Vest je posebno zanimljiva evrovizijskoj publici, jer je upravo Skopje Fest tokom prethodnih decenija u više navrata služio kao nacionalni izbor Severne Makedonije za Pesmu Evrovizije.

Ipak, za sada nema zvanične potvrde da će se na obnovljenom festivalu birati predstavnik zemlje za Evroviziju 2027. u Burgasu. MRT još nije saopštio na koji način će odabrati izvođača i pesmu sa kojima se vraća na takmičenje.

Skopje Fest ponovo u planovima MRT-a

Povratak Skopje Festa deo je šire namere Makedonske radio-televizije da tokom 2027. godine dodatno osnaži sopstvenu muzičku i zabavnu produkciju. MRT je prethodno najavio razvoj domaćih festivalskih i televizijskih formata, sa ciljem da veću pažnju ponovo usmeri ka domaćim izvođačima i muzičkoj sceni.

Prema do sada objavljenim informacijama, Skopje Fest bi trebalo ponovo da bude održan tokom 2027. godine, nakon višegodišnje pauze, kao jedan od projekata koje javni servis planira da vrati u svoj program.

Vest o njegovom povratku gotovo odmah je privukla pažnju evrovizijske javnosti. Razlog je jednostavan – Skopje Fest je godinama bio tesno povezan sa izborom makedonskog predstavnika za Pesmu Evrovizije.

Zbog toga se, paralelno sa njegovim povratkom, nameće i pitanje da li MRT priprema obnovu tradicionalnog nacionalnog izbora za Evroviziju upravo kroz ovaj festival.

Za sada takav scenario nije zvanično potvrđen, ali imajući u vidu istoriju Skopje Festa i najave MRT-a o transparentnijem izboru predstavnika za 2027. godinu, prostora za takvu mogućnost svakako ima.

Festival sa dugom evrovizijskom tradicijom

Veza Skopje Festa i Pesme Evrovizije traje gotovo koliko i samostalno učešće Severne Makedonije na takmičenju. Festival je godinama predstavljao jedno od glavnih mesta na kojem je zemlja birala svoje evrovizijske adute.

Između 1996. i 2015. godine Skopje Fest održan je 15 puta, a u čak deset navrata imao je ulogu nacionalnog izbora za Pesmu Evrovizije.

Upravo je preko ovog festivala izabran i Vlado Janevski, koji je sa pesmom „Ne zori, zoro“ 1998. godine postao prvi predstavnik tadašnje Makedonije na Evroviziji. Time je Skopje Fest praktično od samog početka postao važan deo evrovizijske istorije zemlje.

Tokom narednih godina kroz festival su birani i drugi makedonski predstavnici, a poslednji put je kao nacionalni izbor poslužio 2014. godine. Tada je pobedu odneo Daniel Kajmakoski sa pesmom „Lisja esenski“, koju je kasnije preradio i na Evroviziji 2015. u Beču predstavio u verziji na engleskom jeziku pod nazivom „Autumn Leaves“. Takmičenje je završio na 15. mestu u polufinalu.

Nakon toga MRT se uglavnom opredeljivao za interne izbore izvođača i pesama, pa je tradicionalni festivalski model ostao po strani.

Izuzetak je bila 2022. godina, kada je organizovan javni izbor Za Evrosong. U konkurenciji šest pesama pobedu je odnela Andrea sa numerom „Circles“, čime je izborila pravo da Severnu Makedoniju predstavlja na Pesmi Evrovizije u Torinu.

Upravo zbog tako duge povezanosti Skopje Festa sa Evrovizijom, njegov najavljeni povratak 2027. godine neminovno ponovo otvara pitanje da li bi festival mogao da dobije i svoju nekadašnju ulogu – izbor makedonskog predstavnika za najveće evropsko muzičko takmičenje.

Poslednji pobednik Skopje festa

MRT najavio kraj netransparentnih izbora

Dodatni razlog da se povratak Skopje Festa posmatra i kroz evrovizijsku prizmu jesu najave rukovodstva Makedonske radio-televizije o drugačijem i transparentnijem načinu izbora predstavnika.

Nakon što je potvrđeno da se Severna Makedonija vraća na Pesmu Evrovizije, direktor MRT-a Zoran Ristoski najavio je promenu dosadašnjeg pristupa, naglasivši da javnost ubuduće treba jasno da zna kako je doneta odluka o predstavniku zemlje i na osnovu kojih kriterijuma je određeni izvođač izabran.

Sličnu poruku prethodno je uputio i sam javni servis, najavljujući „novi pristup“ izboru izvođača i pesme sa kojima će se Severna Makedonija vratiti na evrovizijsku scenu.

Za sada, međutim, nije poznato kako će taj proces konkretno izgledati. MRT još nije otkrio da li će organizovati klasično nacionalno finale, raspisati javni konkurs, kombinovati glasove publike i stručnog žirija ili će se opredeliti za neki potpuno novi model selekcije.

Upravo zbog toga povratak Skopje Festa dobija dodatnu težinu. Festival sa dugom evrovizijskom tradicijom mogao bi da se uklopi u najavljeni transparentniji proces izbora, ali je važno naglasiti da MRT za sada nije potvrdio da će Skopje Fest imati bilo kakvu ulogu u izboru predstavnika za Evroviziju 2027.

Severna Makedonija će se u Burgasu vratiti na Pesmu Evrovizije nakon četiri uzastopna propuštena izdanja takmičenja.

Poslednji put nastupila je 2022. godine u Torinu, kada je Andrea sa pesmom „Circles“ završila takmičenje u polufinalu. Nakon toga MRT se povukao sa takmičenja, da bi 14. septembra ove godine bilo zvanično potvrđeno da će se zemlja vratiti na evrovizijsku scenu 2027. godine.

Najveći uspeh Severne Makedonije i dalje vezuje se za Tamaru Todevsku, koja je 2019. godine sa pesmom „Proud“ osvojila 7. mesto u velikom finalu, dok je u glasanju stručnih žirija bila prva.

Predstojeće izdanje Evrovizije zato će za Severnu Makedoniju predstavljati mnogo više od još jednog nastupa – biće to novi početak nakon višegodišnje pauze, uz najavljene promene u načinu na koji će zemlja birati svog predstavnika.

A ukoliko se Skopje Fest zaista ponovo nađe u toj ulozi, MRT bi istovremeno mogao da spoji novi pristup sa jednom od najprepoznatljivijih tradicija makedonske evrovizijske istorije.

Za sada su potvrđene dve stvari – Severna Makedonija se vraća na Evroviziju, a Skopje Fest se vraća na televizijsku scenu. Da li će se ta dva povratka 2027. godine ponovo spojiti, tek ostaje da vidimo.

Poslednji nastup makedonskog predstavnika na Evroviziji

Time je otklonjena svaka dilema oko hrvatskog učešća na narednom izdanju Evrovizije, dok HRT već započinje potragu za naslednikom grupe LELEK, koja je ove godine predstavljala zemlju u Beču.

