OGAE Serbia :: Vaš evrovizijski svet
Pesma Evrovizija, lansirana davne 1956. godine, nije samo najdugovečnije televizijsko takmičenje u istoriji, već i jedinstvena kulturna i geopolitička platforma.
Nastala u posleratnom periodu, pod okriljem Evropske radiodifuzne unije (EBU), njena početna misija bila je jasna: ujediniti Evropu kroz muziku i nove televizijske tehnologije.
U svojim ranim godinama Evrovizija je služila kao laboratorija za testiranje prenosa uživo, ali i simbol saradnje i mira među državama koje su samo deceniju ranije bile u sukobu. Međutim, decenijama kasnije, takmičenje je evoluiralo u mnogo složeniji događaj — postalo je lakmus papir političkih tenzija, društvenih promena i međunarodnih odnosa.
Danas je Evrovizija istovremeno festival muzike, spektakl pop-kulture i diplomatsko bojno polje, gde se geopolitičke poruke često skrivaju iza glamura, šljokica i scenskih efekata.
Hladni rat i rani bojkoti (od 1950. do 1980.)
Rane kontroverze bile su uglavnom vezane za politička uređenja i međudržavne odnose, ali i za organizacione propuste samog glasanja.
1968: Frankovo „Nameštanje“
Ovo je verovatno prva i tada najozloglašenija afera u početnoj istoriji takmičenja. Postoje ozbiljne tvrdnje da je španski diktator Francisko Franko namestio glasanje. Njegov cilj je bio da pobeda španske pesme „La La La“ (koju je izvela Masiel) popravi međunarodni imidž Španije i skrene pažnju sa unutrašnjih problema.
Tih godina, Španija je bila jedina zemlja koja je emitovala takmičenje u pionirskoj boji umesto crno-beloj – čime je navodno kupila naklonost glasačkih panela.
1970: Kriza glasanja i „bojkot četvorke“
Godina 1969. završila se nezapamćenim rezultatom – čak četiri zemlje delile su prvo mesto: Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Francuska.
Pošto tada nije bilo pravila za razrešenje ovakvog izjednačenja, ovaj ishod izazvao je ogromno nezadovoljstvo u ostatku Evrope. U znak protesta Finska, Norveška, Portugal i Švedska bojkotovale su Evroviziju 1970. godine.
Organizatori su, pod pritiskom, bili primorani da hitno promene pravila i uvedu sistem za izbegavanje nerazrešenih izjednačenja.
1975–1976: Tursko-Grčka zatezanja
Odnosi između Turske i Grčke dostižu tačku ključanja nakon turske invazije na Kipar 1974. godine. Evrovizija, platforma za mirno nadmetanje, postala je žrtva ovog dubokog međudržavnog sukoba, što je dovelo do recipročnih bojkota koji su direktno odražavali diplomatske odnose:
- 1975: Grčka je bojkotovala takmičenje u Stokholmu. Odluka o povlačenju bila je direktan protest protiv turskog učešća, koje je usledilo samo godinu dana nakon vojne intervencije na Kipru.
- 1976: Uzdrmana političkom klimom i sve većom neprijateljskom atmosferom, Turska je takođe bojkotovala takmičenje. Odbili su da se takmiče u senci sukoba oko ostrva.
Ovaj incident postavio je presedan za korišćenje Evrovizije kao sredstva političkog protesta. Tenzije između Atine i Ankare, naročito oko statusa Kipra, redovno su uticale na glasanje i učešće decenijama, stvarajući jedan od najdugotrajnijih geopolitičkih blokova unutar Evrovizije.
Kontroverze Izraela i arapskog sveta
Ulazak Izraela u takmičenje 1973. godine, iako geografski van Evrope (ali kao član EBU), uveo je tenzije Bliskog istoka na evropsku muzičku scenu. To je momentalno izazvalo političke probleme sa arapskim emiterima, koji su se često nalazili u dilemi između učešća i priznavanja izraelskog nastupa.
