Odsustvo Srbije danas možda prolazi gotovo neprimetno u široj javnosti, ali naša zemlja iza sebe ima dugu i veoma zanimljivu istoriju na ovom takmičenju – od nacionalnih izbora i plasmana u sam vrh tabele, preko višegodišnje pauze i uspešnog povratka, do finansijskih problema i gotovo potpunog nestanka interesovanja domaćih autora.

Zašto je Srbija odustala od takmičenja koje je nekada shvatala veoma ozbiljno i postoji li mogućnost da ponovo vidimo srpskog predstavnika na velikoj dečjoj evrovizijskoj sceni?

Prvi koraci još u vreme zajedničke države

Evrovizijska priča najmlađih izvođača sa prostora Srbije počela je 2005. godine, kada je na takmičenju u belgijskom Haseltu učestvovala tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Predstavnik zajedničke države bio je Filip Vučić iz Nikšića sa pesmom „Ljubav pa fudbal“, koji je osvojio 13. mesto. Bio je to prvi, ali ujedno i jedini nastup Srbije i Crne Gore na Dečjoj Evroviziji, pošto je već naredne godine državna zajednica prestala da postoji.

Srbija je zato svoj pravi, samostalni debi zabeležila 2006. godine u Bukureštu. Našu zemlju predstavljala je neobična muzička grupa Neustrašivi učitelji stranih jezika, koja je sa pesmom „Učimo strane jezike“ osvojila odlično peto mesto.

Pesma je bila vesela, originalna i prilagođena duhu takmičenja, a delovi su, osim na srpskom, izvođeni i na nekoliko stranih jezika. Već prvi samostalni nastup pokazao je da Srbija na Dečju Evroviziju nije došla samo da učestvuje.

Debitantski nastup Srbije na Dečjoj Evroviziji

Nevena Božović i prvi veliki uspeh

Samo godinu dana kasnije Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u svojoj istoriji.

Na nacionalnom izboru pobedila je Nevena Božović sa baladom „Piši mi“, a tada trinaestogodišnja pevačica osvojila je treće mesto na Dečjoj pesmi Evrovizije 2007. u Roterdamu, sa ukupno 120 poena.

Nevena je kasnije postala jedno od najprepoznatljivijih imena povezanih sa srpskom Evrovizijom. Kao članica grupe Moje 3 predstavljala je Srbiju na „velikoj“ Evroviziji 2013. godine, dok se 2019. vratila kao solistkinja sa pesmom „Kruna“. Time je postala prva učesnica Dečje Evrovizije koja je kasnije nastupila i na velikom takmičenju.

Uspeh pesme „Piši mi“ ostao je jedan od najlepših trenutaka Srbije na ovom takmičenju, ali se pokazalo da nije bio usamljen.

Nastup Nevene Božović na Dečjoj Evroviziji 2007

„Čarobna noć“ i još jedna bronza

Posle slabijih rezultata Maje Mazić 2008. i grupe Ništa lično 2009. godine, Srbija se 2010. ponovo vratila u sam vrh.

Sonja Škorić predstavljala je našu zemlju u Minsku sa pesmom „Čarobna noć“. Emotivna balada i zapažen nastup doneli su Srbiji još jedno treće mesto – drugo u samo četiri godine.

Sa 113 osvojenih poena, Sonja je izjednačila najbolji rezultat Nevene Božović. Srbija je tako u prvih pet samostalnih nastupa čak tri puta završila među najboljih pet zemalja: bila je peta 2006, treća 2007. i ponovo treća 2010. godine.

To je bio period u kojem je RTS organizovao poseban nacionalni izbor za Dečju Evroviziju, a autori, izvođači i publika pokazivali su znatno veće interesovanje nego danas.

Ipak, upravo nakon jednog od svojih najboljih rezultata, Srbija je prvi put odlučila da se povuče.

Predstavnica Srbije na Dečjoj Evroviziji 2010

Prvo povlačenje i trogodišnja pauza

Radio-televizija Srbije saopštila je 2011. godine da neće učestvovati na Dečjoj pesmi Evrovizije. Kao glavni razlozi navodili su se finansijski problemi, ali i nedovoljna zainteresovanost za takmičenje.

Srbije nije bilo ni 2012. ni 2013. godine, pa je pauza trajala ukupno tri izdanja. U tom periodu čak nije bilo ni izvesno da će se RTS ponovo vratiti ovom projektu.

Povratak je ipak potvrđen 2014. godine, ali uz promenu načina izbora predstavnika. Umesto posebnog televizijskog festivala, RTS je počeo češće da bira izvođače i pesme internim putem ili putem konkursa i odluke stručne komisije.

Prva predstavnica Srbije nakon pauze bila je Emilija Đonin, koja je 2014. godine na Malti izvela pesmu „Svet u mojim očima“ i zauzela deseto mesto.

Već naredne godine usledio je jedan od najzapaženijih nastupa Srbije u novijoj istoriji takmičenja. Lena Stamenković je u Sofiji izvela snažnu baladu „Lenina pesma“, osvojila sedmo mesto i dobila veliki broj pozitivnih reakcija evrovizijskih fanova.

Iako rezultat nije bio visok kao u vreme Nevene Božović i Sonje Škorić, Lenin nastup pokazao je da je Srbija i dalje sposobna da pošalje ozbiljno pripremljenu i konkurentnu dečju evrovizijsku numeru.

Međutim, rezultati u godinama koje su usledile postajali su sve promenljiviji.

Lena Stamenković na Dečjoj Evroviziji 2015

Od poslednjeg mesta do novog podizanja glasa

Dunja Jeličić predstavljala je Srbiju 2016. godine sa pesmom „U la la la“, ali je završila na 17. i poslednjem mestu. To je ujedno najslabiji rezultat Srbije u istoriji Dečje Evrovizije.

