Pesme Evrovizije – trenutak koji je označio vrhunac jednog dugog i trnovitog puta.

Spektakularan povratak i istorijski trijumf izazvali su euforiju širom Evrope. Mnogi fanovi su upravo bugarski nastup izdvojili kao jedan od najuzbudljivijih i najneočekivanijih pobedničkih trenutaka u modernoj evrovizijskoj eri.

Priča Bugarske na Evroviziji pokazuje koliko ovo takmičenje može biti nepredvidivo i koliko se sudbina jedne zemlje može promeniti kroz godine.

Od skromnih početaka i brojnih eliminacija, preko finansijskih problema i povlačenja, pa sve do trijumfalnog povratka i istorijske pobede – Bugarska je pokazala da se upornost, autentičnost i hrabrost na kraju uvek isplate.

Nakon svega što se dogodilo, jedno je sigurno: Bugarska više nije samo povremeni učesnik Evrovizije, već zemlja koja je zauvek upisana u njenu istoriju.

Statistika Bugarske na Evroviziji

U tabeli ispod možete pogledati sva dosadašnja učešća Bugarska na Pesma Evrovizije. Bugarska je do sada nastupila ukupno 16 puta, a zanimljivo je da su samo šest puta uspeli da se plasiraju u veliko finale, dok su čak deset puta završili takmičenje već u polufinalu.

Ipak, ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da Bugari, kada jednom prođu dalje, gotovo uvek ostave snažan utisak. Njihova prosečna pozicija u finalima iznosi impresivnih 6.16, što ih svrstava među uspešnije zemlje kada je reč o kvalitetu plasmana. Drugim rečima — Bugarska možda retko dolazi do finala, ali kada to uspe, uglavnom beleži veoma zapažene rezultate.

Kada je reč o jeziku pesama, Bugarska je većinom birala engleski jezik, dok su svega pet puta nastupali na maternjem jeziku. Zanimljivo je da su od tih pet pokušaja samo jednom uspeli da izbore plasman u finale.

Sa druge strane, prosečan plasman u polufinalima iznosi 9.5, što pokazuje da su često bili na granici prolaska, ali ne i dovoljno ubedljivi da se domognu završnice takmičenja.

Ove godine se nekoliko zemalja posebno izdvojilo i već sada se nameću kao glavni kandidati za tron. Njihova imena se provlače kroz svaki evrovizijski razgovor, nastupi se analiziraju do najsitnijih detalja, a svaki novi klip dodatno menja odnos snaga u trci za pobedu.

Ipak, kao i uvek na Evroviziji, ništa nije uklesano u kamen. Istorija nas je naučila da „sigurni“ favoriti često ostanu bez krune, dok se neko sa margine u samo tri minuta nastupa vine pravo u legendu večeri.

Zato ćemo u nastavku proći kroz glavne favorite ovogodišnjeg takmičenja — Finsku, Australiju, Grčku, Dansku i Francusku — i videti ko ima snagu za žiri, ko osvaja publiku na prvu, a ko možda vreba iz senke kao potencijalno iznenađenje večeri.

 Finska – Linda Lampenius & Pete Parkkonen, “Liekinheitin”

Ako je Finska prošle godine sa Erikom Vikman igrala na kontroverzu, ove godine su rešili da bukvalno spale scenu u Beču. Spoj legendarne 56-godišnje violinistkinje Linde Lampenius i energičnog Peta Parkkonena doneo je pesmu „Liekinheitin“ (u prevodu: Bacač plamena), i to potpuno na finskom jeziku.

Kladionice su nakon proba potpuno poludele – Finska trenutno drži zastrašujućih 41% šanse za pobedu! Bukmejkeri ih vide kao apsolutne šampione, a fanovi već uveliko spekulišu o organizaciji sledeće Evrovizije u Helsinkiju. Nastup je navodno toliko strukturalno moćan i vokalno savršen da se mnogi pitaju – ne da li pobeđuju, nego sa kolikom razlikom.

Ali to nije sve. Kao dodatni vetar u leđa, Finci su ubedljivo odneli pobedu i na zvaničnom OGAE Poll-u, gde evrovizijski klubovi obožavalaca širom sveta glasaju za svoje favorite. Kada te i bukmejkeri i najtvrdokorniji fanovi postave na tron pre nego što je finale uopšte počelo, pritisak probija sve skale.

Predstavnici Finske na Evroviziji 2026

 Australija – Delta Goodrem, “Eclipse”

Australija se ove godine ne šali – poslali su svoju apsolutnu pop ikonu. Delta Goodrem (koja slavi svoj 41. rođendan u evrovizijskom duhu) izvodi moćnu, grandioznu pop numeru „Eclipse“.

Australijanci igraju na kartu čistog holivudskog profesionalizma, vrhunske vokalne kontrole i epske radio-frendli produkcije koja prosto vrišti „pobednički kvalitet“.

Na kladionicama su stabilno na drugom mestu sa oko 22% šansi. Delta je magnetski privlačna na sceni, nastup je vizuelno besprekoran, a evrovizijski žiri tradicionalno obožava Australiju kada pošalje nekoga ko zna da otpeva svaku perfektnu notu bez greške.

Australija uvek donosi taj savršeni pop proizvod, ali da li je „Eclipse“ previše sterilan za evrovizijsku publiku koja traži malo više drame i haosa? Ako Finska kiksne, Delta skače na tron, ali pitanje je da li će Evropa glasati za pesmu koja zvuči kao da je ispala iz najave za novi Netfliksov blokbaster, umesto sa evrovizijske scene.

Predstavnica Australije na Evroviziji 2026

 Grčka – Akylas, “Ferto”

Nakon prošlogodišnje emotivne balade, Grčka se vraća onome što najbolje radi – čistoj etno-pop energiji koja podiže na noge. Akylas donosi pesmu „Ferto“ (u prevodu: Donesi), otpevanu u potpunosti na grčkom jeziku. Reč je o hipnotičkom miksu modernih klupskih bitova i tradicionalnih instrumenata, koji već danima pravi haos na TikToku.

Kladionice ih drže u samom vrhu kao treće favorite sa oko 7% šansi za trijumf. Akylas donosi sirovu harizmu, nastup obiluje energičnom koreografijom i mediteranskim šarmom koji uvek prođe sjajno kod publike željne plesa u kasnim večernjim satima.