1978: Jordanova cenzura pobede
Politička drama dostigla je vrhunac 1978. godine u Parizu. Kada je izraelski pevač Izhar Kohen osvojio prvo mesto sa pesmom „A-Ba-Ni“, jordanska državna televizija (JTV) prekinula je direktan prenos.
Umesto istorijskog trenutka proglašenja, jordanska televizija je prikazala buket cveća, a sledećeg dana proglasila drugoplasiranu Belgiju za navodnog pobednika. Ovim potezom, Jordan je praktično cenzurisao i „izbrisao“ izraelsku pobedu, čime je Evrovizija postala očigledan diplomatski poligon.
2005: Povlačenje Libana
Politički imperativi su se ponovo pokazali jačim od želje za učešćem 2005. godine. Liban je te godine trebalo da debituje na takmičenju.
Međutim, bili su prisiljeni da se povuku jer je libanski zakon zabranjivao bilo kakvo emitovanje, priznavanje ili kontakt sa Izraelom.
Nacionalna televizija (Télé Liban) nije smela da emituje izraelski nastup, što je bilo direktno kršenje pravila EBU-a koja zahtevaju prenos svih pesama. Zbog nemogućnosti da se usklade sa pravilima, Liban je odustao pre samog takmičenja.
Modrene krize (Od 2000. do 2026.)
Padom „Gvozdene zavese“ i širenjem EBU-a na istok, Evrovizija postaje platforma za izražavanje tenzija na post-sovjetskom prostoru, a konflikti postaju sve direktniji i žešći.
2009: Gruzijska poruka Putinu
Godinu dana nakon rata sa Rusijom, Gruzija je 2009. godine poslala pesmu sa jasnom političkom aluzijom: „We Don’t Wanna Put In“ (na engleskom je zvučalo kao „We Don’t Wanna Putin“). Naslov i tekst su očigledno aludirali na Vladimira Putina.
EBU je potvrdila da pesma krši pravila o političkoj neutralnosti i zahtevala da se tekst promeni. Gruzija je to odbila, pa je na kraju diskvalifikovana sa takmičenja.
Diskvalifikovana gruzijska pesma
2012: Jermenski bojkot Azerbejdžana
Zbog dugotrajnog sukoba oko Nagorno-Karabaha, Armenija je bojkotovala Evroviziju 2012. koja se održavala u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu.
Prethodne kontroverze uključivale su navode da je azerbejdžanska policija ispitivala svoje građane koji su glasali za Armenski nastup. Politika je tako direktno prešla granice, pretvarajući glasanje u čin političke lojalnosti.
2016-2017: Rusko-Ukrajinski sukob – od simbolike do diskvalifikacije
Sukob između Rusije i Ukrajine oko Krima dostigao je svoj vrhunac na evrovizijskoj sceni i to u dva čina:
- politička pobeda pesme „1944“ – Kriza je započela već 2016. godine u Stokholmu, kada je pobedu odnela ukrajinska predstavnica Džamala sa pesmom „1944“. Pesma se direktno bavila tragičnim događajem: Staljinovim proterivanjem krimskih Tatara sa Krima. Iako je EBU odobrila pesmu jer je formalno govorila o istorijskom događaju, njena politička konotacija bila je očigledna i snažno povezana sa aneksijom Krima od strane Rusije 2014. godine. Rusija je uložila protest, tvrdeći da je pesma direktno političko oružje, ali je Džamala odnela pobedu, što je garantovalo da će se naredno takmičenje održati u Kijevu.
- eskalacija i zabrana ulaska - vrhunac sukoba desio se 2017. u Kijevu. Ukrajinska vlada je donela radikalnu odluku: zabranila je ulazak ruskoj predstavnici Juliji Samojlovoj. Razlog je bio Julijin prethodni nastup na anektiranom Krimu, koji je Ukrajina smatrala ilegalnim ulaskom na svoju teritoriju. Ovaj potez je sprečio njeno učešće uprkos naporima EBU da posreduje. Ruski emiter je odbio da emituje nastup Samojlove preko satelita (što je bio predlog EBU), te se Rusija potpuno povukla sa takmičenja te godine. Evrovizija je tako postala talac stvarnog geopolitičkog sukoba.