Irina Brodić i Jana Paunović su već 2017. popravile utisak. Njihova pesma „Ceo svet je naš“ završila je na desetom mestu, dok je Bojana Radovanović 2018. sa pesmom „Svet“ bila devetnaesta među 20 učesnika.

Zapaženiji rezultat stigao je 2019. godine, kada je Darija Vračević u poljskim Gljivicama izvela pesmu „Podigni glas“. Savremena numera sa ekološkom porukom osvojila je deseto mesto i 109 poena, što je bio najbolji plasman Srbije još od Leninog sedmog mesta 2015. godine.

Darija je pokazala koliko Dečja Evrovizija može da bude značajna platforma za mlade izvođače, posebno kada se pesma, scenski nastup i poruka pažljivo osmisle.

Dečja Evrovizija 2020. održana je u posebnim okolnostima zbog pandemije virusa korona. Srbiju je predstavljao Petar Aničić sa pesmom „Otkucaj“, koji je zauzeo 11. mesto.

Godinu dana kasnije, na takmičenju u Parizu, nastupile su Jovana Radonić i Dunja Živković sa pesmom „Oči deteta“. Srbija je završila na 13. mestu sa 86 poena.

Poslednja predstavnica Srbije do danas ostala je Katarina Savić, koja je 2022. godine u Jerevanu učestvovala sa pesmom „Svet bez granica“.

Katarina zbog zdravstvenih problema nije mogla da nastupi uživo u finalnoj večeri, pa je tokom prenosa prikazan snimak njenog nastupa sa generalne probe. Uprkos teškim okolnostima, osvojila je 92 poena i zauzela 13. mesto među 16 zemalja.

Niko tada nije mogao sa sigurnošću da zna da će upravo „Svet bez granica“ postati poslednja srpska pesma na Dečjoj Evroviziji u narednim godinama.

Poslednji nastup Srbije na Dečjoj Evroviziji

Zašto se Srbija povukla?

RTS je 2023. godine potvrdio da Srbija neće učestvovati na Dečjoj pesmi Evrovizije u Nici, a kao glavni razlog povlačenja navedene su finansijske okolnosti. Ipak, novac nije bio jedini problem.

Tadašnja urednica Zabavnog programa RTS-a Olivera Kovačević objasnila je da je interesovanje domaćih autora za pisanje pesama namenjenih Dečjoj Evroviziji bilo veoma slabo, kao i da se broj kompozicija koje su stizale na konkurs mogao „izbrojati na prste jedne ruke“. RTS je zato odlučio da ograničena finansijska i produkcijska sredstva prvenstveno usmeri na „veliku“ Pesmu Evrovizije i domaći festival Pesma za Evroviziju.

Ipak, mogućnost povratka Srbije nije bila potpuno odbačena. Uoči Dečje pesme Evrovizije 2025. godine naš portal je saznao da je RTS razmatrao ponovno učešće na takmičenju. Nakon povratka Hrvatske i Crne Gore, među domaćim evrovizijskim fanovima pojavila se nada da bi i Srbija mogla da sledi primer svojih suseda.

Do povratka, međutim, nije došlo. U odgovoru na pitanje našeg portala, urednica Zabavnog programa RTS-a Sandra Perović potvrdila je da Srbija neće učestvovati ni 2025. godine: „Što se tiče Dečje pesme Evrovizije, nažalost nećemo učestvovati iz finansijskih razloga.“

Ova informacija pokazala je da je RTS, uprkos razmatranju mogućeg povratka, procenio da u tom trenutku ne postoje dovoljni finansijski uslovi za realizaciju projekta.

Kada se uzmu u obzir troškovi kotizacije, putovanja, smeštaja delegacije, stvaranja i produkcije pesme, snimanja spota, pripreme scenografije, koreografije, kostima i promotivnih aktivnosti, jasno je da učešće na Dečjoj Evroviziji predstavlja zahtevan i skup projekat.

Ipak, čini se da problem nije samo finansijske prirode. Tokom godina nestao je sistem koji je nekada kroz nacionalne izbore i ozbiljnije pripreme stvarao izvođače i pesme sposobne da se plasiraju u sam vrh takmičenja. Bez većeg interesovanja autora, mladih izvođača i domaće publike, povratak Srbije ostaje težak čak i ukoliko bi se potrebna sredstva jednog dana obezbedila.

RTS je 2023. godine potvrdio da Srbija neće učestvovati na Dečjoj pesmi Evrovizije u Nici. Kao osnovni razlog povlačenja navedeni su ekonomski, odnosno finansijski razlozi.

Kasnije je tadašnja urednica Zabavnog programa RTS-a Olivera Kovačević objasnila da novac nije bio jedini problem. Prema njenim rečima, interesovanje autora za pisanje pesama namenjenih Dečjoj Evroviziji bilo je veoma slabo, a broj kompozicija koje bi stizale na konkurs mogao je da se „izbroji na prste jedne ruke“.

RTS je zato odlučio da ograničena finansijska i produkcijska sredstva usmeri prvenstveno na „veliku“ Pesmu Evrovizije i domaći festival Pesma za Evroviziju.

Srbija se nije vratila ni 2024. godine, dok je i za 2025. RTS kao razlog odsustva ponovo naveo finansijske okolnosti.

Kada se tome dodaju troškovi kotizacije, putovanja, smeštaja, stvaranja pesme, snimanja spota, pripreme koreografije, kostima i čitavog nastupa, jasno je da učešće na Dečjoj Evroviziji predstavlja ozbiljan projekat.