Grčka je uvek magnet za glasove publike, ali „Ferto“ mora da preskoči najveću prepreku – žiri. Da li će ozbiljni muzički stručnjaci u žiriju pasti na balkanski melos i moderne ritmove, ili će ih otpisati kao „jeftinu zabavu za masu“? Ako žiri progleda kroz prste, Grčka može napraviti ozbiljan dar-mar.

Slobodno možemo reći da se Grčka, nakon nekoliko godina lutanja i traženja pravog pravca, ponovo vratila na staze stare evrovizijske slave.

Predstavnik Grčke na Evroviziji 2026

 Francuska – Monroe, “Regarde!”

Francuska ne odustaje od svog prepoznatljivog recepta – čiste, dramatične šansone, ali upakovane u moderan, vizuelno impresivan paket. Izvođač Monroe donosi numeru „Regarde!“ (Pogledaj!) u potpunosti na francuskom jeziku. To je pesma koja se postepeno gradi, od tihih tonova do epskog, teatralnog krešenda na samom kraju nastupa.

Kladionice su opreznije sa njima ove godine, dajući im oko 2% šansi za pobedu, ali francuski nastupi uvek imaju skriveni adut – žiri. Monroe donosi visoku umetničku vrednost i dramu koja se retko viđa kod drugih učesnika.

Francuska elegancija je predivna, ali evrovizijska publika nekada jednostavno nema strpljenja za trominutnu dramu na francuskom ako u međuvremenu može da glasa za spektakl. Monroe će morati da hipnotiše kameru od prve sekunde ako želi da izbegne sudbinu „prosečnog plasmana u sredini tabele“.

Francuska od 1977. godine čeka svoju pobedu na Evroviziji, a poslednjih godina bila je vrlo blizu — 2021. završili su na drugom mestu, dok su 2024. zauzeli četvrtu poziciju. Ostaje pitanje da li će ove godine uspeti da probiju tu barijeru i konačno se popnu na sam vrh tabele.

Predstavnica Francuske na Evroviziji 2026

Danska – Søren Torpegaard Lund, “Før Vi Går Hjem”

Danska će ove godine otvoriti veliko finale i probiće led sa prve pozicije! Søren Torpegaard Lund donosi prelepu, nostalgičnu numeru na danskom jeziku „Før Vi Går Hjem“ (Pre nego što odemo kući). Za razliku od skandinavskih komšija koji šalju lasere i bacače plamena, Danska nudi intimnost, vokalnu čistotu i atmosferu koja podseća na tople prolećne večeri.

Kladionice ih drže na solidnih 3% šansi za pobedu. Iako nisu apsolutni favoriti, pozicija „dark horse-a“ im savršeno odgovara jer nastupaju bez ikakvog opterećenja, spremni da sakupe glasove onog dela publike koji je umoran od šljokica i buke.

Otvaranje finala je istorijski gledano „prokleta pozicija“. Teško je ostati u sećanju gledalaca kada glasanje počne tek tri sata kasnije, nakon što prodefiluje još 24 zemlje. Søren ima glas i emociju, ali pitanje je da li će Danska ostati samo lepa uvertira za ono što sledi, umesto stvarni pretendent na krunu.

Danska je zauzela drugo mesto u OGAE anketi, što im uliva nadu da bi i šira evropska publika mogla da prepozna njihov kvalitet.

Predstavnik Danske na Evroviziji 2026

Zaključak: Beč večeras piše istoriju

Finska možda ima procente na svojoj strani, ali Beč je grad muzike koji ne prašta greške. Da li će Linda i Pete opravdati status apsolutnih favorita, da li će Delta Goodrem odneti trofej na drugi kraj sveta, ili će se iz pozadine prikrasti Grčka — ili možda neko ko uopšte nije na ovoj listi, poput Rumunije ili Srbije?

Ono što posebno raduje jeste to što svih pet favorita izvodi svoje pesme na maternjem jeziku, što daje nadu da se polako vraća trend jezičke raznolikosti, koji i inače predstavlja jedan od najlepših delova Evrovizije. Tako bi se moglo dogoditi da pobednička pesma ove godine bude na finskom, grčkom, danskom, francuskom…

Jedno je sigurno — tabela će večeras biti puna preokreta i drame. Spremite kokice, pritisak je na maksimumu, a evrovizijski bogovi su ponovo gladni iznenađenja!

Na našem Instagram profilu  @ogaeserbia, ponovo ste imali priliku da ocenite učesnike ocenama 1, 2, 4 i 5. Drugo polufinale donelo je nešto ujednačenije rezultate u sredini tabele, ali i ubedljiv beg dve zemlje na samom vrhu.

U glasanju je učestvovalo blizu 300 pratilaca, a rezultati jasno pokazuju ko su apsolutni favoriti, a ko nije uspeo da ostavi snažan utisak na evrovizijsku publiku u Srbiji.

Rezultati glasanja – prosečne ocene:

1. Rumunija – 4.17
2. Australija – 4.08
3. Kipar – 4.01
4. Danska – 3.95
5. Albanija – 3.71
6. Bugarska – 3.64
7. Češka – 2.88
8. Letonija – 2.72
9. Norveška – 2.60
10. Jermenija – 2.57
11. Ukrajina – 2.53
12. Švajcarska – 2.43
13. Luksemburg – 2.34
14. Malta – 2.32
15. Azerbejdžan – 1.70

Ko su favoriti drugog polufinala?

Prema vašem sudu, Rumunija je apsolutna kraljica drugog polufinala sa prosečnom ocenom 4.17. Čak 142 osobe od 232 glasača dalo je Rumuniji čistu peticu, što je jasan znak da ova pesma ima ogroman potencijal kod publike na Balkanu.

Predstavnica Rumunije 

Odmah iza nje, sa veoma stabilnim ocenama, nalazi se Australija sa prosečnom ocenom 4.08. Zanimljivo je da Australija ima najmanje negativnih reakcija (svega 12 jedinica), što ukazuje na to da je njihova pesma „najsigurniji“ izbor koji se dopada najširem krugu ljudi. Kipar sa prosečnom ocenom 4.01 zaokružuje listu zemalja koje su uspele da pređu magičnu granicu proseka 4.

