Odluka je doneta na Generalnoj skupštini EBU-a u Ženevi, gde je velika većina članica podržala nova pravila takmičenja i odbila mogućnost posebnog glasanja o učešću Izraela. Uprkos upozorenjima, zahtevima za tajno glasanje i sve glasnijim pozivima na bojkot, EBU je ostao pri svom stavu.

Dok je glasanje teklo iza zatvorenih vrata, posledice su počele da se ređaju brže nego ikada. Nekoliko zemalja koje su prethodnih meseci otvoreno iskazivale nezadovoljstvo sada je prelomilo – Evrovizija 2026 će ostati bez Holandije, Španije, Irske i Slovenije, uz još nekoliko emiteri koji ozbiljno razmatraju isti korak.

Holandija prva povukla crtu: AVROTROS napušta Evroviziju nakon gotovo sedam decenija

Holandski AVROTROS zvanično je saopštio da se povlači sa takmičenja 2026. godine i da neće emitovati Evroviziju.

U saopštenju stoji da je odluka doneta nakon višemesečnog konsultovanja sa brojnim organizacijama, stručnim telima i hiljadama gledalaca.

Direktor Taco Zimmerman poručio je da „kulturni događaj kakav je Evrovizija ne može funkcionisati po svaku cenu“ i da je poverenje u nepristrasnost i nezavisnost takmičenja ozbiljno poljuljano.

U fokusu su, kako ističu, i kršenja slobode medija u Gazi, kao i politički pritisci na sam EBU tokom prethodne sezone.

Foto: Corinne Cumming / EBU

Španija prekida svoju kontinuiranu evrovizijsku tradiciju dugu od 1961. godine

Nekoliko minuta nakon Holandije, povlačenje je objavila i Španija. RTVE je potvrdio da se neće takmičiti niti prenositi Evroviziju 2026, što predstavlja istorijski presedan – prvu špansku odsutnost sa takmičenja još od debija.

RTVE je još u maju zahtevao otvaranje debate o izraelskom učešću, a tokom jeseni i javno zapretio povlačenjem ukoliko se ništa ne promeni. Predsednik RTVE-a José Pablo López ocenio je da je EBU „doveo takmičenje u najveću krizu u svojoj istoriji“, dodajući da se organizacija sve više povodi za političkim i komercijalnim interesima.

Španska vlada, predvođena Pedrom Sánchezom, takođe je podržala isključenje Izraela, navodeći paralelu sa sankcijama Rusiji 2022.

Foto: Sarah Louise Bennett / EBU

Irska: „Učešće bi bilo moralno neprihvatljivo“

RTÉ je potvrdio da ni Irska neće biti deo Evrovizije 2026, kao ni da će prenositi takmičenje. U zvaničnom saopštenju navode da ne mogu da učestvuju u događaju dok se, kako navode, „nastavlja humanitarna katastrofa u Gazi“ i dok novinari nemaju pristup području.

Irska, kao rekordni pobednik Evrovizije, istakla je da odluku donosi iz etičkih razloga i usklađivanja sa javnim vrednostima koje zastupa njihov javni servis.

Foto: Sarah Louise Bennett / EBU

Slovenija potvrđuje povlačenje: „Moramo ostati na pravoj strani istorije“

I RTV Slovenija pridružila se listi zemalja koje će preskočiti Evroviziju 2026. Slovenačka delegacija bila je među onima koje su zahtevale tajno glasanje o izraelskom učešću, zajedno sa Španijom, Islandom, Holandijom, Crnom Gorom, Turskom i Alžirijom. Međutim, taj postupak nije odobren – što je bio prvi signal da će uslediti drastičniji koraci.

Predsednica uprave RTVS, Natalija Gorščak, u svom obraćanju je podsetila na presedan iz 2022. kada je Rusija momentalno isključena nakon invazije na Ukrajinu. Kako ističe, sada se postavlja pitanje zašto se isti standard ne primenjuje na Izrael.

Gorščak je naglasila da je „sloboda medija ozbiljno ugrožena“, da slovenačkim novinarima nije dozvoljen ulazak u Gazu, i da je takmičenje poslednjih godina postalo previše politizovano.

„Moramo slediti svoja načela. Nekada jednostavno treba stati na pravu stranu istorije“, poručila je, dodajući da Slovenija neće učestvovati niti prenositi takmičenje ako Izrael ostane u konkurenciji.

Foto: Alma Bengtsson / EBU

Evropa se deli – neki odlaze, drugi otvoreno brane Izrael

Kontroverza oko izraelskog učešća duboko je podelila evropske javne servise i jasno pokazala da Evrovizija više nije samo muzički festival, već ogledalo političkih i društvenih potresa na kontinentu. Dok deo zemalja napušta takmičenje tvrdeći da EBU više ne poštuje sopstvene principe, drugi otvoreno staju u odbranu Izraela i smatraju da povlačenje represalnih mera vodi ka opasnom presedanu.

Na jednoj strani su Španija, Holandija, Irska i Slovenija, koje su već prelomile i obustavile svoje učešće. Njihov argument je jasan — takmičenje je, prema njihovim rečima, izgubilo moralni i etički kompas, jer se na izraelski nastup i političke poruke iz prethodne sezone nije reagovalo na isti način kao na slučaj Rusije 2022. godine. U njihovim zvaničnim saopštenjima uglavnom dominiraju teme kršenja slobode medija, humanitarne krize i zabrinutosti zbog sve snažnijeg uticaja državnih politika na evrovizijsku mašineriju.

