OGAE Serbia :: Vaš evrovizijski svet
Dok su se pare trošile na sve strane, nepromišljena odluka da ne idemo na “Evrosong”, mesto gde smo imali jedino pravo mesto u evropskim integracijama… I bio je u pravu Vladimir Graić Graja zašto smo ulagali pare u fudbal, kad nam je “Evrosong” donosio pobede. Kao da ga je svevišnji čuo, kao i onda kada je stvorio “Molitvu”, i dao Graji šansu da ponovo osvoji ”Evrosong”, jer je očigledno da dok je radio u RTS-u, Graja, i pored evrovizijske pobede, nije bio miljenik tadašnjeg glavnog medijskog “babe”.
Kao urednik i voditelj emisije “Tabloid” koji je pune dve decenije pratio evrovizijske događaje kod nas i u regionu, mogu samo da vam napišem moja iskustva i opservacije…
Vlada Graić se pokazuje kao dobar izbor, znajući njegovu žanrovsku šarolikost od pop brzih hitića do jakih balada koji ne mirišu na etno…jer Joksa je dovoljno ishabao etno, “Lane” i “Oro” na hiljadu jedan način. Pošto znam da nije sklon nepotističkim igrama, nadam se da će Graja odlučiti da se ne ide ni po babu ni po stričevima…i da se bira između više pesama i više izvođača. Njegova “Molitva” sa Marijom Šerifović je već zauzela istorijsko mesto u našim srcima, kao što je zauzela pesma “Mito bekrijo” njegovog oca Radoslava Graića. Graji mlađem treba neki spoj tradicije i modernog.
Od Željka Joksimovića treba da Graja pozajmi samopouzdanje. Jednostavno Joksimović nikada nije kiksnuo na “Evrosongu“ ni u pesmama, ni oko sjajnog vođenja manifestacije. Graja samo treba da se seti da su zajedno radili krajem devedesetih i da se seti ega koji osvaja Evropu…jer desilo se takvom estradnom maheru i makijavelisti Goranu Bregoviću da omane na “Evrosongu“ i kod Severine i kod mlađanog Milana Stankovića…
Jasno je da na “Evrosongu” prolaze pop mustre koje je nekada u JRT najbolje pravio Rajko Dujmić, koji je čovek sa najviše uspeha iz osamdesetih sa svojim tralalajka rokabili pop hitićima. Jasno je da “Evrosong“ nije festival za pevače tipa Nine Badrić, Dado Topić i Masimo Savić. Oni su kiksali od nacionalnih takmičenja, do ne ulaska u finale “Evrosonga”.
Pošto su Hrvati odavno u nokdaunu kada je pop muzika u pitanju, a Dino Merlin je bio i video da ništa nije specijalno, posle Deena, Lake, Dine Merlina i Harija Varešanovića ni Bosanci nemaju koga specijalno da pošalju na “Evrosong” a da iznenadi medije…
Makedonci koji su najtalentovaniji narod za pesmu, ali nikako bez čuvenog muljatora i belosvetskog menadžera Velibora Džarovskog, da pogode kako se dobija ili lobira za deset i dvanaest glasova na “Evrosongu”. Velibor Džarovski je nekada to učio Doris Dragović i žena jednostavno nije nikada kiksnula na toj manifestaciji , bez obzira šta su o njoj pisali srpski tabloidi. Ona se pokazala posle “Rive“ kao najbolji mogući izbor i to u varijanti sa hitičnim Tončijem Huljićem…
Isti slučaj je i sa Crnom Gorom… Koga god da pošalju, sreća jednostavno ne prati njihovu pesmu. Čak i harizmatični Rambo Amadeus i talentovani Sergej Ćetković nisu umeli da pogode koji je to pravi refren za Evropu. Džaba sva lepota Budve i Svetog Stefana na pjeni od mora.
Graja će imati težak izbor…
Kuma Maja je počela da mu piše političke kolumne, Milica Pavlović za koju je pisao je dobra u koreografiji i ima sjajan rad kukova ali glasovno nikako da upamtim njenu interpretaciju, “Bjuti Kvins“ su se raspale, Mariji Šerfović bi prijao još jedan adrenalin u karijeri, a možda bi mogao da se seti i svojih drugara “Flamingosa“ koji su nekad imali najbolji perfomarns za “Evrosong”. Nataša Bekvalac nikad nije imala šansu da osvoji Evropu, lepotu joj ne možemo osporiti… Aleksandra Radović bi mogla da bude iznenađenje sa nekom dobrom pesmom…
Da sam Graja setio bih se i Maje Odžaklijevske, Lepe Brene, Nede Ukraden koje nikad nisu imale sreće da pobede na “Jugovizijama“, ali njihovo lice i pesme “zvuče poznato“…
A možda ima i šansu da pokuša sa pevačicama i pevačima sa kojima nikada nije radio…
Pošto mu neće biti lako predlažem više kandidata, više pesama, pa nek narod odluči na nekoj novoj “Beoviziji“ koju je i onako Vladimir Graić stvarao… Jer zahvaljujući tom festivalu Beograd i Srbija su se vratili tradiciji dobre zabavne muzike koji smo imali u sedamdesetim godinama sa “Beogradskim prolećem“.
Naš povratak na “Evrosong“ je šansa da se vratimo na redak teren gde smo osetili slast pobede. I to je jedini adrenalin koji može spasiti našu naciju…
Tekst pun istine, a i dobrih preporuka, kako birati pesme i izvodjace koji ce pevati pesmu, a i za povratak na festivalski nacin izbora pesme za Evroviziju….