Od „Piši mi“ do „Sveta bez granica“! Usponi, padovi i odlazak Srbije sa Dečje Evrovizije

Kada se 24. oktobra 2026. godine u malteškom gradu Ta’ Qali budu upalila svetla pozornice 24. Dečje pesme Evrovizije, među zastavama 16 zemalja učesnica ponovo neće biti zastave Srbije. Biće to četvrto uzastopno izdanje ovog takmičenja bez našeg predstavnika, nakon što je Radio-televizija Srbije poslednji put učestvovala 2022. godine.

Odsustvo Srbije danas možda prolazi gotovo neprimetno u široj javnosti, ali naša zemlja iza sebe ima dugu i veoma zanimljivu istoriju na ovom takmičenju – od nacionalnih izbora i plasmana u sam vrh tabele, preko višegodišnje pauze i uspešnog povratka, do finansijskih problema i gotovo potpunog nestanka interesovanja domaćih autora.

Zašto je Srbija odustala od takmičenja koje je nekada shvatala veoma ozbiljno i postoji li mogućnost da ponovo vidimo srpskog predstavnika na velikoj dečjoj evrovizijskoj sceni?

Prvi koraci još u vreme zajedničke države

Evrovizijska priča najmlađih izvođača sa prostora Srbije počela je 2005. godine, kada je na takmičenju u belgijskom Haseltu učestvovala tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Predstavnik zajedničke države bio je Filip Vučić iz Nikšića sa pesmom „Ljubav pa fudbal“, koji je osvojio 13. mesto. Bio je to prvi, ali ujedno i jedini nastup Srbije i Crne Gore na Dečjoj Evroviziji, pošto je već naredne godine državna zajednica prestala da postoji.

Srbija je zato svoj pravi, samostalni debi zabeležila 2006. godine u Bukureštu. Našu zemlju predstavljala je neobična muzička grupa Neustrašivi učitelji stranih jezika, koja je sa pesmom „Učimo strane jezike“ osvojila odlično peto mesto.

Pesma je bila vesela, originalna i prilagođena duhu takmičenja, a delovi su, osim na srpskom, izvođeni i na nekoliko stranih jezika. Već prvi samostalni nastup pokazao je da Srbija na Dečju Evroviziju nije došla samo da učestvuje.

Debitantski nastup Srbije na Dečjoj Evroviziji

Nevena Božović i prvi veliki uspeh

Samo godinu dana kasnije Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u svojoj istoriji.

Na nacionalnom izboru pobedila je Nevena Božović sa baladom „Piši mi“, a tada trinaestogodišnja pevačica osvojila je treće mesto na Dečjoj pesmi Evrovizije 2007. u Roterdamu, sa ukupno 120 poena.

Nevena je kasnije postala jedno od najprepoznatljivijih imena povezanih sa srpskom Evrovizijom. Kao članica grupe Moje 3 predstavljala je Srbiju na „velikoj“ Evroviziji 2013. godine, dok se 2019. vratila kao solistkinja sa pesmom „Kruna“. Time je postala prva učesnica Dečje Evrovizije koja je kasnije nastupila i na velikom takmičenju.

Uspeh pesme „Piši mi“ ostao je jedan od najlepših trenutaka Srbije na ovom takmičenju, ali se pokazalo da nije bio usamljen.

Nastup Nevene Božović na Dečjoj Evroviziji 2007

„Čarobna noć“ i još jedna bronza

Posle slabijih rezultata Maje Mazić 2008. i grupe Ništa lično 2009. godine, Srbija se 2010. ponovo vratila u sam vrh.

Sonja Škorić predstavljala je našu zemlju u Minsku sa pesmom „Čarobna noć“. Emotivna balada i zapažen nastup doneli su Srbiji još jedno treće mesto – drugo u samo četiri godine.

Sa 113 osvojenih poena, Sonja je izjednačila najbolji rezultat Nevene Božović. Srbija je tako u prvih pet samostalnih nastupa čak tri puta završila među najboljih pet zemalja: bila je peta 2006, treća 2007. i ponovo treća 2010. godine.

To je bio period u kojem je RTS organizovao poseban nacionalni izbor za Dečju Evroviziju, a autori, izvođači i publika pokazivali su znatno veće interesovanje nego danas.

Ipak, upravo nakon jednog od svojih najboljih rezultata, Srbija je prvi put odlučila da se povuče.

Predstavnica Srbije na Dečjoj Evroviziji 2010

Prvo povlačenje i trogodišnja pauza

Radio-televizija Srbije saopštila je 2011. godine da neće učestvovati na Dečjoj pesmi Evrovizije. Kao glavni razlozi navodili su se finansijski problemi, ali i nedovoljna zainteresovanost za takmičenje.