Na drugoj strani, međutim, stoje države koje smatraju da bi isključenje Izraela bilo ozbiljno narušavanje temeljnog principa takmičenja — univerzalnosti i inkluzivnosti. Nemačka se među prvima oglasila pozivom da Izrael mora ostati učesnik, uz izjavu ministra kulture da „bez Izraela ne može biti Evrovizije“. Slično razmišljaju i Austrija, kao domaćin 2026. godine, ali i nekoliko nordijskih i zapadnoevropskih zemalja koje se zalažu za nastavak učešća svih članica EBU-a bez političkih uslovljavanja.

Ove zemlje upozoravaju da bi sankcionisanje Izraela otvorilo vrata daljoj politizaciji, gde bi svaka kriza ili konflikt mogli dovesti do lančanog isključivanja učesnika. Prema njihovom mišljenju, Evrovizija bi u tom slučaju prestala da bude kulturni most i pretvorila bi se u polje političkih borbi i međudržavnih obračuna.

U sredini se nalaze zemlje koje se još nisu oglasile ili su izrazile zabrinutost bez preuzimanja konačnog stava. Među njima su i emiteri koji tradicionalno ne žele političke konflikte i nastoje da sačuvaju neutralnost, ali kako se tenzije povećavaju, očekuje se da će i one uskoro morati da se opredele.

Tako se u Evropi formiraju dva bloka — jedni koji traže jasnu reakciju na humanitarna i politička pitanja, i drugi koji insistiraju na tradiciji, kontinuitetu i apolitičnosti Evrovizije. Rezultat je duboka podela kakva se u istoriji ovog festivala gotovo nikada nije videla, a ona bi mogla odrediti ne samo ovogodišnje takmičenje u Beču, već i način na koji će Evrovizija funkcionisati u godinama koje dolaze.

EBU uvodi nova pravila glasanja i zabranu državnih kampanja

Paralelno sa burnim dešavanjima oko Izraela, EBU je usvojio i značajne izmene pravila:

• Žiriji se vraćaju u polufinale, nakon četiri godine pauze, i moraće da sadrže i mlađe članove (18–25 godina).
• Smanjen je broj televoting glasova koje pojedinac može dati (sa 20 na 10).
• Uvode se napredne tehničke zaštite za sprečavanje koordinisanog i lažnog glasanja.
• Zabranjeno je učešće vlada i državnih agencija u finansiranju ili promociji svojih predstavnika — što pogađa zemlje koje tradicionalno koriste velike promotivne kampanje (među kojima je naveden i Izrael).

EBU navodi da ove promene treba da vrate takmičenje „u okvire fer igre“ i smanje političke i komercijalne pritiske.

Zaključak – Evrovizija ulazi u eru kakvu još nismo videli

Beč će sledeće godine ugostiti takmičenje koje će biti dublje obeleženo politikom nego ikada ranije. Dok Izrael ostaje, četiri evropske države odlaze, a još nekoliko njih čeka konačnu odluku svojih upravnih odbora.

Evrovizija 2026 tako postaje jedno od najkontroverznijih izdanja u svojoj istoriji — izdanje koje će, sasvim sigurno, promeniti budućnost samog takmičenja.

Naredna nedelja mogla bi biti presudna za budućnost Pesme Evrovizije, jer se u Ženevi održava Generalna skupština EBU-a, na kojoj će se odlučivati o učešću Izraela. Pritisak raste, a Madrid i Ljubljana ne planiraju da popuste.

Španija: „Ljudska prava nisu takmičenje”

Španski javni servis RTVE ostaje nepokolebljiv u svojoj odluci donetoj još u septembru. Predsednik RTVE-a, Hose Pablo Lopez (José Pablo López), tokom nedavnog saslušanja u parlamentu potvrdio je da Španija neće učestvovati na Evroviziji 2026. ukoliko Izrael bude deo takmičarske postave.

Lopez je bio oštar i direktan, ističući da je pitanje pre svega humanitarne prirode, osvrćući se na situaciju u Gazi:

„Kao predsednik korporacije, i dalje verujem da je Pesma Evrovizije takmičenje, ali ljudska prava to nisu. Mislim da to moramo imati na umu.”

Pored humanitarnog aspekta, Lopez je optužio Izrael za sistematsko kršenje evrovizijskih pravila, navodeći da ta zemlja „politički eksploatiše takmičenje“ i pokušava da utiče na glasanje.

Posebno je naglasio, jasno aludirajući na dvostruke aršine EBU-a, da:

„Bilo koja druga zemlja koja bi bila umešana u ovakvu vrstu zloupotrebe takmičenja, uveravam vas, bila bi kažnjena i privremeno suspendovana.“ 

Iako je EBU najavio dodatne mere protiv mešanja vlada u glasanje, Španija to smatra nedovoljnim garancijama.

Slovenija: Učešće samo ako Izrael bude isključen

Sličan vetar duva i iz Ljubljane. RTV Slovenija je ostavila otvorenim scenario povlačenja, s obzirom na to da trenutni nacrt programskog plana za 2026. godinu uopšte ne predviđa učešće na Evroviziji.

Predsednica uprave RTV Slovenija, Natalija Gorščak, pojasnila je da su vrata za Beč i dalje odškrinuta, ali pod jednim jasnim uslovom. Sve oči uprte su u naredni četvrtak, kada će se održati Generalna skupština EBU-a.