Ipak, čini se da je još veći problem činjenica da se tokom godina izgubio sistem koji je nekada proizvodio izvođače poput Nevene Božović i Sonje Škorić.

Da li je moguć povratak?

Srbije neće biti ni na Dečjoj Evroviziji 2026, iako će na Malti nastupiti zemlje iz našeg neposrednog okruženja – Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija.

Povratak zato verovatno neće zavisiti samo od toga da li RTS može da izdvoji dovoljno novca za jedno učešće. Potrebno je ponovo izgraditi sistem koji će zainteresovati kompozitore, muzičke škole, dečje horove i mlade izvođače, ali i ponuditi pesme koje zaista zvuče kao da ih izvode i osećaju deca.

Nacionalni izbor, saradnja sa školama pevanja i festivalima za mlade ili dugoročniji konkurs mogli bi da vrate interesovanje koje je postojalo tokom prvih godina srpskog učešća.

Dečja Evrovizija nije samo manja verzija velikog takmičenja. Za mlade izvođače ona predstavlja priliku da prvi put stanu na međunarodnu pozornicu, upoznaju vršnjake iz drugih zemalja i steknu iskustvo koje im može odrediti dalji umetnički put.

Najbolji dokaz za to je upravo Nevena Božović, koja je od trinaestogodišnje učesnice Dečje Evrovizije stigla do toga da Srbiju još dva puta predstavlja na najvećoj evrovizijskoj sceni.

Zbog toga priča Srbije na Dečjoj pesmi Evrovizije ne bi trebalo da se završi pesmom „Svet bez granica“. Ona je za sada samo prekinuta – uz nadu da će se jednog dana pojaviti nova generacija mladih izvođača spremna da ispiše njeno sledeće poglavlje.

Ovogodišnja Dečja Evrovizija biće održana 24. oktobra u Ta’ Qaliju na Malti, a domaćin takmičenja biće malteški javni servis PBS. Ovo će biti treći put da Malta organizuje dečje evrovizijsko takmičenje, nakon što je bila domaćin 2014. i 2016. godine.

Prema objavljenom spisku, na Dečjoj Evroviziji 2026. učestvovaće:

Albanija, Jermenija, Kipar, Španija, Francuska, Gruzija, Irska, Italija, Severna Makedonija, Malta, Crna Gora, Holandija, Poljska, Portugal, San Marino i Ukrajina.

Ukupno će se, dakle, predstaviti 16 javnih servisa, što je za dve zemlje manje nego na prošlogodišnjem takmičenju u Tbilisiju.

Srbija ponovo van Dečje Evrovizije

Na spisku, nažalost, ponovo nema Srbije, pa će RTS propustiti Dečju pesmu Evrovizije četvrtu godinu zaredom.

Srbija je poslednji put učestvovala 2022. godine u Jerevanu, kada nas je predstavljala Katarina Savić sa pesmom „Svet bez granica“. Osvojila je 13. mesto sa 92 poena. Od 2023. godine Srbija više ne učestvuje na ovom takmičenju.

RTS je prvobitno odustao od učešća 2023. godine, kada su kao razlog navedeni finansijski razlozi, a Srbija se potom nije vratila ni 2024, 2025, niti će to učiniti 2026. godine.

Srbija je kroz istoriju ostvarila nekoliko zapaženih rezultata na Dečjoj Evroviziji, a najbolji plasman ostaju dva osvojena treća mesta – Nevene Božović 2007. godine sa pesmom „Piši mi“ i Sonje Škorić 2010. godine sa pesmom „Čarobna noć“.

Predstavnica Srbije na Dečjoj Evroviziji 2007

Hrvatska i Azerbejdžan odustali nakon povratka

U odnosu na izdanje iz 2025. godine, sa liste učesnika izostaju Hrvatska i Azerbejdžan, koje su se povukle nakon što su se prošle godine vratile na takmičenje.

Hrvatska se 2025. vratila na Dečju Evroviziju posle čak 11 godina pauze, dok je Azerbejdžan obnovio učešće nakon što je prethodno poslednji put nastupio 2021. godine. Povlačenje Azerbejdžana za 2026. potvrdio je javni servis İctimai, bez navođenja konkretnog razloga za odluku. Hrvatska se, nakon prošlogodišnjeg povratničkog nastupa, nije našla na konačnoj listi učesnika za Maltu.

Tako će svih 16 ovogodišnjih učesnika biti zemlje koje su se takmičile i prošle godine, bez novih povratnika ili debitantskih zemalja.

Dečja Evrovizija ponovo na Malti

Organizacija ovogodišnjeg takmičenja pripala je Malti nakon pobede Francuske na Dečjoj Evroviziji 2025. godine u Tbilisiju. Francuskoj je četvrtu pobedu donela Lou Deleuze sa pesmom „Ce Monde“, čime se zemlja izjednačila sa Gruzijom po broju pobeda na takmičenju.

Francuska ipak neće biti domaćin narednog izdanja, pa je organizaciju preuzeo malteški PBS. Veliko finale biće održano u subotu, 24. oktobra, u Malta Fairs and Conventions Centre u Ta’ Qaliju.

Pred nama su narednih meseci izbori predstavnika i objavljivanje pesama 16 zemalja koje će pokušati da osvoje mali kristalni mikrofon i postanu naslednici francuske pobednice Lou Deleuze.

Pobednica Dečje Evrovizije 2025

U napetom finalu održanom u Gimnastičkoj dvorani Olimpijskog grada u Tbilisiju, Francuska je osvojila impresivnih 248 poena, čime je iza sebe ostavila konkurenciju u kojoj je učestvovalo 18 zemalja.

