Intervju: Danica Krstić

OGAE Srbija vam donosi prvi od tri intervjua, sa učesnicima nacionalnog izbora Srbije za Pesmu Evrovizije 2015. Ovog puta, pričali smo sa najmlađom kandidatkinjom, Danicom Krstić, koja je izabrana putem takmičenja za neafirmisane talente.

Kako si došla na ideju da se prijaviš na audicije za neafirmisanog kandidata za naš nacionalni izbor?

- Nisam pristalica raznih pevačkih takmičenja koja se dešavaju trenutno na teritoriji Srbije. Nisam imala mnogo ambicija ni prema izboru za kandidata za pesmu Evrovizije, ali na nagovor roditelja sam se ipak prijavila jer sebe ne vidim kao takmičara, već kao umetnika u onome što radim. U ovom nacionalnom izboru sam sebe gledala kao budućeg predstavnika Srbije, a ne kao takmičara.

Šta za tebe lično znači što si jedan od kandidata za srpskog predstavnika na Pesmi Evrovizije?

- Na mnogim festivalima sam predstavljala Srbiju i taj osećaj mi je poznat. Dosta pozitivne energije je prisutno i ovo je definitivno novi izazov za mene. Mislim da svakome treba da bude čast da uđe makar i u uži izbor da predstavlja svoju zemlju na bilo kom takmičenju, to je velika čast i privilegija.

Dolaziš iz Kragujevca, grada koji je dao naše dve evrovizijske predstavnice, Mariju Šerifović i Jelenu Tomašević. Da li ti to predstavlja opterećenje?

- Opterećenje ne osećam nimalo. Ponosna sam na moj već ostvareni uspeh i to što sam blizu plasmana što je dobro za moj grad, koji je dao mnogo talenata u muzici. Potrudiću se upravo zbog toga da osvetlam obraz našeg grada i budem „treća sreća“ mom gradu i našoj zemlji. Odrastala sam uz Jelenu Tomašević, u dobrim sam odnosima sa Marijom Šerifović i još dok sam bila devojčica njih dve su davale veliku podršku mom radu.

Pevanjem se baviš od svoje šeste godine. Prvi nastup si imala sa Jelenom Tomašević, predstavnicom Srbije na Pesmi Evrovizije 2008. Možeš li nam reći kako si se tada osećala?

- Na ovo pitanje sam skoro već odgovorila. Jelena Tomašević i ja smo komšinice u Kragujevcu i zajedno smo pevale na mnogim koncertima. Marija Šerifović je bila uz mene kada sam na Dida-Čaroliji osvojila prvu nagradu za najbolju interpretaciju pesme koju je radio Žika iz grupe Zana. Svi nastupi koji su se tada dešavali nisi bili protkani tremom, već dečjom radošću koju su ispunjavale baš te osobe koje sam pomenula.

Baviš se pevanjem naše tradicionalne muzike. Da li učestvovanje na nacionalnom izboru za Pesmu Evrovizije znači da želiš da se oprobaš u pop žanru?

- Za mnoge pratioce Evrosonga ja sam nepoznat izvođač, jer nisam aktivna u pop-rok žanru na našoj sceni. Karijera koju sam ostvarila do sada je vezana za etno i tradicionalnu muziku i dosta ljubitelja te vrste muzike me prati i poznaje. Imala sam dosta projekata koji su vezani za pop muziku, pa čak i neka osvojena prva mesta na pop festivalima kao što je Stari grad u Novom Pazaru. Moja dosadašnja karijera je ostvarena na bazi celovečernjih koncerata, nastupa u inostranstvu, pevanjem kod Sanje Ilića i Balkanike, pevanjem u TV serijama „Ranjeni Orao“ i „Greh njene majke“, učestvovanje solo tačkom u spektaklu Konstantinus Magnus i otvaranje mnogih zvaničnih manifestacija sa himnom Srbije, što mi je uvek bila velika čast.

Ti si jako mlada, imaš 19 godina, a već iza sebe imaš veliki broj nastupa i to sa velikim imenima naše muzičke scene. Možeš li nam reći nešto više o tome?

- Počela sam da se bavim pevanjem od svoje šeste godine. Nakon nastupa sa Biljom Krstić i Jelenom Tomašević imala sam čast da kao predstavnik Srbije otvorim svetsku dečju Olimpijadu u Brnu u Češkoj sa svojom pesmom. Od tada je krenula jedna dečja bajka  koja još traje. Ne postoji zemlja u Evropi u kojoj nisam nastupala i to za državljane te zemlje, gde sam predstavljala našu tradicionalnu muziku, imala sam solističke koncerte i u Palestini i Izraelu.Uvek se trudim da našu tradiciju, istoriju i zemlju Srbiju predstavim u najboljem mogućem svetlu.

