Koja bivša jugoslovenska zemlja je najuspešnija na Evroviziji? Od „Molitve“ do „Rim Tim Tagi Dima“

Bliži nam se 69. izdanje Pesme Evrovizije u Bazelu, a mi vam donosimo jedan zanimljiv članak u kojem ćemo analizirati koja države bivše Jugoslavije, ima najviše uspeha na ovom takmičenju.

Evrovizija – taj godišnji miks šljokica, epskih balada i neobjašnjivih scenskih odluka – nije samo muzičko takmičenje. To je teren na kojem se pokazuje identitet, kreativnost, pa i doza (evro)političkog ukusa.

A ako ste se ikada pitali ko je najuspešniji naslednik Jugoslavije na ovom festivalu, spremite se – analizirali smo sve: od pobeda i top 10 plasmana, do toga da li više prolazi pesma na maternjem jeziku ili na engleskom.

U fokusu je šest zemalja: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija. Hajde da ih redom “preslišamo” – uz brojke, ali i uz malo zabavnog komentara.

Pre nego što krenemo, u obzir smo uzeli zvanične nastupe (što znači da npr. interni izbori i otkazane godine poput 2020. ne ulaze u prosek), a svaki nastup smo analizirali kroz sledeće kategorije: broj učešća, broj ulazaka u finale, broj top 10 plasmana, broj poslednjih mesta, najbolji rezultat, prosečna pozicija u finalu (kad se kvalifikuju) i prosečna pozicija u polufinalu (uzimaće se rezultati od kada je uvedeno polufinale odnosno od 2004. godine).

Takođe, osvrnućemo se na zanimljivosti poput: učinak pesama na engleskom vs. maternjem jeziku, da li bolje prolaze muški ili ženski izvođači i ima li prokletih zemalja koje uvek zapnu u polufinalu?

 Srbija – pobednik bez konkurencije?

• Godina debitovanja: 2007. godine
• Broj nastupa: 16
• Broj finala: 13
• Pobede: 1 (2007 – „Molitva“)
• Top 10 plasmana: 5
• Najgori plasman u finalu: 24. mesto (2023)
• Prosek u finalu: 12,5
• Prosek u polufinalu: 7.6

Srbija je, realno, zasela na tron čim je kročila na evrovizijsku scenu – pobeda već u debitantskoj godini govori dovoljno. A kad dodaš još i Željka Joksimovića, Jelenu Tomašević i Konstraktu, postaje jasno da ovde ne pričamo o početničkoj sreći, već o ozbiljnom igraču.

U dosadašnjih 16 nastupa, čak 13 puta smo prošli u finale – to je prolaznost od 81,25%, najbolja među svim ex-Yu zemljama.

Istina, u poslednje vreme malo škripimo (Luke Black, gledamo te), ali prosek nam i dalje stoji ubedljivo najbolje.

Srbija je poznata i po doslednosti jezika – u 13 od 16 nastupa pesme su bile na maternjem jeziku. Eksperimentisanje s engleskim desilo se samo u periodu od 2015. do 2017. – kao da smo kratko „provetrili“ jezik, pa se brzo vratili domaćem zvuku.

Najbolji rezultat Srbije na Pesmi Evrovizije

 Bosna i Hercegovina – “tiha” uspešnost

• Godina debitovanja: 1993. godine
• Broj nastupa: 19
• Broj finala: 9
• Pobede: /
• Top 10 plasmana: 6
• Najbolji rezultat: 3. mesto (2006 – „Lejla“)
• Najgori plasman u finalu: 22. mesto (1996)
• Prosek u finalu: 13,16
• Prosek u polufinalu: 6,37

Bosna i Hercegovina možda više nije prisutna na evrovizijskoj sceni, ali dok je nastupala – ostavljala je trag. „Lejla“ u izvođenju Hari Mata Harija je već postala klasik, a Dino Merlin je svojim harizmatičnim nastupima (1999. i 2011.) dodatno utvrdio imidž BiH kao ozbiljnog takmičara.

Iako nikada nije odnela pobedu, BiH ima najbolji procenat prolaznosti u finale među ex-Yu državama – od 9 nastupa u eri polufinala, samo jednom nisu prošli dalje (2016), što znači rejting od čak 88,88%.

Nažalost, BiH je nakon te 2016. godine prestala da učestvuje – prvenstveno zbog finansijskih i organizacionih problema. Ipak, mnogi i dalje priželjkuju njihov povratak na ovu veliku scenu – jer kvalitet im definitivno nije falio.

Jer budimo iskreni – bez tog autentičnog bosanskog šarma i emotivnog izraza, Evrovizija kao da je izgubila deo duše Balkana.