Kako je objasnila:

„Ako se sledeće nedelje, kada se očekuje glasanje Generalne skupštine EBU o tome da li će Izrael učestvovati ili ne, dogodi da Izrael na kraju ne učestvuje, onda ćemo predložiti savetu promenu plana programa i produkcije i, naravno, učestvovati na festivalu.“

Dakle, jednačina je jasna: ako Izrael ostaje, Slovenija odlazi. Gorščak je takođe napomenula da Slovenija nije usamljena u ovom razmišljanju, navodeći da Holandija i Irska takođe razmatraju bojkot ukoliko EBU ne povuče konkretne poteze.

Kritična nedelja pred EBU i istorijska odluka

Glasanje na generalnoj skupštini EBU-a zakazano za narednu nedelju biće ključno — ne samo za status Izraela, već i za budućnost Evrovizije kao takmičenja. Odluka bi mogla da dovede do lančane reakcije i novih povlačenja, čime bi 2026. godina postala jedna od najprelomnijih u istoriji.

Jasno je da će narednih dana fokus celog evrovizijskog sveta biti usmeren ka Ženevi, gde se očekuje odluka koja bi mogla promeniti politički, organizacioni i imidž takmičenja u godinama koje dolaze.

Španija i Slovenija, za sada, ne odustaju: njihov ostanak na Evroviziji 2026 zavisi isključivo od — Izraela.

Španija, jedna od ključnih zemalja „Velike petorke“, signalizira da bi mogla da napusti takmičenje ukoliko Izrael ne bude isključen, što bi imalo dalekosežne posledice na budućnost Evrovizije.

Španski ministar kulture Ernest Urtasun, u ime koalicione partije Sumar, otvoreno je izjavio da bi povlačenje sa takmičenja moglo da postane opcija.

On je u emisiji na javnom servisu TVE kritikovao učešće Izraela i naglasio da je Španija već zvanično zatražila njegovo isključenje. „Ako se to ne desi, moraće da se preduzmu određene mere“, jasan je bio Urtasun.

Iako konačnu odluku donosi nacionalni emiter RTVE, Urtasunova izjava ukazuje na snažan pritisak vlade. Njegov stav podudara se sa pozicijom slovenačkog javnog servisa RTV SLO, koji je već najavio povlačenje sa narednog takmičenja ako Izrael ostane na spisku učesnika.

Više o reakcijama Slovenije na učešće Izraela na Pesmi Evrovizije možete pročitati OVDE.

Španski premijer Sančez: „Ne možemo da imamo dvostruke standarde“

Urtasunov istup samo je poslednji u nizu sličnih poteza španskih političara. Premijer Španije, Pedro Sančez, nedavno je javno pozvao Evropsku radiodifuznu uniju (EBU) da zabrani Izraelu učešće, povlačeći paralelu sa Rusijom, koja je izbačena nakon invazije na Ukrajinu. Tom prilikom Sančez je izjavio:

„Niko nije protestovao kada je Rusija morala da napusti međunarodna takmičenja, pa i Evroviziju, nakon invazije na Ukrajinu. Stoga, ne bi trebalo ni Izraelu da se dozvoli učešće, jer ne možemo da imamo dvostruke standarde u kulturi.“

Sančez, čija je vlada kritikovala Izrael i prošle godine zvanično priznala Palestinsku državu, otvoreno je izrazio solidarnost sa „narodom Palestine koji doživljava nepravdu rata i bombardovanja“.

On je u parlamentu Izrael čak nazvao „genocidnom državom“, što je izazvalo oštru reakciju izraelskog ministarstva spoljnih poslova. 

Premijer Španije

Glasanje publike i zahtev za reviziju

Uprkos jasnom stavu vlade i premijera, španska publika je na Evroviziji 2025. dodelila Izraelu maksimalnih 12 poena u teleglasanju. Taj rezultat iznenadio je mnoge, a izraelski ministar za dijasporu, Amihaj Čikli, ironično se oglasio na društvenim mrežama, poručujući da je to „šamar u lice“ premijeru Sančezu.

Kao odgovor na to, španski javni servis RTVE je zatražio reviziju rezultata glasanja, sumnjajući da je sistem teleglasanja narušen „ratnim sukobima“. Pre finala takmičenja, RTVE je prekršio pravila EBU-a, koja zabranjuju političke poruke, emitujući poruku podrške Palestini. Zbog toga im je EBU zapretio sankcijama. 

EBU je, pod sve većim pritiskom javnosti i nacionalnih emitera, produžio rok za povlačenje sa takmičenja bez penala do decembra, kada se očekuje konačna odluka o učešću Izraela na Generalnoj skupštini. Izlazak Španije sa takmičenja, nakon Slovenije, mogao bi da pokrene lavinu i dovede do najvećeg odvajanja zemalja od Evrovizije.

Da li će EBU popustiti pod pritiskom ili će se takmičenje naći pred ozbiljnim raskolom? Šta mislite, kako će se situacija odvijati u narednim mesecima?

Međutim, iz Slovenije stižu vesti koje ukazuju da je njihov nastup na Pjesmi Evrovizije 2026. godine u Beču pod velikim znakom pitanja. Slovenska nacionalna televizija RTVSLO, suočena sa ozbiljnim dilemama, još uvek nije donela konačnu odluku.

