Tokom razgovora za CNN Türk, bugarska pobednica javno je pozvala turski javni servis TRT da razmotri povratak na Evroviziju. DARA je istakla svoju povezanost sa Turskom, podršku koju je dobila od tamošnje publike i ocenila da je njenom pobedom Balkan ponovo ujedinjen oko jedne evrovizijske pesme.

Izbor Burgasa za domaćina dodatno daje simboliku čitavoj priči. Grad na bugarskoj obali Crnog mora nalazi se geografski veoma blizu Turske, pa će Evrovizija 2027. praktično biti održana nadomak zemlje koja sa takmičenja odsustvuje još od 2012. godine. Upravo bi ta blizina, uz Darin javni poziv i veliko interesovanje turskih fanova, mogla da bude još jedan podsticaj TRT-u da makar ponovo razmotri svoje učešće.

Ipak, iako je Darin poziv ponovo pokrenuo spekulacije među fanovima, do sada nije objavljena zvanična potvrda da TRT priprema učešće ili da su počeli novi razgovori sa Evropskom radiodifuznom unijom.

Da li bi Turska posle 15 godina zaista mogla da se vrati na evrovizijsku scenu – baš u Burgasu, praktično na svom pragu – ili će i ovo ostati samo još jedna u nizu želja publike?

Od poslednjeg mesta do evrovizijske sile

Turska je na Pesmi Evrovizije debitovala 1975. godine u Stokholmu. Prva predstavnica zemlje bila je Semiha Yankı sa pesmom „Seninle Bir Dakika“, koja je završila na 19, poslednjem mestu sa svega tri osvojena poena.

Početak nije obećavao da će Turska kasnije postati jedna od najprepoznatljivijih evrovizijskih zemalja. Tokom prvih decenija nizali su se uglavnom skromni plasmani, uključujući i dva nastupa bez osvojenog poena – 1983. i 1987. godine.

Prvi plasman među deset najboljih Turska je ostvarila 1986. godine, kada su Klips ve Onlar sa pesmom „Halley“ zauzeli deveto mesto. Pravi proboj, međutim, dogodio se 1997. godine u Dablinu. Şebnem Paker i Grup Etnic izveli su pesmu „Dinle“ i osvojili treće mesto sa 121 poenom, što je do tada bio ubedljivo najbolji rezultat zemlje.

Bio je to početak perioda u kojem je Turska postepeno izgradila svoj prepoznatljiv evrovizijski identitet – spoj savremene pop i rok muzike, tradicionalnih orijentalnih elemenata, energičnih nastupa i pesama koje su lako pronalazile put do televizijske publike širom Evrope.

Sertab Erener donela istorijsku pobedu i započela zlatno doba Turske na Evroviziji

Najvažniji trenutak turske evrovizijske istorije dogodio se 2003. godine u Rigi.

Sertab Erener predstavljala je zemlju pesmom „Everyway That I Can“, prvom turskom evrovizijskom numerom u potpunosti izvedenom na engleskom jeziku. U neizvesnoj završnici Turska je osvojila 167 poena i stigla do svoje prve i za sada jedine pobede.

Sertab je na sceni spojila savremeni pop zvuk sa prepoznatljivim orijentalnim motivima i koreografijom sa velikim trakama, a njen nastup ostao je jedan od najpoznatijih pobedničkih nastupa s početka 21. veka.

Zahvaljujući njenoj pobedi, Pesma Evrovizije je 2004. godine prvi i jedini put održana u Turskoj. Istanbul je ugostio takmičenje u dvorani Abdi İpekçi, a domaćina je predstavljala grupa Athena sa pesmom „For Real“. Turska je pred svojom publikom zauzela četvrto mesto sa 195 poena.

Period od pobede Sertab Erener do povlačenja može se smatrati zlatnim dobom Turske na takmičenju.

Kenan Doğulu je 2007. godine sa pesmom „Shake It Up Şekerim“ osvojio četvrto mesto, dok su Mor ve Ötesi godinu dana kasnije u Beogradu zauzeli sedmu poziciju sa numerom „Deli“. Hadise je 2009. godine sa pesmom „Düm Tek Tek“ završila četvrta, osvojivši 177 poena.