Takmičenje je ove godine održano u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije, nakon prošlogodišnje pobede ove zemlje. Domaćin spektakla bila je Gimnastička dvorana Olimpijskog grada, a publika je uživala u nastupima 18 mladih izvođača iz Evrope i šire. Program su vodili David Aladašvili i Liza Ciklauri, dok je šou trajao više od dva sata, uz bogatu produkciju i snažne poruke pesama.

Pobednica Dečje pesme Evrovizije 2025

Četvrta pobeda za Francusku u poslednjih šest godina

Pobeda Lou Deleuze, koja ima samo 11 godina, cementirala je Francusku kao dominantnu silu na Dečjoj Evroviziji u novijoj istoriji.

Zemlja galskih petlova sada ima četiri pobede (2020, 2022, 2023. i 2025.), čime se izjednačila sa Gruzijom.

Pesma „Ce Monde“, koju su specijalno za nju napisali i komponovali Linh i Jonathan Thyssens uz dodatnu muziku Johna Claes-a, zarobila je srca žirija i publike širom sveta, prenoseći poruku o nadama i brigama mlađe generacije.

Lou, koja je pevačica i tekstopisac, ali i glumica, donela je na scenu snažnu i autentičnu izvedbu. Njeni tekstovi reflektuju brige i nade mlađe generacije, kombinujući osetljivost, ubeđenje i autentičnost. Lou je, uprkos mladim godinama, već stekla iskustvo pojavljivanjem u popularnim televizijskim serijama i emisiji Incroyable Talent.

Kako se glasalo?

Pobednik je odlučen kombinacijom glasova publike i nacionalnih žirija, u jednakom odnosu 50:50. Online glasanje odvijalo se u dve faze – pre prenosa i tokom same večeri – dok su žirije svake zemlje činila tri muzička profesionalca i dvoje dece uzrasta od 10 do 15 godina.

Kod žirija je najviše poena osvojila Francuska, dok je publika najveću podršku dala Ukrajini. Kada su se svi glasovi sabrali, Francuska je izbila na prvo mesto, ispred Ukrajine i Gruzije, koje su zauzele drugo i treće mesto.

Odvojeni glasovi izgledaju ovako:

• Glasovi Žirija: Francuska je dominirala, osvojivši 152 poena, a pratili su je Gruzija sa 121 i Jermenija sa 117 poena. Nacionalni žiriji su bili sastavljeni od tri profesionalca iz muzičke industrije i dvoje dece uzrasta 10 do 15 godina.
• Online Glasanje: Ukrajina je pobedila u online glasanju sa 98 poena, dok su Francuska (96 poena) i San Marino (87 poena) zauzele naredna mesta. Glasanje publike odvijalo se u dve faze – pre šoua, na osnovu isečaka, i tokom prenosa uživo, nakon poslednjeg nastupa.

Konačni plasman

Balkan na Dečjoj Evroviziji

Srbija ni ove godine nije imala svog predstavnika na Dečjoj Evroviziji, ali su zato zemlje iz regiona bile itekako prisutne na evrovizijskoj sceni. Balkanske države i ovog puta pokazale su raznolikost muzičkih stilova, jezika i pristupa nastupu, a pojedine su ostvarile i zapažene rezultate.

Najuspešnija među njima bila je Albanija, čija je predstavnica na kraju zauzela odlično 6. mesto, potvrdivši da ova zemlja iz godine u godinu gradi ozbiljan kontinuitet na Dečjoj Evroviziji.

Odmah iza Albanije plasirala se Severna Makedonija, čija je predstavnica ostavila snažan utisak na publiku i završila takmičenje tik ispod samog vrha tabele.

Posebnu pažnju privukao je i povratak Hrvatske i Crne Gore, koje su se nakon višegodišnje pauze ponovo našle u konkurenciji. Ipak, gledano kroz konačan plasman, njihov povratak nije bio naročito uspešan. Hrvatski predstavnik završio je takmičenje na 14. mestu, dok se predstavnica Crne Gore našla pri samom dnu tabele, zauzevši pretposlednju poziciju.

Uprkos skromnijim rezultatima pojedinih zemalja, učešće balkanskih predstavnika i dalje ima veliki značaj, kako za promociju mladih talenata, tako i za očuvanje prisustva regiona na Dečjoj Evroviziji. Ostaje da se vidi da li će se u narednim godinama i Srbija ponovo vratiti na ovo takmičenje i pridružiti dečjoj evrovizijskoj priči.

Predstavnica Albanije na Dečjoj Evroviziji 2025

Dečja Evrovizija – globalni događaj

Dečja Evrovizija 2025 još jednom je potvrdila da ovo takmičenje odavno prevazilazi evropske okvire. Ove godine zabeležen je rekordan odziv publike, sa čak 2,5 miliona glasova pristiglih iz 188 zemalja sveta, što jasno govori o rastućoj popularnosti i sve većem globalnom interesovanju za najmlađu evrovizijsku scenu.

Veliku ulogu u tome imale su i digitalne platforme, koje su omogućile fanovima širom sveta da prate nastupe, glasaju i aktivno učestvuju u takmičenju. Milioni pregleda na društvenim mrežama, kao i činjenica da je zvanični YouTube kanal Dečje Evrovizije premašio milion pretplatnika, dodatno potvrđuju da Dečja Evrovizija uspešno prati savremene medijske trendove i privlači mlađu publiku.

Za razliku od „odrasle“ Evrovizije, pobednička zemlja nema obavezu da automatski bude domaćin narednog izdanja. Zbog toga će Evropska radiodifuzna unija (EBU) u narednim nedeljama, u saradnji sa svim zainteresovanim nacionalnim televizijama, doneti odluku o tome ko će ugostiti Dečju Evroviziju 2026.