U gornjem domu su se našle i Danska, Albanija i Bugarska, koje vaši glasovi vide kao sigurne finaliste. Povratak Albanije starom dobrom festivalskom zvuku očigledno je ponovo pogodio žicu naših pratilaca.

Najveće iznenađenje ankete je relativno loš plasman zemalja koje obično važe za evrovizijske sile. Norveška – 2.60, Jermenija – 2.57 i Ukrajina – 2.53 jedva su se zadržale u vaših „top 10″, dok su Švajcarska i povratnik Luksemburg ostali „ispod crte“. Čini se da su ove godine njihove pesme ostavile bleđi utisak na domaću publiku nego što je to bio slučaj prethodnih sezona.

Na samom začelju tabele, sa ubedljivo najlošijim rezultatom, nalazi se Azerbejdžan – 1.70. Sa rekordne 102 jedinice, Azerbejdžan je postao „San Marino“ drugog polufinala, ne uspevši da privuče pažnju fanova u Srbiji. Uz njih, najniže ocene zabeležile su Malta i Luksemburg.

Predstavnica Australije

A šta kažu kladionice?

Kada uporedimo vaše ocene sa procenama svetskih kladionica, primećujemo da je drugo polufinale, bar prema mišljenju bukmejkera, prilično „zaključano“ za prvih nekoliko mesta. Ipak, dublja analiza otkriva ozbiljne razlike u percepciji određenih pesama.

Na samom vrhu vlada potpuni konsenzus. Danska (96%), Australija (96%) i favoriti ankete – Rumunija (95%) nalaze se u „zelenoj zoni“ na obe liste. Ovi izvođači mogu mirno da spavaju jer ih i publika u Srbiji i evropski bukmejkeri vide kao sigurne finaliste.

Takođe, Azerbejdžan je sa svega 9% šansi za prolazak apsolutni autsajder na obe liste, potvrđujući status koji ste im dodelili u anketi.

Ipak, postoji i nekoliko značajnih odstupanja koja otvaraju prostor za spekulacije:

• Ovo je možda i najveće iznenađenje. Dok su pratioci Maltu ocenila prilično nisko (prosek 2.32, 14. mesto), kladionice su im izuzetno naklonjene i daju im visokih 80% šansi za finale. Bukmejkeri očigledno vide nešto u nastupu Malte što fanovi u Srbiji u ovoj fazi nisu prepoznali.
• Ovde imamo obrnutu situaciju. Kipar je u vašim očima treći favorit sa visokim prosekom 4.01, dok su kladionice znatno opreznije i daju im 66% šansi, stavljajući ih na rub kvalifikacije.
• Slično kao u prvom polufinalu, vaša publika je prema Ukrajini (2.53) rezervisana, dok su na kladionicama oni „zacementirani“ u finalu sa 94% šansi.

Ovi podaci nam govore da će borba za poslednja mesta koja vode u finale biti izuzetno napeta. Dok su prva tri-četiri mesta skoro pa izvesna, ostatak tabele je podložan velikim promenama nakon proba i nastupa uživo.

Kada je reč o onima koje bukmejkeri ne vide u finalu, situacija je prilično jasna – Azerbejdžan sa svega 9% šansi, uz Luksemburg, Jermeniju, Švajcarsku i Letoniju, čine grupu zemalja koje se trenutno nalaze „ispod crte“. Ove procene se u velikoj meri poklapaju sa vašim glasovima, čime se krug potencijalnih autsajdera ovog polufinala dodatno učvršćuje.

Biće zanimljivo videti da li će neko od njih uspeti da demantuje i fanove i kladionice svojim nastupom uživo.

Predstavnica Azerbejdžana

Na našem zvaničnom Instagram profilu @ogaeserbia, organizovali smo anketu u kojoj su naši pratioci mogli da ocene sve ovogodišnje učesnike prvog polufinala ocenama 1, 2, 4 i 5, pri čemu je 5 najviša ocena.

U glasanju je učestvovalo blizu 350 pratilaca, a rezultati jasno pokazuju ko su apsolutni favoriti, a ko nije uspeo da ostavi snažan utisak na evrovizijsku publiku u Srbiji.

Rezultati glasanja – prosečne ocene:

1. Srbija – prosečna ocena = 4.59
2. Hrvatska – prosečna ocena = 4.33
3. Finska – prosečna ocena = 3.93
4. Grčka – prosečna ocena = 3.73
5. Crna Gora – prosečna ocena = 3.71
6. Švedska – prosečna ocena = 3.64
7. Moldavija – prosečna ocena =3.12
8. Poljska – prosečna ocena = 2.67
9. Belgija – prosečna ocena = 2.24
10. Litvanija – prosečna ocena = 2.18
11. Izrael – prosečna ocena = 2.13
12. Gruzija – prosečna ocena = 1.90
13. Portugal – prosečna ocena = 1.71
14. Estonija – prosečna ocena = 1.65
15. San Marino – prosečna ocena = 1.51

Ko su favoriti?

Prema ocenama pratilaca na Instagramu, Srbija se ubedljivo izdvojila kao najveći favorit prvog polufinala sa impresivnom prosečnom ocenom 4.59. Ovaj rezultat svedoči o ogromnoj podršci domaćim predstavnicima, koje čak 85% glasača vidi kao savršen izbor, ocenivši ih čistom peticom. Da li će naši predstavnici uspeti da ovaj nivo podrške pretoče u visok plasman i u samom takmičenju – ostaje da vidimo već sutra uveče.

Predstavnici Srbije

Odmah iza Srbije nalazi se Hrvatska, sa takođe izuzetno visokom ocenom 4.33. Komšije su, prema utiscima naših instagram pratilaca, ostavile najsnažniji utisak u regionu i viđene su kao sigurni finalisti sa velikim potencijalom za sam vrh tabele.

Visoko kotirane su i Finska, Grčka i Crna Gora, koje su se našle među pet najuspešnijih po vašim ocenama. Finska nastavlja da dominira svojom energijom, dok povratak Crne Gore na evrovizijsku scenu prati veliki optimizam i pozitivne reakcije fanova u Srbiji.