Turska je veoma blizu druge pobede bila 2010. godine u Oslu. Grupa maNga je sa pesmom „We Could Be the Same“ pobedila u svom polufinalu, dok je u velikom finalu zauzela drugo mesto sa 170 poena, iza nemačke predstavnice Lene i pesme „Satellite“.

Od uvođenja polufinala 2004. godine pa sve do povlačenja, Turska samo jednom nije nastupila u finalu. Grupa Yüksek Sadakat je 2011. sa pesmom „Live It Up“ završila na 13. mestu prvog polufinala, što je bilo prvo i jedino tursko ispadanje u polufinalu.

Turska je tokom ukupno 34 učešća ostvarila jednu pobedu, jedno drugo i jedno treće mesto, kao i još nekoliko plasmana među prvih deset.

Poslednji turski predstavnik na Evroviziji bio je Can Bonomo, koji je 2012. godine u Bakuu izveo pesmu „Love Me Back“.

Turska je u drugom polufinalu zauzela peto mesto sa 80 poena, a zatim je u finalu završila na sedmoj poziciji sa 112 poena. U trenutku održavanja takmičenja ništa nije ukazivalo na to da će to biti poslednji nastup zemlje u narednih najmanje 15 godina.

Samo nekoliko meseci kasnije, u decembru 2012. godine, TRT je objavio da neće učestvovati na Pesmi Evrovizije 2013. u Malmeu. Turska se od tada nije vratila na takmičenje.

Turska pobeda na Evroviziji 

Zašto se Turska povukla?

Kao zvaničan razlog za povlačenje TRT je naveo nezadovoljstvo pravilima takmičenja.

Turskom emiteru smetao je sistem prema kojem stručni žiriji i publika imaju jednak uticaj na konačne rezultate. TRT je smatrao da je smanjivanje uticaja televotinga nepovoljno za Tursku, koja je početkom dvehiljaditih redovno ostvarivala dobre rezultate zahvaljujući velikoj podršci gledalaca.

Drugi razlog bio je status „Velike petorke“. Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo, kao najveći finansijski doprinosioci EBU-a, imaju obezbeđeno mesto u finalu bez učešća u polufinalima. TRT je tvrdio da takav sistem ovim zemljama daje nepravednu privilegiju.

Iako su pravila glasanja bila prvobitno obrazloženje, izjave predstavnika TRT-a tokom narednih godina pokazale su da razlozi odsustva nisu bili isključivo vezani za format takmičenja.

Tadašnji generalni direktor TRT-a İbrahim Eren izjavio je 2018. godine da emiter ne razmatra povratak, navodeći kao jedan od razloga i pobedu austrijske drag umetnice Končite Vurst 2014. godine. Eren je kritikovao vrednosti koje, prema njegovom mišljenju, promoviše savremena Evrovizija i poručio da bi povratak bio moguć tek ukoliko EBU promeni svoj pristup.

Takav stav ponovio je i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nakon Evrovizije 2024. godine i pobede švajcarskog predstavnika Nema. Erdogan je optužio takmičenje za promovisanje „rodne neutralizacije“ i ugrožavanje tradicionalnih porodičnih vrednosti, a učesnike je predstavio kao deo šireg procesa društvenog i kulturnog propadanja.

Nakon sednice turkse vlade, 20. maja 2024. godine, turski predsednik Erdogan je izjavio

„Tursku smo poslednjih 12 godina držali podalje od ove sramote i sada još bolje shvatamo koliko je ta odluka bila ispravna.“

Njegove reči predstavljale su do tada najdirektniju potvrdu da odsustvo Turske više nije povezano samo sa sistemom glasanja i privilegovanim položajem „Velike petorke“, već i sa ideološkim i vrednosnim stavom državnog rukovodstva prema savremenoj Evroviziji.