Jedno je, ipak, sasvim sigurno – Dečja Evrovizija 2025 još jednom je pokazala da je u pitanju mnogo više od muzičkog takmičenja. Ona predstavlja prostor za nove talente, snažne poruke i kulturno povezivanje, uz jasan dokaz da budućnost evropske muzike izgleda veoma svetlo.

Za sve koji nisu pratili sinoćni šou mogu to učiniti na zvaničnom YouTube kanalu takmičenja.

Live prenos Dečje pesme Evrovizije 2025.

Publika širom sveta već sada može da podrži svoje favorite putem platforme JuniorEurovision.tv, gde se glasa za tri omiljene pesme, bez teritorijalnih ograničenja.

Prva faza glasanja traje do sutra u 16:59 po srednjeevropskom vremenu, nakon čega se glasanje ponovo otvara tokom samog šoua na kratkih, ali presudnih 15 minuta. Kako online glasovi čine čak 50% ukupnog plasmana, dok druugu polovinu čine glasovi stručnog žirija iz država učesnica ovogodišnjeg izdanja, jasno je da će publika ove godine imati presudnu ulogu.

Samo dan pred veliko finale u Tbilisiju, atmosfera se zahuktava, a mladi izvođači spremaju se da stanu na scenu Gimnastičarske dvorane pred milionskom publikom.

Gruzija će tako, po drugi put u manje od decenije, ugostiti ovo popularno takmičenje i predstaviti Evropi još jedno izdanje muzičkog spektakla namenjenog najmlađim talentima.

Kako je Gruzija postala domaćin?

Nakon prošlogodišnje pobede u Madridu, gruzijski emiter GPB odmah je izrazio želju da organizuje još jedno izdanje ovog festivala.

EBU je brzo dao zeleno svetlo, a Tbilisi se ponovo našao u centru pažnje. Iako je prvobitno planirano da se takmičenje održi u većoj Olimpijskoj palati, logistički izazovi i konstrukcione prepreke naterali su organizatore da događaj premeste u manju, ali pogodniju Gimnastičarsku palatu.

Sa kapacitetom od oko 1300 mesta i boljim tehničkim uslovima, ova dvorana će pružiti intimniju atmosferu u kojoj će mladi takmičari biti gotovo „na dohvat ruke“ publici.

Kako je Gruzija pobedila

Kako izgleda scena i šta nas čeka sutra?

Ovogodišnja scena inspirisana je gruzijskim identitetom – kružna konstrukcija obavijena LED panelima, uz masivan ekran u pozadini, vizuelno evocira planinske pejzaže, tradicionalne instrumente i arhitekturu Gruzije.

Estetika prati i novi vizuelni identitet takmičenja, koji ove godine deli elemente sa seniorskom Evrovizijom, uključujući i slogan United by Music.

Program će voditi dobro poznata TV lica – David Aladašvili i Lisa Ciklauri, dok će revijalni deo upotpuniti bivši gruzijski pobednici Dečje Evrovizije: „Bzikebi“, „Candy“ i Andria Putkaradze sa potpuno novim pesmama.

Da popularnost ovog festivala raste, potvrđuje i činjenica da je zvanični YouTube kanal Dečje Evrovizije upravo dobio zlatnu plaketu za milion pretplatnika.

Foto: EBU

Glasanje – kako funkcioniše i kada je otvoreno?

Online glasanje je dostupno svima i odvija se u dve etape:

1. Predfinalno glasanje

• Otvoreno od večeras od 21.00 čas.
• Završava se 13. decembra u 16.59 časova, neposredno pred početak šoua.
• Svi gledaju kratak rekapitulacioni video sa probama svih 18 takmičara.
• Nakon toga se bira tačno tri pesme — ne više, ne manje.

2. Glasanje tokom šoua

• Ponovo se otvara nakon što poslednji takmičar, Albanija, završi svoj nastup.
• Traje oko 15 minuta.
• Pravo glasa imaju svi, uključujući i publiku iz Srbije.

Glasovi iz obe faze sabiraju se u jedinstveni rezultat publike, koji zatim čini polovinu ukupnog plasmana, dok preostalih 50% donose nacionalni žiriji.

Video prezentacija kako se bira pobednik takmičenja

Ko sve nastupa ove godine?

Na ovogodišnjem izdanju nastupiće ukupno 18 zemalja, što predstavlja stabilan broj u odnosu na prethodne sezone.

Nažalost, Srbija ni ove godine nije među učesnicima, a naše poslednje pojavljivanje na Dečjoj Evroviziji bilo je 2022. godine.

Ipak, region će imati svoje predstavnike: Albanija i Severna Makedonija ostaju redovni takmičari, dok su se Hrvatska i Crna Gora posle duže pauze vratile na juniorsku scenu, što je izazvalo veliko interesovanje publike iz celog Balkana.

U nastavku donosimo kompletan redosled nastupa, koji će značajno uticati na dinamiku finala i način na koji publika doživljava svaku pesmu:

	Država	Izvođač	Pesma
1.	Malta	Eliza Borg	I Believe
2.	Azerbejdžan	Yağmur	Miau Miau
3.	Hrvatska	Marino Vrgoč	Snovi
4.	San Marino	Martina CRV	Beyond the Stars
5.	Jermenija	Albert	Brave Heart
6.	Ukrajina	Sofia Nersesian	Motanka
7.	Irska	Lottie O’Driscoll Murray	Rúin
8.	Holandija	Meadow	Freeze
9.	Poljska	Marianna Kłos	Brightest Light
10.	Severna Makedonija	Nela Mancheska	Miracle
11.	Crna Gora	Asja Džogović	I Tužna i Srećna Priča
12.	Italija	Leonardo Giovannangeli	Rockstar
13.	Portugal	Inês Gonçalves	Para Onde Vai o Amor?
14.	Španija	Gonzalo Pinillos	Érase Una Vez (Once Upon a Time)
15.	Gruzija	Anita Abgariani	Shine Like a Star
16.	Kipar	Rafaella & Christos	AWAY
17.	Francuska	Lou Deleuze	Ce Monde
18.	Albanija	Kroni Pula	Fruta Perime

*Klikom na naziv države, izvođača ili pesme (u gornjoj tabeli) možete direktno poslušati celu numeru!

