Kako su glasali srpski žiri i publika na Evroviziji 2026! Detaljan pregled srpskih poena

Nakon spektakularnog finala ovogodišnje Pesme Evrovizije, objavljeni su i detaljni rezultati glasanja nacionalnih žirija, a upravo su glasovi srpskog stručnog žirija izazvali ogromnu pažnju javnosti i brojne reakcije na društvenim mrežama.

Posebnu buru izazvala je činjenica da Srbija nije dodelila nijedan poen Hrvatskoj u glasanju žirija, uprkos tome što je hrvatski žiri Srbiji dao maksimalnih 12 poena.

Sa druge strane, publika iz Srbije Hrvatskoj je dodelila maksimalan broj poena, što je dodatno pokrenulo rasprave među fanovima Evrovizije širom regiona.

Ko je činio srpski žiri?

Ovogodišnji srpski žiri činili su:

• Aleksandra Kovač – Predsednica ovogodišnjeg žirija, renomirana kantautorka, kompozitorka i dobitnica prestižne MTV nagrade. Poznata po svom beskompromisnom stavu, vokalnoj pedagogiji i stvaranju filmske muzike.
• Jelena Tomašević – Jedna od najboljih pop-folk i etno pevačica na Balkanu sa moćnim vokalnim sposobnostima. Regionu je dobro poznata kao evrovizijska zvezda koja je predstavljala Srbiju 2008. godine sa pesmom „Oro“, sa kojom je zauzela 6. mesto u finalu.
• Dušan Alagić – Vrhunski aranžer, kompozitor, multiinstrumentalista i producent koji stoji iza najvećih hitova regionalnih zvezda (od Severine i Željka Joksimovića do Tijane Bogićević).
• Marija Marić Marković (Mari Mari) – Poznata pop pevačica, kompozitorka i diplomirani muzički pedagog. Poslednjih godina je maksimalno posvećena radu sa decom kroz svoju čuvenu muzičku radionicu, gde oblikuje nove mlade talente.
• Anđela Vranić (Lores) – Učesnica ovogodišnjeg PZE-a. Predstavnica mlađe generacije na našoj sceni, muzičarka i influenserka koja donosi moderan klupski, urbani zvuk i svest o aktuelnim svetskim trendovima u produkciji.
• Ivan Mileusnić – Poznati koreograf, plesni stručnjak i predsednik udruženja plesnih sudija Srbije.
• Mateja Blažić – Virtuoz na saksofonu i školovani akademski muzičar. Kao predstavnik mlađe generacije instrumentalista, redovno nastupa sa najpriznatijim domaćim orkestrima i sastavima.

Kao i prethodnih godina, svaki član žirija rangirao je sve pesme prema sopstvenim kriterijumima, nakon čega je formiran konačan zbirni plasman Srbije.

Glasovi srpskog žirija u prvom polufinalu

U prvom polufinalu, srpski stručni žiri rangirao je 14 zemalja, s obzirom na to da Srbija nije mogla da glasa za sopstvenog predstavnika. Maksimalnih 12 poena otišlo je Izraelu, koji je bio favorit većeg dela žirija – čak troje članova stavilo ga je na prvo mesto, dok mu je najlošiji plasman bio šesto mesto.

Odmah iza Izraela našla se Grčka sa 10 poena. Grčki predstavnik takođe je bio prvi izbor kod troje članova žirija, dok su ga dva člana smestila na četvrto mesto. Kao i kod Izraela, najlošiji plasman Grčke bio je šesto mesto kod jednog člana žirija.

Osam poena pripalo je Poljskoj, koja zanimljivo nije bila na prvom mestu ni kod jednog člana stručnog žirija, ali je zahvaljujući konstantno dobrim plasmanima uspela da dođe do visokog ukupnog rezultata.

Na samom začelju glasanja našla se Gruzija, koja je završila na poslednjem mestu ukupnog poretka srpskog žirija, dok je pretposlednja bila Litvanija. Obe zemlje su čak kod troje članova žirija bile rangirane na poslednju poziciju.

Kada je reč o zemljama regiona, ni Crna Gora ni Hrvatska nisu ostvarile značajniji rezultat kod srpskog stručnog žirija. Crna Gora je osvojila svega jedan poen, pri čemu joj je najbolji pojedinačni plasman bio peto mesto kod jednog člana žirija, dok je najlošiji plasman bio 12. mesto kod jednog član.

Ni hrvatske predstavnice nisu prošle mnogo bolje. Hrvatska je od srpskog stručnog žirija dobila ukupno dva poena, a najbolji plasman bio joj je četvrto mesto kod jednog člana žirija. Sa druge strane, pojedini članovi hrvatski nastup rangirali su veoma nisko, uključujući i 12. mesto.

Evo kompletnog ranga žirija u prvom polufinalu:

Glasovi srpskog žirija u finalu

Prava drama nastala je tokom velikog finala, kada su emocije i evrovizijska euforija među fanovima dostigli vrhunac. Srpski stručni žiri svojih 12 poena dodelio je predstavniku Grčke, iako je zanimljivo da ga je samo jedan član žirija stavio na prvo mesto svoje liste. Uprkos tome, zahvaljujući stabilno visokim plasmanima kod ostalih članova, Grčka je uspela da dođe do maksimalnog broja poena iz Srbije.