Zbog toga se odsustvo Turske danas ne može objasniti samo neslaganjem oko žirija i „Velike petorke“. Povratak je postao i pitanje programske politike TRT-a, kao i odnosa turskog državnog vrha prema vrednostima koje Evrovizija predstavlja.

Turski predsednik – Redžep Tajip Erdogan

Godine glasina o povratku i postoje li stvarne šanse za povratak sledeće godine?

Od povlačenja Turske gotovo da nije prošla nijedna evrovizijska sezona bez glasina o njenom povratku.

Posebno velika očekivanja pojavila su se 2017. godine, kada su objave grupe maNga i izjave Sertab Erener pokrenule priče da bi se Turska mogla vratiti na Evroviziju 2018. Turska vlada je ubrzo demantovala takve navode, a tadašnji zamenik premijera Bekir Bozdağ izjavio je da TRT ne planira povratak.

Najozbiljniji signal stigao je 2021. godine. Tada je rukovodstvo TRT-a potvrdilo da je obnovilo kontakte sa Evropskom radiodifuznom unijom, dok je EBU saopštio da razgovara sa turskim emiterom sa ciljem da ga vrati na takmičenje.

Iz EBU-a su tada naveli da u Turskoj i dalje postoji veliko interesovanje za Evroviziju, što se vidi i po aktivnosti turskih fanova na zvaničnim profilima takmičenja. Organizatori su poručili da bi povratak TRT-a bio veoma dobrodošao.

Uprkos tim razgovorima, Turska se nije našla na spisku učesnika Evrovizije 2022. godine, a konkretni pregovori od tada nisu javno nastavljeni.

Dodatnu nadu među fanovima probudilo je pojavljivanje Sertab Erener u revijalnom programu Evrovizije 2024. u Malmeu. Pobednica iz 2003. ponovo je izvela „Everyway That I Can“, ali je njen nastup predstavljao omaž evrovizijskoj istoriji, a ne najavu povratka TRT-a.

Sa formalne strane, povratak Turske moguć je u svakom trenutku. TRT je i dalje član Evropske radiodifuzne unije i nema prepreke poput suspenzije članstva ili dugovanja koje bi mu onemogućile učešće.

Turska poseduje veliko muzičko tržište, snažnu dijasporu širom Evrope i publiku koja, uprkos dugom odsustvu zemlje, i dalje pokazuje veliko interesovanje za takmičenje. Njen povratak gotovo sigurno bi povećao gledanost Evrovizije i privukao pažnju jednog od najvećih tržišta među članicama EBU-a.

Ipak, šanse da se to dogodi već 2027. godine trenutno ne deluju velike.

Pravila kojima se TRT protivio nisu suštinski promenjena. „Velika petorka“ i dalje se direktno plasira u finale, dok stručni žiriji ostaju deo sistema odlučivanja. Još veću prepreku predstavljaju izjave turskog političkog rukovodstva o Evroviziji iz 2018. i 2024. godine.

Za sada nema javno objavljene potvrde da je TRT započeo pripreme za učešće 2027. ili obnovio razgovore sa EBU-om. Turski emiter još nije doneo, odnosno objavio konačnu odluku o narednom izdanju.

Povratak bi postao znatno realniji ukoliko bi TRT promenio programsku politiku, ukoliko bi razgovori sa EBU-om bili obnovljeni ili ako bi državno rukovodstvo procenilo da bi učešće u Bugarskoj donelo kulturnu i promotivnu korist Turskoj.

Povratak nije nemoguć, ali je još daleko

Turska je od zemlje koja je na svom debiju završila poslednja stigla do pobede, organizacije takmičenja u Istanbulu i niza rezultata među najboljima. Njene pesme obeležile su jednu evrovizijsku eru, zbog čega ne iznenađuje što fanovi i posle dugog odsustva priželjkuju njen povratak.

Darin poziv predstavlja lep i simboličan gest, posebno pred Evroviziju koja će biti održana u susednoj Bugarskoj. Međutim, između želje aktuelne pobednice i stvarnog povratka Turske nalazi se odluka TRT-a, ali i mnogo širi politički i vrednosni jaz koji se godinama produbljivao.