Zvaničan YouTube recap Dečje pesme Evrovizije 2025

Gde gledati finale?

Veliko finale Dečje Evrovizije 2025. biće dostupno publici širom sveta kroz nekoliko različitih platformi, tako da će svi fanovi moći da prate šou bez obzira na to gde se nalaze.

Najjednostavniji način je preko zvaničnog YouTube kanala Junior Eurovisiona, gde će prenos biti emitovan bez komentara i u punoj HD rezoluciji. Ova opcija je idealna za gledaoce koji žele potpuno čist ugođaj i fokus na nastupe, vizuale i scenu.

Pored toga, svih 18 učesnica obezbediće direktan prenos na svojim nacionalnim televizijama, uz komentare lokalnih voditelja, intervjue i dodatne sadržaje specifične za svaku zemlju. S obzirom da se Srbija ne takmiči, RTS neće prenositi ovogodišnje takmičenje. 

Zanimljivo je i to da će prenos biti omogućen i u zemljama koje se ove godine ne takmiče, kao što su Nemačka i Luksemburg, što dodatno potvrđuje rastuću popularnost festivala i sve veće interesovanje evropske publike.

Live prenos Dečje pesme Evrovizije 2025.

Ovogodišnje izdanje biće održano u subotu, 13. decembra, kada će Gruzija, pred ogromnom evropskom publikom, ugostiti 23. po redu Junior Eurovision Song Contest. Publika će tada imati priliku da uživo prati događaj, navija za svoje favorite i – što je najvažnije – glasa za svog pobednika.

Nažalost, predstavnika Srbije ni ove godine nećemo gledati na takmičenju, a poslednji put nastupili smo 2022. godine — ali zato se posle pauze vraćaju Hrvatska i Crna Gora, što dodatno obogaćuje ovogodišnje izdanje.

U skladu sa sloganom „United by Music“, organizatori su objavili sve pesme po redosledu kojim će biti izvedene na finalnoj večeri. Od Malte, koja otvara takmičenje, pa sve do Albanije koja će ga zatvoriti, ovogodišnja postava donosi raznolikost, emocije i prepoznatljive kulturne identitete svake zemlje.

Kompletna lista učesnika Dečje Evrovizije 2025:

	Država	Izvođač	Pesma
1.	Malta	Eliza Borg	I Believe
2.	Azerbejdžan	Yağmur	Miau Miau
3.	Hrvatska	Marino Vrgoč	Snovi
4.	San Marino	Martina CRV	Beyond the Stars
5.	Jermenija	Albert	Brave Heart
6.	Ukrajina	Sofia Nersesian	Motanka
7.	Irska	Lottie O’Driscoll Murray	Rúin
8.	Holandija	Meadow	Freeze
9.	Poljska	Marianna Kłos	Brightest Light
10.	Severna Makedonija	Nela Mancheska	Miracle
11.	Crna Gora	Asja Džogović	I Tužna i Srećna Priča
12.	Italija	Leonardo Giovannangeli	Rockstar
13.	Portugal	Inês Gonçalves	Para Onde Vai o Amor?
14.	Španija	Gonzalo Pinillos	Érase Una Vez (Once Upon a Time)
15.	Gruzija	Anita Abgariani	Shine Like a Star
16.	Kipar	Rafaella & Christos	AWAY
17.	Francuska	Lou Deleuze	Ce Monde
18.	Albanija	Kroni Pula	Fruta Perime

*Klikom na naziv države, izvođača ili pesme (u gornjoj tabeli) možete direktno poslušati celu numeru!

Zvaničan YouTube recap Dečje pesme Evrovizije 2025

Boje naših zapadnih suseda ove godine u Tbilisiju, Gruzija, braniće Marino Vrgoč sa pesmom poetskog naziva „Snovi“.

Desetogodišnji Marino, rodom iz Ploča na jugu Hrvatske, nije nepoznat javnosti. Mladi talent je u februaru trijumfovao u prvoj sezoni popularnog muzičkog takmičenja „The Voice Kids Hrvatska“, čime je odmah skrenuo pažnju na svoj izuzetan vokalni dar.

Upravo je ova pobeda lansirala Marina na evrovizijsku scenu, čime postaje centralna figura hrvatskog povratka na takmičenje.

Dugo očekivana numera „Snovi“ nedavno je imala svoju premijeru. Pesma je prvi put predstavljena gledaocima u emisiji Kod nas doma na HTV 1, a istovremeno je osvanula i na zvaničnom YouTube kanalu Dečje Evrovizije.

Za emotivnu i snažnu kompoziciju zaslužan je provereni autorski tim: tekst i muziku potpisuju Arjana Kunštek i Ines Prajo. Fanovi Evrovizije sada s nestrpljenjem iščekuju kako će se ovi „Snovi“ preneti na veliku binu u Tbilisiju.

Predstavnik Hrvatske na Dečjoj Evroviziji 2025. u Tbilisiju

Prva pobednica Dečje Evrovizije

Iako je Dečja Evrovizija relativno novo takmičenje, Hrvatska se može pohvaliti izuzetnim evrovizijskim nasleđem, s obzirom na to da je upravo ona osvojila prvo ikada održano izdanje!