Budućnost učešća Slovenije na Pesmi Evrovizije 2026. godine u Beču visi o tankoj niti. Slovenački javni servis RTVSLO suočava se sa ozbiljnim dilemama koje su dovele u pitanje njihov nastup, a direktorka televizije, Ksenija Horvat, javno je izjavila da je učešće zemlje malo verovatno. Ova izjava usledila je nakon što je otkazan planirani šou za nacionalni izbor, što dodatno pojačava neizvesnost.

Zvanično saopštenje RTVSLO

U zvaničnom saopštenju koje je RTVSLO uputio medijima, jasno su izneseni uslovi pod kojima bi se učešće moglo realizovati. Konačna odluka biće doneta najkasnije do usvajanja godišnjeg plana za 2026. godinu.

„Konačna odluka o učešću biće doneta najkasnije do usvajanja godišnjeg plana (PPN za 2026). Do tada bi trebalo da bude jasno da li će EBU doneti odluku u vezi sa učešćem Izraela i da li će razmotriti komentare nekoliko članova EBU-a u vezi sa transparentnošću glasanja. U tom trenutku biće odlučeno da li RTVSLO i dalje želi da učestvuje na takmičenju.

Slovenačka televizija naglašava da ne vide samo javne servise kao učesnike, već i same države.

Na Generalnoj skupštini EBU-a, koja je održana početkom jula u Londonu, RTVSLO je izneo svoj stav da u slučaju učešća Izraela na Pesmi Evrovizije, RTVSLO neće učestvovati zbog genocida u Gazi. RTVSLO veruje da na Evroviziji ne učestvuju samo javni emiteri – kao što je izraelski KAN, koji se suočava sa izazovima vladajuće politike u zemlji – već same države. Na primer, Belgija i Nemačka nemaju odvojene predstavnike za svakog javnog emitera (RTBF i VRT, ili ZDF i ARD), već jednog zajedničkog predstavnika koji predstavlja zemlju u celini. EBU trenutno razgovara sa svojim članovima o potencijalnom učešću Izraela na predstojećem takmičenju.“

Ignorisani zahtevi i otkazan nacionalni izbor

Ksenija Horvat, direktorka RTVSLO, objasnila je da je otkazivanje planiranog programa za nacionalni izbor, koji je trebalo da posluži za odabir predstavnika za Beč, posledica nedostatka dijaloga sa EBU-om.

„Radili smo na konceptu programa koji bi od početka oktobra promovisao mlade, nove i sveže izvođače. To bi nas dovelo do Ema-e, finalnog izbora, gde bi bio odabran slovenački predstavnik za Evroviziju.“

Međutim, ovaj plan je obustavljen iz dva glavna razloga. Prvi je, kako kaže Horvat, ignorisanje njihovih zahteva od strane EBU-a.

„Poslali smo vrlo specifična pitanja i predloge, slično kao i prošle godine, ali smo oba puta bili ignorisani. Kao rezultat toga, realno smatramo da nećemo učestvovati na Evroviziji sledeće godine, kao što smo javno i rekli. Ako ne možemo da se dogovorimo o odgovarajućem sistemu učešća sa EBU-om, nećemo biti tamo, što čini ovaj koncept šoua besmislenim za nas.“

Drugi razlog su finansijska razmatranja i potreba za smanjenjem troškova, što je deo šireg plana štednje.

Direktorka RTVSLO

Prošireni rok za potvrdu učešća

EBU je, svestan situacije i zabrinutosti nekih emitera, nedavno produžio rok za potvrdu učešća bez finansijskih penala do sredine decembra, sa standardnog roka 13. oktobra. Ovaj potez je osmišljen kako bi se emiterima pružila „dodatna fleksibilnost i jasnoća u finalizaciji prijave za učešće“.

Pored Slovenije, neizvesnost u pogledu učešća vlada i u Holandiji, gde emiter AVROTROS takođe pregovara sa EBU-om zbog „geopolitičkih uticaja na takmičenje“. Ostaje da se vidi da li će produženi rok i dalji pregovori doneti željenu jasnoću i omogućiti da Slovenija ipak zauzme svoje mesto na evrovizijskoj sceni 2026. godine.

Sedam zemalja koje nastupaju u prvoj polovini prve polufinalne večeri, u subotu, 3. maja, imalo je po pola sata da testira scenu, svetla, kameru i efekte i – naravno – izbacile prve „wow“ momente ove sezone.

Organizatori su najavili da će ove godine, radi očuvanja ekskluziviteta, sa prvih proba biti objavljivane samo tri fotografije po nastupu.

Pogledajmo kako je protekao prvi dan proba!

 ISLAND: VÆB – „RÓA“

Islandski duo VÆB otvorio je probe energičnim nastupom koji donosi more, brodove i zarazne ritmove. Braća Matthías i Hálfdán Matthíasson uneli su nordijsku energiju u arenu sa pesmom „RÓA“, što znači „veslanje“. Ova himnična pesma inspirisana je morskim šantama, ali donosi moderan, plesni prizvuk – idealan za otvaranje večeri.

Scenski nastup prati prepoznatljiv motiv – veliki beli drveni brod, pokretni talasi na sceni i tri prateća igrača u srebrnim kombinezonima sa islandski stilizovanim džemperima. LED ekrani koriste jake crvene i plave geometrijske pejzaže, dok njihovo ime – VÆB – blješti u pozadini.

Spektakl je upotpunjen dimnim efektima koji podsećaju na islandske gejzire.