S druge strane, pesme iz San Marina i Estonije dobile su najniže ocene – 1.51 i 1.65. San Marino je zabeležio najveći broj najnižih ocena u anketi, što ukazuje na to da njihova pesma ove godine nije uspela da pronađe put do publike. Uz njih, među zemljama koje fanovi u Srbiji ne vide kao finaliste, nalaze se i Portugal, Gruzija i Izrael, čije su pesme ocenjene kao manje upečatljive u poređenju sa konkurencijom u ovom polufinalu.

Predstavnica Crne Gore

A šta kažu kladionice?

Ovakva fanovska glasanja, poput ovog sprovedenog na našem Instagram profilu, često služe kao odličan indikator raspoloženja publike i pokazuju kako se pesme percipiraju pre nego što ih vidimo uživo na sceni.

Iako su ovakve ankete neformalnog karaktera, zanimljivo je da se rezultati neretko poklapaju sa stvarnim ishodima – mnoge pesme koje fanovi visoko ocenjuju završe među finalistima, a ponekad i na samom vrhu takmičenja.

Kada bacimo pogled na kladionice, one za sada delimično potvrđuju percepciju publike u Srbiji. Na samom vrhu, mišljenja su ujednačena: vaši favoriti, Hrvatska i Finska, nalaze se u zoni apsolutne sigurnosti i po procenama bukmejkera, sa neverovatnim šansama od preko 92% za prolazak u finale.

Takođe, Švedska i Grčka čvrsto drže svoje pozicije favorita na obe liste.

Ipak, postoji i nekoliko značajnih odstupanja koja otvaraju prostor za spekulacije:

• Dok su naši predstavnici kod vas apsolutni kraljevi sa prosekom 4.59 i vi ih vidite kao pobednike polufinala, kladionice su znatno opreznije. Srbija se kod bukmejkera nalazi tek na 7. mestu sa 79% šansi za prolazak. Ovo ukazuje na to da regionalni ukusi mogu u velikoj meri da se razlikuju od šire evropske publike, te da će naši predstavnici morati da „pogode“ pravi nastup da bi ubedili celu Evropu.
• Naša publika je Izrael ocenila prilično nisko (prosek 2.13), svrstavajući ga van finala. Nasuprot tome, kladionice Izraelu daju ogromnih 96% šansi i rangiraju ga u top 3 favorita za finale. Ovo je najveći raskorak u anketi, što ukazuje na veliko poverenje koje evrovizijski svet ima u izraelski tim i pesmu, uprkos polarizaciji kod domaće publike.
• Pesma koja je kod nas bila u „opasnoj zoni“ sa niskim ocenama, kod kladionica stoji još lošije. Kladionice Belgiju vide na pretposlednjem mestu sa samo 35% šansi, što je svrstava u red autsajdera, dok se u našem glasanju profukla u finale.

Ove razlike pokazuju da se pesme često doživljavaju drugačije u različitim delovima Evrope, ali i da one često dobijaju na popularnosti tek posle proba i nastupa uživo, kada scenski nastup može potpuno da preokrene percepciju.

Gde se ukusi fanova i procene kladionica susreću? Odgovor je – na dnu tabele. San Marino je jednoglasno postavljen na poslednje mesto, dok su Estonija, Portugal i Gruzija takođe prikovani za donji deo obe liste. Da li su ovo i definitivno autsajderi od kojih ne treba očekivati iznenađenja?

Da li se vaši favoriti poklapaju sa glasovima sa našeg Instagram profila i kladionicama? Pišite nam u komentarima, podelite svoje utiske i ne zaboravite da pratite OGAE Srbiju za još evrovizijskih analiza, predikcija i naravno – fanovskih glasanja!

Predstavnici San Marina

Nastala u posleratnom periodu, pod okriljem Evropske radiodifuzne unije (EBU), njena početna misija bila je jasna: ujediniti Evropu kroz muziku i nove televizijske tehnologije.

U svojim ranim godinama Evrovizija je služila kao laboratorija za testiranje prenosa uživo, ali i simbol saradnje i mira među državama koje su samo deceniju ranije bile u sukobu. Međutim, decenijama kasnije, takmičenje je evoluiralo u mnogo složeniji događaj — postalo je lakmus papir političkih tenzija, društvenih promena i međunarodnih odnosa.

Danas je Evrovizija istovremeno festival muzike, spektakl pop-kulture i diplomatsko bojno polje, gde se geopolitičke poruke često skrivaju iza glamura, šljokica i scenskih efekata.

Hladni rat i rani bojkoti (od 1950. do 1980.)

Rane kontroverze bile su uglavnom vezane za politička uređenja i međudržavne odnose, ali i za organizacione propuste samog glasanja.

1968: Frankovo „Nameštanje“ 

Ovo je verovatno prva i tada najozloglašenija afera u početnoj istoriji takmičenja. Postoje ozbiljne tvrdnje da je španski diktator Francisko Franko namestio glasanje. Njegov cilj je bio da pobeda španske pesme „La La La“ (koju je izvela Masiel) popravi međunarodni imidž Španije i skrene pažnju sa unutrašnjih problema.

Tih godina, Španija je bila jedina zemlja koja je emitovala takmičenje u pionirskoj boji umesto crno-beloj – čime je navodno kupila naklonost glasačkih panela.

1970: Kriza glasanja i „bojkot četvorke“

Godina 1969. završila se nezapamćenim rezultatom – čak četiri zemlje delile su prvo mesto: Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Francuska.

Pošto tada nije bilo pravila za razrešenje ovakvog izjednačenja, ovaj ishod izazvao je ogromno nezadovoljstvo u ostatku Evrope. U znak protesta Finska, Norveška, Portugal i Švedska bojkotovale su Evroviziju 1970. godine.

Organizatori su, pod pritiskom, bili primorani da hitno promene pravila i uvedu sistem za izbegavanje nerazrešenih izjednačenja.