Šta bi za tebe značilo da predstavljaš Srbiju na Pesmi Evrovizije?

- Kao i svakom izvođaču, za mene bi to bila velika čast i moj lični uspeh. U našoj zemlji ima dosta umetnika koji su itekako odlični pevači, ja sam ušla u uži izbor i to je već za mene uspeh. Ko bude najbolje „izneo“ pesmu i dobije blagonaklonost publike taj će i biti privilegovan da predstavlja našu zemlju u Beču.

Možeš li nam nešto reći o pesmi koju ćeš izvesti na nacionalnom izboru?

- Pesmu sam već dobila i od sutra krećem sa radom u studiju kod g-dina Graića. Pesma mi se sviđa i jako je zahtevna. Meni ostaje da je na najbolji mogući način predstavim publici i donesem određene emocije koje će, nadam se, publika prepoznati. Osećajna, zahtevna i prelepa pesma.

Kakvo je tvoje mišljenje o preostala dva kandidata Bojani Stamenov i Aleksi Jeliću?

- Aleksu i Bojanu ne poznajem lično. Mislim da smo Bojana i ja članice grupacije „Obnovimo sebe – Podignimo Stupove“, obe smo dale doprinos izgradnji manastira u Rasu – Đurđevi Stupovi. Bojana je odličan vokal, Aleksu više poznajem kao šoumena i nisam pratila njegov muzički rad. U svakom pogledu im želim sve najbolje u životu i u njihovim karijerama.

Da li pratiš Pesmu Evrovizije i imaš li možda omiljenu pesmu sa ovog takmičenja?

- Naravno da pratim Pesmu Evrovizije jer jo to takmičenje koje uvek iznedri neku buduću zvezdu. Jedna od pesama koja mi je ostala u sećanju je pesma Elize Todorove i Stojana Jankulovskog koji su predstavljali Bugarsku. Oni se bave etno muzikom pa je meni taj zvuk blizak. Inače sa tom pesmom „Water“ Bugarska je imala najbolji na Evrosongu. Takođe mi je mnogo žao što Trkulja nije prošao sa svojom pesmom pre neku godinu, jer je imao odličnu pesmu.

Da li misliš da postoji recept za uspeh na Evroviziji?

- Recept za Evrosong je dobra i jaka pesma, dobar vokal i dobar scenski nastup. Pre toga je takođe bitno marketinški dobro odraditi upoznavanje Evrope sa pesmom naše zemlje i dobro izlobirati. Kada se sve kockice slože eto uspeha.

Da li treba da negujemo našu tradiciju i uvek pevamo na srpskom jeziku ili nekad treba slediti većinu drugih nacija i zapevati na engleskom?

- Molitva nije bila na engleskom pa je pobedila. Ja sam uvek za to da se očuva naš nacionalni integritet a pesmu treba predstaviti na više jezika kako bi se pridobio određeni broj glasača iz drugih zemalja.

Pobedila si 2012. godine u emisiji Šljivik na RTS-u, koja neguje narodnu baštinu, u konkurenciji vokalnih solista. Da li je ova pobeda bila značajna za tvoju karijeru?

- Kada sam pobedila u Šljiviku imala sam 16 godina. Već tada je bilo mnogo nastupa iza mene. Pobedu sam doživela kao nagradu za već ostvareni rad i trud u predstavljanju naše tradicije. U životu treba ići stepenik po stepenik, pa je i ta pobeda bila stepenica više u mojoj karijeri. U životu treba raditi kvalitetno i svaki uspeh dođe sam po sebi, kao nagrada za rad i trud.

Da li razmišljaš da izdaš svoj album i koji bi žanr najviše bio zastupljen?

- Imam već dosta pojedinačnih projekata i još uvek sam pristalica da treba potpuno da sazrim kao osoba i vokal pa da se krene u pravi projekat. I dalje pored tradicionalnog zvuka volim dobar pop-rok i džez, pa se nadam da me u budućnosti očekuje neki projekat koji će biti specifičan i jedinstven. Etno sa primesama džeza je vrlo moderan u svetu pa dosta razmišljam o toj vrsti žanra u muzici.

Imaš li poruku za fanove Pesme Evrovizije?

- Svim fanovima želim sve najbolje, da im se ostvare svi snovi i da ostanu verni ovoj manifestaciji. Najbolje što bi im poželela je da svaki fan uživo prisustvuje na Evrosongu i gleda takmičenje iz sale u kojoj se Evrosong održava. Verujem da je to nesvakidašnji događaj i da bi mnogi voleli da prisustvuju istom.

Danice hvala ti puno na izdvojenom vremenu, želimo ti puno sreće na nacionalnom izboru, ali i u životu i karijeri.

- Hvala i vama, veliki pozdrav za sve fanove Evrosonga i glasajte za najbolje.

Pogledajte nekoliko Daničinh nastupa: