Ove legende regionalne muzike predstavljale su svoje zemlje na Evroviziji

Dok se evropske zemlje pripremaju za novu evrovizijsku sezonu i biraju način na koji će doći do svojih predstavnika, ponovo se postavlja pitanje – koja bi velika regionalna zvezda mogla sledeća da prihvati evrovizijski izazov?

Iako se Evrovizija danas često doživljava kao prilika za mlade i još nedovoljno afirmisane izvođače, zemlje bivše Jugoslavije tokom prethodnih decenija predstavljala su i neka od najvećih imena regionalne muzike.

Od Tereze Kesovije i Zdravka Čolića, preko Doris Dragović, Dina Merlina i Tošeta Proeskog, do Željka Joksimovića, Marije Šerifović, Severine i Konstrakte – mnoge velike karijere bile su povezane sa najvećom evropskom muzičkom pozornicom.

U nastavku izdvajamo neka od najvećih i najprepoznatljivijih regionalnih imena koja su tokom svojih karijera prihvatila evrovizijski izazov.

Od Tereze Kesovije do Zdravka Čolića

Tereza Kesovija zauzima posebno mesto u evrovizijskoj istoriji regiona jer je na takmičenju predstavljala dve različite države.

Prvi put se pojavila 1966. godine kao predstavnica Monaka sa pesmom „Bien plus fort“. Takmičenje u Luksemburgu završila je na 17. mestu. Šest godina kasnije vratila se na Evroviziju, ovoga puta kao predstavnica Jugoslavije. U Edinburgu je izvela pesmu „Muzika i ti“, autora Nikice Kalogjere i Ivice Krajača, i osvojila deveto mesto.

Tereza je već tada gradila međunarodnu karijeru, posebno u Francuskoj, pa njeno učešće predstavlja jedan od prvih primera izvođača sa prostora bivše Jugoslavije koji je na Evroviziju stigao sa iskustvom nastupanja van domaćeg tržišta.

Već naredne godine Jugoslaviju je predstavljao Zdravko Čolić sa pesmom „Gori vatra“, koju je komponovao Kemal Monteno.

Iako će kasnije postati jedna od najvećih muških pop zvezda u istoriji jugoslovenske i regionalne muzike, njegov evrovizijski rezultat bio je prilično skroman. Čolić je završio na 15. mestu. „Gori vatra“ ipak je nadživela rezultat ostvaren na takmičenju, dok je Čolićeva karijera u godinama koje su usledile dostigla razmere koje je malo koji izvođač sa ovih prostora uspeo da ponovi.

Njegov primer ostao je jedan od najboljih dokaza da evrovizijski plasman ne mora da odredi budućnost izvođača. Čola nije osvojio Evropu, ali je kasnije osvojio publiku širom bivše Jugoslavije.

Nastup Zdravka Čolića na Evroviziji 1973

Daniel Popović, Doris Dragović i Novi fosili

Osamdesete godine donele su neke od najuspešnijih jugoslovenskih evrovizijskih nastupa. Daniel Popović je u Minhenu izveo pesmu „Džuli“ i osvojio četvrto mesto, što je u tom trenutku bio jedan od najboljih rezultata Jugoslavije na takmičenju.

Za razliku od brojnih evrovizijskih numera koje bi brzo pale u zaborav, „Džuli“ je nastavila život i nakon takmičenja. Pesma je postala veliki hit u Jugoslaviji, ali i u pojedinim evropskim zemljama, a snimljena je i verzija na engleskom jeziku pod nazivom „Julie“.

Doris Dragović je na Evroviziji nastupila dva puta, u dve različite državne epohe. Prvi put je predstavljala Jugoslaviju 1986. godine u Bergenu. Sa pesmom „Željo moja“ zauzela je 11. mesto.

Trinaest godina kasnije vratila se na evrovizijsku pozornicu kao predstavnica Hrvatske. Pesma „Marija Magdalena“ bila je jedan od najvećih favorita takmičenja 1999. godine, a Doris je u Jerusalimu osvojila četvrto mesto. Time je izjednačila tadašnji najbolji hrvatski rezultat, koji je tri godine ranije ostvarila Maja Blagdan.