Ruska evrovizijska pesma koja se nije čula u Kijevu
2019: Ukajnski skandal na nacionalnom izboru
Situacija oko „Vidbira 2019“ postala je jedna od najdramatičnijih u savremenoj istoriji Evrovizije. Iako je pesma „Sirena Song“ Maruv odmah postala favorit publike i žirija ne samo u Ukrajni nego i širom evropskog kontinenta, pobeda je pokrenula lavinu političkih tenzija.
Nakon nacionalnog finala, ukrajinski javni servis UA:PBC suočio se sa snažnim pritiscima zbog činjenice da Maruv ima zakazane nastupe u Rusiji, sa kojom je Ukrajina tada bila u otvorenom vojnom i političkom sukobu. Državni zvaničnici otvoreno su poručivali da ukrajinski predstavnik ne sme da bude neko ko komercijalno nastupa u „državi-agresoru“.
UA:PBC je Maruv ponudio izuzetno restriktivan ugovor koji je, pored zabrane nastupa u Rusiji, uključivao:
- potpunu finansijsku odgovornost izvođača za putne i produkcione troškove,
- zabranu „spoljne komunikacije koja šteti imidžu Ukrajine“,
- obavezu da predstavlja „informacioni interes Ukrajine“ tokom Evrovizije.
Maruv je izjavila da je spremna da brani Ukrajinu, ali ne i da prihvati „ugovor koji krši njena ljudska i umetnička prava“.
Nakon što je i drugoplasirani Freedom Jazz odbio da potpiše iste uslove, a zatim i trećeplasirani Kazka, postalo je jasno da se Ukrajina nalazi u bezizlaznoj situaciji. UA:PBC je potom objavio povlačenje Ukrajine sa takmičenja, navodeći da: „Evrovizija ne bi trebalo da postane teren za političke bitke, a ukrajinsko društvo nije postiglo konsenzus o predstavniku.“
Povlačenje Ukrajine 2019. godine ostalo je zapamćeno kao jedno od najkontroverznijih, ali i najtužnijih poglavlja u istoriji Vidbira. Ukrajina se vratila tek godinu dana kasnije, sa većom kontrolom nad pravilima svog nacionalnog izbora.
Nastup Maruv u finalu ukrajnskog izbora
2022: Skandal sa glasanjem 2022.: Otkriven je obrazac glasanja u žirijima
Skandal sa glasanjem na Evroviziji 2022. izbio je kada je EBU otkrio neuobičajeno sličan obrazac glasanja žirija šest zemalja — Azerbejdžana, Rumunije, Gruzije, Crne Gore, Poljske i San Marina — tokom druge polufinalne večeri.
Analiza je pokazala da su ove države međusobno rangirale jedne druge neočekivano visoko, što je ukazivalo na mogući dogovor u dodeljivanju bodova. Zbog sumnje u manipulaciju, EBU je diskvalifikovao njihove žirije i umesto toga primenio statistički model kako bi zamenio njihove rezultate u polufinalu i finalu.
Ovo je dovelo do toga da bodovi ovih šest zemalja nisu čitani uživo, već su ih preuzeli predstavnici produkcije. Rumunija, Azerbejdžan i Gruzija oštro su reagovali, tvrdeći da nisu učestvovali u nikakvom dogovaranju i optužujući EBU za netransparentnost.
EBU je, međutim, objavio detaljno saopštenje sa dokazima i istakao da je obrazac glasanja „statistički nemoguć“ bez koordinacije. Skandal je doveo do uvođenja strožih pravila i pojačanog nadzora nad žirijskim glasanjem u narednim godinama.
Evropesma–Evropjesma 2006: Skandal koji je „srušio“ državnu zajednicu Srbije i Crne Gore
Evropesma–Evropjesma 2006. ušla je u istoriju kao najveći skandal zajedničkog muzičkog izbora Srbije i Crne Gore. Nakon nekoliko godina sve vidljivijih tenzija između dve nacionalne televizije, 2006. je donela kulminaciju — kontroverzu toliko veliku da je dovela do povlačenja čitave državne zajednice sa Evrovizije.
