Slobodan Marković: Srpski žiri nije glasao ni pod kakvim uticajem

Jedna od tema večerašnjeg izdanja emisije RTS-a „Da Možda Ne“, koju vodi Olivera Kovačević, glavna urednica Zabavnog programa RTS-a, bila je Pesma Evrovizije. Gosti emisije, Slobodan Marković, predsednik žirija Srbije na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije, Gorčin Stojanović, reditelj i Zoran Panović, novinar, diskutovali su o tome da li je na pomolu muzički rat između Rusije i Ukrajine zbog ovogodišnjeg Evrosonga i da li je najveće svetsko muzičko takmičenje pokleklo pred politizacijom ili je toga bilo i ranije. Složili su se da jeste političkih elemenata bilo i ranije, npr. u pesmu ukrajinskog Grindžolija iz 2005, te jugoslovenskoj i švedskoj pesmi iz 1974,  a Gorčin navodi i da Pesmu Evrovizije politizacija prati od samog osnivanja pa do dan danas, a tako će biti i ubuduće.

Ono što se može izdvojiti kao najinteresantnije iz večerašnje emisije je Markovićevo obrazloženje glasova srpskog stručnog žirija, koga su pored njega činili i Nikola Čuturilo Čutura, Mari Mari, Ana Milenković i Vladimir Graić.

Ja se gnušam svake politizacije Evrovizije. Ja i dalje smatram da je muzika umetnost iznad svih. – rekao je Slobodan Marković

U javnosti se stvorio problem i nagađa se o nameštenom glasanju jer je srpski žiri dodelio 12 poena Ukrajini, a 1 poen Rusiji. Slobodan u tome ipak ne vidi nikakav problem.

Ovom prilikom ja ovde izjavljujem pod moralnom odgovornošću da žiri nije imao nikakav uticaj sa strane, tj. niko nam nije sugerisao za koga, zašto i zbog čega da glasamo. Imali smo jako dobre uslove. Ja sam čak i insistirao od tehničkog vođstva da nam da dva vrlo kvalitetna zvučnika da bismo čuli dobro sve detalje i po mišljenju mom, a i još tri člana žirija Ukrajina je bila na prvom mestu. Imali smo i notara koji je non-stop bio prisutan i kontrolisao popunjavanje. Bile su tri kontrole: pre, za vreme i posle pa smo te naše lične izveštaje, svako ponaosob, slali da se saberu i da se kumulativno donese odluke, tj. da se tih od 1 do 25 pretvori u sistem 1 do 12.

Usledilo je i obrazloženje zašto je Ukrajina ta koja je zaslužila da se nađe na prvom mestu kod srpskog žirija.

Mogu da me spore, dobijao sam i telefonske pretnje, ali skoro potpuno jednoglasno, sa izuzetkom jednog člana žirija koji je Ukrajinu stavio na drugo mesto, a Maltu na prvo, svi smo praktično glasali unisono. Zašto? Prvo pesma po svom karakteru je potpuno različita od svih ostalih pesama koje su dosta šablonski predstavljene. Ima dve vrste pesama na ovogodišnjoj Evroviziji – 30-40% balada, koje su sve po malo amerikanizovane, ali su balade i 70% umpa cumpa pesama kako ih ja zovem, bilo da su dens ili disko pesme koje su sve vesele, poletne, skakutave, a neke su i tragične ali svejedno su u tom ritmu. Ukrajinska pesma je počela sa jednim predivnim motivom na jermenskom instrumentu koji se zove duduk, koji ima specifičnu skalu i svira modalno. Pesma je bila trodelna, sastoji se od versa (strofe), horusa (refrena) i bridža, odnosno tzv. mosta. Da se osvrnem na politiku koju ne priznajem i ne poznajem jer me ne interesuje, ja sam glasao po svojoj savesti i po svojoj estetici i dovode me do besa reakcije zašto nisi glasao za Ruse… a zašto da glasam za Ruse? Zbog čega ja da glasam za Ruse ako mi se više dopada ukrajinska pesma? Ko meni osporava pravo da imam svoje mišljenje i svoj ukus nezavisno od politike? Pevačica je bila fenomenalna, mešala je neke stvari koje se u vokalnoj tehnici jako teško mogu spojiti, ona je pevala na jedan pop način strofu, posle refrena, ona je parafrazirala introdukciju koju je svirao duduk netemperovanom skalom, znači ona je pevala u modusu u kome je duduk svirao intro. Drugačija je od svih ostalih, veoma interesantna, ja ne vidim drugu pesmu kojoj bih dao ni približno toliku ocenu. Koliko je meni poznato, ona je refren pevala na tatarskom, a u ovoj zemlji nema baš mnogo poznavalaca tatarskog da bi razumeli poruku u refrenu. Zar nije formiranje žirija tu jer će on najverovatnije imati drugačiji stav od publike? Na neki način bi taj žiri trebalo, u idealnom slučaju, da bude korektor animoziteta ili ljubavi koju publika ima prema nekome. Ja stojim svim srcem i svim svojim duhom iza odluke ovog žirija, za koji ponovo tvrdim, da ni pod kakvim uticajem nije bio, počev od RTS-a pa nadalje. Čak ni urednica RTS-a nije smela da uđe u prostoriju u kojoj smo mi glasali.

Gorčin je dodao i ponešto o ruskim i australijskim predstavnicima:

Ruski predstavnik nema harizmu i ona se ne može napraviti. Džamala ima nešto televizijsko, imala je izraz na licu koji je bio ubedljiv, on je bio izraz patnje i to je nešto što vas veže da gledate. Možda je ona fejk, možda ona žena laže, al to nikad nećemo znati. Ako laže, laže vrhunski. Australijanka, koja je meni najveće iznenađenje i moja kasirka mi je to objasnila rečima „iz onolickog tela, onakav glas“.

I na kraju, Marković se osvrnuo na Australiju i što je Hrvatska dobila od srpske publike 4 poena, a od žirija nijedan:

Pesma Australije je jako dobra, ali se ni po čemu naročitom ne izdvaja od ostalih pesama. Nema originalnosti. Nema tu harizmu koju je imala ukrajinska interpretatorka. Ja ko baba o uštipcima, moje kolege i ja smo glasali samo i isključivo na osnovu estetsko-muzičkih kriterijuma. S gnušanjem odbijam bilo kakve lobije i bilo kakve geopolitike.

Celu emisiju možete i pogledati