Zato je u ovom trenutku najrealniji zaključak da povratak Turske 2027. nije potpuno isključen, ali da za njega još nema konkretnih pokazatelja.

Vrata Evrovizije za Tursku ostaju otvorena. Pitanje je samo kada će – i da li će – TRT odlučiti da ponovo prođe kroz njih.

Nastup Turske na Evroviziji 2009

Nedavna izjava legendarnog turskog benda MaNga, koji je 2010. godine osvojio drugo mesto sa pesmom „We Could Be the Same“, ponovo je rasplamsala nade među fanovima i pokrenula raspravu – da li će se Turska konačno vratiti na takmičenje?

„Turska se definitivno mora ponovo takmičiti“, izjavili su članovi benda, naglašavajući da Evrovizija nije samo muzičko takmičenje, već i proslava kulturne razmene u kojoj je njihova zemlja ostavila dubok trag.

Sećanje na MaNgu i zlatno doba Turske

Nastali 2001. godine, MaNga su brzo osvojili tursku scenu svojim jedinstvenim spojem roka, repa i alternativnih zvukova. Njihov nastup na Evroviziji 2010. u Oslu i danas se smatra jednim od najspektakularnijih u istoriji takmičenja. Sa dinamičnim scenskim prisustvom, upečatljivim vizualima i moćnom energijom, osvojili su 170 poena i doneli Turskoj jedno od njenih najuspešnijih učešća.

Turska je, inače, debitovala na Pesmi Evrovizije 1975. godine, ali je pravi procvat doživela nakon uvođenja polufinala 2004. godine. Od tada do poslednjeg učešća 2012. godine, redovno su se plasirali u finale, često zauzimajući mesta u Top 10.

Njihov najveći trijumf bila je pobeda Sertab Erener 2003. godine sa pesmom „Everyway That I Can“, koja je Evroviziju dovela u Istanbul 2004.

Predstavnici Turske na Pesmi Evrovizije 2010. godine u Oslu

Zašto Turska ne učestvuje više od jedne decenije?

Turski javni servis, TRT, doneo je odluku o povlačenju 2013. godine. Glavni razlozi bili su neslaganje sa sistemom glasanja, posebno sa ulogom žirija (smatrali su da publika treba da ima glavnu reč), kao i automatski plasman „Velike petorke“ direktno u finale, što su ocenili kao nepravedno.

Od tada, glasine o povratku kruže gotovo svake godine, ali bez uspeha.

• 2017. – EBU je potvrdio da pregovara sa TRT-om o povratku. U to vreme, čak i turski pevači poput Sertab Erener javno su izražavali želju za povratkom.
• 2018–2019. – Pojavile su se glasine da je TRT poslao izaslanika na Evroviziju da „posmatra“ takmičenje, ali se povratak nije desio.
• 2020. – Turska delegacija se pojavila na sastancima EBU-a, što je izazvalo nove spekulacije, ali i to je ostalo bez rezultata.
• 2021. – EBU je zvanično izjavio da su u „aktivnim pregovorima“ sa Turskom, ali je ubrzo TRT potvrdio da povratka te godine neće biti.

MaNga se, svojim otvorenim pozivom, pridružuje listi fanova i bivših učesnika koji veruju da je došlo vreme da se Turska, sa svojom prepoznatljivom mešavinom etno-pop zvuka i savremenih elemenata, ponovo pridruži Evropi u muzičkom nadmetanju.

Iako izjava MaNge nije zvanična najava, ona svakako vraća ovu temu u fokus i, posle više od decenije, budi nadu da ćemo ponovo gledati Tursku na evrovizijskoj sceni.

Aydar, predstavnik domaćina Tatarstana

Otkako su Turci 2012. godine rešili da se povuku sa sledeće Evrovizije i da već dogodine organizuju svoju verziju najvećeg evropskog festivala muzike, niko ih nije shvatio ozbiljno. Međutim, uprkos svim podsmehivanjima fanova Evrovizije, Turska uspeva da 2013. godine organizuje i održi prvo takmičenje Turkvizije, da bi već dogodine festival oborio sve rekorde gledanosti u mnogim državama. Šta je tačno Turkvizija?