Doris je tako povezala jugoslovensku i hrvatsku evrovizijsku istoriju, a „Marija Magdalena“ ostala je jedna od najprepoznatljivijih pesama koje je Hrvatska poslala na takmičenje.

Novi fosili su Jugoslaviju predstavljali 1987. godine pesmom „Ja sam za ples“. Jedna od najpopularnijih grupa tog vremena takođe je osvojila četvrto mesto, a pesma je ostala jedan od najprepoznatljivijih jugoslovenskih evrovizijskih hitova. „Ja sam za ples“ i danas se smatra jednim od najvedrijih i najprepoznatljivijih jugoslovenskih evrovizijskih nastupa.

Nastup Doris Dragović na Evroviziji 1999

Tajči i Bebi Dol – nastupi koji se pamte

Nakon pobede grupe Riva 1989. godine, Jugoslavija je dobila pravo da organizuje Evroviziju u Zagrebu. Domaćina je 1990. predstavljala Tajči sa pesmom „Hajde da ludujemo“. Energičan nastup, upečatljiva ružičasta haljina i lako pamtljiv refren učinili su pesmu jednim od simbola zagrebačke Evrovizije. Tajči je osvojila sedmo mesto sa 81 poenom. Muziku je komponovao Zrinko Tutić, dok je tekst napisala Alka Vuica.

Iako nije uspela da ponovi pobedu grupe Riva, nastup joj je doneo ogromnu popularnost i učvrstio njen status jedne od najvećih mladih zvezda tog perioda.

Godinu dana kasnije Jugoslaviju je predstavljala Bebi Dol sa pesmom „Brazil“. Njen nastup bio je potpuno drugačiji od klasičnih jugoslovenskih balada i festivalskog popa. Inspirisan latinoameričkim ritmovima i karakterističnim stilom same pevačice, „Brazil“ je bio jedan od najneobičnijih jugoslovenskih pokušaja.

Takmičenje je održano u trenutku duboke političke krize i sve izvesnijeg raspada zemlje, zbog čega se njen slab rezultat često posmatrao i kroz tadašnje političke okolnosti. Jugoslavija je dobila samo jedan poen, i to od žirija Malte, pa je završila na 21. mestu među 22 učesnika.

Uprkos rezultatu, pesma je kasnije stekla kultni status među delom evrovizijske publike, dok je Bebi Dol ostala jedno od najoriginalnijih imena jugoslovenske pop scene.

Nastup Bebi Dol na Evroviziji 1991

Hrvatske zvezde na Evroviziji

Tony Cetinski predstavljao je Hrvatsku 1994. godine. Na Evroviziji u Dablinu izveo je pesmu „Nek’ ti bude ljubav sva“ i zauzeo 16. mesto sa 27 poena.

Rezultat nije nagovestio karijeru koja će uslediti. Tony će tokom narednih decenija postati jedan od najuspešnijih hrvatskih pop izvođača, sa brojnim hitovima, albumima i koncertima širom regiona. Evrovizija je u njegovom slučaju bila tek jedna od prvih velikih stanica na dugom muzičkom putu.

Danijela Martinović je na Evroviziji nastupila dva puta. Prvi put se pojavila na Evroviziji 1995. godine kao pevačica grupe Magazin. Magazin je zajedno sa operskom pevačicom Lidijom Horvat Dunjko izveo pesmu „Nostalgija“ i Hrvatskoj doneo šesto mesto.

Samo tri godine kasnije Danijela se vratila kao solistkinja. Sa baladom „Neka mi ne svane“ otvorila je finale Evrovizije 1998. godine u Birmingemu i osvojila peto mesto sa 131 poenom. Pored emotivne interpretacije, nastup je ostao zapamćen i po promeni kostima tokom izvođenja. „Neka mi ne svane“ postala je jedan od najvećih hitova Danijeline karijere i jedna od omiljenih hrvatskih evrovizijskih pesama.

Kada je Severina 2006. godine pobedila na Dori, njeno učešće izazvalo je ogromnu pažnju u čitavom regionu. U Atini je izvela pesmu „Moja štikla“, koja je kombinovala pop muziku, folklorne motive i elemente scenskog spektakla. Hrvatska je u finalu podelila 12. mesto sa Severnom Makedonijom, a obe zemlje osvojile su po 56 poena.