Hrvatska je pobedila na premijernoj Dečjoj Evroviziji 2003. godine u Kopenhagenu!

Predstavnik je bio Dino Jelusić sa energičnom pesmom „Ti si moja prva ljubav“. Dino je postavio standarde za buduće takmičare i upisao Hrvatsku u istoriju takmičenja.

Ovaj nastup Marina Vrgoča je za Hrvatsku istorijski iz više razloga. Marino će biti prvi hrvatski predstavnik nakon duge jedanaestogodišnje pauze, što znači da je morao da prođe ceo niz generacija pre nego što se Hrvatska odlučila za povratak.

Do sada je Hrvatska učestvovala ukupno pet puta na takmičenju. Poslednji nastup pre ove pauze bio je 2014. godine kada je pevačica Josie branila boje Lijepe Naše sa pesmom „Game Over“, koja je nažalost završila na poslednjem, 16. mestu.

S „Snovima“ i novom energijom koju donosi Marino, cela nacija se nada da će ponoviti uspeh Dina Jelusića i snažno se ponovo etablirati u ovom prestižnom muzičkom takmičenju za decu.

Marino Vrgoč i „Snovi“ su spremni da se suprotstave najboljim mladim talentima Evrope. Da li će ovaj povratak biti trijumfalan, saznaćemo uskoro.

Šta mislite o pesmi i šansama Marina Vrgoča? Javite nam u komentarima!

Predstavnik Hrvatske i pobednik prvog izdanja Dečje Evrovizije 2003. u Kopenhagenu

Ova mlada pevačka nada izabrana je na audicijama u Skoplju, gde je odmah privukla pažnju žirija zahvaljujući izvanrednim vokalnim sposobnostima, muzičkoj zrelosti i snažnom scenskom prisustvu.

Predstavnica Severne Makedonije na Dečjoj pesmi Evrovizije 2025.

Provereni evrovizijski tim

Autorski tim pesme okuplja jedno od najprepoznatljivijih imena makedonske evrovizijske scene. Kompoziciju potpisuje Lazar Cvetkoski, jedan od najuspešnijih autora iz regiona, koji je ranije pisao evrovizijske pesme Severne Makedonije 2013, 2014. i 2019. godine, kao i albansku numeru za otkazanu Evroviziju 2020. Tekst je delo njegove sestre, Magdalene Cvetkoske, koja takođe stoji iza makedonskog evrovizijskog izdanja iz 2013. godine.

Iskusni u svetu Dečje Evrovizije, Lazar i Magdalena zajedno su radili na još dve makedonske pesme na ovom takmičenju: „Fire“ iz 2019. i „Marathon“ iz 2024. godine. „Miracle“ je njihovo treće zajedničko učešće na dečjoj verziji Evrovizije, pa fanovi s pravom očekuju još jedan moderan, snažan i emotivan pop komad kakav ovaj autorski duo već prepoznatljivo isporučuje.

Sa svojom upečatljivom energijom i jasnom muzičkom vizijom, Nela Mančeska spremna je da Severnu Makedoniju predstavi na najbolji mogući način na 23. izdanju Dečje Evrovizije.

„Miracle“ donosi savremeni zvuk, emotivnu poruku i nastup koji bi mogao da se izdvoji na velikoj sceni — a fanovi već uveliko komentarišu da Makedonija ide na sigurno sa ovako jakim timom i izvedbom.

Asja Džogović, 13-godišnja učenica iz Bijelog Polja, izabrana je internim putem da predstavlja Crnu Goru, obeležavajući njihov prvi nastup na Dečjem Evrosongu nakon dugih deset godina. Iako je muzika njena najveća strast – što dokazuju brojne nagrade sa lokalnih i regionalnih festivala – Asja je svestrana: bavi se odbojkom i slikanjem.

Odluku o njenom izboru jednoglasno je doneo stručni žiri u sastavu Stana Šalgo (predsednica, urednica muzičkog programa RTCG), Branka Banović (urednica muzičke redakcije TVCG) i Igor Pejović (urednik omladinske redakcije TVCG), nakon detaljne analize deset kandidata, njihovih nagrada i dosadašnjih nastupa.

Predstavnica Crne Gore na Dečjoj pesmi Evrovizije 2025.

Evrovizijsko iskustvo u autorskom timu

Pesma „I tužna i srećna priča“ ima ne samo emotivnu težinu, već i pedigre u evrovizijskim krugovima. Kompoziciju potpisuje Danijel Alibabić, koji je široj javnosti poznat po učešću na Evroviziji 2005. godine kao deo grupe No Name, predstavljajući tadašnju Srbiju i Crnu Goru. Tekst je delo Natalije Pavićević, a za aranžman je bio zadužen Dejan Božović.

Ono što ovu numeru čini posebnom jeste njena duboka i humana poruka. Pesma je, naime, posvećena svim mališanima bez roditeljskog staranja, dajući crnogorskom povratku na scenu Dečjeg Evrosonga snažnu društvenu dimenziju.

Ovaj povratak Crne Gore obećava da će biti ne samo muzički, već i tematski upečatljiv. Sa „I tužna i srećna priča“, Asja Džogović donosi na scenu pesmu koja će sigurno dodirnuti srca publike i poslati važnu poruku širom Evrope.

Takmičenje, 23. po redu, održaće se u Tbilisiju, u subotu 13. decembra, a domaćin, Gruzija, koja je četvorostruki pobednik, spremna je da po drugi put ugosti Evropu.

Povratak Hrvatske i Crne Gore i 18 zemalja u trci za trofej

Na veliku radost fanova širom kontinenta, EBU je potvrdio učešće čak 18 nacionalnih emitera. Ovaj broj čini Dečju Evroviziju 2025. jednim od najmasovnijih izdanja u skorijoj istoriji, s obzirom da je poslednji put više zemalja učestvovalo 2021. godine, kada ih je bilo 19, uključujući i Srbiju.