Eskišehir, grad u centralnoj Turskoj, izabran je za premijerno izdanje ovog festivala. Propozicije su sledeće: prijaviti se mogu sve države (ili regije u okviru država) u kojima je turski službeni jezik, ili gde Turci čine nacionalnu manjinu. Pa tako su svoje učešće između ostalih prijavili Severni Kipar, Kosovo, mnoge ruske regije (Tatarstan, Gagauzija, Hakasija i dr.), kao i neke evropske države poput Makedonije, Belorusije, Bosne i Hercegovine. Ovaj festival se sastojao od polufinala koje se održalo 19. decembra, i finala 21. decembra u kome se našlo 15 najboljih pesama. U svim aspektima je Turkvizija kopija Evrovizije, sem u jednom- glasanje je potpuno drugačije. Svaka država (ili regija) šalje svoj žiri koji ocenjuje svaku pesmu, sem svoje, ocenama od 1 do 10. Te ocene se sabiraju i dobija se pobednik sa najvećim zbirom ocena. Bez preterane gledanosti i interesovanja za festival, pobeđuje Azerbejdžan. Početkom 2014. donosi se odluka da se takmičenje preseli u ruski Kazanj, pa se istorija i kvalitet Turkvizije drastično menjaju.

Duet Non-Stop, predstavnici Kirgistana

Od dobijanja domaćinstva, Rusi odmah zabranjuju takmičenje Kosovu i Severnom Kipru, potom i objavljuju da će Tatarstan (pokrajina čiji je Kazanj glavni grad i jedna od najbogatijih regija u Rusiji) uložiti ogroman novac u festival, što privlači mnogo pažnje. To dovodi do toga da svoje predstavnike šalju čak i Nemačka i Iran, pa i Albanija kojoj se nije svidelo izbacivanje Kosova. Ako je 2013. godina obilovala jako čudnim etno pesmama (najbolji primer toga je pesma Kemerovske oblasti koja obiluje zvukovima imitranja ptica i koju možete preslušati klikom ovde), 2014. godina obiluje bržim pop pesmama.

Najboljih 15 pesama koje su se plasirale u finale učinile su da Turkvizija postane Evrovizija u malom – spoj pevljivih hitova, balada, etno i folk pesama. Ono što je Evrovizija izgubila modernizovanjem festvala i pesama, Turkvizija pokazuje i tako beleži enormnu gledanost. Pobedu odnosi Kazahstan pesmom koja brzo postaje hit među fanovima Evrovizije. Pesma Žanar Dugalove je odličan spoj popa sa lokalnim etno elementima i postavlja se veliko pitanje – šta se dogodilo sa ovakvim spojevima na Evroviziji, gde i zašto su nestale takve pesme?

Funda Kiliç, predstavnica Turske koja je zauzela poslednje mesto u finalu

Od ostalih učesnika izdvojio bih moderan duet koji je predstavljao Kirgistan, brzu pesmu domaćina Tatarstana, etno-rok iz Irana i zanimljivu kompoziciju Moskovske oblasti, sve četiri žanrovski potpuno različite, ali itekako ponaosob pesme koje bi bile konkurentne na Pesmi Evrovizije (pesme možete preslušati klikom na ime države). Kazanj je bio sjajan domaćin, dvočasovno finale je bilo vredno gledanja, i na zaprepašćenje mnogih Turkvizija postaje jedan ozbiljan festival. Iz našeg regiona takmičile su se Makedonija, Bugarska, Bosna, Rumunija i Albanija, ali bez uspeha.

Bliži nam se ovogodišnje izdanje koje je trebalo da se održi u prestonici Turkmenistana, međutim Istanbul naknadno dobija organizaciju (i Turska momentalno vraća Kosovo i Severni Kipar na takmičenje). Nadamo se jednom dobrom muzičkom takmičenju koje će po kvalitetu pesama nadmašiti Kazanj i biti sjajna zabava do Evrovizije u Stokholmu.