Srbije nije bilo ni 2012. ni 2013. godine, pa je pauza trajala ukupno tri izdanja. U tom periodu čak nije bilo ni izvesno da će se RTS ponovo vratiti ovom projektu.

Povratak je ipak potvrđen 2014. godine, ali uz promenu načina izbora predstavnika. Umesto posebnog televizijskog festivala, RTS je počeo češće da bira izvođače i pesme internim putem ili putem konkursa i odluke stručne komisije.

Prva predstavnica Srbije nakon pauze bila je Emilija Đonin, koja je 2014. godine na Malti izvela pesmu „Svet u mojim očima“ i zauzela deseto mesto.

Već naredne godine usledio je jedan od najzapaženijih nastupa Srbije u novijoj istoriji takmičenja. Lena Stamenković je u Sofiji izvela snažnu baladu „Lenina pesma“, osvojila sedmo mesto i dobila veliki broj pozitivnih reakcija evrovizijskih fanova.

Iako rezultat nije bio visok kao u vreme Nevene Božović i Sonje Škorić, Lenin nastup pokazao je da je Srbija i dalje sposobna da pošalje ozbiljno pripremljenu i konkurentnu dečju evrovizijsku numeru.

Međutim, rezultati u godinama koje su usledile postajali su sve promenljiviji.

Lena Stamenković na Dečjoj Evroviziji 2015

Od poslednjeg mesta do novog podizanja glasa

Dunja Jeličić predstavljala je Srbiju 2016. godine sa pesmom „U la la la“, ali je završila na 17. i poslednjem mestu. To je ujedno najslabiji rezultat Srbije u istoriji Dečje Evrovizije.

Irina Brodić i Jana Paunović su već 2017. popravile utisak. Njihova pesma „Ceo svet je naš“ završila je na desetom mestu, dok je Bojana Radovanović 2018. sa pesmom „Svet“ bila devetnaesta među 20 učesnika.

Zapaženiji rezultat stigao je 2019. godine, kada je Darija Vračević u poljskim Gljivicama izvela pesmu „Podigni glas“. Savremena numera sa ekološkom porukom osvojila je deseto mesto i 109 poena, što je bio najbolji plasman Srbije još od Leninog sedmog mesta 2015. godine.

Darija je pokazala koliko Dečja Evrovizija može da bude značajna platforma za mlade izvođače, posebno kada se pesma, scenski nastup i poruka pažljivo osmisle.

Dečja Evrovizija 2020. održana je u posebnim okolnostima zbog pandemije virusa korona. Srbiju je predstavljao Petar Aničić sa pesmom „Otkucaj“, koji je zauzeo 11. mesto.

Godinu dana kasnije, na takmičenju u Parizu, nastupile su Jovana Radonić i Dunja Živković sa pesmom „Oči deteta“. Srbija je završila na 13. mestu sa 86 poena.

Poslednja predstavnica Srbije do danas ostala je Katarina Savić, koja je 2022. godine u Jerevanu učestvovala sa pesmom „Svet bez granica“.

Katarina zbog zdravstvenih problema nije mogla da nastupi uživo u finalnoj večeri, pa je tokom prenosa prikazan snimak njenog nastupa sa generalne probe. Uprkos teškim okolnostima, osvojila je 92 poena i zauzela 13. mesto među 16 zemalja.

Niko tada nije mogao sa sigurnošću da zna da će upravo „Svet bez granica“ postati poslednja srpska pesma na Dečjoj Evroviziji u narednim godinama.

Poslednji nastup Srbije na Dečjoj Evroviziji

Zašto se Srbija povukla?

RTS je 2023. godine potvrdio da Srbija neće učestvovati na Dečjoj pesmi Evrovizije u Nici, a kao glavni razlog povlačenja navedene su finansijske okolnosti. Ipak, novac nije bio jedini problem.

Tadašnja urednica Zabavnog programa RTS-a Olivera Kovačević objasnila je da je interesovanje domaćih autora za pisanje pesama namenjenih Dečjoj Evroviziji bilo veoma slabo, kao i da se broj kompozicija koje su stizale na konkurs mogao „izbrojati na prste jedne ruke“. RTS je zato odlučio da ograničena finansijska i produkcijska sredstva prvenstveno usmeri na „veliku“ Pesmu Evrovizije i domaći festival Pesma za Evroviziju.