Prijave otvorene do kraja novembra

Konkurs za Doru 2027. otvoren je 28. septembra, a zainteresovani izvođači i autori svoje pesme mogu da prijave do 29. novembra 2026. godine putem onlajn obrasca na zvaničnim stranicama HRT-a. 

Nakon zatvaranja prijava, stručni žiri HRT-a odabraće 24 kompozicije koje će se takmičiti na Dori, kao i još četiri rezervne pesme.

Kako navodi HRT, prilikom izbora posebna pažnja biće posvećena umetničkoj vrednosti prijavljenih pesama, kvalitetu muzike i tekstova.

Na konkurs mogu da se prijave autori, izvođači, producenti fonograma i drugi nosioci prava na pesmu, pod uslovom da su autorska i izvođačka prava prethodno regulisana.

Dora 2027. u februaru

HRT je potvrdio da će Dora 2027. biti održana tokom februara, dok će gledaoci sva takmičarska dešavanja moći da prate u direktnom prenosu na Hrvatskoj televiziji, putem platforme HRTi, kao i na zvaničnim internet stranicama javnog servisa. Tačni datumi polufinalnih večeri i finala za sada još nisu objavljeni.

Objavljena pravila donose i nekoliko jasno definisanih uslova za učesnike. Izvođači moraju biti hrvatski državljani, a na dan svog polufinalnog nastupa moraju imati najmanje 18 godina.

Kada je reč o samim pesmama i nastupima, pravila su u velikoj meri usklađena sa onima koja važe i na Pesmi Evrovizije. Kompozicije mogu trajati najviše tri minuta, dok se na sceni tokom jednog nastupa može naći najviše šest osoba. Glavni vokali moraju biti izvođeni uživo, a upotreba tehnologija za korekciju intonacije, poput Auto-Tunea, nije dozvoljena.

Jedan od osnovnih uslova konkursa jeste i da prijavljene pesme ne smeju prethodno biti javno objavljene niti izvođene, čime će publika odabrane kompozicije prvi put zvanično upoznati u okviru Dore 2027.

Pobednik Dore putuje u Burgas

Pobednik Dore 2027. steći će pravo da predstavlja Hrvatsku na Pesmi Evrovizije 2027. u Burgasu, čije će veliko finale biti održano 15. maja naredne godine.

Hrvatske boje na ovogodišnjoj Evroviziji u Beču branila je grupa LELEK sa pesmom „Andromeda“. Nakon pobede na Dori, sastav je uspeo da izbori plasman u veliko finale Evrovizije, gde je sa 124 poena zauzeo 15. mesto.

Otvaranjem konkursa za novo izdanje Dore počinje potraga za izvođačem i pesmom koji će pokušati da nastave niz zapaženih hrvatskih nastupa na najvećoj evropskoj muzičkoj sceni.

Predstavnice Hrvatkse na Evroviziji 2026

Odluka je posebno zanimljiva jer AVROTROS, televizija koja je godinama bila zadužena za holandskog predstavnika, ostaje pri odluci da ne učestvuje. Umesto nje, NPO će od 2027. godine organizovati holandsko učešće po potpuno drugačijem modelu, uz nezavisni tim stručnjaka koji će biti zadužen za izbor i pripremu predstavnika.

Od povlačenja do povratka za samo mesec dana

Još 24. avgusta, situacija je izgledala sasvim drugačije. AVROTROS je tada saopštio da neće učestvovati na Evroviziji 2027, navodeći da, u okolnostima u kojima jedna od zemalja učesnica i dalje učestvuje u velikom vojnom sukobu, takmičenje više ne može da smatra dovoljno neutralnim.

Holandski emiter posebno je ukazao na rat i humanitarnu situaciju u Gazi, ograničenja slobode medija i šire političke tenzije koje su poslednjih godina sve više uticale na atmosferu oko Evrovizije. AVROTROS je ocenio i da tada predstavljene izmene pravila EBU nisu bile dovoljne da ga ubede da se vrati na takmičenje.

Umesto da odluka AVROTROS-a automatski znači i odsustvo Holandije, televizija je odgovornost za dalje odlučivanje vratila NPO-u, krovnoj organizaciji holandskog javnog medijskog sistema. Time je ostavljena mogućnost da se pronađe drugačiji način za nastup zemlje u Burgasu.

I upravo se to na kraju dogodilo.

NPO preuzima organizaciju holandskog nastupa

Nakon razgovora sa Evropskom radiodifuznom unijom, NPO je odlučio da Holandiju vrati na evrovizijsku scenu.

Prema novom sistemu, holandska prijava više neće biti projekat jednog javnog emitera. NPO će koordinirati zajednički projekat javnog medijskog sistema, dok će posebno formiran nezavisni tim stručnjaka imati odgovornost za izbor izvođača i pesme, kao i pripremu i podršku holandskom predstavniku. U tom procesu trebalo bi, gde god je moguće, koristiti i postojeće iskustvo unutar holandskih javnih emitera.

Istovremeno će biti razdvojene dve stvari koje su ranije uglavnom bile u rukama iste televizije – organizacija holandske prijave i televizijsko izveštavanje sa Evrovizije.

Za prenose će biti zadužen NOS, koji će pripremati najave, komentarisati polufinala i finale i izveštavati o takmičenju. NPO ističe da je ova uloga namerno odvojena od izbora predstavnika kako bi NOS mogao nezavisno da prati događaj.

Razgovori sa EBU otvorili put povratku Holandije

Odluci o povratku prethodili su intenzivni razgovori NPO-a i Evropske radiodifuzne unije, tokom kojih je holandska strana insistirala na tome da Evrovizija ponovo jasnije istakne svoju osnovnu ideju – povezivanje ljudi kroz muziku, posebno u trenutku kada geopolitički sukobi i sve veća polarizacija snažno utiču i na samo takmičenje.

Predsednica Upravnog odbora NPO-a Jet de Ranitz priznala je da odluka o povratku neće naići na jednodušnu podršku holandske javnosti, ali je naglasila da je NPO tokom razgovora sa EBU tražio da upravo povezujući karakter Pesme Evrovizije ponovo dobije centralno mesto. U holandskom javnom servisu smatraju da su u međuvremenu napravljeni određeni koraci koji su omogućili drugačiji pristup učešću na takmičenju.

Tome su prethodile i promene koje je EBU najavio za izdanje 2027. godine, uključujući nova pravila koja se odnose na mogućnost organizovanja takmičenja u državama pogođenim oružanim sukobom ili ozbiljnom geopolitičkom krizom, dodatna pojašnjenja pravila vezanih za vokale, kao i podizanje minimalne starosne granice učesnika sa 16 na 18 godina.

Povratak Holandije pozdravio je i direktor Pesme Evrovizije Martin Green, koji je posebno istakao konstruktivne razgovore vođene sa NPO-om i želju da takmičenje ponovo snažnije opravda svoj slogan „United by Music“.