1975–1976: Tursko-Grčka zatezanja 

Odnosi između Turske i Grčke dostižu tačku ključanja nakon turske invazije na Kipar 1974. godine. Evrovizija, platforma za mirno nadmetanje, postala je žrtva ovog dubokog međudržavnog sukoba, što je dovelo do recipročnih bojkota koji su direktno odražavali diplomatske odnose:

• 1975: Grčka je bojkotovala takmičenje u Stokholmu. Odluka o povlačenju bila je direktan protest protiv turskog učešća, koje je usledilo samo godinu dana nakon vojne intervencije na Kipru.
• 1976: Uzdrmana političkom klimom i sve većom neprijateljskom atmosferom, Turska je takođe bojkotovala takmičenje. Odbili su da se takmiče u senci sukoba oko ostrva.

Ovaj incident postavio je presedan za korišćenje Evrovizije kao sredstva političkog protesta. Tenzije između Atine i Ankare, naročito oko statusa Kipra, redovno su uticale na glasanje i učešće decenijama, stvarajući jedan od najdugotrajnijih geopolitičkih blokova unutar Evrovizije.

Kontroverze Izraela i arapskog sveta 

Ulazak Izraela u takmičenje 1973. godine, iako geografski van Evrope (ali kao član EBU), uveo je tenzije Bliskog istoka na evropsku muzičku scenu. To je momentalno izazvalo političke probleme sa arapskim emiterima, koji su se često nalazili u dilemi između učešća i priznavanja izraelskog nastupa.

1978: Jordanova cenzura pobede

Politička drama dostigla je vrhunac 1978. godine u Parizu. Kada je izraelski pevač Izhar Kohen osvojio prvo mesto sa pesmom „A-Ba-Ni“, jordanska državna televizija (JTV) prekinula je direktan prenos.

Umesto istorijskog trenutka proglašenja, jordanska televizija je prikazala buket cveća, a sledećeg dana proglasila drugoplasiranu Belgiju za navodnog pobednika. Ovim potezom, Jordan je praktično cenzurisao i „izbrisao“ izraelsku pobedu, čime je Evrovizija postala očigledan diplomatski poligon.

2005: Povlačenje Libana

Politički imperativi su se ponovo pokazali jačim od želje za učešćem 2005. godine. Liban je te godine trebalo da debituje na takmičenju.

Međutim, bili su prisiljeni da se povuku jer je libanski zakon zabranjivao bilo kakvo emitovanje, priznavanje ili kontakt sa Izraelom.

Nacionalna televizija (Télé Liban) nije smela da emituje izraelski nastup, što je bilo direktno kršenje pravila EBU-a koja zahtevaju prenos svih pesama. Zbog nemogućnosti da se usklade sa pravilima, Liban je odustao pre samog takmičenja.

Modrene krize (Od 2000. do 2026.)

Padom „Gvozdene zavese“ i širenjem EBU-a na istok, Evrovizija postaje platforma za izražavanje tenzija na post-sovjetskom prostoru, a konflikti postaju sve direktniji i žešći.

2009: Gruzijska poruka Putinu

Godinu dana nakon rata sa Rusijom, Gruzija je 2009. godine poslala pesmu sa jasnom političkom aluzijom: „We Don’t Wanna Put In“ (na engleskom je zvučalo kao „We Don’t Wanna Putin“). Naslov i tekst su očigledno aludirali na Vladimira Putina.

EBU je potvrdila da pesma krši pravila o političkoj neutralnosti i zahtevala da se tekst promeni. Gruzija je to odbila, pa je na kraju diskvalifikovana sa takmičenja.

Diskvalifikovana gruzijska pesma

2012: Jermenski bojkot Azerbejdžana

Zbog dugotrajnog sukoba oko Nagorno-Karabaha, Armenija je bojkotovala Evroviziju 2012. koja se održavala u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu.

Prethodne kontroverze uključivale su navode da je azerbejdžanska policija ispitivala svoje građane koji su glasali za Armenski nastup. Politika je tako direktno prešla granice, pretvarajući glasanje u čin političke lojalnosti.

2016-2017: Rusko-Ukrajinski sukob – od simbolike do diskvalifikacije

Sukob između Rusije i Ukrajine oko Krima dostigao je svoj vrhunac na evrovizijskoj sceni i to u dva čina:

• politička pobeda pesme „1944“ – Kriza je započela već 2016. godine u Stokholmu, kada je pobedu odnela ukrajinska predstavnica Džamala sa pesmom „1944“. Pesma se direktno bavila tragičnim događajem: Staljinovim proterivanjem krimskih Tatara sa Krima. Iako je EBU odobrila pesmu jer je formalno govorila o istorijskom događaju, njena politička konotacija bila je očigledna i snažno povezana sa aneksijom Krima od strane Rusije 2014. godine. Rusija je uložila protest, tvrdeći da je pesma direktno političko oružje, ali je Džamala odnela pobedu, što je garantovalo da će se naredno takmičenje održati u Kijevu.
• eskalacija i zabrana ulaska - vrhunac sukoba desio se 2017. u Kijevu. Ukrajinska vlada je donela radikalnu odluku: zabranila je ulazak ruskoj predstavnici Juliji Samojlovoj. Razlog je bio Julijin prethodni nastup na anektiranom Krimu, koji je Ukrajina smatrala ilegalnim ulaskom na svoju teritoriju. Ovaj potez je sprečio njeno učešće uprkos naporima EBU da posreduje. Ruski emiter je odbio da emituje nastup Samojlove preko satelita (što je bio predlog EBU), te se Rusija potpuno povukla sa takmičenja te godine. Evrovizija je tako postala talac stvarnog geopolitičkog sukoba.

Ruska evrovizijska pesma koja se nije čula u Kijevu

2019: Ukajnski skandal na nacionalnom izboru 

Situacija oko „Vidbira 2019“ postala je jedna od najdramatičnijih u savremenoj istoriji Evrovizije. Iako je pesma „Sirena Song“ Maruv odmah postala favorit publike i žirija ne samo u Ukrajni nego i širom evropskog kontinenta, pobeda je pokrenula lavinu političkih tenzija.

Nakon nacionalnog finala, ukrajinski javni servis UA:PBC suočio se sa snažnim pritiscima zbog činjenice da Maruv ima zakazane nastupe u Rusiji, sa kojom je Ukrajina tada bila u otvorenom vojnom i političkom sukobu. Državni zvaničnici otvoreno su poručivali da ukrajinski predstavnik ne sme da bude neko ko komercijalno nastupa u „državi-agresoru“.

