Svako može da živi život, malo je onih koji mogu da žive svoj život. Tako je govorio Miodrag Janković, istoričar umetnosti i književnik.
Čovek kroz istoriju i svoje postojanje retko je šta više cenio od slobode, a isto tako retko mu je šta od slobode bilo ugroženije. Upravo od drugih ljudi. Tako je i danas. Sloboda je još više ugroženija u aktuelnom vremenu i zbog virusa koji se za čovečanstvo rekao bih iznenađujuće proširio a naše slobode se usled toga suzile. Skupa je sloboda reč i važna. Svakome od nas ona znači. Bez nje mi nismo mi. Bila je a i danas je podstrekač društvenih procesa koji su u biti čovekovog bivstvovanja.
Težnja za slobodom u svakom smislu te reči (gde ipak granica treba da postoji, autor ovih redova biće slobodan da to napomene) jedan je od zamajaca koji su iznedrili i takmičenje za Pesmu Evrovizije. Virus koji sam gore pomenuo, uticao je i na godišnji televizijski program koji se najduže emituje. Uticao je tako da su obožavaoci širom Evrope i sveta prvi put u šezdesetčetvorogodišnjoj istoriji festivala ostali uskraćeni za njegovo emitovanje. Iako smo svi mi, njegovi pasionirani poklonici proveli ovu godinu bez održavanja omiljenog nam takmičenja, evrovizijski duh nije jenjavao. I svi očekujemo da u narednom periodu bude još jači pa i da ta svima nama preko potrebna sloboda ne ustukne pred izazovima koje su pred njom.
Svi mi kojima nije lako pao izostanak takmičenja za Pesmu Evrovizije sa ovogodišnjeg kalendara događaja na razne načine smo pokušali da nadomestimo taj nedostatak. Svakako je jedan od načina (kojim se inače popunjava i period kada evrovizijska pompa utihne) i praćenje aktuelnih muzičkih trendova i novih ostvarenja poznatih nam lica iz evrovizijskog miljea. Mi sa Balkana, a pogotovo sa prostora južnoslovenskih zemalja nekako smo posebno upućeni jedni na druge. Tako je meni zapala za oko a i za uho, najnovija numera muzičarke koja je prošle godine upisala jedan ne tako nevažan rekord za zemlju pod čijom je zastavom nastupala u Tel Avivu. Sa sestrom je u svojoj karijeri više puta predstavljala Severnu Makedoniju na Takmičenju za Pesmu Evrovizije a u godini za nama oduševila je Evropu svojom vokalnom izvedbom efektne balade. U pitanju je Tamara Todevska. A najnoviji singl koji je snimila i podelila sa publikom zove se upravo „Sloboda“.
Neću se ja ovde baviti muzičkom analizom pesme, kompozicije. Nisam ni posebno muzički obrazovan ni kompetentan za tako nešto. Samo želim da se osvrnem na poruku pesme (kako je ja vidim) i podsetim čitaoca na tu nasušnu važnost slobode, što je Tamara maestralno svojom pesmom i uradila. Tamara nas pesmom podseća da je sloboda u modi. Da je bila, da je danas i da će biti. I da čovek sa tom mišlju treba da živi. Čovek je rođen slobodan i na svojoj životnoj tablici tako i treba da ispisuje svoja načela i egzistenciju.
U isto vreme tim koji je radio na pesmi očigledno se osvrće i na trenutni globalni momenat. Pesma nam govori o bitnim stvarima koje muče čovečanstvo. Poremećeni sistem vrednosti, anksioznost, samoća, povlačenje pred problemima, jednostavno rečeno boljke modernog čoveka apstrofirane su u prvim stihovima pesme. Tamara nam ukazuje na problem. Alarmira nas. Pokušava da nas trgne i ukaže na greške. U refrenu i nastavku sledi poziv na akciju, koji treba da nas podseti da smo ljudi. Ljudi sa kičmom, sa svojim ja, sa osećanjima, sa svim vrlinama i manama. Da smo slobodni i da tu slobodu moramo i čuvati i braniti. Baštiniti je i ne dozvoliti da se ugasi njen plam. I ja sam joj zahvalan na tome. Predstavljaće i već predstavlja svojevrsno muzičko osveženje u našem regionu. Najvažnije je da poruka pesme dopre do ljudi koji su opterećeni učmalom svakodnevnicom. Jer umetnost treba da bude i podstičuća i podsećajuća. Ova pesma to jeste.
Mi, fanovi takmičenja za Pesmu Evrovizije zabeležićemo ovu pesmu u naše notese i sećanja kao još jednu potporu tekovinama koje su iznedrile to takmičenje i koje je ono iznedrilo. A sve što ne valja, kao što Tamara i kaže neka odnese voda.