„Oduševljeni smo što možemo da poželimo dobrodošlicu Holandiji nazad na Pesmu Evrovizije 2027. godine. Cenimo konstruktivne razgovore koje smo vodili sa NPO-om i radujemo se zajedničkom radu kako bismo osnažili takmičenje kao mesto koje zaista odražava duh slogana ‘United by Music’.“

Green je podsetio i da je Holandija bila jedna od svega sedam zemalja koje su učestvovale na prvom izdanju Evrovizije 1956. godine, ističući da prvobitna ideja takmičenja ni sedam decenija kasnije nije izgubila značaj. Kako je naveo, u svetu koji postaje sve podeljeniji, Evrovizija i dalje može da bude prostor u kojem se ljudi i zemlje okupljaju kroz muziku, dele zajedničko iskustvo i pronalaze međusobnu povezanost.

„Imajući to u vidu, veoma smo srećni što će se Holandija ponovo pridružiti evrovizijskoj porodici na sceni u Burgasu narednog maja“, zaključio je Green.

Holandija ulazi u novu evrovizijsku eru

Iako je povratak zemlje sada potvrđen, još nije poznato ko će predstavljati Holandiju na Evroviziji 2027. godine, niti kako će tačno izgledati proces izbora izvođača i pesme. NPO za sada nije objavio detalje o eventualnom konkursu, rokovima za prijavljivanje ili datumu kada bi ime predstavnika moglo da bude saopšteno.

Poznato je, međutim, da će izborom izvođača, pesme i pripremom nastupa upravljati novi nezavisni stručni tim, što označava veliku promenu u načinu na koji Holandija pristupa Evroviziji. Posle mnogo godina tokom kojih je AVROTROS bio direktno zadužen za nacionalnu prijavu, izdanje 2027. praktično će označiti početak nove ere holandskog učešća na takmičenju.

Holandija pritom ima jednu od najdužih evrovizijskih tradicija. Bila je među svega sedam država koje su učestvovale na prvom izdanju takmičenja 1956. godine, a do danas je zabeležila pet pobeda – 1957, 1959, 1969, 1975. i 2019. godine. Poslednji trijumf doneo joj je Duncan Laurence sa pesmom „Arcade“, čime je Holandija posle čak 44 godine ponovo osvojila evrovizijski trofej.

Poslednji holandski predstavnik pre pauze bio je Claude, koji je sa pesmom „C’est La Vie“ na Evroviziji 2025. u Bazelu zauzeo 12. mesto u finalu sa 175 poena. Nakon toga Holandija je propustila izdanje 2026. godine, pa će njeno odsustvo sa evrovizijske scene na kraju trajati samo jednu sezonu.

Povratak će uslediti na Pesmi Evrovizije 2027. u Burgasu, gde su polufinalne večeri zakazane za 11. i 13. maj, dok će veliko finale biti održano 15. maja 2027. godine.

Posle turbulentnog perioda, povlačenja AVROTROS-a i promene čitavog modela učešća, ostaje još samo najvažnije pitanje – ko će postati prvo lice nove holandske evrovizijske ere i poneti zastavu zemlje na scenu u Burgasu?

Poslednji pobednik Holandije na Evroviziji

To znači da odsustvo Slovenije sa prvobitne liste zainteresovanih emitera ne treba posmatrati kao definitivno odustajanje od Evrovizije 2027.

Slovenija nije poslala nameru za učešće

RTV Slovenija potvrdila je za portal Evrovizija.com da u prvom roku nije dostavila EBU-u zvaničnu nameru za učešće na Evroviziji 2027. Ipak, to za sada ne znači i konačno odustajanje Slovenije od narednog izdanja takmičenja.

Prvi rok predstavlja početnu fazu prijavljivanja emitera, pa činjenica da RTV SLO nije poslala prijavu ne mora nužno da znači da je odluka već doneta. Slovenački javni servis za sada nije saopštio da se povlači sa takmičenja, niti je precizirano kada bi konačna odluka o učešću mogla da bude poznata.

Time se situacija u Sloveniji razlikuje od zemalja čiji su emiteri već javno i nedvosmisleno potvrdili da 2027. godine neće biti deo Evrovizije.

Posebno je značajno što je RTV Slovenija potvrdila da će razgovori sa Evropskom radiodifuznom unijom biti nastavljeni. U narednim danima očekuju se novi kontakti dve strane, upravo u vezi sa mogućnošću da se Slovenija vrati na evrovizijsku scenu.

Za sada nisu poznati detalji tih razgovora, niti koje će teme biti ključne za konačnu odluku. Međutim, sama činjenica da komunikacija sa EBU nije završena pokazuje da vrata eventualnom povratku još nisu zatvorena.

Slovenija tako trenutno nije među potvrđenim učesnicama Evrovizije 2027. u Burgasu, ali je njeno učešće i dalje otvorena mogućnost.

Finansije jedna od glavnih prepreka

Dok je tokom prethodne evrovizijske sezone u fokusu odluke RTV Slovenije bilo pitanje učešća Izraela, ovoga puta kao jedan od ključnih faktora za eventualni povratak zemlje na takmičenje izdvajaju se finansijske mogućnosti javnog servisa.

Iz RTV Slovenije navode da su aktuelni razgovori sa EBU za sada pre svega informativnog karaktera, ali i da finansijska situacija emitera predstavlja važan ograničavajući faktor pri donošenju konačne odluke.

Za sada nije poznato koliko bi učešće Slovenije na Evroviziji 2027. koštalo, niti da li bi RTV SLO u svom budžetu mogla da obezbedi sredstva za kotizaciju, pripremu nastupa, putovanja i ostale troškove koji prate učešće na takmičenju.

Zbog toga bi konačna odluka mogla da bude povezana i sa usvajanjem programsko-produkcijskog plana RTV Slovenije za 2027. godinu, kojim se utvrđuju najvažniji projekti javnog servisa i finansijska sredstva potrebna za njihovu realizaciju.

Finansijski aspekt tako bi mogao da bude jedan od presudnih elemenata u odluci da li će se Slovenija nakon jednogodišnje pauze vratiti na evrovizijsku scenu.

Godinu dana van evrovizijske scene

Slovenija je propustila Evroviziju 2026. u Beču, nakon što je RTV Slovenija prethodno jasno poručila da neće učestvovati na takmičenju ukoliko Izrael ostane među učesnicima. Slovenački javni servis na kraju se nije pojavio na Evroviziji, a takmičenje nije ni prenosio.

Takva odluka izazvala je različite reakcije domaće publike. Dok je deo gledalaca podržao potez RTV Slovenije, drugi su pozivali javni servis da zemlju što pre vrati na evrovizijsku scenu.

Poslednji slovenački predstavnik zato ostaje Klemen Slakonja, koji je Sloveniju predstavljao na Evroviziji 2025. u Bazelu sa pesmom „How Much Time Do We Have Left“.

Nakon toga usledila je jednogodišnja pauza, ali najnovije informacije iz Ljubljane pokazuju da odsustvo Slovenije sa takmičenja možda ipak neće potrajati duže od jedne sezone.

U ovom trenutku najvažnije je da RTV Slovenija nije poslala početnu nameru za učešće na Evroviziji 2027, ali istovremeno nije ni donela konačnu odluku o odustajanju. Uz to, razgovori sa EBU se nastavljaju, što ostavlja prostor za eventualni povratak.

Upravo bi predstojeći kontakti dve strane mogli da daju odgovor na pitanje da li će se Slovenija već naredne godine pridružiti zemljama koje će svoje predstavnike poslati u Burgas 2027.

Do tada, slovenačko učešće ostaje jedno od zanimljivijih otvorenih pitanja aktuelne evrovizijske sezone.

A šta vi mislite – da li biste voleli da se Slovenija već 2027. vrati na evrovizijsku scenu?

Poslednji predstavnik Slovenije na Evroviziji

Jedna od najvažnijih promena odnosi se na samu delegaciju, koju će predvoditi Jana Burčeska i Aleksandra Jovanovska, obe sa značajnim iskustvom u radu na evrovizijskim projektima MRT-a.

Burčeska je evrovizijskoj publici najpoznatija kao predstavnica Severne Makedonije iz 2017. godine, kada je u Kijevu izvela pesmu „Dance Alone“, dok je kasnije bila uključena i u druge evrovizijske projekte javnog servisa. Jovanovska iza sebe ima višegodišnje iskustvo u makedonskoj delegaciji, uključujući rad sa medijima, organizaciju nacionalnih izbora i funkciju šefice delegacije.

Transparentniji izbor predstavnika

MRT je posebno naglasio da želi da proces izbora izvođača i pesme za Evroviziju bude transparentniji nego ranije, odnosno da javnosti bude jasnije na osnovu kojih kriterijuma se donosi odluka i ko učestvuje u samom procesu selekcije.

Takav pristup trebalo bi da donese više otvorenosti u komunikaciji sa publikom, ali i da smanji prostor za nedoumice koje su ranijih godina često pratile interne izbore i odluke javnog servisa. Ideja je da čitav postupak bude jasnije definisan, sa poznatim pravilima i obrazloženjima koja bi pratila konačan izbor predstavnika.

Za sada, međutim, još nije poznato da li će Severna Makedonija organizovati nacionalni izbor, raspisati javni konkurs ili će se opredeliti za neku vrstu internog izbora sa unapred definisanim i javno dostupnim pravilima. MRT tek treba da saopšti na koji način će biti izabrani izvođač i pesma za Burgas.

Poslednji javni izbor održan je 2022. godine kroz format Za Evrosong, kada je Andrea sa pesmom „Circles“ izborila odlazak na Evroviziju u Torino. Zbog toga će posebno biti zanimljivo videti da li će MRT odlučiti da se vrati sličnom modelu ili će za novi evrovizijski početak predstaviti potpuno drugačiji sistem selekcije.

Novi početak za makedonsku delegaciju

Direktor MRT-a Zoran Ristoski ranije je potvrdio da javni servis u procesu povratka ima podršku Evropske radiodifuzne unije, kao i da se očekuje povoljniji finansijski okvir za učešće, što bi trebalo da olakša ponovno uključivanje Severne Makedonije u evrovizijski projekat nakon višegodišnje pauze.

Povratak, međutim, očigledno neće biti sveden samo na ponovno pojavljivanje zemlje na takmičenju. Iz dosadašnjih najava može se zaključiti da MRT želi da iskoristi novu evrovizijsku eru i za promene u načinu organizacije delegacije, izbora predstavnika i komunikacije sa javnošću, uz veći naglasak na transparentnost čitavog procesa.

Upravo zbog toga će naredni koraci MRT-a biti posebno zanimljivi, jer još nije poznato da li će se javni servis odlučiti za nacionalni izbor, otvoreni konkurs ili neki drugačiji model selekcije. Očekuje se da u narednom periodu budu objavljeni detaljniji kriterijumi, rokovi i pravila prema kojima će biti izabrani izvođač i pesma koji će predstavljati Severnu Makedoniju u Burgasu.

Posle nekoliko godina odsustva, Evrovizija 2027. tako neće predstavljati samo povratak Severne Makedonije na veliku scenu, već i prvi test novog pristupa MRT-a evrovizijskom projektu.

Predstavnica Severne Makedonije na Evroviziji 2017

Odluka je saopštena danas, 17. septembra, a RTÉ je poručio da njegov stav o učešću na Pesmi Evrovizije „ostaje nepromenjen“. Tako će jedna od istorijski najuspešnijih evrovizijskih zemalja propustiti i drugo uzastopno izdanje najvećeg evropskog muzičkog takmičenja.

RTÉ: Učešće Irske ne može biti opravdano

U obrazloženju odluke irski javni servis ponovo je ukazao na situaciju u Gazi, navodeći da učešće Irske smatra neopravdanim u trenutnim okolnostima.

RTÉ je saopštio da je njegova odluka povezana sa nastavkom velikog broja ljudskih žrtava i humanitarnom krizom u Gazi, koja, kako navode, i dalje ugrožava veliki broj civila.

Javni servis je posebno istakao i zabrinutost zbog toga što nezavisnim međunarodnim novinarima i dalje nije omogućen slobodan pristup toj teritoriji.

Iako se u današnjem kratkom saopštenju RTÉ-a Izrael ne pominje direktno, odluka predstavlja nastavak stava koji je irski javni servis zauzeo pred Evroviziju 2026. Tada je RTÉ prethodno najavio da neće učestvovati ukoliko Izrael ostane deo takmičenja, a nakon što je potvrđeno da izraelski emiter KAN može da nastupi, Irska se povukla sa takmičenja u Beču.

Druga Evrovizija zaredom bez Irske

Irska je već propustila Evroviziju 2026, kada se zbog kontroverzi u vezi sa učešćem Izraela sa takmičenja povuklo pet zemalja – Irska, Španija, Holandija, Slovenija i Island.

RTÉ tada nije samo odustao od slanja predstavnika već nije ni emitovao takmičenje. Umesto finala Evrovizije, irska televizija je na svom programu prikazala čuvenu evrovizijsku epizodu serije Father Ted, u kojoj se pojavljuje izmišljena pesma „My Lovely Horse“.

Tokom prethodnih meseci postojala je mogućnost da RTÉ još jednom razmotri svoju odluku za 2027.

Generalni direktor javnog servisa Kevin Bakhurst u maju je izjavio da u tom trenutku ne postoji razlog za promenu stava, ali da će pitanje budućeg učešća ponovo biti razmotreno. Današnjim saopštenjem sada je definitivno potvrđeno da se Irska neće vratiti u Burgasu.

Jedna od najuspešnijih zemalja ostaje van takmičenja

Odsustvo Irske posebno je značajno zbog njenog mesta u istoriji Pesme Evrovizije.

Irska je debitovala još 1965. godine, a do danas je zabeležila 59 učešća i sedam pobeda, po čemu deli rekord sa Švedskom. Pobeđivala je 1970, 1980, 1987, 1992, 1993, 1994. i 1996. godine.

Posebno je dominantan bio period početkom devedesetih, kada je Irska osvojila čak četiri od pet izdanja takmičenja. Johnny Logan ostao je jedan od simbola irske evrovizijske istorije zahvaljujući pobedama 1980. i 1987, dok je kao autor pobedničke pesme učestvovao i u trijumfu Linde Martin 1992. godine.

