OGAE Serbia :: Vaš evrovizijski svet
U našim uslovima mi pevači prepušteni smo sami sebi. A sama nisam u stanju da se još i sa „imidžom“ bakćem. Imam crvenu kosu, oblačim se ovako kako se oblačim, šminkam se u skladu sa tim, ali ništa od toga nije smišljeno u cilju nekakve karijere. Da se kod nas radi kao u muzički razvijenijim sredinama, prihvatila bih ono što se mora, izgled, ponašanje, sve. Ali, mi nemamo vremena ni za mnogo važnije stvari od „imidža“
Dragana Šarić, kako je pravo ime ove pevačice, ponaša se i radi kao pravi profesionalac; ona je i kompozitor, i tekstopisac, i sopstveni menadžer,garderober… Ona nema vremena za odmor ili zabavu, ništa ne prepušta slučaju.
- Vidi, nema u njoj 50 kila, šaka jada, ali kada je na sceni, izgleda pet puta bolje i od Lepe Brene!
Tako je u Novom Sadu, za vreme generalne probe za izbor naše pesme-predstavnice za Evroviziju, učestvovanje Bebi Dol prokomentarisao stari estradni vuk Mišo Kovač.
A nije bio jedini u dvorani koga su pojava i pesma Dragane Šarić, kakvo je pravo ime ove pevačice, oduševili.
Nećemo reći koliko je godina trebalo da prođe da bi se pred našim mikrofonima pojavio takav glas i takav smisao za interpretaciju, iz prostog razloga da se neko ne bi našao uvređen, ali – bilo je potrebno dosta vremena.
Doduše, Dragana Šarić je pokazala da zna da peva još u vreme svog prvog singla „Mustafa“, ali je tek svojom pojavom u Novom Sadu, gde je prvi put otpevala sopstvenu kompoziciju „Rudi“ stavila do znanja mnogima da je reč o nesvakidašnjem pevačkom talentu.
Ipak, ma koliko joj taj nastup značio u karijeri, Bebi Dol nema ni reč pohvale za tu priredbu.
- Sve što se tih dana događalo u Novom Sadu, bilo je na najnižem nivou – kaže pevačica. – U tome su se složili početnici i oni koji pevaju već 20 godina. A reč je o značajnoj, jugoslovenskoj manifestaciji, a ne lokalnoj priredbi.
Za tri dana, koliko su pripreme trajale, nije održana nijedna proba, radili smo bez takozvanog „stejdž-menadžera“, čoveka koji koordinira izvođačima i scenom, orkestar je tragično zvučao, a od većine aranžmana nije se pošteno čula ni četvrtina.
Mene je bilo stid što su me ljudi posle te priredbe hvalili. Jer, smatram da sam se, u stvari, obrukala.
Mikrofon su mi postavili negde u visini struka, a bilo nam je zabranjeno da ga diramo, jer je svaki dodir izazivao brujanje koje je pretilo da sruši „bogatu“ scenografiju, pa sam pevala savijena u struku, bez punih pluća, a ljudi pored svojih televizora su verovatno mislili:
„Šta se ova mala krivi i lomi“…
Inteligentno dete
Bilo kako bilo, taj nastup je skrenuo punu pažnju javnosti na Bebi Dol. Po mnogima, njena kompozicija „Rudi“ bila je najbolja i najmodernija te večeri, a gotovo po svima, njena interpretacija bila je bez prave konkurencije.
Slučaj je hteo da nova zvezda bude rođena na jednoj traljavoj priredbi, kakva je bila ova u Novom Sadu, na kojoj je, kako Bebi Dol sama kaže „pevala bez pravog poleta, čekajući samo da se ceo taj cirkus završi“.
- Kada se o meni govori, najčešće svi pominju iznenađenja i nekakve slučajnosti – objašnjava 21-godišnja pevačica. – U stvari, ništa nije slučajno. Radim već dugo, kvalifikovana sam za ono što radim, jasno mi je šta želim i mogu da postignem.
To što drugi idu na slučaj, ili što propuštaju svoje šanse, njihova je stvar.
Lično sam uvek tražila kvalitetu, osećam da samo tako mogu da radim, jer ovaj posao volim. Na žalost, onaj koji teži kvalitetu kod nas je najčešće osuđen na otpore.
Imam prijateljicu, balerinu u Narodnom pozorištu, koju su kritikovali na radničkom savetu zato što vežba dva puta dnevno, dok ostali članovi baleta to čine samo jednom.
Snimiti ploču danas nije ništa. To bukvalno može svako! Snimiti kvalitetnu ploču, to je već nešto drugo. Za mene u PGP RTB, diskografskoj kući za koju snimam, kažu:
„Bebi nam je inteligentno dete“.
Zašto? Zato što sve sama uradim, jer tako moram.
Kada smo ploču „Rudi“ izdali za dve nedelje, ljudi u produkciji ploča nisu mogli da veruju, jer takvi projekti kod nas obično kasne tri meseca. Maze me i kažu mi da sam „inteligentno dete“, jer sam im sve ponudila sama: muziku, tekstove, izgled, odnos prema poslu, studiju, muzičarima…
Kada je već o izgledu reč, on je veoma važan u karijeri Bebi Dol. U stvari, ne izgled, već „imidž“, ona engleska reč, toliko odomaćena kod nas poslednjih godina, a potpuno neobjašnjena, pa je svako svojata i upotrebljava onako kako mu najviše odgovara.