UA:PBC je Maruv ponudio izuzetno restriktivan ugovor koji je, pored zabrane nastupa u Rusiji, uključivao:

• potpunu finansijsku odgovornost izvođača za putne i produkcione troškove,
• zabranu „spoljne komunikacije koja šteti imidžu Ukrajine“,
• obavezu da predstavlja „informacioni interes Ukrajine“ tokom Evrovizije.

Maruv je izjavila da je spremna da brani Ukrajinu, ali ne i da prihvati „ugovor koji krši njena ljudska i umetnička prava“.

Nakon što je i drugoplasirani Freedom Jazz odbio da potpiše iste uslove, a zatim i trećeplasirani Kazka, postalo je jasno da se Ukrajina nalazi u bezizlaznoj situaciji. UA:PBC je potom objavio povlačenje Ukrajine sa takmičenja, navodeći da: „Evrovizija ne bi trebalo da postane teren za političke bitke, a ukrajinsko društvo nije postiglo konsenzus o predstavniku.“

Povlačenje Ukrajine 2019. godine ostalo je zapamćeno kao jedno od najkontroverznijih, ali i najtužnijih poglavlja u istoriji Vidbira. Ukrajina se vratila tek godinu dana kasnije, sa većom kontrolom nad pravilima svog nacionalnog izbora.

Nastup Maruv u finalu ukrajnskog izbora

2022: Skandal sa glasanjem 2022.: Otkriven je obrazac glasanja u žirijima

Skandal sa glasanjem na Evroviziji 2022. izbio je kada je EBU otkrio neuobičajeno sličan obrazac glasanja žirija šest zemalja — Azerbejdžana, Rumunije, Gruzije, Crne Gore, Poljske i San Marina — tokom druge polufinalne večeri.

Analiza je pokazala da su ove države međusobno rangirale jedne druge neočekivano visoko, što je ukazivalo na mogući dogovor u dodeljivanju bodova. Zbog sumnje u manipulaciju, EBU je diskvalifikovao njihove žirije i umesto toga primenio statistički model kako bi zamenio njihove rezultate u polufinalu i finalu.

Ovo je dovelo do toga da bodovi ovih šest zemalja nisu čitani uživo, već su ih preuzeli predstavnici produkcije. Rumunija, Azerbejdžan i Gruzija oštro su reagovali, tvrdeći da nisu učestvovali u nikakvom dogovaranju i optužujući EBU za netransparentnost.

EBU je, međutim, objavio detaljno saopštenje sa dokazima i istakao da je obrazac glasanja „statistički nemoguć“ bez koordinacije. Skandal je doveo do uvođenja strožih pravila i pojačanog nadzora nad žirijskim glasanjem u narednim godinama.

Evropesma–Evropjesma 2006: Skandal koji je „srušio“ državnu zajednicu Srbije i Crne Gore

Evropesma–Evropjesma 2006. ušla je u istoriju kao najveći skandal zajedničkog muzičkog izbora Srbije i Crne Gore. Nakon nekoliko godina sve vidljivijih tenzija između dve nacionalne televizije, 2006. je donela kulminaciju — kontroverzu toliko veliku da je dovela do povlačenja čitave državne zajednice sa Evrovizije.

Na srpskoj strani, ogromnu pažnju privukli su Flamingosi (Marinko Madžgalj i Ognjen Amidžić) u duetu sa legendarnim Luisom, i pesmom “Ludi letnji ples“. Pesma je eksplodirala širom Srbije i Crne Gore postala jedan od najvećih hitova te godine: energična, duhovita, zarazna, sa upečatljivim performansom i vizuelnim identitetom koji je publika obožavala.

Flamingosi i Luis su ubedljivo pobedili na Beoviziji (srpskom delu izbora), osvojivši kako publiku, tako i stručni žiri. Ulazak u zajedničko finale doneo im je status glavnih favorita za odlazak na Evroviziju 2006. Mnogi su već tada verovali da bi Srbija i Crna Gora imale veliki plasman u Atini upravo zahvaljujući njihovoj pesmi.

Na crnogorskoj strani, ponovo se našla grupa No Name, pobednici prethodne Evropesme 2005, koja je već tada bila u središtu kritikovanog sistema glasanja. Godinu dana ranije, mnogi su tvrdili da su pobedili isključivo zbog glasova crnogorskog žirija, dok je publika bila znatno naklonjenija srpskim kandidatima.

No Name se 2006. vratio sa pesmom “Moja ljubavi“, uz snažnu podršku crnogorskog žirija koji ih je otvoreno favorizovao.

Na finalnoj večeri izbora 2006, žiri iz Crne Gore dao je maksimalne bodove samo crnogorskim pesmama, uključujući No Name, dok je srpskim predstavnicima – uključujući Flamingose – dodelio nula poena, uprkos tome što su bili ubedljivi favoriti publike i vodećih muzičkih urednika.

Sa druge strane, srpski žiri je glasao znatno uravnoteženije, ali zbog glasova iz Crne Gore pobedu je ponovo odnela grupa No Name sa pesmom “Moja ljubavi“.

Nakon proglašenja pobednika, publika u beogradskom „Sava centru“ burno je reagovala, zviždala i uzvikivala da je rezultat namešten. Skandal je ozbiljno pretio da se pretvori u širie demonstracije i nerede.

Nakon haosa u sali, RTS je izašao sa vanrednim saopštenjem u kojem je optužio crnogorski žiri za:

• pristrasno i neprijateljsko glasanje,
• kršenje pravila fer takmičenja,
• namerno ignorisanje najboljih pesama iz Srbije.

RTS je poručio da ne priznaje rezultate i da No Name ne može biti predstavnik državne zajednice na Evroviziji 2006.

Crnogorska televizija (RTCG) odbila je bilo kakvu mogućnost ponovnog glasanja ili pregovora, navodeći da su rezultati konačni i u skladu sa pravilima.

Evropska radiodifuzna unija pokušala je da izgladi situaciju i predložila:

• ponavljanje glasanja,
• zajednički sastanak delegacija,
• eventualno novu emisiju.