Poslednje učešće Bosne i Hercegovine na Pesmi Evrovizije

 Hrvatska – uvek blizu, nikad dovoljno blizu

• Godina debitovanja: 1993. godine
• Broj nastupa: 29
• Broj finala: 9
• Pobede: /
• Top 10 plasmana: 7
• Najbolji rezultat: 2. mesto (2024 – „Rim Tim Tagi Dim“)
• Najgori plasman u finalu: 23. mesto (2016)
• Prosek u finalu: 11,85
• Prosek u polufinalu: 10,52

Hrvatska je bila klasik devedesetih, sa zapaženim rezultatima i izvođačima koji su tada harali regionalnim top-listama – Magazin, Doris Dragović, Danijela Martinović… sve redom zvezde tog vremena. I taman kad su i najverniji fanovi počeli da gube nadu da će Hrvatska ikada zasijati na Evroviziji – 2024. je donela pravo malo čudo. Baby Lasagna je „eksplodirao“ sa rim-tim-tagim haosom i zamalo uzeo pobedu. Nada zaista poslednja umire.

Statistički gledano, Hrvatska je, zajedno sa Slovenijom, najviše puta iz bivše Jugoslavije učestvovala na Evroviziji – ali bez pobede. Ipak, Lazanjin drugi plasman 2024. stavlja ih najbliže tronu, ako zanemarimo Srbiju koja je već osvajala.

Na drugoj strani medalje je rejting prolaska u finale, koji nije baš za pohvalu – svega 50%. Hrvatska je, jednostavno rečeno, ili „pogodi u centar“ ili potpuno omane. Nema sredine. Ali ako je suditi po najnovijem uspehu – možda je vreme za novo evrovizijsko poglavlje.

Najbolji plasman Hrvatske na Pesmi Evrovizije tokom 90-ih godina 

 Slovenija – večno simpatična, ali bezuspešna

• Godina debitovanja: 1993. godine
• Broj nastupa: 29
• Broj finala: 8
• Pobede: /
• Top 10 plasmana: 3
• Najbolji rezultat: 7. mesto (1995 – „Prisluhni mi“, 2001 – „Energy“)
• Najgori plasman u finalu: 25. mesto (2014)
• Prosek u finalu: 16,5
• Prosek u polufinalu: 11,95

Slovenija ima najviše pokušaja, ali najmanje sreće. Često pošalje pesmu koja ima kvalitet, ali ostane ispod radara. Sećamo se sjajne balade „Verjamem“ ili umetničke „Sebi“ – publika ih voli, kritika ih poštuje, ali top 10 ostaje san.

Do sada je Slovenija učestvovala 29 puta, ali u finalu se našla samo 8 puta od 2004. godine – što daje skroman rejting od 40%. Ipak, treba priznati da se poslednje dve godine konsolidovala i ponovo ulazi u finale, što daje nadu da bi mogla izaći iz večite evrovizijske senke.

I još nešto – iako im često zameraju da su „previše umetnički“ za prosek Evrovizije, možda im baš to jednog dana donese prednost. Jer autentičnost, na duže staze, zna da zasija.

Najbolji rezultat Slovenije na Pesmi Evrovizije u poslednjih 20 godina

 Crna Gora – bljesak i dugi mrak

• Godina debitovanja: 2007. godine
• Broj nastupa: 12
• Broj finala: 2
• Pobede: /
• Top 10 plasmana: 0
• Najbolji rezultat: 13. mesto (2015 – „Adio“)
• Najgori plasman u finalu: 19. mesto (2014)
• Prosek u finalu: 16
• Prosek u polufinalu: 14

Crna Gora je debitovala 2007. godine, istovremeno kada i Srbija, ali njena evrovizijska priča ima sasvim drugačiji tok. Od svih bivših jugoslovenskih država, Crna Gora je najmanje puta učestvovala – samo 12 nastupa u poslednjih 18 godina.

Iako su Knez i Sergej Ćetković jedini uspeli da uđu u finale i tamo ostvare solidne plasmane, većina ostalih nastupa ostala je u zapećku. S druge strane, treba im priznati hrabrost u izboru izvođača – od Ramba Amadeusa do Slavka Kalezića, Crna Gora je redovno donosila svežinu (ili potpuni haos – zavisi iz kog ugla gledate).

Nažalost, njihov rejting prolaska u finale je svega 16,67%, što ih stavlja na poslednje mesto među ex-Yu državama.

Ali hey – 2025. su tu, i možda je baš ovo njihova godina da iznenade. Jer ako ništa drugo, Crna Gora nas je naučila da od njih treba očekivati neočekivano.

