Izrael ostaje na Evroviziji 2026! Španija, Holandija, Irska i Slovenija se zvanično povukle sa takmičenja, čekaju se još nekoliko emitera!

Evropa je dobila jednu od najdramatičnijih odluka u istoriji Evrovizije – Izrael će nastupiti na Pesmi Evrovizije 2026 u Beču.

Odluka je doneta na Generalnoj skupštini EBU-a u Ženevi, gde je velika većina članica podržala nova pravila takmičenja i odbila mogućnost posebnog glasanja o učešću Izraela. Uprkos upozorenjima, zahtevima za tajno glasanje i sve glasnijim pozivima na bojkot, EBU je ostao pri svom stavu.

Dok je glasanje teklo iza zatvorenih vrata, posledice su počele da se ređaju brže nego ikada. Nekoliko zemalja koje su prethodnih meseci otvoreno iskazivale nezadovoljstvo sada je prelomilo – Evrovizija 2026 će ostati bez Holandije, Španije, Irske i Slovenije, uz još nekoliko emiteri koji ozbiljno razmatraju isti korak.

Holandija prva povukla crtu: AVROTROS napušta Evroviziju nakon gotovo sedam decenija

Holandski AVROTROS zvanično je saopštio da se povlači sa takmičenja 2026. godine i da neće emitovati Evroviziju.

U saopštenju stoji da je odluka doneta nakon višemesečnog konsultovanja sa brojnim organizacijama, stručnim telima i hiljadama gledalaca.

Direktor Taco Zimmerman poručio je da „kulturni događaj kakav je Evrovizija ne može funkcionisati po svaku cenu“ i da je poverenje u nepristrasnost i nezavisnost takmičenja ozbiljno poljuljano.

U fokusu su, kako ističu, i kršenja slobode medija u Gazi, kao i politički pritisci na sam EBU tokom prethodne sezone.

Španija prekida svoju kontinuiranu evrovizijsku tradiciju dugu od 1961. godine

Nekoliko minuta nakon Holandije, povlačenje je objavila i Španija. RTVE je potvrdio da se neće takmičiti niti prenositi Evroviziju 2026, što predstavlja istorijski presedan – prvu špansku odsutnost sa takmičenja još od debija.

RTVE je još u maju zahtevao otvaranje debate o izraelskom učešću, a tokom jeseni i javno zapretio povlačenjem ukoliko se ništa ne promeni. Predsednik RTVE-a José Pablo López ocenio je da je EBU „doveo takmičenje u najveću krizu u svojoj istoriji“, dodajući da se organizacija sve više povodi za političkim i komercijalnim interesima.

Španska vlada, predvođena Pedrom Sánchezom, takođe je podržala isključenje Izraela, navodeći paralelu sa sankcijama Rusiji 2022.

Irska: „Učešće bi bilo moralno neprihvatljivo“

RTÉ je potvrdio da ni Irska neće biti deo Evrovizije 2026, kao ni da će prenositi takmičenje. U zvaničnom saopštenju navode da ne mogu da učestvuju u događaju dok se, kako navode, „nastavlja humanitarna katastrofa u Gazi“ i dok novinari nemaju pristup području.

Irska, kao rekordni pobednik Evrovizije, istakla je da odluku donosi iz etičkih razloga i usklađivanja sa javnim vrednostima koje zastupa njihov javni servis.

Slovenija potvrđuje povlačenje: „Moramo ostati na pravoj strani istorije“

I RTV Slovenija pridružila se listi zemalja koje će preskočiti Evroviziju 2026. Slovenačka delegacija bila je među onima koje su zahtevale tajno glasanje o izraelskom učešću, zajedno sa Španijom, Islandom, Holandijom, Crnom Gorom, Turskom i Alžirijom. Međutim, taj postupak nije odobren – što je bio prvi signal da će uslediti drastičniji koraci.

Predsednica uprave RTVS, Natalija Gorščak, u svom obraćanju je podsetila na presedan iz 2022. kada je Rusija momentalno isključena nakon invazije na Ukrajinu. Kako ističe, sada se postavlja pitanje zašto se isti standard ne primenjuje na Izrael.

Gorščak je naglasila da je „sloboda medija ozbiljno ugrožena“, da slovenačkim novinarima nije dozvoljen ulazak u Gazu, i da je takmičenje poslednjih godina postalo previše politizovano.