Poslednji irski nastup na Evroviziji za sada ostaje EMMY sa pesmom „Laika Party“ u Bazelu 2025. Ona je zauzela 13. mesto u drugom polufinalu sa 28 poena i nije uspela da se plasira u finale.

Godinu ranije Irska je ostvarila jedan od svojih najboljih rezultata u novijoj istoriji, kada je Bambie Thug sa pesmom „Doomsday Blue“ vratila zemlju u evrovizijsko finale.

Nastup Irske na Evroviziji 2024

Time je potvrđeno da ćemo crnogorskog predstavnika gledati i na 71. izdanju Pesme Evrovizije, koje će biti održano u Bugarskoj, nakon pobede DARE na ovogodišnjem takmičenju u Beču.

Još nije poznato kako će Crna Gora izabrati predstavnika

Iako je učešće Crne Gore na Pesmi Evrovizije 2027. sada i zvanično potvrđeno, RTCG još nije doneo konačnu odluku o načinu na koji će biti izabrani predstavnik i pesma za Burgas.

Kako je saopštio crnogorski javni servis, u ovom trenutku razmatra se više mogućnosti. Jedna od njih je nastavak nacionalnog izbora Montesong, koji je prethodnih sezona služio kao platforma za izbor crnogorskog predstavnika, dok se kao alternativa pominje i interni izbor izvođača i pesme. Više detalja o modelu selekcije, pravilima i eventualnim rokovima za prijavu RTCG bi trebalo da objavi naknadno.

Nastavak Montesonga značio bi i zadržavanje koncepta u kojem publika i stručni žiri imaju priliku da učestvuju u izboru evrovizijskog predstavnika, dok bi interni izbor RTCG-u omogućio da odluku donese direktno, bez organizovanja televizijskog takmičenja. Za sada, međutim, nijedna od opcija nije zvanično potvrđena.

Potvrda učešća stiže u trenutku kada je Podgorica domaćin godišnjeg EBU Eurovision Workshopa, koji se održava 14. i 15. septembra i okuplja delegacije, producente i predstavnike javnih servisa uključenih u organizaciju Pesme Evrovizije.

Ovakvi sastanci tradicionalno služe za razmenu iskustava između televizija učesnica, predstavljanje novina u vezi sa organizacijom takmičenja i pripreme za narednu evrovizijsku sezonu. Činjenica da se ovogodišnji skup održava upravo u Podgorici dodatno potvrđuje aktivniju ulogu RTCG-a u evrovizijskoj zajednici i dolazi u zanimljivom trenutku, neposredno nakon potvrde crnogorskog učešća u Burgasu.

Tamara Živković predstavljala Crnu Goru u Beču

Crnu Goru je na Evroviziji 2026. u Beču predstavljala Tamara Živković sa pesmom „Nova zora“, nakon što je prethodno izabrana za crnogorsku predstavnicu kroz domaći izbor.

Na evrovizijskoj sceni nastupila je u prvom polufinalu, gde je u konkurenciji za plasman u završnicu osvojila 13. mesto sa 71 poenom. Iako nije uspela da se plasira u veliko finale, Crna Gora je još jednom nastavila svoj povratnički niz na takmičenju i potvrdila nameru RTCG-a da zemlja ponovo postane redovan učesnik Pesme Evrovizije.

Crna Gora se, podsetimo, na takmičenje vratila nakon višegodišnje pauze, a poslednjih sezona javni servis ponovo ulaže napore u izgradnju stabilnijeg nacionalnog izbora i kontinuiteta učešća. Upravo zbog toga potvrda nastupa u Burgasu predstavlja još jedan korak ka tome da Crna Gora ponovo bude stalno prisutna na evrovizijskoj sceni.

Učešće 2027. godine biće 15. nastup Crne Gore na Evroviziji kao samostalne države. Najbolji rezultat zemlje i dalje ostaje 13. mesto Kneza iz 2015. godine sa pesmom „Adio“, dok će naredna sezona doneti novu priliku da Crna Gora popravi svoj najbolji plasman i ponovo izbori mesto u velikom finalu.

Nastup Crne Gore na Evroviziji 2026

U anketi na našem Instagram profilu učestvovalo je oko 150 pratilaca, koji su mogli da biraju između tri mogućnosti: zadržavanja postojećeg formata Pesme za Evroviziju, direktnog internog izbora RTS-a ili osmišljavanja potpuno novog nacionalnog izbora.

PZE i dalje ima ubedljivo najveću podršku

Gotovo šest od deset učesnika ankete smatra da bi RTS i za narednu Evroviziju trebalo da zadrži postojeći koncept Pesme za Evroviziju, što pokazuje da je ovaj festival i dalje ubedljivo najpoželjniji način izbora srpskog predstavnika među pratiocima OGAE Srbije.

Od svog pokretanja, PZE je postao jedan od centralnih događaja domaće evrovizijske sezone. Takmičenje je tokom prethodnih godina izgradilo prepoznatljiv identitet, okupilo veliki broj izvođača različitih muzičkih stilova i omogućilo publici da direktno učestvuje u izboru pesme koja će predstavljati Srbiju na najvećem evropskom muzičkom takmičenju.

Predstavnika Srbije kroz postojeći format zajednički biraju publika i stručni žiri, a i na izdanju 2026. godine primenjivan je odnos glasova 50 prema 50, kako u polufinalnim večerima, tako i u finalu. Takav sistem ima za cilj da spoji ukus gledalaca sa procenom stručnog žirija i da konačan rezultat ne zavisi isključivo od jedne strane.

Podrška od 59 odsto zato može da se tumači kao poruka da većina učesnika ankete ne vidi potrebu za potpunim odustajanjem od sadašnjeg sistema. Naprotiv, najveći broj njih očigledno želi da PZE ostane glavni put do Evrovizije, čak i ako bi u budućnosti mogao da doživi određena produkcijska, organizaciona ili takmičarska unapređenja.

Rezultat naše ankete tako pokazuje da među pratiocima OGAE Srbije i dalje postoji jasna podrška tome da se predstavnik bira kroz televizijski nacionalni festival, uz učešće i publike i stručnog žirija. Istovremeno, činjenica da je 41 odsto glasalo za neku drugu opciju pokazuje da deo publike ipak očekuje određene promene ili osveženje naččina na koji Srbija bira svog predstavnika.

Nastup Harem Girls na PZE-u 26

Ipak, skoro trećina fanova želi nešto novo

Posebno je zanimljiv podatak da je čak 31 odsto učesnika ankete izabralo opciju da Srbija osmisli novi format nacionalnog izbora. To ovu opciju čini ubedljivo drugim najpopularnijim odgovorom i pokazuje da među delom evrovizijske publike postoji jasna želja za promenama.

Takav rezultat ne mora nužno da znači da fanovi žele potpuno ukidanje Pesme za Evroviziju, već pre da deo publike smatra da bi domaći izbor mogao da dobije novu energiju i drugačiji koncept. To bi moglo da podrazumeva izmene u načinu selekcije pesama, drugačiji raspored emisija, promene u sistemu glasanja, manji ili veći broj takmičara, veće uključivanje publike ili čak potpuno novu festivalsku formu.