Međutim, RTS nije želeo da prihvati No Name kao predstavnike, a RTCG nije htela da povuče svoju odluku. Bez saglasnosti dve televizije nije bilo moguće nominovati bilo koga za Evroviziju.

Na kraju, EBU je saopštio da Srbija i Crna Gora ne mogu učestvovati na Evroviziji 2006. jer nisu u stanju da izaberu zajedničkog predstavnika. Time je prvi put u modernoj istoriji jedna država bila primorana da se povuče isključivo zbog političko-žirijskog skandala na nacionalnom izboru.

Ovaj incident označio je kraj zajedničkog učešća — samo nekoliko meseci kasnije, Crna Gora je proglasila nezavisnost, a Srbija se vratila kao samostalna zemlja 2007. i odmah trijumfovala pobedom „Molitve“.

U videu ispod možete pogledati celokupni tok glasanja u finalu Evropesme-evropjesme.

Skandal s glasanjem u finalu Evropesme-evropjesme 2006.

Za Srbiju, ovo takmičenje je kroz vreme postalo svojevrsni muzički dnevnik domaće scene: svake godine biramo nešto što najbolje predstavlja zvuk trenutka, bilo da su to emotivne balade, moderni pop hitovi, radijski megahitovi ili pesme koje su već osvojile region.

Iako još uvek čekamo prvu pobedu, naši predstavnici su umeli da zablistaju. Neke pesme su završile neočekivano visoko i postale miljenici evropskih fanova; druge su ostale zapamćene po snazi izvođača, kvalitetu produkcije ili posebnoj muzičkoj estetici koju prepoznaje samo OGAE publika.

Kada se pogleda unazad — kroz preko dvadeset i pet godina učešća — jasno je da je Srbija imala svoje upečatljive trenutke i da, kada pošalje pravi miks kvaliteta i popularnosti, može da konkuriše i najvećima.

Zlatno doba Srbije na OGAE Song Contestu svakako je razdoblje od 1999. do 2015. godine, kada smo u samo osam izdanja šest puta završili u gornjoj polovini tabele, uključujući i čak pet ulaska u TOP 10 — i to 1999, 2008, 2009, 2013. i 2015. godine. To je bio period kada je domaća pop scena bila posebno jaka, a srpski izvođači donosili prepoznatljiv zvuk koji je odlično prolazio kod OGAE publike širom Evrope.

U ovom tekstu donosimo TOP 10 najboljih srpskih plasmana na OGAE Song Contestu, rangiranih isključivo prema konačnoj poziciji na tabeli.

Od spektakularnog debija 1999. godine, preko modernih hitova koji su ušli u evropske top liste, pa sve do najnovijih uspeha — ovo je spisak koji najbolje pokazuje kako je Srbija kroz godine zvučala u očima (i ušima) evrovizijske publike.

10. „Stoperka“ – Goca Tržan (2000) – 15. mesto

Na početku novog milenijuma, Goca Tržan je donela svež, moderan pop zvuk sa pesmom „Stoperka“. U to vreme, domaća scena tek je počinjala da se otvara ka savremenijim produkcijama, pa je pesma bila pravo osveženje. Iako rezultat nije bio među najvišima, Gocina harizma i radijska privlačnost pesme ostavili su snažan trag.

Petnaesto mesto predstavlja pristojan rezultat za rane godine učešća, kada Srbija još nije imala stabilan identitet na OGAE takmičenju.

„Stoperka“ danas ima gotovo kultni status među veteranima OGAE zajednice, kao jedna od pesama koje su nagovestile moderni pravac srpske pop produkcije.

Goca Tržan – „Stoperka“

9. „Ona nosi Pradu“ – Milica Pavlović (2025) – 14. mesto

Milica Pavlović je 2025. donela savremeni pop zvuk koji je već dominirao regionalnim top listama. „Ona nosi Pradu“ je energična, moderna i maksimalno radio–friendly pesma, sa prepoznatljivim Milicinim vizuelnim identitetom koji je dodatno podigao pažnju.

Četrnaesto mesto predstavlja ohrabrujući pomak unapred u odnosu na prethodne godine, a pesma je pokazala da Srbija ponovo pronalazi zvuk koji rezonuje kod evropske publike. Mnogi fanovi smatraju da je ovo početak jačeg povratka Srbije na OGAE scenu.

Zanimljivo je da je ovo ujedno najbolji srpski rezultat poslednje decenije, gledajući čisto plasman.

Milica Pavlović – „Ona nosi Pradu“

8. „Čuvaj moje srce“ – Aleksandra Radović (2012) – 14. mesto

Aleksandra Radović donela je jednu od najemotivnijih balada koje je Srbija poslala. „Čuvaj moje srce“ isticala se izuzetnom vokalnom izvedbom, jasno definisanom melodijom i ličnom, gotovo ispovednom atmosferom. Pesma je bila omiljena među fanovima ballad lovers segmenta OGAE publike.

Četrnaesto mesto možda ne zvuči spektakularno, ali se smatra solidnim rezultatom za baladu koja je bila manje komercijalna od većine konkurenata te godine.

Aleksandrina interpretacija ostala je zapamćena kao jedna od vokalno najkvalitetnijih koje je Srbija poslala.

Aleksandra Radović – „Čuvaj moje srce“

7. „Perje“ – Milan Stanković (2011) – 12. mesto

Milan Stanković je već tada bio poznat po svojoj jedinstvenoj estetici, a „Perje“ je nastavilo tu priču u modernijem, futurističkom pravcu. Pesma je predstavljala odmak od tradicionalnog balkanskog popa i koketirala sa elektro-pop pravcem koji je tih godina postajao sve popularniji.

Dvanaesto mesto bilo je veoma solidan rezultat i pokazatelj da publika ceni Milana kao izvođača koji donosi nešto drugačije i autentično.

„Perje“ se i danas smatra jednim od njegovih najidentitetskih singlova, a OGAE publika ga neretko navodi kao primer pesme koja je mogla još više.

Milan Stanković – „Perje“

6. „Ime moje“ – Jelena Tomašević (2015) – 9. mesto

Jelenin drugi ulazak u TOP 10 došao je sa pesmom „Ime moje“, koja donosi prepoznatljiv balkanski pop senzibilitet u modernoj, urbanoj produkciji.