Severina je na Evroviziju stigla kao jedna od najvećih hrvatskih i regionalnih zvezda, pa je njeno učešće bilo jedan od medijski najpraćenijih događaja evrovizijske sezone 2006. Iako rezultat nije bio u skladu sa visokim očekivanjima dela publike, „Moja štikla“ ostala je neizostavan deo njene karijere.

Hrvatska radiotelevizija je 2012. godine interno izabrala Ninu Badrić, koja je u tom trenutku iza sebe već imala dve decenije uspešne karijere. U Bakuu je izvela autorsku pesmu „Nebo“.

Iako je važila za jedno od najpoznatijih imena među tadašnjim učesnicima, Nina nije uspela da se plasira u finale. U drugom polufinalu zauzela je 12. mesto sa 42 poena, samo dva mesta ispod linije prolaska. Njen nastup još jednom je pokazao da velika popularnost na prostoru bivše Jugoslavije ne garantuje i dobar evrovizijski rezultat.

Nastup Severine na Evroviziji 2006

Dino Merlin i Hari Mata Hari – najveće zvezde Bosne i Hercegovine na Evroviziji

Bosnu i Hercegovinu su na Evroviziji predstavljala i dva velika imena regionalne muzike.

Dino Merlin je jedan od najuspešnijih izvođača iz Bosne i Hercegovine kada je reč o Evroviziji. Prvi put je nastupio 1999. godine zajedno sa francuskom pevačicom Béatrice Poulot. Pesma „Putnici“ osvojila je sedmo mesto u Jerusalimu.

Dino se na takmičenje vratio 2011. godine u Diseldorfu sa pesmom „Love in Rewind“. Ovoga puta zauzeo je šesto mesto sa 125 poena. Pored dva nastupa, Dino Merlin je povezan i sa prvim učešćem samostalne Bosne i Hercegovine. Bio je autor muzike i jedan od autora teksta pesme „Sva bol svijeta“, koju je Fazla izveo 1993. godine.

Grupa Hari Mata Hari predstavljala je Bosnu i Hercegovinu 2006. godine pesmom „Lejla“. Muziku je komponovao Željko Joksimović, dok su tekst napisali Fahrudin Pecikoza i Dejan Ivanović.

Hari Mata Hari je u polufinalu bio drugi, a zatim je u velikom finalu osvojio treće mesto sa 229 poena. To je ostao najbolji rezultat Bosne i Hercegovine u istoriji Evrovizije. „Lejla“ je vremenom postala jedna od najpoznatijih balkanskih balada u istoriji takmičenja i pesma koju evrovizijski fanovi i danas često izdvajaju među najbolje kompozicije koje nisu pobedile.

Nastup Hari Mata Harija na Evroviziji 2006

Željko Joksimović – izvođač, kompozitor i voditelj

Malo je regionalnih izvođača čija je karijera toliko povezana sa Evrovizijom kao karijera Željka Joksimovića. Željko je 2004. godine predstavljao Srbiju i Crnu Goru pesmom „Lane moje“. Pobedio je u polufinalu, dok je u velikom finalu osvojio drugo mesto, iza ukrajinske predstavnice Ruslane.

Na takmičenje se kao izvođač vratio 2012. godine. Sa pesmom „Nije ljubav stvar“ predstavljao je Srbiju i osvojio treće mesto. Između svoja dva nastupa komponovao je „Lejlu“ za Hari Mata Hari, koja je bila treća 2006, kao i pesmu „Oro“, sa kojom je Jelena Tomašević predstavljala Srbiju 2008. godine.

Željko je te godine, zajedno sa Jovanom Janković, vodio Evroviziju održanu u Beogradu. Njegov evrovizijski bilans obuhvata dva plasmana među prva tri kao izvođača, tri zapažene pesme koje je komponovao za druge predstavnike regiona i ulogu voditelja takmičenja održanog u Beogradu.

Nastup Željka Joksimovića na Evroviziji 2012

Od Marijine pobede do fenomena Konstrakta

Srbija je kao samostalna država debitovala na Evroviziji 2007. godine, a već pri prvom nastupu stigla je do pobede. Marija Šerifović je u Helsinkiju izvela pesmu „Molitva“, autora Vladimira Graića i Saše Miloševića Mareta, i osvojila prvo mesto.