 POLJSKA: Justyna Steczkowska – „GAJA“

Veteranka Evrovizije iz 1995. godine, Justyna Steczkowska, vratila se sa pesmom „GAJA“, i odmah izazvala uzdahe publike – bukvalno. Bas linija pesme odzvanja arenom toliko snažno da se oseća u grudima, dok vizuelni elementi pružaju pravu mitološku fantaziju.

Justyna se spušta sa plafona obučena u crni kostim, dok plameni efekti, rotirajuće planete, voda, munje i lavina svetlosnih efekata dočaravaju rađanje univerzuma. Prateći igrači u gladiatorskim kostimima upotpunjuju kompleksnu koreografiju, a kraj donosi spektakl sa Justynom koja uzdiže u vazduh ispred zmajeva koji bljuju vatru.

Pravi „Game of Thrones“ susreće Evroviziju.

 SLOVENIJA: Klemen – „How Much Time Do We Have Left“

Slovenija nas je uvela u emotivnu tišinu – i to doslovno. Klemen, poznat glumac, voditelj i pevač, doneo je na scenu baladu koja ispituje prolaznost života. U tamnom odelu i beloj majici, uz zvezdano nebo koje menja boje sa crvene na plavu, Klemen stvara hipnotišući ambijent.

Posebna pažnja privučena je momentom kada Klemen peva deo pesme viseći naglavačke, oslonjen na dva igrača. Njegov snažan vokal, minimalistički pristup i emocionalna iskrenost stvaraju baladu koja bi mogla postati nezaboravan trenutak u polufinalu.

 ESTONIJA: Tommy Cash – „Espresso Macchiato“

Tommy Cash je svakako najekscentričniji izvođač dana – i to svesno. Estonski umetnik donosi pesmu „Espresso Macchiato“, prvu od nekoliko pesama sa italijanskim jezikom, ali izvedenu potpuno u njegovom prepoznatljivom stilu.

Nastup uključuje četiri „obezbeđenja“ i njegovu prepoznatljivu „špageti plesnu“ rutinu. LED ekran prikazuje animirane alpske pejzaže, a Tommy u plavom odelu i dugoj crvenoj kravati pravi šou koji je zabavan, apsurdan i ujedno neodoljivo zarazan.

Publika će ovo, bez sumnje, obožavati.

 UKRAJINA: Ziferblat – „Bird of Pray“

Ukrajinski bend Ziferblat donosi sofisticiranu estetiku i zvuk nove generacije. Daniel, Valentyn i Fedir u svetlucavim kostimima donose moderni pristup pop-rock izrazu, uz snažnu vizuelnu podršku i preciznu kameru.

Umesto prirodnog pejzaža iz nacionalnog finala, LED zid sada prikazuje pulsirajuće neon grafike, dok zlatne odore pratećih pevača dodaju dozu glamura. Plesni pokreti, pažljivo sinhronizovani sa muzikom, podižu ovaj nastup na visoko profesionalan nivo. Vatra i dim dodatno začinjavaju sredinu pesme.

 ŠVEDSKA: KAJ – „Bara Bada Bastu“

Zabava se vraća sa švedskim predstavnicima – i to ne bilo kakvima. KAJ je finski trio koji peva na švedskom jeziku i vraća ovaj jezik na Evroviziju prvi put od 1998. godine. Njihova pesma poziva na opuštanje u sauni – ali na evrovizijski način.

Scena podseća na pravi sauna ambijent: drveni elementi, log store, ogroman kobasica rekvizit i plesna koreografija koja završava u laserskom spektaklu. Kostimi u braon tonovima, pozadina sa jelenima i LED šuma stvaraju bajkovitu atmosferu, dok finale pretvara arenu u pravi neon party. Vatreni efekti i dim ne izostaju.

 PORTUGAL: NAPA – „Deslocado“

Dan zatvara Portugal, sa pesmom „Deslocado“ benda NAPA, koji dolazi s ostrva Madeira. Emotivna numera na portugalskom jeziku kombinuje fado emociju sa modernim, ležernim aranžmanom i jasno donosi poruku o osećaju otuđenosti u urbanom svetu.

Nastup je suptilan, ali efektan – nežne boje u odeći članova benda, plutajući oblaci i menjajući pejzaži na LED ekranima stvaraju sanjivu atmosferu. Vokalna harmonija odzvanja dvoranom i ostavlja publiku dirnutu.

Idealno zatvaranje dana ispunjenog raznolikošću.

Ovom pobedom, Klemen je stekao pravo da predstavlja Sloveniju u Bazelu, gde će se takmičiti u prvom polufinalu 13. maja.

Pobednik EME 2025 i predstavnik Slovenije u Bazelu

Povratak EME i uzbudljivo finale

Posle dve godine u kojima se slovenački predstavnik birao interno, EMA 2025 se vratila na televizijske ekrane u velikom stilu. Dvanaest izvođača borilo se za kartu za Evroviziju, a veče je bilo ispunjeno raznovrsnim muzičkim nastupima.

Takmičenje je otvorila ANNA sa energičnom pesmom Čau, dok su se ZveN sa pesmom Divja i PolarAce sa Kind trudili da ostave jak utisak.

Na sceni su se smenjivali i Astrid & The Scandals sa numerom Touché, Jon Vitezič sa Vse ti dam, KiKi sa O-ou!, Eva Pavli sa Niti, Žan Videc sa Pusti, da gori, Trine sa Grace i RAI sa Frederick’s Dead.

Međutim, pravo uzbuđenje usledilo je kada su stručni žiriji dodelili svoje glasove i odlučili koji će izvođači ući u superfinale. July Jones sa pesmom New Religion i Klemen sa How Much Time Do We Have Left našli su se u završnoj borbi, a o pobedniku je odlučivala publika.

