Anketa OGAE Srbije: Većina fanova želi PZE 27, trećina bi novi format, a samo desetina bi prepustila odluku RTS-u

Kako bi Srbija trebalo da izabere svog predstavnika za Pesmu Evrovizije 2027? To pitanje postavili smo pratiocima instagram profila @ogaeserbia, a rezultati ankete pokazuju da najveću podršku i dalje ima Pesma za Evroviziju, ali i da značajan deo publike želi promene u načinu na koji Srbija bira svog predstavnika.

U anketi na našem Instagram profilu učestvovalo je oko 150 pratilaca, koji su mogli da biraju između tri mogućnosti: zadržavanja postojećeg formata Pesme za Evroviziju, direktnog internog izbora RTS-a ili osmišljavanja potpuno novog nacionalnog izbora.

PZE i dalje ima ubedljivo najveću podršku

Gotovo šest od deset učesnika ankete smatra da bi RTS i za narednu Evroviziju trebalo da zadrži postojeći koncept Pesme za Evroviziju, što pokazuje da je ovaj festival i dalje ubedljivo najpoželjniji način izbora srpskog predstavnika među pratiocima OGAE Srbije.

Od svog pokretanja, PZE je postao jedan od centralnih događaja domaće evrovizijske sezone. Takmičenje je tokom prethodnih godina izgradilo prepoznatljiv identitet, okupilo veliki broj izvođača različitih muzičkih stilova i omogućilo publici da direktno učestvuje u izboru pesme koja će predstavljati Srbiju na najvećem evropskom muzičkom takmičenju.

Predstavnika Srbije kroz postojeći format zajednički biraju publika i stručni žiri, a i na izdanju 2026. godine primenjivan je odnos glasova 50 prema 50, kako u polufinalnim večerima, tako i u finalu. Takav sistem ima za cilj da spoji ukus gledalaca sa procenom stručnog žirija i da konačan rezultat ne zavisi isključivo od jedne strane.

Podrška od 59 odsto zato može da se tumači kao poruka da većina učesnika ankete ne vidi potrebu za potpunim odustajanjem od sadašnjeg sistema. Naprotiv, najveći broj njih očigledno želi da PZE ostane glavni put do Evrovizije, čak i ako bi u budućnosti mogao da doživi određena produkcijska, organizaciona ili takmičarska unapređenja.

Rezultat naše ankete tako pokazuje da među pratiocima OGAE Srbije i dalje postoji jasna podrška tome da se predstavnik bira kroz televizijski nacionalni festival, uz učešće i publike i stručnog žirija. Istovremeno, činjenica da je 41 odsto glasalo za neku drugu opciju pokazuje da deo publike ipak očekuje određene promene ili osveženje naččina na koji Srbija bira svog predstavnika.

Nastup Harem Girls na PZE-u 26

Ipak, skoro trećina fanova želi nešto novo

Posebno je zanimljiv podatak da je čak 31 odsto učesnika ankete izabralo opciju da Srbija osmisli novi format nacionalnog izbora. To ovu opciju čini ubedljivo drugim najpopularnijim odgovorom i pokazuje da među delom evrovizijske publike postoji jasna želja za promenama.

Takav rezultat ne mora nužno da znači da fanovi žele potpuno ukidanje Pesme za Evroviziju, već pre da deo publike smatra da bi domaći izbor mogao da dobije novu energiju i drugačiji koncept. To bi moglo da podrazumeva izmene u načinu selekcije pesama, drugačiji raspored emisija, promene u sistemu glasanja, manji ili veći broj takmičara, veće uključivanje publike ili čak potpuno novu festivalsku formu.

Srbija je, uostalom, i ranije umela da eksperimentiše sa formatom nacionalnog izbora. 2010. godine RTS je angažovao Gorana Bregovića da pripremi tri kompozicije, nakon čega je publika izabrala pesmu koja će predstavljati Srbiju. Godinu dana kasnije, 2011, koncept je ponovo bio zasnovan na tri ponuđene pesme, koje su potpisivali članovi porodice Kovač – Kornelije, Aleksandra i Kristina – dok je konačnu odluku ponovo donosila publika. Sličnom idejom RTS se poslužio i 2015. godine, kada je Vladimir Graić bio autor muzike za tri takmičarske pesme, a gledaoci su između njih izabrali srpskog predstavnika za Beč.

Takvi primeri pokazuju da nacionalni izbor ne mora nužno da podrazumeva veliki festival sa više desetina učesnika. Moguće je osmisliti i manji, autorski fokusiran izbor, u kojem bi RTS unapred odabrao kompozitora ili uži krug autora i izvođača, dok bi završnu reč ipak imala publika. Upravo takvi modeli mogli bi da budu jedna od mogućih alternativa ukoliko bi javni servis želeo da osveži način izbora, a da se pritom ne odrekne televizijskog takmičenja i glasanja gledalaca.