Pobeda je Srbiji donela pravo da naredne godine organizuje Evroviziju u Beogradu. „Molitva“ je ujedno bila prva pobednička pesma od uvođenja široke upotrebe televotinga koja je u celosti izvedena na jeziku koji nije engleski još od 1998. godine. Marijin nastup doneo je Srbiji najznačajniji evrovizijski rezultat i jednu od najvećih muzičkih pobeda u novijoj istoriji zemlje.

Godinu dana nakon Marijine pobede, Srbija je bila domaćin Evrovizije u Beogradu. Predstavnica zemlje domaćina bila je Jelena Tomašević sa pesmom „Oro“, koju je komponovao Željko Joksimović. Na sceni joj se pridružio Bora Dugić.

Jelena je u finalu osvojila šesto mesto sa 160 poena, čime je Srbija u prve dve godine samostalnog učešća ostvarila pobedu i još jedan plasman među najboljih šest. „Oro“ je ostao jedan od najuspešnijih primera spajanja tradicionalnih motiva i savremene evrovizijske produkcije.

Pre Pesme za Evroviziju 2022. godine, Ana Đurić Konstrakta bila je cenjena na alternativnoj sceni i poznata kao članica grupe Zemlja gruva, ali nije imala status velike komercijalne zvezde. Sve se promenilo nakon pobede pesme „In corpore sano“.

Konstrakta je u Torinu privukla pažnju neobičnim nastupom, pranjem ruku na sceni, upečatljivim stihovima i pitanjem: „Koja li je tajna zdrave kose Megan Markl?“ Srbija je u finalu osvojila peto mesto, dok je Konstrakta dobila i umetničku nagradu „Marcel Bezençon“. Evrovizija ju je pretvorila u jedno od najprepoznatljivijih muzičkih imena regiona i pokazala da veliki uspeh može da ostvari i nastup koji se ne uklapa u uobičajene pop obrasce.

Nastup Marije Šerifović na Evroviziji 2007

Toše, Kaliopi i velike makedonske zvezde

Toše Proeski predstavljao je tadašnju Makedoniju 2004. godine u Istanbulu. Pesma „Angel si ti“ pobedila je na domaćem izboru, ali je za Evroviziju dobila verziju na engleskom jeziku pod nazivom „Life“. Toše je u prvom evrovizijskom polufinalu u istoriji zauzeo deseto mesto i plasirao se u finale. U završnici takmičenja bio je 14. sa 47 poena.

Rezultat nije u potpunosti odražavao njegovu popularnost. Toše je već tada bio veliko ime u Severnoj Makedoniji, a tokom narednih godina postao je jedan od najvoljenijih izvođača u svim državama bivše Jugoslavije.

Njegov prerani odlazak 2007. godine pretvorio ga je u trajni simbol jedne generacije, dok se „Life“ i danas pamti kao deo njegove bogate muzičke zaostavštine.

Kaliopi je prvi put dobila priliku da predstavlja Makedoniju još 1996. godine sa pesmom „Samo ti“. Međutim, zemlja nije prošla tadašnji preliminarni audio-kvalifikacioni krug, pa Kaliopi nije nastupila u televizijskom finalu. Na veliku evrovizijsku scenu konačno je stigla 2012. godine sa pesmom „Crno i belo“. Prošla je u finale i zauzela 13. mesto sa 71 poenom.

Četiri godine kasnije vratila se sa pesmom „Dona“, ali je u polufinalu završila na 11. mestu i za malo ostala bez finala. Kaliopi je na oba nastupa pokazala prepoznatljivu vokalnu snagu, zbog koje već decenijama važi za jedno od najznačajnijih imena makedonske muzike.

Karolina Gočeva takođe je dva puta predstavljala Severnu Makedoniju. Prvi put je nastupila 2002. godine u Talinu sa pesmom „Od nas zavisi“ i zauzela 19. mesto. Pet godina kasnije vratila se sa pesmom „Mojot svet“. Prošla je iz polufinala i u finalu održanom u Helsinkiju osvojila 14. mesto sa 73 poena.