Sa druge strane, predstavnik Malte bio je prvi izbor čak troje članova srpskog žirija, ali zbog slabijih pozicija kod preostalih članova, u ukupnom zbiru to je bilo dovoljno za osam poena. Deset poena srpski žiri dodelio je Italiji, koja je samo kod jednog člana bila na samom vrhu liste.

Zanimljivo je i da je ovogodišnja pobednica Bugarska od srpskog stručnog žirija dobila sedam poena, iako je nijedan član nije rangirao na prvo mesto.

Ipak, najveću buru izazvala je činjenica da srpski stručni žiri nije dodelio nijedan poen predstavnicama Hrvatske. Tokom saopštavanja glasova Srbije, nakon prvih deset poena, veliki deo publike očekivao je da će voditeljka Kristina Radenković izgovoriti čuvenu rečenicu „Our 12 points go to Croatia“. Međutim, usledio je potpuni preokret kada je saopšteno da maksimalnih 12 poena odlazi Grčkoj.

U tom trenutku postalo je jasno da Hrvatska nije uspela da uđe ni među prvih deset kod srpskog stručnog žirija, što je izazvalo lavinu reakcija na društvenim mrežama, posebno među fanovima u regionu. U konačnom zbiru, hrvatske predstavnice završile su na 12. mestu u glasanju srpskog žirija.

Nakon finala oglasila se i Jelena Tomašević, koja je istakla da je Hrvatskoj dodelila veoma visoke ocene na svojoj pojedinačnoj listi. Na osnovu objavljenih rezultata može se zaključiti da je upravo ona član žirija pod rednim brojem tri. Suočena sa velikim brojem komentara i reakcija javnosti, Tomaševićeva je uputila i javno izvinjenje, naglašavajući da je matematički prosek kompletnog žirija uticao na konačan plasman Hrvatske.

Nakon ovog ishoda usledile su brojne reakcije medija, pre svega u Hrvatskoj, ali i u Srbiji, dok su se polemike ubrzo proširile i na društvene mreže.

Predsednica žirija Aleksandra Kovač našla se na meti posebnih kritika zbog poena koje je srpski žiri dodelio Izraelu. Kovačeva je branila odluke žirija ističući da su članovi glasali isključivo prema muzičkim kriterijumima i ličnom profesionalnom sudu, bez bilo kakvih političkih uticaja. Zbog velikog broja negativnih komentara i uvreda, bila je prinuđena da ograniči komentarisanje na svom Instagram profilu.

Kritike su stigle i sa neočekivanih strana. Konstrakta, kao i Kristina Kovač, javno su komentarisale čitavu situaciju, posebno se osvrćući na izjavu Aleksandre Kovač da politika nije imala nikakav uticaj na glasanje, aludirajući na to da su evrovizijski rezultati često pod uticajem šireg geopolitičkog konteksta.

Još jedan detalj koji je iznenadio mnoge fanove jeste činjenica da favorizovana Finska, koja je važila za jednog od glavnih kandidata za pobedu pre samog takmičenja, od srpskog stručnog žirija nije dobila nijedan poen. Finski predstavnik završio je tek na 11. mestu ukupnog poretka Srbije.

Evo kompletnog ranga žirija Srbije u finalu:

Glasovi srpske publike

Za razliku od stručnog žirija, srpska publika je i u finalu i u polufinalu glasala znatno emotivnije i, očekivano, više bila okrenuta komšijama i zemljama iz regiona, ali i nekim favoritima iz šire evropske evrovizijske scene. Upravo je ova razlika između žirija i televotinga ponovo otvorila pitanje koliko se ukusi stručnog žirija i publike razlikuju na Evroviziji.

U velikom finalu, srpska publika je maksimalnih 12 poena dodelila Hrvatskoj, što je u potpunosti pratilo regionalni evrovizijski obrazac glasanja i dodatno potvrdilo snažnu podršku koju hrvatski predstavnik ima kod gledalaca u Srbiji. Na drugom mestu našla se Bugarska sa 10 poena, dok je 8 poena otišlo Grčkoj, još jednom velikom favoritu publike u regionu. Rumunija je dobila 7 poena, dok je Italija osvojila 6, a Moldavija 5 poena.

Zanimljivo je da je Izrael od srpske publike dobio 4 poena, Australija 3, Finska 2, dok je Albanija, naš južni sused, završila sa 1 poenom. Ovakav raspored jasno pokazuje da je srpska publika u finalu u velikoj meri nagrađivala prepoznatljive nastupe, emotivne pesme i regionalno bliske zemlje, dok su pojedini favoriti žirija prošli znatno slabije kod gledalaca.

Sličan obrazac viđen je i u polufinalu, gde je publika ponovo dala snažnu podršku zemljama iz regiona. Hrvatska je ponovo osvojila maksimalnih 12 poena, dok je Crna Gora ostvarila izuzetno visok rezultat od 10 poena, što predstavlja jedan od njihovih najboljih plasmana kod srpske publike u ovom ciklusu takmičenja.

Grčka je i u polufinalu ostala među omiljenima, osvojivši 8 poena, dok je Moldavija dobila 7, a Izrael 6 poena. Finska je završila sa 5 poena, Poljska sa 4, Litvanija sa 3, Estonija sa 2, dok je Švedska dobila 1 poen od srpskih gledalaca.

Ovi rezultati dodatno potvrđuju tradicionalnu razliku između televotinga i stručnog žirija, gde publika češće nagrađuje emotivne i scenski upečatljive nastupe, kao i zemlje iz neposrednog okruženja, dok žiri više vrednuje tehničke i produkcijske elemente pesama.