OGAE Serbia :: Vaš evrovizijski svet
Na ovim prostorima, imali smo po prvi put priliku da vidimo da jedna zemlja napravi preliminarnu rundu kao poligon za mlade i neafirmisane talentovane muzičare. Pravilo za prijavljivanje je bilo da izvođač ne sme biti stariji od 26 godina. EMA Freš je najavljena upravo u periodu kada su započele spekulacije medija da je popularna pevačica Senida odabrana interno da ponese slovenačku zastavu u Roterdamu.
Otpočeo je sistem duela koje je naizmenično pet voditelja prezentovalo na Jutjub kanalu. Pesme su prezentovane u demo verzijama sa jednominutnim isečkom. Pomalo konfuzni sistem onlajn glasanja, kombinovan sa žirijem je potrajao suvišnih dva meseca, a desio se veliki broj iznenađenja, i postalo je jasno da često ne pobeđuje bolja pesma, već onaj koji bolje organizuje glasače. Bilo je evidentno (i po Jutjub pregledima) da je odziv (ipak očekivano, jer su anonimni) mali. U evrovizijskoj fan-bazi, izdvojilo se jedno ime kao favorit – Astrid in Avantgarden, koja je sa demom pesme „Sing to Me“ najviše zaintrigirala međunarodne fanove i može se reći da je bila jedna od pesama za koju su fanovi čekali da je čuju u celosti. Da stvar bude čudnija, Astrid se provukla kroz „iglene uši“, putem druge šanse. Odlučeno je da finale ovog takmičenja bude televizijsko, uz čudnu odluku da žiri i publika biraju odvojenog pobednika koji će se naći na EMI. Praktično, dva pobednika, potpuno nezavisna jedan od drugog, umesto kumulativnog evrovizijskog principa.
Ono što je vrlo pozitivno jeste veliki broj zanimljivih pesama, gde je možda RTVSLO mogao da proširi kvotu učesnika, i na taj način otvori i mladim izvođačima i sebi manevarski prostor.
E sad, dolazimo do suštine. EMA Freš je takmičenje osmišljeno da se možda pronađe neko ko bi pomrsio račune poznatijim kolegama na „velikoj“ EMI, a svi se sećamo Mamudovog proboja na Sanremu lani. Milanski reper je prošao kvalifikacioni „Sanremo Giovani“ (gle čuda, baš ove godine nema prolaz na Evroviziju – izgleda da su zvezde zabrinute da ne izgube od anonimusa), potom na Sanremu nadvisio znatno popularnije Il Volo, Ultima, Iramu… Dakle ta afirmaciona takmičenja su i koncipirana da se ne puca na sigurno, već da se može odabrati nešto rizično, drugačije, a bez da se trpe posledice.
U finale EME su prošle Saška i grupa Parvani Violet (meni lično veoma draga), koje su verovatno i imale najbolju vokalnu izvedbu. Da li pesme „Cupid“ i „Še kar lovim tvoj nasmeh“ mogu da se nadaju da pomute račune nekom? Šanse su male, gotovo nikakve. Pesma „Cupid“ je autentična, zanimljiva, kada sam gledao i poželeo sam da prođe, ali opet je kliše u svojoj branši. O Saški (koja je najverovatnije pobedila na televotingu, sudeći po pregledima) ne treba trošiti reči kada je reč o vokalnoj izvedbi, ali pesma jednostavno nije inovativna. A, kada si mlad i kada želiš da se probiješ, moraš biti inovator. Uz dužno poštovanje pobednicima, iz sigurne zone na EMI Freš nisu izašli.
Sa druge strane, Astrid. Van svakog klišea, sa pesmom koja ima glavu i rep. Koja se nekima može svideti, nekima ne, ali je jedno činjenica – dovoljno je podigla prašine među fanovima, pogotovo iz inostranstva, da je šansu na EMI zaslužila. Jer najteže je izaći iz svog dvorišta. Praktično, Astrid i „Sing to Me“ od odabrane selekcije, uz (možda) Younite i Piu Ninu je jedina imala šanse da napravi „bum“, da joj je data šansa. Jer, njoj je praktično EMA Freš bila teža od same EME, kao što bi joj EMA bila teža od Evrovizije. Da li bi Astrid pobedila na EMI? Neumesno je pričati o tome pored jakih imena poput Tinkare Kovač, Line Kuduzović i Gaje Prestor, ali da li bi „zatalasala“, unela novu dimenziju? Bi, i to kako. I EMA Freš bi time dobila najbolju moguću afirmaciju. Jer EMA Freš je osmišljena kao takmičenje perspektive, a ne momenta. Dakle, trebalo bi dati prednost onima sa većim potencijalom, nego sa trenutnim mogućnostima, premda mislim da je Astrid bila sprat iznad konkurencije. I to zanemarujući činjenicu da je u trenutku nastupa uživo ušla u deseti mesec trudnoće.
Jer ovo je put do Evrovizije. Mesto gde se sve češće kažnjava „pucanje na sigurno“. Ako je ova dvadesettrogodišnja devojka uspela da na jednom gotovo nepoznatom takmičenju privuče toliko pažnje i da izazove razočaranost među fanovima kao da je u pitanju neka nacionalna selekcija koja je više u centru pažnje, to je znak da Slovenija ima dragulj za buduće dane. EMA Freš ni za koga nije kraj. To je tek početak za ove mlade ljude, uključujući i one koji nisu stigli do nastupa uživo. Mnogi su se ovde prijavili više zbog same afirmacije nego zbog Evrovizije, što dovodi u situaciju da ne treba mešati babe i žabe. Astrid je pokazala da je ogroman evrovizijski potencijal. I ovo može biti samo pozitivno, jer je defakto da ona može više i bolje. I sigurno je da ljudi sa zvaničnih Instagram profila i Jutjub kanala EME čitaju komentare. Bilo bi neumesno na osnovu toga menjati rezultate, jer bi to bio kraj EME Freš u svakom smislu te reči, ali ono što se može uraditi jeste pozvati Astrid na neku od narednih EMA. Verujem da će i to učiniti jer RTVSLO vodi računa o tim stvarima. Takođe, verujemo da će još neka imena koja je iznedrila ova selekcija biti dostupna.
I na kraju, da ne bude pogrešno protumačeno – Saška i Parvani Violet imaju moje najlepše želje za finale EME. Obe su bile veoma visoko u mom ličnom topu. Apsolutno, ovaj tekst nije uopšte devalvacija njihovog rada, niti osporavanje njihovog zasluženo visokog plasmana. Reč je o kritici raskoraka u konceptu. Fanovi ipak imaju nešto bolji njuh (pogotovo ako pričamo o ovim ranim fazama) nego obični gledaoci.
Neki će evidentno imati veze sa Evrovizijom, neki će otići u drugom smeru, ali jedno je sigurno – talenta ne manjka.