Karolina je u međuvremenu izgradila uspešnu karijeru i van Severne Makedonije, posebno među publikom u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Jedno od međunarodno najprepoznatljivijih imena koje je region poslao na Evroviziju bila je Esma Redžepova. Pevačica koju su često nazivali „kraljicom romske muzike“ predstavljala je Severnu Makedoniju 2013. godine zajedno sa Vlatkom Lozanoskim. Izveli su pesmu „Pred da se razdeni“, koja je sadržala delove na makedonskom i romskom jeziku. U drugom polufinalu zauzeli su 16. mesto sa 28 poena i nisu prošli u finale.

Iako rezultat nije bio uspešan, Esmino pojavljivanje imalo je poseban značaj zbog njene višedecenijske karijere i međunarodnog doprinosa promociji romske muzike.

Tijana Dapčević, dobro poznata publici širom regiona, predstavljala je Severnu Makedoniju 2014. godine u Kopenhagenu. Izvela je pesmu „To the Sky“, ali nije uspela da izbori plasman u finale. U drugom polufinalu zauzela je 13. mesto sa 33 poena.

Tijana je u trenutku učešća već godinama gradila karijeru prvenstveno na tržištu Srbije, zbog čega je njen nastup izazvao pažnju i van zemlje koju je predstavljala.

Nastup Tošeta Proeskog na Evroviziji 2004

Crnogorske zvezde na velikoj sceni

Crna Gora se 2012. godine odlučila za potpuno drugačiji evrovizijski pristup. Za predstavnika je interno izabran Rambo Amadeus, jedan od najpoznatijih i najoriginalnijih autora alternativne scene bivše Jugoslavije.

U Bakuu je izveo satiričnu pesmu „Euro Neuro“, kojom je komentarisao ekonomsku krizu, evropsku birokratiju i savremeno društvo. Rambo nije prošao u finale. Osvojio je 20 poena, od čega 12 od Albanije i osam od San Marina. Nastup je podelio publiku, ali je ostao jedan od konceptualno najneobičnijih pokušaja koje je Crna Gora poslala na takmičenje.

Sergej Ćetković predstavljao je Crnu Goru 2014. godine pesmom „Moj svijet“. U prvom polufinalu osvojio je sedmo mesto i postao prvi predstavnik samostalne Crne Gore koji se plasirao u veliko finale. U završnici takmičenja zauzeo je 19. mesto sa 37 poena. Iako plasman nije bio visok, prolazak u finale imao je istorijski značaj za Crnu Goru, koja u prethodnim samostalnim nastupima nije uspevala da prođe polufinalnu prepreku.

Samo godinu dana nakon Sergeja, Crna Gora je ponovo izabrala veliko regionalno ime. Knez je u Beču 2015. godine izveo baladu „Adio“, koju je komponovao Željko Joksimović, dok su tekst napisali Marina Tucaković i Dejan Ivanović. U polufinalu je zauzeo deveto mesto, dok je u finalu bio 13. To je ostao najbolji plasman Crne Gore na Evroviziji.

„Adio“ je ujedno još jednom potvrdio koliko je Željko Joksimović ostavio snažan autorski trag u evrovizijskoj istoriji čitavog regiona.

Nastup Kneza na Evroviziji 2015

Plasman nije uvek merilo veličine

Istorija regionalnih zvezda na Evroviziji pokazuje da rezultat često nije bio presudan za njihovu dalju karijeru.

Zdravko Čolić bio je 15, Bebi Dol osvojila je samo jedan poen, Tony Cetinski završio je na 16. mestu, a Nina Badrić nije prošla u finale. Ipak, svi su izgradili velike i dugotrajne karijere.

Sa druge strane, Evrovizija je pojedinim izvođačima donela neke od najvećih trenutaka u karijeri. Marija Šerifović postala je pobednica, Željko Joksimović dva puta je završio među prva tri, Hari Mata Hari ostvario je najbolji rezultat Bosne i Hercegovine, dok je Konstrakta postala regionalni fenomen.

Od Tereze i Čolića do Tošeta, Severine, Dina, Željka i Marije, najveća evropska muzička pozornica bila je važan deo karijera brojnih regionalnih zvezda.

Ostaje da vidimo koje bi veliko ime sa prostora bivše Jugoslavije moglo sledeće da prihvati evrovizijski izazov.