Ipak, mogućnost povratka Srbije nije bila potpuno odbačena. Uoči Dečje pesme Evrovizije 2025. godine naš portal je saznao da je RTS razmatrao ponovno učešće na takmičenju. Nakon povratka Hrvatske i Crne Gore, među domaćim evrovizijskim fanovima pojavila se nada da bi i Srbija mogla da sledi primer svojih suseda.

Do povratka, međutim, nije došlo. U odgovoru na pitanje našeg portala, urednica Zabavnog programa RTS-a Sandra Perović potvrdila je da Srbija neće učestvovati ni 2025. godine: „Što se tiče Dečje pesme Evrovizije, nažalost nećemo učestvovati iz finansijskih razloga.“

Ova informacija pokazala je da je RTS, uprkos razmatranju mogućeg povratka, procenio da u tom trenutku ne postoje dovoljni finansijski uslovi za realizaciju projekta.

Kada se uzmu u obzir troškovi kotizacije, putovanja, smeštaja delegacije, stvaranja i produkcije pesme, snimanja spota, pripreme scenografije, koreografije, kostima i promotivnih aktivnosti, jasno je da učešće na Dečjoj Evroviziji predstavlja zahtevan i skup projekat.

Ipak, čini se da problem nije samo finansijske prirode. Tokom godina nestao je sistem koji je nekada kroz nacionalne izbore i ozbiljnije pripreme stvarao izvođače i pesme sposobne da se plasiraju u sam vrh takmičenja. Bez većeg interesovanja autora, mladih izvođača i domaće publike, povratak Srbije ostaje težak čak i ukoliko bi se potrebna sredstva jednog dana obezbedila.

RTS je 2023. godine potvrdio da Srbija neće učestvovati na Dečjoj pesmi Evrovizije u Nici. Kao osnovni razlog povlačenja navedeni su ekonomski, odnosno finansijski razlozi.

Kasnije je tadašnja urednica Zabavnog programa RTS-a Olivera Kovačević objasnila da novac nije bio jedini problem. Prema njenim rečima, interesovanje autora za pisanje pesama namenjenih Dečjoj Evroviziji bilo je veoma slabo, a broj kompozicija koje bi stizale na konkurs mogao je da se „izbroji na prste jedne ruke“.

RTS je zato odlučio da ograničena finansijska i produkcijska sredstva usmeri prvenstveno na „veliku“ Pesmu Evrovizije i domaći festival Pesma za Evroviziju.

Srbija se nije vratila ni 2024. godine, dok je i za 2025. RTS kao razlog odsustva ponovo naveo finansijske okolnosti.

Kada se tome dodaju troškovi kotizacije, putovanja, smeštaja, stvaranja pesme, snimanja spota, pripreme koreografije, kostima i čitavog nastupa, jasno je da učešće na Dečjoj Evroviziji predstavlja ozbiljan projekat.

Ipak, čini se da je još veći problem činjenica da se tokom godina izgubio sistem koji je nekada proizvodio izvođače poput Nevene Božović i Sonje Škorić.

Da li je moguć povratak?

Srbije neće biti ni na Dečjoj Evroviziji 2026, iako će na Malti nastupiti zemlje iz našeg neposrednog okruženja – Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija.

Povratak zato verovatno neće zavisiti samo od toga da li RTS može da izdvoji dovoljno novca za jedno učešće. Potrebno je ponovo izgraditi sistem koji će zainteresovati kompozitore, muzičke škole, dečje horove i mlade izvođače, ali i ponuditi pesme koje zaista zvuče kao da ih izvode i osećaju deca.

Nacionalni izbor, saradnja sa školama pevanja i festivalima za mlade ili dugoročniji konkurs mogli bi da vrate interesovanje koje je postojalo tokom prvih godina srpskog učešća.

Dečja Evrovizija nije samo manja verzija velikog takmičenja. Za mlade izvođače ona predstavlja priliku da prvi put stanu na međunarodnu pozornicu, upoznaju vršnjake iz drugih zemalja i steknu iskustvo koje im može odrediti dalji umetnički put.

Najbolji dokaz za to je upravo Nevena Božović, koja je od trinaestogodišnje učesnice Dečje Evrovizije stigla do toga da Srbiju još dva puta predstavlja na najvećoj evrovizijskoj sceni.

Zbog toga priča Srbije na Dečjoj pesmi Evrovizije ne bi trebalo da se završi pesmom „Svet bez granica“. Ona je za sada samo prekinuta – uz nadu da će se jednog dana pojaviti nova generacija mladih izvođača spremna da ispiše njeno sledeće poglavlje.