Na kraju, Klemen je trijumfovao i osigurao svoje mesto na Evroviziji!

Glasanje i reakcije

Glasanje u prvom krugu sprovedeno je kroz pet stručnih žirija – OGAE Slovenija, muzičkih izvođača i producenata, televizijskih profesionalaca, radijskih eksperata i međunarodnih evrovizijskih influensera. Dok je July Jones osvojila najviše poena od fan kluba OGAE Slovenija i evrovizijskih influensera, Klemen je bio favorit među muzičkim profesionalcima, televizijskim i radijskim žirijem. Na kraju, razlika je bila minimalna – Klemen je sakupio 51 poen, a July Jones 50, što je pokazalo koliko je konkurencija bila jaka.

U superfinalu je odlučivala isključivo publika, koja je svojim glasovima poslala Klemna u Bazel. Prema objavljenim podacima, Klemen je osvojio 58% glasova publike, dok je July Jones dobila 42%, što pokazuje da je publika bila jasno naklonjena pobedniku.

Ova pobeda je još značajnija jer označava njegov veliki povratak na evrovizijsku scenu, budući da je ranije već imao značajnu ulogu u slovenačkom nacionalnom izboru.

Foto: RTV SLO

Ko je Klemen?

Klemen Slakonja (rođen 3. juna 1985. u Brežicama) je poznati slovenački glumac, komičar, televizijski voditelj i muzičar. Karijeru je započeo na lokalnom radiju u Krškom, a širu popularnost stekao je kroz satirične emisije Radio Ga Ga i Hri-bar. Njegova sposobnost imitacije i humoristički pristup doneli su mu veliku popularnost, a bio je i voditelj EME čak tri puta – 2011, 2012. i 2016. godine.

Osim voditeljskog i glumačkog angažmana, Klemen je poznat i po muzičkim parodijama i skečevima, koji su ga učinili prepoznatljivim širom Slovenije.

Njegova evrovizijska pesma How Much Time Do We Have Left nastala je u saradnji sa Majom Slatinšek i Ryanom Smallom, a kombinacija njegovog scenskog iskustva i emotivne balade mogla bi biti dobitna formula na velikoj sceni u Bazelu.

Kakve su šanse Slovenije na Evroviziji?

Slovenija je na Evroviziji debitovala 1993. godine sa pesmom Tih deževen dan grupe 1X Band, a do sada je dva puta ostvarila najbolji plasman – sedmo mesto, koje su doneli Darja Švajger (1995) i Nuša Derenda (2001). Iako zemlja još uvek čeka svoju prvu pobedu, slovenački predstavnici su često donosili jedinstvene i upečatljive nastupe.

Pored toga, Slovenija ima uspeha u drugim evrovizijskim takmičenjima – 2017. godine pobedila je na prvom izdanju takmičenja Eurovision Choir, a 2019. godine osvojila treće mesto.

Da li će Klemen uspeti da donese najbolji rezultat za Sloveniju do sada? Ostaje da vidimo, ali sudeći po energiji koju je pokazao na EMA-i, sigurno nas očekuje spektakularan nastup u Bazelu!

Najbolji nastup Slovenije na Pesmi Evrovizije

Takmičenje će se održati u Studiju 1 RTV Slovenija u Ljubljani, a prenosiće ga RTV SLO 1 i online platforme.

Događaj počinje večeras u 20.00 časova po srednjoevropskom vremenu, a domaćini večeri biće Raiven i Štras, poznati slovenački umetnici i TV lica.

Takmičari i pesme

Na ovogodišnjoj EMI 2025 nastupiće 12 izvođača, koji će se boriti za mesto slovenačkog predstavnika na Evroviziji. U pitanju su sledeći učesnici sa svojim pesmama:

1. Ana – „Čau“
2. Zven – „Divja“
3. PolarAce – „Kind“
4. Astrid & The Scandals – „Touché“
5. Jon Vitezič – „Vse ti dam“
6. KiKi – „O-ou!“
7. Eva Pavli – „Niti“
8. Klemen – „How much time do we have left?“
9. July Jones – „New Religion“
10. Žan Videc – „Pusti da gori“
11. Trine – „Grace“
12. Rai – „Frederick’s Dead“

Ove pesme su već dostupne za preslušavanje na zvaničnom sajtu RTV Slovenija, a fanovi širom Evrope već imaju svoje favorite.

Foto: RTV SLO

Sistem glasanja

Takmičenje će se odvijati u dva kruga glasanja. U prvom krugu stručni žiri, sastavljen od muzičkih stručnjaka i bivših evrovizijskih predstavnika, odabraće dve najbolje pesme koje će se plasirati u superfinale.

U prvom krugu glasti pet različitih žirija i to:

• muzički žiri, sastavljen od pevača, autora, aranžera i producenata,
• televizijski žiri, koji uključuje urednike, voditelje, koreografe i stručnjake za vizuelni identitet,
• radijski žiri, sačinjen od novinara i voditelja radijskih emisija,
• žiri ljubitelja Evrovizije, sa članovima slovenačkog OGAE kluba,
• međunarodni žiri onlajn influensera, sastavljen od blogera, vlogera, onlajn novinara i komentatora iz drugih zemalja.