Najbolji plasman Crne Gore na Pesmi Evrovizije

 Severna Makedonija – tamni konj koji s vremena na vreme iznenadi

• Godina debitovanja: 1996. godine
• Broj nastupa: 22
• Broj finala: 6
• Pobede: /
• Top 10 plasmana: 1
• Najbolji rezultat: 7. mesto (2019 – “Proud”)
• Najgori plasman u finalu: 19. mesto (1998, 2002)
• Prosek u finalu: 14,44
• Prosek u polufinalu: 11,26

Severna Makedonija, uz Crnu Goru, deli neslavnu titulu najmanje uspešne zemlje sa ovih prostora. Ipak, imali su svojih pet minuta – 2019. godine, kada je Tamara Todevska sjajnom pesmom „Proud“ osvojila 7. mesto i podigla nacionalni prosek.

Ukupan rejting prolaska u finale im je 33,33%, ali priča je zapravo nijansiranija. Na primer – između 2004. i 2007. godine bili su redovni u finalu, a 2008. i 2009. su čak završili deseti u polufinalu, ali zbog tadašnjih pravila – ostali ispod crte.

Severna Makedonija je godinama bila redovan učesnik i često birala pesme koje su bile kvalitetne, ali bez tog wow faktora. Od 2023. su, nažalost, van takmičenja zbog finansijskih problema, a iako se 2025. šuškalo o povratku – zastava žuto-crvene boje ove godine ipak ostaje van evrovizijske bine.

I iskreno – fali. Jer Severna Makedonija je možda bila tiha, ali je znala da pogađa u emociju.

Nastup Tošeta Proeskog na Pesmi Evrovizije 2004. godine

Zanimljivosti koje niste pitali, ali želite da znate

Maternji jezik vs. engleski – ko prolazi bolje?

Pesme na maternjem jeziku često ostavljaju snažniji emotivni utisak. Nije slučajnost što su neke od najuspešnijih evrovizijskih numera iz bivše Jugoslavije bile upravo na jeziku izvođača – „Molitva“ (Srbija), „Neka mi ne svane“ (Hrvatska), „Lejla“ (BiH), „Marija Magdalena“ (Hrvatska) ili „In Corpore Sano“ (Srbija, delimično na latinskom i srpskom).

Statistički, prosečni plasman pesama na maternjem jeziku je nešto bolji nego kod engleskih, iako je engleski u poslednjih desetak godina postao gotovo podrazumevan. Ipak, to nije uvek recept za uspeh – neke zemlje (da, gledamo tebe, Slovenijo) više su „nastradale“ baš kad su prešle na engleski.

Zaključak? Publika prepozna iskrenost – a često se ona najbolje ispeva na jeziku srca.

Muškarci vs. žene – ko bolje prolazi?

Kad pogledamo vrhunske rezultate, žene su te koje dominiraju. Marija Šerifović i njena moćna balada donela je jedinu pobedu, Danijela i Doris Dragović su obeležile hrvatske vrhunce, a Konstrakta je unela potpuno novu dimenziju nastupa.

S druge strane, muški izvođači češće ostvaruju solidne, ali prosečne plasmane – nekako uvek „tu negde“, ali retko među favoritima.

Možda je vreme da muškarci iz regiona malo više rizikuju?

Polufinale – večiti bauk

Ako postoji noćna mora bivših jugoslovenskih zemalja, to su polufinala. Crna Gora i Slovenija najčešće ostaju bez karte za finale – nekad s razlogom, nekad prilično neopravdano.

Hrvatska je imala pravo polufinalno „prokletstvo“” sve do 2023. godine, kad su se Let 3 i Baby Lasagna konačno probili do samog vrha.

S druge strane, Srbija je majstor preživljavanja – čak i kad ne prođe, to je obično za dlaku.

Konačna rang lista uspeha bivših jugoslovenskih zemalja

1.  Srbija – najbolji proseci + pobeda

2.  Bosna i Hercegovina – visoki top 10 udeo, konstantnost

3.  Hrvatska – najviše nastupa i sjajni novi uspeh

4.  Severna Makedonija – solidno u granicama mogućnosti

5.  Slovenija – trud veliki, rezultat tanak

6.  Crna Gora – barem pokušavaju!

Evrovizijski bilans bivših jugoslovenskih država pokazuje da region ima šta da ponudi – od emotivnih balada do modernih elektro-pop hitova.

Srbija se izdvojila kao najuspešnija, ali i ostale zemlje imale su svojih zvezdanih trenutaka. Bosna i Hercegovina je tih, ali stabilan igrač, Hrvatska je dobila novi zamah sa Baby Lasagnom, dok su Slovenija, Severna Makedonija i Crna Gora večiti borci, iako bez velikih rezultata.

Ali hej – u svetu Evrovizije, ponekad je važnije biti autentičan nego prvi.