Kada je reč o Bebi Dol, svi se slažu da ona odlično peva, ali to se spominje nekako uz put, kao nešto sasvim prirodno, a ne ono što je, po našem mišljenju, presudno za uspeh ove pevačice. Ljudi su spremni da više pažnje poklone njenoj frizuri, šminki, lonašanju.
„Odlično peva, ali je mnogo šašava. Prava šizika!“
… Čuli smo mnoge kako komentarišu. A to ne odgovara istini, sem kada je reč o pevanju. Jer, Bebi Dol, bez obzira na frizuru ili haljinu koju nosi, ostavlja utisak osobe koja tačno zna šta hoće, kojoj su i pored njene mladosti mnoge stvari u poslu kojim se bavi poznate i koja sasvim sigurno zna kakvo mesto u svemu tome njoj prilada.
A to nije „imidž“…
- Oni koji me poznaju pet godina znaju da sam ista ovakva bila – kaže Bebi Dol. – Nisam glumica, tog talenta nemam – da želim da budem nešto drugo, ceo tim ljudi morao bi na tome da radi. „Imidž“ je ono što je sasvim odvojeno od privatnog izgleda i ponašanja, to je industrija.
U našim uslovima mi pevači prepušteni smo sami sebi. A sama nisam u stanju da se još i sa „imidžom“ bakćem. Imam crvenu kosu, oblačim se ovako kako se oblačim, šminkam se u skladu sa tim, ali ništa od toga nije smišljeno u cilju nekakve karijere.
Da se kod nas radi kao u muzički razvijenijim sredinama, prihvatila bih ono što se mora, izgled, ponašanje, sve. Ali, mi nemamo vremena ni za mnogo važnije stvari od „imidža“.
Mi smo ilegalci…
Mnogi naši pevači pokušavali su da načine karijeru u evropskim ili svetskim razmerama, ali do danas nikome to nije pošlo za rukom, ako zaboravimo neke vrlo polovične uspehe.
Bebi Dol je kao rođena da bude nova u tom nizu, ali i da se iz njega izdvoji, jer možda više od svih prethodnika ima mogućnosti da, ma koliko ona mrzela tu reč – načini iznenađenje.
Ima neobičan glas, u kvalitativnom smislu njeno pevanje odgovara svetskim standardima, ume da se ponaša na sceni.
Prošle godine Bebi Dol je učestvovala na jednoj audiciji u Londonu i među 40 konkurentkinja bila je izabrana od strane Hauarda Divota, nekadašnjeg vođe poznate grupe„Magazin“.
Čak je snimila dve singl ploče za čuvenu kompaniju „Virdžin“, ali njen pokušaj da se proslavi u širim razmerama na tome se i završio. Zašto?
- Mogla sam da postignem više samo da sam odlučila da ostanem da živim u Londonu – objašnjava Dragana, koja voli kad je zovu Bebi. – Imaju i oni tamo svoje „Šumatovce“ i svoje „Lipe“, studija, muzičarska društva. Zna se tačno ko su dobre pevačice u Londonu.
Znači, u taj krug može i da se uđe, ako vrediš, naravno. Tamo su možda i veće šanse za uspeh, nego kod nas. Jer, ako zaista imaš nešto da ponudiš, tamo će te i saslušati. Ovde sve može da prođe, televizija, radio, novine otvoreni su za svakoga, bilo da on valja ili ne valja.
U tome je čak i publika izgubila glavu, pa ni sama više ne može da se odluči između dobrog i lošeg.
Nisam opterećena Engleskom, već samo znam da se tamo može uspeti. Mlada sam, normalna i zdrava, pa mislim da ću to i dokazati. Uostalom, zar nije na muzičkom planu lakše uspeti tamo gde na svakom ćošku možeš da kupiš žice za gitaru. Ovde ih nema, mi radimo kao ilegalci…
Bebi Dol ovih dana priprema svoj prvi samostalni koncert u Beogradu, koji će biti održan 13. juna u „Ateljeu 212″. Zbog toga smo jedva uspeli da sastavimo ovaj sat razgovora, koji nam je bio potreban za intervju.
Po ceo dan ona proba sa muzičarima, razmišlja o garderobi, ugovara goste, priprema program. U tom tempu priprema će trajati ceo mesec. Kako će sve to ispasti 13. juna ne znamo, ali je sigurno da ništa neće biti slučajno.
- Sve moram sama da radim. Bukvalno trčim s mesta na mesto od jutra do mraka. A da samo znate koliko volim da spavam i da se odmaram! Ali, drugačije ne mogu, jer po meni baza za uspeh u ovom poslu je rad. A suviše volim ovaj posao da bih bilo šta u njemu prepuštala slučaju…
razgovarao: Danilo Štrbac, snimio: Zoran Kršljanin, obrada: Yugopapir (RTV revija, jun 1983.)