I dok se region raduje povratku Crne Gore i Hrvatske, primećuje se odsustvo nekih zemalja. Srbija, koja je poslednji put učestvovala 2022. godine, povukla se iz takmičenja. Tadašnja urednica zabavnog programa RTS-a, Olivera Kovačević, navela je kao razloge slabu zainteresovanost domaćih autora i finansijske razloge.

Ovo izdanje posebno je značajno zbog povratka čak tri zemlje, što ukazuje na rastući interes za juniorsko takmičenje:

• Crna Gora (RTCG): Vraća se nakon dugih devet godina, budući da je poslednji put učestvovala 2015.
• Hrvatska (HRT): Zemlja koja je ponela prvu ikada juniorsku evrovizijsku pobedu 2003. godine, vraća se nakon pauze koja traje od 2014.
• Azerbejdžan (Ictimai): Povratnik nakon 2021. godine.

Prošlogodišnje takmičenje u Madridu pratilo je preko 23 miliona gledalaca, sa odličnim rejtingom među mladima, a ovakav odziv obećava izuzetno kvalitetan šou u Gruziji.

Ukupno 18 nacionalnih emitera potvrdilo je svoje učešće, čime će se na sceni u Tbilisiju naći predstavnici sledećih zemalja:

Zemlja	Emiter	Zemlja	Emiter
Albanija	RTSH	Malta	PBS
Jermenija	AMPTV	Crna Gora (POVRATNIK)	RTCG
Azerbejdžan (POVRATNIK)	Ictimai	Holandija	AVROTROS
Hrvatska (POVRATNIK)	HRT	Severna Makedonija	MKRTV
Kipar	CyBC	Poljska	TVP
Francuska	France Télévisions	Portugal	RTP
Gruzija	GPB	San Marino	SMRTV
Irska	TG4	Španija	RTVE
Italija	Rai	Ukrajina	Suspilne

Scena inspirisana gruzijskom dušom: Doli u centru pažnje

Gruzijski Javni Servis (GPB) je predstavio i spektakularan dizajn scene, koji kombinuje nasleđe i modernost, slaveći pritom mladalačku energiju učesnika.

U samom srcu scene nalazi se Doli, tradicionalni gruzijski bubanj, koji generacijama prati gruzijske proslave i simobolizuje ritam, muziku i slavlje. Bubanj je okružen moćnim, vajarskim oblicima inspirisanim impresivnim gruzijskim pejzažima – planinama, zamkovima, utvrđenim selima i kulama. Rezultat je vizuelni spoj bezvremenog i savremenog, dizajniran da uhvati puls tradicije kroz oči nove generacije umetnika.

Foto: GPB

Uz scenu, predstavljen je i osveženi vizuelni identitet. Stalni slogan, „United by Music“ (Ujedinjeni muzikom), reflektovan je kroz logo prepun ritma i slobode. Slova su poprimila spontane, rukopisne forme, podsećajući na dečju kreativnost, dok snažni koloristički akcenti naglašavaju raznolikost i proslavu.

Martin Grin, direktor Dečje Evrovizije, izrazio je oduševljenje:

„Oduševljeni smo što možemo da poželimo dobrodošlicu 18 talentovanih mladih umetnika i njihovim delegacijama u Tbilisi. Junior Evrovizija je jedinstven izlog mladalačke kreativnosti i kulturne raznolikosti, a svake godine nas podseća na neograničenu energiju i maštu sledeće generacije Evrope. Jedva čekamo da podelimo ovo magično iskustvo sa svetom u decembru.”

Natia Mšvenieradze, izvršna producentkinja GPB-a, istakla je čast zbog domaćinstva:

„Ove godine ćemo imati šou koji je rezultat višemesečne posvećenosti, kreativnosti i timskog rada, spajajući najbolje iz naše produkcije i tehničke izuzetnosti. Dobrodošli ponovo, i neka nas magija muzike sve ujedini!”

Sve je spremno za veliki šou 13. decembra, gde će 18 mladih zvezda zasijati na bini inspirisanoj srcem Gruzije.

Ova ambiciozna odluka povezana je sa trogodišnjim ugovorom između Sekretarijata države za turizam i informisanje, SMRTV-a i produkcijske kuće Media Evolution, koji se odnosi na organizaciju „San Marino Song Contest-a“, nacionalnog izbora za Pesmu Evrovizije.

Predstavnik sanmarinske delegacije Ersin Palak prokomentarisao je ovu odluku sledećim rečima:

„Svake godine [konkurs] ugosti druga zemlja u Evropi, a San Marino je željan pobede i spreman da organizuje sledeće izdanje Dečje pesme Evrovizije u svojoj domovini. Od velikih pozorišta do sportskih objekata, San Marino nudi širok spektar mogućnosti za organizaciju ovog tipa događaja.

Držimo palčeve i želimo sreću našoj Martini Crv, koja će predstavljati San Marino na Dečjoj Evroviziji 2025, želimo divnu avanturu svoj deci i saradnicima koji će učestvovati na događaju u Tbilisiju. Neka muzika i prijateljstvo pobede.“

Iako SMRTV u svom saopštenju nije eksplicitno potvrdio učešće na Dečjoj pesmi Evrovizije naredne godine, s obzirom na ovako smele planove, gotovo je sigurno da će San Marino nastaviti da se takmiči.

San Marino će na ovogodišnjoj Dečjoj pesmi Evrovizije u Tibilisu predstavljati mlada pevačica Martina Crv sa pesmom pod nazivom „Beyond the Stars“ koja će naknadno biti objavljena.