Dve pesme sa najviše glasova nakon prvog kruga ulaze u drugi krug tzv. superfinale, kada će još jednom biti izvedene, nakon čega će slovenačka publika, isključivo putem telefonskog glasanja, odlučiti ko će biti pobednik festivala i predstavnik Slovenije na Pesmi Evrovizije 2025. godine. isključivo putem telefonskog glasanja.

Očekuje se napeto takmičenje, s obzirom na to da među učesnicima ima kako novih talenata, tako i iskusnih izvođača koji su već nastupali na slovenačkoj muzičkoj sceni. Među najzapaženijim imenima su July Jones, koja je već imala međunarodnu karijeru, i Klemen Slakonja, poznati glumac, komičar i imitator, koji se vraća na muzičku scenu sa zanimljivim konceptom pesme.

Gde gledati i kako pratiti

Fanovi Evrovizije moći će uživo da prate EMA 2025 putem više različitih platformi. Finale će biti emitovano uživo na RTV Slovenija 1, glavnom kanalu slovenačkog javnog servisa, a prenosiće ga i Radio Slovenija, omogućavajući slušanje takmičenja i putem radijskih talasa.

Za one koji preferiraju digitalne platforme, takmičenje će biti dostupno i putem RTV SLO web portala, gde će gledaoci moći da prate šou uživo preko interneta. Takođe, direktan prenos biće dostupan i na zvaničnom YouTube kanalu RTV Slovenija, što omogućava praćenje događaja iz bilo kog dela sveta.

Kako bi gledaoci dobili potpunu sliku o takmičenju, RTV Slovenija će obezbediti i ekskluzivne sadržaje – intervjue sa učesnicima, scene iza kulisa i analize nastupa, koje će biti dostupne na društvenim mrežama, kao što su Facebook, Instagram i TikTok.

Ko će večeras osvojiti kartu za Bazel i postati slovenački predstavnik? Saznaćemo uskoro!

Predstavnica Slovenije na prošlogodišnjoj Pesmi Evrovizije 

Ovaj prvi uvid u numere izazvao je veliko interesovanje publike i dodatno pojačao uzbuđenje pred samo finale festivala, koje je zakazano za subotu 1. februar u 20.00 časova.

Od balada do energičnih pop pesama

Dvanaest pesama obećava raznolikost muzičkih stilova, od emotivnih balada do modernih pop i eksperimentalnih numera. Među učesnicima se ističu imena poput July Jones, koja se vraća s pesmom „New Religion“, i Klemena Slakonje, koji debituje s numerom „How much time do we have left?“. Takođe, nova lica poput benda Astrid & The Scandals i izvođača PolarAce unose svežinu na ovogodišnju EMA-u.

Pesme su predstavljene redosledom kojim će takmičari nastupati u finalu:

1. Ana – „Čau“
2. Zven – „Divja“
3. PolarAce – „Kind“
4. Astrid & The Scandals – „Touché“
5. Jon Vitezič – „Vse ti dam“
6. KiKi – „O-ou!“
7. Eva Pavli – „Niti“
8. Klemen – „How much time do we have left?“
9. July Jones – „New Religion“
10. Žan Videc – „Pusti da gori“
11. Trine – „Grace“
12. Rai – „Frederick’s Dead“

Prvi utisci publike ukazuju na raznoliku ponudu pesama, od emotivnih balada do energičnih pop hitova s modernom produkcijom. Sve pesme su dostupne na zvaničnom sajtu RTV Slovenija, gde publika ima priliku da ih presluša i donese svoj sud o takmičarima.

Kako će se birati pobednik?

Na finalnoj večeri EMA-e, pet različitih žirija – uključujući stručnjake iz oblasti muzike, televizije, radija, evrovizijske fanove i međunarodne influensere – izabraće dve pesme koje će se plasirati u superfinale.

U poslednjoj fazi, o pobedniku odlučuje isključivo publika putem telefonskog glasanja.

Povratak festivala EMA, nakon dve godine pauze, donosi novu priliku slovenačkim izvođačima da se predstave na velikoj sceni.

Hoće li jedna od ovih pesama uspeti da donese Sloveniji zapažen rezultat u Bazelu? Uz isečke koji su dostupni, fanovi širom Evrope već prave svoje liste favorita i s nestrpljenjem iščekuju završnicu.

Preslušajte isečke i podelite svoje mišljenje – ko je vaš favorit za pobedu na EMA 2025?

Predstavnica Slovenije na prošlogodišnjoj Pesmi Evrovizije 

Ova odluka označava povratak jedne od ključnih muzičkih manifestacija u Sloveniji, što dodatno povećava uzbuđenje među evrovizijskim fanovima.

Učesnici EMA 2025: Povratnici i nova lica

Lista takmičara donosi zanimljivu mešavinu povratnika i novih talenata, a među njima se ističu imena koja će fanovima biti prepoznatljiva:

• July Jones – Poznata po energičnoj numeri „Girls Can Do Anything“ iz 2022. godine, July je tada završila na petom mestu, ali je osvojila srca publike svojim modernim i feminističkim pristupom. Ove godine se vraća s pesmom „New Religion“ i jasno cilja na pobedu.
• Klemen Slakonja – Talentovani šoumen koji je bio domaćin EMA-e 2020. godine. Tada je briljirao izvođenjem parodije svih 25 dotadašnjih slovenačkih evrovizijskih pesama. Ove godine, Klemen se prvi put pojavljuje u ulozi takmičara s numerom „How much time do we have left?“.
• Trine i PolarAce, kao i bend Astrid & The Scandals, predstavljaju novu generaciju izvođača koji donose svežinu i raznovrsnost muzičkih stilova.