„Moramo slediti svoja načela. Nekada jednostavno treba stati na pravu stranu istorije“, poručila je, dodajući da Slovenija neće učestvovati niti prenositi takmičenje ako Izrael ostane u konkurenciji.

Evropa se deli – neki odlaze, drugi otvoreno brane Izrael

Kontroverza oko izraelskog učešća duboko je podelila evropske javne servise i jasno pokazala da Evrovizija više nije samo muzički festival, već ogledalo političkih i društvenih potresa na kontinentu. Dok deo zemalja napušta takmičenje tvrdeći da EBU više ne poštuje sopstvene principe, drugi otvoreno staju u odbranu Izraela i smatraju da povlačenje represalnih mera vodi ka opasnom presedanu.

Na jednoj strani su Španija, Holandija, Irska i Slovenija, koje su već prelomile i obustavile svoje učešće. Njihov argument je jasan — takmičenje je, prema njihovim rečima, izgubilo moralni i etički kompas, jer se na izraelski nastup i političke poruke iz prethodne sezone nije reagovalo na isti način kao na slučaj Rusije 2022. godine. U njihovim zvaničnim saopštenjima uglavnom dominiraju teme kršenja slobode medija, humanitarne krize i zabrinutosti zbog sve snažnijeg uticaja državnih politika na evrovizijsku mašineriju.

Na drugoj strani, međutim, stoje države koje smatraju da bi isključenje Izraela bilo ozbiljno narušavanje temeljnog principa takmičenja — univerzalnosti i inkluzivnosti. Nemačka se među prvima oglasila pozivom da Izrael mora ostati učesnik, uz izjavu ministra kulture da „bez Izraela ne može biti Evrovizije“. Slično razmišljaju i Austrija, kao domaćin 2026. godine, ali i nekoliko nordijskih i zapadnoevropskih zemalja koje se zalažu za nastavak učešća svih članica EBU-a bez političkih uslovljavanja.

Ove zemlje upozoravaju da bi sankcionisanje Izraela otvorilo vrata daljoj politizaciji, gde bi svaka kriza ili konflikt mogli dovesti do lančanog isključivanja učesnika. Prema njihovom mišljenju, Evrovizija bi u tom slučaju prestala da bude kulturni most i pretvorila bi se u polje političkih borbi i međudržavnih obračuna.

U sredini se nalaze zemlje koje se još nisu oglasile ili su izrazile zabrinutost bez preuzimanja konačnog stava. Među njima su i emiteri koji tradicionalno ne žele političke konflikte i nastoje da sačuvaju neutralnost, ali kako se tenzije povećavaju, očekuje se da će i one uskoro morati da se opredele.

Tako se u Evropi formiraju dva bloka — jedni koji traže jasnu reakciju na humanitarna i politička pitanja, i drugi koji insistiraju na tradiciji, kontinuitetu i apolitičnosti Evrovizije. Rezultat je duboka podela kakva se u istoriji ovog festivala gotovo nikada nije videla, a ona bi mogla odrediti ne samo ovogodišnje takmičenje u Beču, već i način na koji će Evrovizija funkcionisati u godinama koje dolaze.

EBU uvodi nova pravila glasanja i zabranu državnih kampanja

Paralelno sa burnim dešavanjima oko Izraela, EBU je usvojio i značajne izmene pravila:

• Žiriji se vraćaju u polufinale, nakon četiri godine pauze, i moraće da sadrže i mlađe članove (18–25 godina).
• Smanjen je broj televoting glasova koje pojedinac može dati (sa 20 na 10).
• Uvode se napredne tehničke zaštite za sprečavanje koordinisanog i lažnog glasanja.
• Zabranjeno je učešće vlada i državnih agencija u finansiranju ili promociji svojih predstavnika — što pogađa zemlje koje tradicionalno koriste velike promotivne kampanje (među kojima je naveden i Izrael).

EBU navodi da ove promene treba da vrate takmičenje „u okvire fer igre“ i smanje političke i komercijalne pritiske.

Zaključak – Evrovizija ulazi u eru kakvu još nismo videli

Beč će sledeće godine ugostiti takmičenje koje će biti dublje obeleženo politikom nego ikada ranije. Dok Izrael ostaje, četiri evropske države odlaze, a još nekoliko njih čeka konačnu odluku svojih upravnih odbora.

Evrovizija 2026 tako postaje jedno od najkontroverznijih izdanja u svojoj istoriji — izdanje koje će, sasvim sigurno, promeniti budućnost samog takmičenja.