Moguće je i da deo učesnika ankete želi da RTS zadrži ideju javnog nacionalnog izbora, ali da ga prilagodi novim navikama publike i savremenijem televizijskom formatu. Posle više uzastopnih izdanja PZE-a, ovakav rezultat pokazuje da postoji prostor za razgovor o tome šta bi moglo da se unapredi, a da se pritom ne izgubi osnovna ideja da Srbija svog predstavnika bira kroz domaće takmičenje.

Još važniji podatak dobija se kada se saberu dve opcije koje podrazumevaju javni nacionalni izbor. Čak 90 odsto učesnika ankete želi da publika na neki način ostane uključena u proces izbora predstavnika Srbije — bilo kroz postojeći format PZE-a, bilo kroz neki novi model nacionalnog takmičenja.

To praktično znači da je među učesnicima ankete vrlo mala podrška tome da odluka bude potpuno zatvorena unutar RTS-a. Bez obzira na to da li žele nastavak PZE-a ili njegovu zamenu novim konceptom, velika većina fanova očigledno smatra da bi publika trebalo da zadrži svoju ulogu u izboru srpskog predstavnika za Evroviziju.

Pobednička pesma izbora – Tri pa jedan za Beč

Najmanje podrške za interni izbor

Opcija da RTS samostalno, internim putem, odabere izvođača i pesmu dobila je svega 10 odsto glasova, što je ubedljivo najmanji procenat među ponuđenim odgovorima.

Takav rezultat pokazuje da među našim pratiocima trenutno gotovo i ne postoji ozbiljnija podrška povratku na model u kojem bi odluka o predstavniku Srbije bila doneta bez televizijskog nacionalnog izbora i direktnog uključivanja publike.

Srbija je, inače, poslednji put predstavnika interno birala 2016. i 2017. godine. Tada je RTS bez javnog nacionalnog finala odabrao Sanju Vučić sa pesmom „Goodbye (Shelter)“ za Stokholm 2016, dok je godinu dana kasnije u Kijevu Srbiju predstavljala Tijana Bogićević sa pesmom „In Too Deep“.

Interni izbor svakako može da bude praktičnije i organizaciono jednostavnije rešenje za javni servis, a pojedine zemlje ga godinama uspešno koriste. Ipak, u slučaju Srbije, čini se da je publika poslednjih godina navikla na otvoreniji proces, u kojem ima priliku da čuje više pesama, prati takmičenje kroz nekoliko večeri i na kraju učestvuje u odluci o tome ko će predstavljati zemlju na Evroviziji.

Upravo zbog toga bi eventualni povratak na potpuno interni izbor značio i odustajanje od jednog važnog dela domaće evrovizijske sezone — javnog takmičenja koje okuplja izvođače, autore, medije i fanove i koje tokom nekoliko meseci stvara interesovanje daleko šire od same pobedničke pesme.

Rezultati ankete zato sugerišu da fanovi ne žele da budu samo posmatrači odluke koja je već doneta, već da zadrže mogućnost da se upoznaju sa kandidatima i da svojim glasom utiču na konačan izbor. Kada se tome doda činjenica da 90 odsto učesnika podržava neki oblik javnog nacionalnog izbora, jasno je da bi potpuno zatvorena selekcija u ovom trenutku bila najmanje poželjna opcija među pratiocima OGAE Srbije.

Konačna odluka, naravno, pripada RTS-u, ali ako se budu osluškivali stavovi publike, rezultat ove ankete prilično jasno pokazuje da najveću podršku ima model u kojem se do predstavnika Srbije dolazi javno, kroz takmičenje i uz učešće gledalaca.

Predstavljanje srpske evrovizijske pesme 2016. godine

Sada se čeka RTS

Dok fanovi već razmišljaju o tome kako bi Srbija trebalo da izabere narednog predstavnika, najvažnija informacija i dalje se čeka – zvanično oglašavanje Radio-televizije Srbije o planovima za Pesmu Evrovizije 2027.

Do trenutka pisanja ovog teksta RTS javnosti nije predstavio detalje o tome na koji način će Srbija birati svog predstavnika za naredno izdanje takmičenja. Samim tim, još uvek nije poznato da li će biti raspisan novi konkurs, da li će Pesma za Evroviziju ostati u svom dosadašnjem obliku ili nas očekuju određene izmene u konceptu.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li ćemo gledati PZE 27 u postojećem formatu, njegovu osveženu ili izmenjenu verziju, potpuno novi model nacionalnog izbora ili će RTS odlučiti da krene nekim drugačijim putem.

Interesovanje publike već postoji, a rezultati naše ankete pokazuju i kakva su očekivanja dela domaće evrovizijske zajednice. Ako se pitaju učesnici ankete, poruka je prilično jasna: PZE i dalje ima najveću podršku, ali značajan deo publike spreman je i za određene promene i osveženje nacionalnog izbora.

Do zvanične potvrde, međutim, sve ostaje na nivou očekivanja i pretpostavki.

A sada čekamo potez RTS-a.