Talas bojkota zbog Izraela se širi Evropom! Irska i Holandija ne žele na Evroviziju sa Izraelom, dok Belgija čeka decembar!

Talas koji je Slovenija pokrenula, otvoreno dovodeći u pitanje učešće Izraela na Pesmi Evrovizije, polako zahvata veći deo Evrope.

Nakon što su se Sloveniji pridružile Španija i Island, sada se pritisak na Evropsku radiodifuznu uniju (EBU) dramatično pojačao, jer su Irska i Holandija jasno stavile do znanja da će se povući ukoliko Izrael bude učestvovao, dok se Belgija pridružila sličnom stavu, ali će svoju konačnu odluku doneti u decembru.

Ovaj lanac reakcija stavlja ogroman pritisak na EBU, čija je konačna odluka o sudbini Izraela na takmičenju 2026. sada postala ključna za održavanje jedinstva Evrovizije.

Irska se drži najdramatičnijeg stava

Irska nacionalna televizija RTÉ, jedna od najuspešnijih u istoriji takmičenja sa čak sedam pobeda, prva je zauzela radikalan i, kako se ispostavilo, najdramatičniji stav.

U svom zvaničnom saopštenju, RTÉ je naglasio duboku zabrinutost zbog humanitarne krize u Gazi, stradanja novinara, ograničenja medijskog pristupa i sudbine talaca.

Međutim, ono što je dodatno pojačalo težinu ove odluke jeste najava da Irska ne samo da neće poslati svog predstavnika, već neće ni prenositi takmičenje ukoliko Izrael bude deo postave.

Ovakva odluka predstavlja jedan od najznačajnijih nacionalnih bojkota u istoriji Evrovizije i odraz je sve većeg pritiska javnosti i medija u Irskoj.

S obzirom na to da je Irska jedan od temelja takmičenja, njeno povlačenje imalo bi simboličan, ali i suštinski uticaj na identitet i verodostojnost Evrovizije. Rok za povlačenje bez finansijskih penala je produžen do decembra, dajući EBU-u vremena da reaguje, ali i povećavajući ulog u ovoj političkoj igri.

Holandija uvodi novu dimenziju u debatu – optužbe za političko mešanje

Ubrzo nakon Irske, oglasio se i holandski javni servis AVROTROS, direktno povezujući svoje učešće sa Izraelovom dozvolom da se takmiči. Njihovo saopštenje je, međutim, otišlo korak dalje od humanitarne krize. AVROTROS je prvi zvanični emiter koji je pomenuo „ozbiljne dokaze o mešanju izraelske vlade“ u glasanje publike tokom prošlogodišnjeg takmičenja, navodeći da je događaj „korišćen kao politički instrument“.

Ova izjava menja fokus debate, premeštajući ga sa etičkih i humanitarnih vrednosti na sam integritet i pravičnost takmičenja, što je ključni udarac na kredibilitet Evrovizije.

Holandija, kao jedan od najvećih finansijera EBU-a, ima snažan glas, a njihovo uslovno učešće dodatno komplikuje situaciju. Do sada je pitanje političkog uticaja bilo predmet špekulacija i debata na društvenim mrežama, ali je holandski javni servis prvi koji je to formalno adresirao, tvrdeći da je to suprotno apolitičnoj prirodi takmičenja.

Iako će pripreme za Evroviziju 2026. teći po planu, učešće Holandije je sada uslovljeno odlukom EBU-a, što dodatno pojačava pritisak na uniju da postupi.

Belgija čeka decembar, dok Škotska poziva na bojkot

I dok su Irska i Holandija donele jasne odluke, situacija u Belgiji je nešto složenija. Flamanski javni servis VRT izjavio je da „podržava poziciju zemalja koje razmatraju povlačenje“, ali je istakao da konačna odluka zavisi od francuskog emitera RTBF, koji je odgovoran za učešće zemlje 2026. godine.

U svom saopštenju, VRT je ipak zadržao pravo da ne prenosi takmičenje ako EBU ne bude imao „dovoljno snažan“ odgovor na zabrinutosti koje se iznose.

Sličan pritisak stiže i iz Škotske, gde je partija Zelenih pozvala javni servis BBC da se pridruži bojkotu. Iako Zeleni ne drže značajnu moć na nivou Ujedinjenog Kraljevstva, njihova poruka ima težinu u kontekstu rastuće javne debate.

Portparol za kulturu Škotskih Zelenih, Patrick Harvie, istakao je da se „ratni zločini ne smeju normalizovati“ i da bi BBC, kao jedan od najvećih emitera Evrovizije, trebalo da iskoristi svoj uticaj. Poređenje sa isključenjem Rusije nakon invazije na Ukrajinu jasno naglašava moralni apel na EBU da primeni ista načela.

Šta dalje? EBU pod ogromnim pritiskom i istorijskom odlukom

Evropska radiodifuzna unija suočava se sa jednom od najkompleksnijih situacija u svojoj istoriji.

Sa jedne strane, EBU mora da poštuje svoj statut, koji nalaže apolitičnost i inkluzivnost, što je osnova za učešće Izraela. Sa druge strane, suočava se sa realnom pretnjom povlačenja više ključnih članica, što bi narušilo kredibilitet i finansijsku stabilnost takmičenja.

Rok za definitivne odluke o učešću produžen je do decembra, što EBU-u daje dodatno vreme, ali istovremeno rizikuje da se situacija prelije na nacionalne nivoe.

Ovakav razvoj događaja preti da naruši same temelje Pesme Evrovizije, čiji su glavni ciljevi oduvek bili okupljanje ljudi i promovisanje mira, jednakosti i poštovanja.

Hoće li EBU uspeti da održi ravnotežu između muzičkog spektakla i sve veće političke realnosti? Odgovor na to pitanje odrediće ne samo sastav takmičenja 2026. godine, već i budućnost samog brenda Evrovizije.

Neizvesnost je velika, a konačna odluka EBU-a očekuje se sa nestrpljenjem širom Evrope.