Srbija je, uostalom, i ranije umela da eksperimentiše sa formatom nacionalnog izbora. 2010. godine RTS je angažovao Gorana Bregovića da pripremi tri kompozicije, nakon čega je publika izabrala pesmu koja će predstavljati Srbiju. Godinu dana kasnije, 2011, koncept je ponovo bio zasnovan na tri ponuđene pesme, koje su potpisivali članovi porodice Kovač – Kornelije, Aleksandra i Kristina – dok je konačnu odluku ponovo donosila publika. Sličnom idejom RTS se poslužio i 2015. godine, kada je Vladimir Graić bio autor muzike za tri takmičarske pesme, a gledaoci su između njih izabrali srpskog predstavnika za Beč.

Takvi primeri pokazuju da nacionalni izbor ne mora nužno da podrazumeva veliki festival sa više desetina učesnika. Moguće je osmisliti i manji, autorski fokusiran izbor, u kojem bi RTS unapred odabrao kompozitora ili uži krug autora i izvođača, dok bi završnu reč ipak imala publika. Upravo takvi modeli mogli bi da budu jedna od mogućih alternativa ukoliko bi javni servis želeo da osveži način izbora, a da se pritom ne odrekne televizijskog takmičenja i glasanja gledalaca.

Moguće je i da deo učesnika ankete želi da RTS zadrži ideju javnog nacionalnog izbora, ali da ga prilagodi novim navikama publike i savremenijem televizijskom formatu. Posle više uzastopnih izdanja PZE-a, ovakav rezultat pokazuje da postoji prostor za razgovor o tome šta bi moglo da se unapredi, a da se pritom ne izgubi osnovna ideja da Srbija svog predstavnika bira kroz domaće takmičenje.

Još važniji podatak dobija se kada se saberu dve opcije koje podrazumevaju javni nacionalni izbor. Čak 90 odsto učesnika ankete želi da publika na neki način ostane uključena u proces izbora predstavnika Srbije — bilo kroz postojeći format PZE-a, bilo kroz neki novi model nacionalnog takmičenja.

To praktično znači da je među učesnicima ankete vrlo mala podrška tome da odluka bude potpuno zatvorena unutar RTS-a. Bez obzira na to da li žele nastavak PZE-a ili njegovu zamenu novim konceptom, velika većina fanova očigledno smatra da bi publika trebalo da zadrži svoju ulogu u izboru srpskog predstavnika za Evroviziju.

Pobednička pesma izbora – Odbrojavanje za Beč

Najmanje podrške za interni izbor

Opcija da RTS samostalno, internim putem, odabere izvođača i pesmu dobila je svega 10 odsto glasova, što je ubedljivo najmanji procenat među ponuđenim odgovorima.

Takav rezultat pokazuje da među našim pratiocima trenutno gotovo i ne postoji ozbiljnija podrška povratku na model u kojem bi odluka o predstavniku Srbije bila doneta bez televizijskog nacionalnog izbora i direktnog uključivanja publike.

Srbija je, inače, poslednji put predstavnika interno birala 2016. i 2017. godine. Tada je RTS bez javnog nacionalnog finala odabrao Sanju Vučić sa pesmom „Goodbye (Shelter)“ za Stokholm 2016, dok je godinu dana kasnije u Kijevu Srbiju predstavljala Tijana Bogićević sa pesmom „In Too Deep“.

Interni izbor svakako može da bude praktičnije i organizaciono jednostavnije rešenje za javni servis, a pojedine zemlje ga godinama uspešno koriste. Ipak, u slučaju Srbije, čini se da je publika poslednjih godina navikla na otvoreniji proces, u kojem ima priliku da čuje više pesama, prati takmičenje kroz nekoliko večeri i na kraju učestvuje u odluci o tome ko će predstavljati zemlju na Evroviziji.

Upravo zbog toga bi eventualni povratak na potpuno interni izbor značio i odustajanje od jednog važnog dela domaće evrovizijske sezone — javnog takmičenja koje okuplja izvođače, autore, medije i fanove i koje tokom nekoliko meseci stvara interesovanje daleko šire od same pobedničke pesme.

Rezultati ankete zato sugerišu da fanovi ne žele da budu samo posmatrači odluke koja je već doneta, već da zadrže mogućnost da se upoznaju sa kandidatima i da svojim glasom utiču na konačan izbor. Kada se tome doda činjenica da 90 odsto učesnika podržava neki oblik javnog nacionalnog izbora, jasno je da bi potpuno zatvorena selekcija u ovom trenutku bila najmanje poželjna opcija među pratiocima OGAE Srbije.

Konačna odluka, naravno, pripada RTS-u, ali ako se budu osluškivali stavovi publike, rezultat ove ankete prilično jasno pokazuje da najveću podršku ima model u kojem se do predstavnika Srbije dolazi javno, kroz takmičenje i uz učešće gledalaca.

Predstavljanje srpske evrovizijske pesme 2016. godine

Sada se čeka RTS

Dok fanovi već razmišljaju o tome kako bi Srbija trebalo da izabere narednog predstavnika, najvažnija informacija i dalje se čeka – zvanično oglašavanje Radio-televizije Srbije o planovima za Pesmu Evrovizije 2027.

Do trenutka pisanja ovog teksta RTS javnosti nije predstavio detalje o tome na koji način će Srbija birati svog predstavnika za naredno izdanje takmičenja. Samim tim, još uvek nije poznato da li će biti raspisan novi konkurs, da li će Pesma za Evroviziju ostati u svom dosadašnjem obliku ili nas očekuju određene izmene u konceptu.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li ćemo gledati PZE 27 u postojećem formatu, njegovu osveženu ili izmenjenu verziju, potpuno novi model nacionalnog izbora ili će RTS odlučiti da krene nekim drugačijim putem.

Interesovanje publike već postoji, a rezultati naše ankete pokazuju i kakva su očekivanja dela domaće evrovizijske zajednice. Ako se pitaju učesnici ankete, poruka je prilično jasna: PZE i dalje ima najveću podršku, ali značajan deo publike spreman je i za određene promene i osveženje nacionalnog izbora.

Do zvanične potvrde, međutim, sve ostaje na nivou očekivanja i pretpostavki.

A sada čekamo potez RTS-a.

Prema trenutno dostupnim podacima, 24 zemlje već su izrazile nameru da učestvuju na Evroviziji 2027, dok se Srbija i dalje nalazi među državama čija odluka nije objavljena. Ni zvanična stranica Evrovizije za Srbiju još ne navodi 2027. godinu, već Beč 2026. kao poslednje učešće naše zemlje. EBU, međutim, naglašava da će konačan spisak učesnika za takmičenje u Burgasu biti objavljen tek kasnije tokom 2026. godine.

Zbog toga se među domaćim fanovima prirodno nameću pitanja: zašto RTS još ćuti, da li će Srbija uopšte učestvovati i da li bi posle pet uzastopnih izdanja moglo da dođe do promene ili čak odustajanja od formata „Pesma za Evroviziju“? Za sada, međutim, činjenice daju znatno više razloga za optimizam nego za zabrinutost.

Da li RTS zaista kasni sa konkursom?