Potpun spisak učesnika EMA 2025 izgleda ovako:

• Eva Pavli – „Niti“
• KiKi – „O-ou!“
• Jon Vitezič – „Vse ti dam“
• Trine – „Grace“
• Klemen – „How much time do we have left?“
• Žan Videc – „Pusti da gori“
• ANNA – „Čau“
• July Jones – „New Religion“
• ZveN – „Divja“
• PolarAce – „Kind“
• Astrid & The Scandals – „Touché“
• RAI – „Frederick’s Dead“

Koncept takmičenja: Dva kruga glasanja

Finalno veče EMA 2025 biće održano 1. februara i uključivaće dva kruga glasanja. U prvom krugu, o sudbini takmičara odlučivaće pet različitih žirija:

1. Muzički žiri – Sastavljen od profesionalnih pevača, autora i producenata.
2. Televizijski žiri – Uključuje stručnjake za koreografiju i vizuelni identitet.
3. Radijski žiri – Novinari i urednici vodećih radio stanica u Sloveniji.
4. OGAE Slovenija – Klub evrovizijskih fanova.
5. Međunarodni influenseri – Blogeri i vlogeri iz evrovizijske zajednice širom Evrope.

Dve pesme s najviše glasova ulaze u superfinale, gde će o pobedniku odlučivati isključivo slovenačka publika putem telefonskog glasanja.

EMA: Tradicija i povratak korenima

Festival EMA ima dugu tradiciju, koja datira još od 1993. godine. Tokom godina, bio je odskočna daska za mnoge izvođače koji su predstavljali Sloveniju na evropskoj sceni. Iako je poslednje izdanje festivala održano 2022. godine, povratak ovog takmičenja vraća fokus na muzičku kreativnost i neposrednu vezu s publikom.

Slovenija je na Evroviziji 2022. predstavljena pesmom „Disko“ grupe LPS, koja nije uspela da se plasira u finale. Povratak EMA-e sada daje novu šansu slovenačkim umetnicima da postignu bolji rezultat i dostojno predstave svoju zemlju.

Hoće li Slovenija 2025. pronaći pesmu koja će je odvesti do vrha? Sve oči biće uprte u EMA u februaru naredne godine, kada ćemo saznati naslednicu Rejven.

Predstavnica Slovenije na Pesmi Evrovizije 2024.

RTV Slovenija objavila je poziv za sve zainteresovane autore da se prijave i učestvuju u takmičenju za izbor slovenačkog predstavnika na 69. Pesmi Evrovizije, koja će se održati 2025. godine u švajcarskom gradu Bazelu. Ovaj izbor će biti organizovan kroz nacionalni festival EMA 2025, koji će se održati u subotu, 1. februara 2025. godine.

Prijave za EMA 2025 se primaju do 25. novembra 2024. godine, isključivo putem ONLINE OBRASCA, koji je dostupan na zvaničnom sajtu RTV Slovenije. Svi prijavljeni autori i izvođači moraju dostaviti svoje pesme sa svim potrebnim prilozima do ponoći 25. novembra, kako bi njihova prijava bila razmatrana od strane selekcionog žirija. Konačni spisak odabranih pesama i izvođača biće objavljen najkasnije do 20. decembra 2024. godine. Detaljne informacije u vezi izbora možete pronaći OVDE.

Selekciona komisija, sastavljena od najmanje tri člana, odabraće 12 pesama koje će se takmičiti u finalu festivala EMA 2025.

Takmičenje će biti održano u dva kruga glasanja, tako što će u prvom krugu glasti pet različitih žirija i to:

• muzički žiri, sastavljen od pevača, autora, aranžera i producenata,
• televizijski žiri, koji uključuje urednike, voditelje, koreografe i stručnjake za vizuelni identitet,
• radijski žiri, sačinjen od novinara i voditelja radijskih emisija,
• žiri ljubitelja Evrovizije, sa članovima slovenačkog OGAE kluba,
• međunarodni žiri onlajn influensera, sastavljen od blogera, vlogera, onlajn novinara i komentatora iz drugih zemalja.

Dve pesme sa najviše glasova nakon prvog kruga ulaze u drugi krug, kada će još jednom biti izvedene, nakon čega će slovenačka publika, isključivo putem telefonskog glasanja, odlučiti ko će biti pobednik festivala i predstavnik Slovenije na Pesmi Evrovizije 2025. godine. isključivo putem telefonskog glasanja.

EMA – Tradicija i značaj u slovenačkoj muzičkoj sceni

Slovenija je jedna u nizu balkanskih zemalja koja će ove godine održati nacionalni festival za izbor svog evrovizijskog predstavnika.

Festival Evrovizijska melodija ili skraćeno EMA prvi put je organizovan 1993. godine i postao je ključni događaj na slovenačkoj muzičkoj sceni. Festival se od tada održao čak 26 puta, menjajući svoje koncpete, a poslednje izdanje održano je 2022. godine. Poslednji pobednik ovog festivala je slovenačka grupa LPS, koja je izvela pesmu Disko, koja kasnije u Torinu nije uspela da se plasira u finale Evrovizije 2022. godine, već je završila kao poslednje-plasirana pesma u prvom polufinalu

Sada se festival ponovo vraća kao platforma za otkrivanje novih talenata i pesama koje će predstavljati slovenačku muziku na evropskoj sceni.

Pobednik festivala EMA 2022. godine