Pesma odiše emocijom, a Jelenina interpretacija nosi onu specifičnu dozu patosa zbog koje je publika širom Evrope i voli.

Deveto mesto predstavlja stabilan uspeh, posebno u godini koja je imala dosta jakih konkurenata.

Zanimljivo je da je Jelena jedina domaća izvođačica sa dva TOP 10 rezultata, što je svrstava u sam vrh srpskih OGAE favorita svih vremena.

Jelena Tomašević – „Ime moje“

5. „I da mogu“ – Emina Jahović (2013) – 9. mesto

„I da mogu“ je bila jedna od najmodernijih pesama koje je Srbija poslala na OGAE Song Contest tokom 2010-ih.

Emina Jahović je u tom periodu intenzivno radila na internacionalnoj karijeri, što se odrazilo i na produkciju ove pesme — čist pop zvuk, jasna melodija i osećajan, ali radio–friendly refren.

Deveto mesto potpuno opravdava reputaciju koju je Emina imala među fanovima širom Balkana i Turske.

Pesma se dobro kotirala u predfavoritima te godine, a rezultat se i danas smatra jednim od najpravednijih za Srbiju, s obzirom na širinu njenog internacionalnog apela.

Emina Jahović – „I da mogu“

4. „Aspirin“ – Seka Aleksić (2008) – 9. mesto

Seka Aleksić je bila prvi izvođač iz Srbije koji je doneo pop-folk zvuk u TOP 10. „Aspirin“ je u tom trenutku bio regionalni mega-hit, a njegov prepoznatljiv ritam i energija osvojili su i OGAE članove širom Evrope.

Pesma je predstavljala idealan spoj komercijalnog zvuka, upečatljivog refrena i produkcije koja je zvučala savremeno za svoje vreme.

Deveto mesto bilo je pravo iznenađenje — pozitivno — jer su mnogi očekivali slabiji rezultat zbog žanrovskih barijera. Umesto toga, „Aspirin“ je pokazao da je OGAE scena otvorenija nego što se mislilo, i da publika nagrađuje kvalitetan hit bez obzira na žanr.

Seka Aleksić – „Aspirin“

3. „Ludak kao ja“ – Željko Joksimović (2014) – 8. mesto

Željko Joksimović je već tada bio evropski muzički brend, što je OGAE publika prepoznala i van Evrovizije. „Ludak kao ja“ donela je urbani pop zvuk koji se naslanjao na trendove tog vremena, a istovremeno je zadržala Željkov karakteristični emotivni stil. Pesma je imala snažnu produkciju, zrelu liriku i široku prepoznatljivost u regionu.

Osmo mesto je u tom trenutku bilo veliki uspeh, jer se te godine takmičenje odlikovalo izuzetno jakom konkurencijom.

Željkova pesma je i danas jedna od onih koje fanovi često navode kada se govori o srpskim favoritima koji su mogli i više, zahvaljujući svojoj komercijalnosti i prepoznatljivosti.

Željko Joksimović – „Ludak kao ja“

2. „Okeani“ – Jelena Tomašević (2009) – 7. mesto

Nakon uspeha na Evroviziji 2008, Jelena Tomašević je godinu kasnije još jednom dokazala da pripada vrhu domaće muzičke scene. „Okeani“ su bili savršena kombinacija elegancije, emocije i modernog pop aranžmana, što se savršeno uklopilo u ukus OGAE publike.

Pesma je donosila atmosferu velikog radijskog hita, ali sa Jeleninom prepoznatljivom dozom drame i vokalne snage.

Sedmo mesto ostalo je stabilan reper kojim se često porede svi kasniji srpski rezultati. Ovaj uspeh cementirao je Jelenin status kao jedne od najuspešnijih srpskih izvođačica na OGAE takmičenju, a pesma se i danas često nalazi na fan playlistama.

Jelena Tomašević – „Okeani“

1. „Sve ili ništa“ – Svetlana Ceca Slavković (1999) – 3. mesto

Srbija je ušla u OGAE Song Contest na velika vrata, i to pesmom koja je odmah pokazala potencijal domaće scene. „Sve ili ništa“ je bila moderan i emotivan pop, oblikovan tako da zvuči internacionalno u vreme kada su izlagačke države mahom slale balade.

Ceo projekat delovao je izuzetno profesionalno za kraj devedesetih, što je doprinelo snažnom utisku kod OGAE publike.

Treće mesto ostalo je nedostižno više od dve decenije, a pesma se danas smatra jednim od najuspešnijih srpskih muzičkih izdanja koje je ikada poslato na takmičenje. Mnogi fanovi i dalje nazivaju ovo učešće „istorijskim“ zbog snažnog debija i jasnog identiteta koji je Srbija pokazala već na prvom koraku.

Svetlana Ceca Slavković – „Sve ili ništa“

Hoće li Srbija ostvariti istorijsku pobedu?

Kada se pogleda ova lista, jasno je da je Srbija kroz godine umela da napravi prepoznatljive i upečatljive izbore za OGAE Song Contest. Od sjajnog debija krajem devedesetih, pa preko stabilnih rezultata tokom „zlatnog perioda“ između 2008. i 2015. godine, domaći izvođači su iz godine u godinu pokazivali raznolikost i kvalitet naše muzičke scene.

Iako još uvek čekamo prvu pobedu, najveći srpski hitovi uspeli su da dopru do publike širom Evrope, osvajajući solidne plasmane i postajući omiljene među fanovima.

Ova Top 10 lista pokazuje da su najveći srpski uspesi na ovom takmičenju uglavnom dolazili iz kombinacije jakog vokala, emotivne interpretacije i pesama koje su već osvojile domaće tržište. Interesantno je i to da se među najboljima nalaze i debitanti i etablirane zvezde, što govori o širini srpske muzičke produkcije koja dobro rezonuje sa OGAE publikom.

Srbija nastavlja da učestvuje svake godine, i sa sve jačom domaćom scenom ostaje otvoreno pitanje — da li je pobeda možda bliža nego što mislimo?

Detaljnu istoriju ovog takmičenja, sve dosadašnje pobednike, kao i istoriju i rezultate svih predstavnika OGAE Srbije možete pogledati OVDE.