Na srpskoj strani, ogromnu pažnju privukli su Flamingosi (Marinko Madžgalj i Ognjen Amidžić) u duetu sa legendarnim Luisom, i pesmom “Ludi letnji ples“. Pesma je eksplodirala širom Srbije i Crne Gore postala jedan od najvećih hitova te godine: energična, duhovita, zarazna, sa upečatljivim performansom i vizuelnim identitetom koji je publika obožavala.
Flamingosi i Luis su ubedljivo pobedili na Beoviziji (srpskom delu izbora), osvojivši kako publiku, tako i stručni žiri. Ulazak u zajedničko finale doneo im je status glavnih favorita za odlazak na Evroviziju 2006. Mnogi su već tada verovali da bi Srbija i Crna Gora imale veliki plasman u Atini upravo zahvaljujući njihovoj pesmi.
Na crnogorskoj strani, ponovo se našla grupa No Name, pobednici prethodne Evropesme 2005, koja je već tada bila u središtu kritikovanog sistema glasanja. Godinu dana ranije, mnogi su tvrdili da su pobedili isključivo zbog glasova crnogorskog žirija, dok je publika bila znatno naklonjenija srpskim kandidatima.
No Name se 2006. vratio sa pesmom “Moja ljubavi“, uz snažnu podršku crnogorskog žirija koji ih je otvoreno favorizovao.
Na finalnoj večeri izbora 2006, žiri iz Crne Gore dao je maksimalne bodove samo crnogorskim pesmama, uključujući No Name, dok je srpskim predstavnicima – uključujući Flamingose – dodelio nula poena, uprkos tome što su bili ubedljivi favoriti publike i vodećih muzičkih urednika.
Sa druge strane, srpski žiri je glasao znatno uravnoteženije, ali zbog glasova iz Crne Gore pobedu je ponovo odnela grupa No Name sa pesmom “Moja ljubavi“.
Nakon proglašenja pobednika, publika u beogradskom „Sava centru“ burno je reagovala, zviždala i uzvikivala da je rezultat namešten. Skandal je ozbiljno pretio da se pretvori u širie demonstracije i nerede.
Nakon haosa u sali, RTS je izašao sa vanrednim saopštenjem u kojem je optužio crnogorski žiri za:
- pristrasno i neprijateljsko glasanje,
- kršenje pravila fer takmičenja,
- namerno ignorisanje najboljih pesama iz Srbije.
RTS je poručio da ne priznaje rezultate i da No Name ne može biti predstavnik državne zajednice na Evroviziji 2006.
Crnogorska televizija (RTCG) odbila je bilo kakvu mogućnost ponovnog glasanja ili pregovora, navodeći da su rezultati konačni i u skladu sa pravilima.
Evropska radiodifuzna unija pokušala je da izgladi situaciju i predložila:
- ponavljanje glasanja,
- zajednički sastanak delegacija,
- eventualno novu emisiju.
Međutim, RTS nije želeo da prihvati No Name kao predstavnike, a RTCG nije htela da povuče svoju odluku. Bez saglasnosti dve televizije nije bilo moguće nominovati bilo koga za Evroviziju.
Na kraju, EBU je saopštio da Srbija i Crna Gora ne mogu učestvovati na Evroviziji 2006. jer nisu u stanju da izaberu zajedničkog predstavnika. Time je prvi put u modernoj istoriji jedna država bila primorana da se povuče isključivo zbog političko-žirijskog skandala na nacionalnom izboru.
Ovaj incident označio je kraj zajedničkog učešća — samo nekoliko meseci kasnije, Crna Gora je proglasila nezavisnost, a Srbija se vratila kao samostalna zemlja 2007. i odmah trijumfovala pobedom „Molitve“.
U videu ispod možete pogledati celokupni tok glasanja u finalu Evropesme-evropjesme.
Skandal s glasanjem u finalu Evropesme-evropjesme 2006.