Kada se pogledaju datumi iz prethodnih godina, vidi se da RTS nije imao ustaljen termin u kojem objavljuje konkurs. Naprotiv, početak potrage za srpskim predstavnikom pomerao se od sredine jula pa sve do druge polovine septembra.

Upravo poslednja stavka predstavlja možda i najvažniji podatak. Prošlogodišnji konkurs za PZE 2026 objavljen je tek 15. septembra, deset dana kasnije od datuma na kojem se sada nalazimo. RTS je tada prijave primao sve do 10. novembra.

Drugim rečima, iako smo se 2024. navikli da konkurs dobijemo veoma rano, već tokom jula, početak septembra bez objavljenih pravila nije presedan niti sam po sebi predstavlja znak da se PZE neće održati. Prvo izdanje današnjeg formata najavljeno je još kasnije — 28. septembra 2021.

Zato bi zaključak da Srbija odustaje samo na osnovu toga što konkurs još nije raspisan bio preuranjen.

Da li bi RTS mogao da odustane od PZE? Za sada nema takvih naznaka

U evrovizijskim krugovima svaka duža tišina javnog servisa neminovno otvara prostor za nagađanja, pa se može postaviti i pitanje da li RTS razmatra drugačiji način izbora predstavnika — uključujući eventualni interni izbor.

Ipak, u ovom trenutku nismo pronašli nijednu pouzdanu medijsku informaciju, izjavu zvaničnika RTS-a ili dokument koji bi ukazivao da je doneta odluka o ukidanju Pesme za Evroviziju.

Štaviše, poslednje zvanične poruke RTS-a o samom festivalu govorile su u potpuno drugačijem tonu. Glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa RTS-a Sandra Perović tokom PZE 2026 isticala je veliko interesovanje publike: prvo polufinale bilo je najgledaniji televizijski sadržaj tog dana u Srbiji sa gotovo milion gledalaca, dok je veliki broj gledalaca pratio festival i putem digitalnih platformi.

To je važan argument u korist nastavka festivala. Za RTS PZE više nije samo tehnički način izbora predstavnika, već višednevni televizijski projekat koji od 2022. godine ima sopstveni identitet, publiku, izvođače, vizuelni brend i značajnu prisutnost na društvenim mrežama i striming platformama.

Još konkretniji trag, međutim, nalazi se u dokumentu koji je RTS objavio pre početka prethodne sezone.

PZE 2027 već je pomenut u zvaničnom pravilniku RTS-a

U Pravilniku o organizaciji i načinu izbora kompozicije za „Pesmu Evrovizije 2026 – Srbija“, objavljenom uz konkurs za prethodno izdanje festivala, RTS je otišao znatno dalje od obične pretpostavke da će Pesma za Evroviziju biti nastavljena i naredne godine.

Posebno je zanimljiva tačka o) pravilnika, u kojoj se navodi:

„Pobednik takmičenja ‘Pesma za Evroviziju 2026’ u obavezi je da na sledećem takmičenju ‘Pesma za Evroviziju 2027’ uruči nagradu budućem pobedniku festivala…“

U nastavku iste tačke RTS precizira da se pod tim budućim pobednikom podrazumeva predstavnik RTS-a i Srbije na Pesmi Evrovizije 2027.

Ova formulacija je posebno značajna jer pravilnik ne govori neodređeno o „narednom izdanju“ festivala, već izričito navodi naziv „Pesma za Evroviziju 2027“, predviđa njenog pobednika, ali i povezuje tog pobednika sa predstavljanjem RTS-a i Srbije na Evroviziji 2027.

Drugim rečima, kada je RTS tokom 2025. pripremao pravila za PZE 2026, očigledno je u svom planu imao i održavanje PZE 2027 i nastavak učešća Srbije na Pesmi Evrovizije.

Naravno, sama tačka pravilnika ne predstavlja formalnu prijavu Srbije za takmičenje u Burgasu. Planovi javnog servisa mogu da se promene, a konačno učešće zavisi od odluke RTS-a i prijave Evropskoj radiodifuznoj uniji. Ipak, u odsustvu bilo kakve zvanične informacije o ukidanju nacionalnog izbora, upravo ova odredba predstavlja jedan od najsnažnijih argumenata u prilog tome da je nastavak Pesme za Evroviziju bio planiran.

Zbog toga bi eventualno odustajanje od PZE 2027 predstavljalo promenu ranije zacrtanog plana RTS-a, a za takvu promenu trenutno nema javno dostupne potvrde.

Zašto onda još nema potvrde Srbije?

Najprecizniji odgovor u ovom trenutku glasi — RTS nije objasnio zbog čega Srbija još nije zvanično potvrđena za Pesmu Evrovizije 2027. Sve drugo predstavljalo bi nagađanje. Sasvim je moguće da javni servis jednostavno prati sopstveni programski i administrativni kalendar i da će, kao i prethodne godine, učešće i konkurs za nacionalni izbor objaviti tokom septembra.

Ni sama Evrovizija još nema konačan spisak učesnika. Organizatori su početkom septembra saopštili da su brojni emiteri već pokrenuli pripreme i nacionalne izbore, dok će kompletna lista televizija koje će učestvovati u Burgasu biti objavljena naknadno. Zbog toga odsustvo Srbije sa trenutnog spiska samo po sebi ne mora da znači da RTS razmatra povlačenje.

Sezona 2027. pritom počinje nakon jednog od politički najturbulentnijih perioda u novijoj istoriji takmičenja. Nekoliko tradicionalnih učesnika povuklo se sa Evrovizije 2026, dok deo emitera i dalje razmatra svoje buduće učešće. Ipak, to za sada predstavlja samo širi kontekst — ne postoji dokaz da je upravo to razlog zbog kojeg RTS još nije saopštio svoju odluku.

Ono što je sigurno jeste da će se 71. Pesma Evrovizije održati 11, 13. i 15. maja 2027. godine u Areni Burgas, nakon istorijske pobede Dare za Bugarsku u Beču. Kada se tome dodaju podaci iz prethodnih godina, više činjenica trenutno govori u prilog nastavku srpskog nacionalnog izbora nego njegovom ukidanju.

Konkurs za PZE 2026 objavljen je tek 15. septembra 2025. godine, što znači da RTS početkom ovog septembra još uvek ne kasni u odnosu na sopstvenu prošlogodišnju praksu. PZE uz to i dalje beleži veliku televizijsku gledanost i predstavlja jedan od značajnijih projekata Zabavnog programa RTS-a, dok je u zvaničnom pravilniku prethodnog izdanja unapred pomenuta „Pesma za Evroviziju 2027“, kao i budući pobednik festivala koji bi predstavljao Srbiju na Evroviziji.

Kada se sve dostupne informacije saberu, trenutna tišina RTS-a svakako ostavlja prostor za pitanja, ali još uvek ne predstavlja ozbiljan signal da Srbija razmatra povlačenje sa Evrovizije ili odustajanje od Pesme za Evroviziju. Naprotiv, ono što je do sada javno poznato daje više razloga da se očekuje nastavak festivala.

Zato je u ovom trenutku verovatnije da čekamo početak PZE 27 nego njegovo ukidanje.

Ipak, dok Radio-televizija Srbije zvanično ne potvrdi učešće na Pesmi Evrovizije 2027. i ne objavi način izbora predstavnika, određena doza neizvesnosti ostaje. Ako se ponovi prošlogodišnji kalendar, odgovor na pitanje da li ćemo i šestu godinu zaredom gledati Pesmu za Evroviziju mogao bi da stigne već tokom narednih dana.

Pobednik PZE-a 26

Istovremeno, naredno izdanje Sanrema biće posebno zanimljivo evrovizijskim fanovima iz još jednog razloga. Italija od 2027. godine menja način na koji bira svog predstavnika za Pesmu Evrovizije, pa pobednik Sanrema više neće automatski biti i prvi kandidat za odlazak na veliko evropsko takmičenje. Umesto toga, tokom festivala biće održano posebno veče posvećeno upravo izboru italijanske pesme za Evroviziju.

Måneskin dobio poziv za povratak tamo gde je sve počelo

Priča o ponovnom okupljanju Måneskina poslednjih dana privukla je veliku pažnju italijanskih medija. Pojedini izvori čak su objavili da će se Damiano David, Victoria De Angelis, Thomas Raggi i Ethan Torchio ponovo zajedno pojaviti na Sanremu, ali je Stefano De Martino danas, 3. septembra, ublažio očekivanja i naglasio da konačne potvrde još nema.

De Martino je rekao da ne zna da li će se bend zaista ponovo okupiti, ali je potvrdio da se na tome radi. Ukoliko se reunion dogodi, Måneskin već ima njegov poziv za nastup na pozornici Aristona, koju novi direktor festivala vidi kao prirodno mesto za novi početak benda.

„Ne znam da li će se Måneskin ponovo okupiti, ali znam da rade na tome. Ako dođe do reuniona, imaju moj poziv za Ariston“, poručio je De Martino, dodajući da bi upravo Sanremo, zbog istorije koju bend ima sa festivalom, mogao da bude pravo mesto za njihov zajednički povratak.

Takav izbor svakako bi imao snažnu simboliku. Måneskin je upravo na Sanremu 2021. godine odneo pobedu sa pesmom „Zitti e buoni“, čime je stekao pravo da predstavlja Italiju na Pesmi Evrovizije u Roterdamu. Samo nekoliko meseci kasnije bend je doneo Italiji evrovizijsku pobedu, nakon čega je usledio globalni uspeh i status jedne od međunarodno najpoznatijih grupa koje je Evrovizija iznedrila poslednjih godina.

Članovi benda su se u međuvremenu posvetili i samostalnim projektima, zbog čega je pitanje njihovog ponovnog zajedničkog nastupa već duže vreme predmet interesovanja fanova. Upravo zato bi eventualni povratak na Sanremo bio mnogo više od običnog gostovanja – predstavljao bi svojevrsno zatvaranje kruga i početak nove faze u karijeri grupe.

Pobednici Evrovizije 2021

Sanremo prvi put odvaja pobedu na festivalu od odlaska na Evroviziju

Dok je mogući povratak Måneskina još uvek neizvestan, jedna velika promena za Sanremo 2027 već je potvrđena.

Festival, koji će svoje 77. izdanje održati od 16. do 20. februara 2027. godine, dobiće posebno veče posvećeno izboru italijanskog predstavnika za Pesmu Evrovizije. Prema najavljenom konceptu, tokom tog programa izvođači će ponovo izvesti svoje takmičarske kompozicije, ali će ovoga puta imati znatno veću slobodu kada je reč o vizuelnom i scenskom predstavljanju pesme. Ideja je da publika dobije približniju sliku onoga kako bi određena numera mogla da izgleda na velikoj evrovizijskoj sceni.

Najvažnije je, međutim, da će se tokom tog večernjeg programa održati posebno glasanje za izbor predstavnika Italije na Evroviziji 2027.

To znači da će prvi put biti jasno razdvojene dve titule – pobednik festivala Sanremo i predstavnik Italije na Pesmi Evrovizije. Konačni pobednik Sanrema i dalje će biti proglašen tokom velikog finala u subotu, ali rezultat tog glasanja neće nužno odlučivati i o tome ko putuje na Evroviziju.

Ovakva promena predstavlja veliki zaokret u italijanskoj evrovizijskoj praksi. Od povratka Italije na Pesmu Evrovizije 2011. godine, pobedniku Sanrema tradicionalno je prvo nuđeno da predstavlja zemlju na Evroviziji.

U najvećem broju slučajeva pobednici su ponudu prihvatali, ali je sistem povremeno stvarao komplikacije kada izvođač nije želeo ili nije mogao da učestvuje na evropskom takmičenju. Jedan od novijih primera dogodio se 2025. godine, kada je pobednik Sanrema OLLY odustao od odlaska na Evroviziju zbog svojih ranije planiranih obaveza, pa je Italiju predstavljao drugoplasirani Lucio Corsi.

Pobednik Sanrema 2025. koji je odustao od Evrovizije

Italija Evroviziju sada tretira kao posebno takmičenje

Nova koncepcija pokazuje i da se odnos Sanrema prema Evroviziji značajno menja. Italijanski festival nikada nije nastao kao nacionalni izbor za Pesmu Evrovizije – naprotiv, Sanremo je stariji od samog evropskog takmičenja i upravo je njegov koncept svojevremeno poslužio kao jedna od inspiracija za nastanak Evrovizije.

Zbog toga je za italijansku muzičku industriju pobeda na Sanremu tradicionalno predstavljala cilj sama po sebi, dok je Evrovizija bila svojevrsni nastavak uspeha pobedničke pesme. Od 2027. ta dva rezultata biće formalno razdvojena, čime će izvođači koji možda nemaju najveće šanse za pobedu na samom Sanremu ipak moći posebno da se bore za kartu za Evroviziju.

Posebno „evrovizijsko veče“ moglo bi da utiče i na način na koji će izvođači razmišljati o scenskim nastupima. Sanremo je tradicionalno usmeren prvenstveno na samu pesmu, orkestar i interpretaciju, dok Evrovizija zahteva mnogo kompleksniji televizijski i vizuelni paket. Omogućavanje dodatne scenografije i posebnog koncepta tokom glasanja za Evroviziju zato bi moglo da približi italijanski izbor onome što će publika nekoliko meseci kasnije videti na velikoj međunarodnoj sceni.

Sanremo 2027 tako već sada najavljuje jedno od svojih najzanimljivijih izdanja za evrovizijske fanove. Pored potpuno novog sistema izbora predstavnika Italije, dodatnu pažnju privlači mogućnost da se na Ariston vrati bend koji je upravo odatle krenuo ka jednoj od najvećih međunarodnih karijera u istoriji takmičenja.

Da li će se Måneskin zaista ponovo okupiti upravo na Sanremu, za sada ostaje otvoreno pitanje. Jedno je, međutim, već sigurno – Italija će svog predstavnika za Evroviziju 2027. birati drugačije nego ikada ranije.

Predstavnik Italije na Evroviziji 2026